Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Poljoprivredni penzioneri ekstremno siromašni, država zaboravila na problem težak milijardu i po evra

Objavljeno petak, 19 jul 2019 12:47Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 11
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Poljoprivredni penzioneri ekstremno siromašni, država zaboravila na problem težak milijardu i po evra

18. jul 2019, Slađana Gluščević

Ni nakon zakonskih izmena s kraja prošle godine, ni posle već dobrano otegnutih razgovora sa Svetskom bankom nije rešen problem poljoprivrednih penzija. Jedno boli državu – dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje koji, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, dostiže oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.

Drugo je tegobno za poljoprivrednike – njihove su penzije najniže, ispod svakog minimuma. Oni koji primaju starosnu penziju u proseku prošle godine dobijali su 11.611 dinara mesečno. (Ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju penzija, na jesen 2018. primanja su im skočila na 12.700 dinara). Paori koji imaju invalidsku penziju primali su 12.006 dinara, dok je porodična iznosila tek 8.186 dinara. Od ukupno 143.941 poljoprivredne penzije, u prošloj godini 13.557 njih dobijalo je invalidsku, a 20.902 porodičnu penziju, pokazuje zvanična statistika.

Kako je moguće živeti mesec dana sa osam ili dvanaest hiljada dinara mesečno teško je objasniti. Da je jedini trošak hrana, korisnik porodične poljoprivredne penzije imao bi svakog dana dovoljno samo za litar i po mleka, po kilogram krompira i hleba. Mogao bi da preživi ali ne i da plati struju, grejanje, higijenu, prevoz, lekove, odnosno da podmiri elementarne potrebe. Sa 2,3 evra dnevno, kolika su mu primanja, ekstremno je siromašan po svim kriterijumima. Pomenimo, linija apsolutnog siromaštva je, prema objavama nacionalnog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva na nivou od 12.045 dinara mesečno. Prema tome, svi poljoprivredni penzioneri u Srbiji su u kategoriji najsiromašnijih građana Srbije.

Kompletan članak pročitajte u prilogu.

 

Pašalić obišao stanare hotela Bristol: Insistiraćemo na hitnim odgovorima

Objavljeno četvrtak, 18 jul 2019 18:45Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 75
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Pašalić obišao stanare hotela Bristol: Insistiraćemo na hitnim odgovorima

AUTOR: FoNet

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će ta institucija u ponedeljak izaći sa preporukama koje se tiču rešavanja pitanja vojnih beskućnika u hotelu "Bristol", a na koje je Ministarstvo odbrane dužno da odgovori u roku od 15 do 60 dana.

"Mi ćemo insistirati da što pre odgovore", rekao je Pašalić tokom susreta sa stanarima "Bristola", koji su u sredu imali poplavu, jer je, kako tvrde, neko namerno presekao crevo vodokotlića u kupatilu jedne zaključane i zapečaćene sobe na četvrtom spratu i zapušio slivnik na podu.

Pašalić je objasnio da je pre dva meseca, kada je posetio vojne beskućnike koji su počeli štrajk glađu jer im je isključena i struja u "Bristolu", zatražio da mu daju rok od dva meseca da prikupi i proveri sve činjenice u vezi s tim slučajem i da taj rok ističe u ponedeljak.

On nije želeo da komentariše slučaj poplave, naglašavajući da uzrok toga može da utvrdi samo onaj ko je stručan i nadležan, nakon što se obavi uviđaj.

Stanar "Bristola" Dragan Stojanović, koji zastupa stavove vojnih beskućnika u javnosti, a čija soba je najviše poplavljena, jer je havarija bila u sobi tačno iznad, ukazao je da to nije slučajno, kao i da se ni civilna ni vojna policija nisu odazvale na poziv da obave uviđaj.

Pašalić mu je rekao da se služba Zaštitnika građana u takvim situacijama pritužbi na nepostupanje nadležnih organa obraća policiji da po hitnom postupku uradi uviđaj i sakupi potrebna obaveštenja i ako stanari "Bristola" danas upute zahtev, to će biti urađeno.

"Zaštitnik građana u ovakvim slučajevima, po pritužbi na rad policije, postupa tako što se obraća policiji da, ovaj put u hitnom postupku, jer vi kao što znate, mi imamo hitnu službu i hitno u ovakvim slučajevima reagujemo - šta je uradila, i ako nije ništa uradila- zašto nije ništa uradila", rekao je Pašalić.

Stojanović je novinarima rekao, a odveo ih je do sobe iznad svoje da pokaže, da je crevo vodokotlića namerno oštećeno kako bi voda curila na pod, dok je istovremeno u slivnik na podu stavljena prvo krpa, pa preko nje najlonska kesa, da se zapuši odvod.

Soba je bila zaključana, na njoj je bio pečatni vosak vojne ustanove "Dedinje" i samo oni su imali ključeve.

Neko je otključao, ušao i presekao crevo, zapušio slivnik, potom zaključao sobu i vratio pečat. Vrata sam razvalio nogom kako bih zatvorio ventil, naveo je on.

Stojanović je najavio da će se vojni beskućnici u petak obratiti pismima predsedniku Srbije, premijerki i predsednici Skupštine, sa zahtevom da ih prime u narednih pet dana ili će, u suprotnom, stupiti u štrajk glađu u šatorima ispred "Bristola".

Božović najavio krivičnu prijavu

Poslanik Balša Božović najavio je krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica zbog izazivanja opšte opasnosti poplavom u "Bristolu".

Pošto, kako je rekao, samo Vojna ustanova "Dedinje" ima ključeve svih soba u toj zgradi, Božović koji se danima bavi tim problemom, pitao je ko je otključao jednu "zapečaćenu sobu", zapušio odvod, kleštima presekao ventil, te je došlo do poplave čime su ugroženi stanari.

Poplava je uništila sobe na spratovima ispod, rekao Božović novinarima ispred "Bristola".

Božović je naveo da je jedan od stanara pozvao policiju koja je odbila poziv.

Rekao je i da je Grad Beograd dao Ministarstvu odbrane 134 stana, za stanare "Bristola", ali da je "101 stan nestao".



U penzijski staž ne ulazi vreme privremene nezaposlenosti iz šezdesetih godina prošlog veka jer nisu bili plaćani doprinosi za PIO na naknade koje su se tada isplaćivale

Objavljeno četvrtak, 18 jul 2019 14:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 31
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

U penzijski staž ne ulazi vreme privremene nezaposlenosti iz šezdesetih godina prošlog veka jer nisu bili plaćani doprinosi za PIO na naknade koje su se tada isplaćivale

Vreme provedeno na birou rada zbog gubitka posla bivšim zaposlenima danas se računa kao staž osiguranja i ulazi u obračun penzije. To, pravo, međutim, ne mogu da ostvare oni koji su kao privremeno nezaposleni proveli na birou šezdesetih godina prošlog veka. Upravo je to bio razlog zbog koga se čitalac „Politike” obratio ovom listu da se požali na neravnopravan tretman i upita od kada važe dvostruki aršini. Danas se taj „staž” na birou rada računa, a ranije nije.

Ovaj čitalac je 1962, 1967. i 1968. godine bio na birou i za to vreme primao novčanu naknadu. Danas bi da upiše taj staž kako bi ostvario pravo na penziju, ali je saznao da to ne može. Pita kome odlaze te uplate, zašto su propale i šta je danas drugačije nego tada?

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da vreme privremene nezaposlenosti iz šezdesetih godina prošlog veka ne može biti priznato kao staž osiguranja, jer nijednim propisom to nije bilo predviđeno, a samim tim nisu bili plaćani ni doprinosi na naknade koje su se tada isplaćivale. Na pitanje da li se nešto menjalo u međuvremenu, odgovaraju da je sad situacija potpuno drugačija.

Vreme privremene nezaposlenosti nije se oduvek priznavalo u staž osiguranja. Tek kada je postalo aktuelno pitanje ostvarivanje prava radnika za čijim radom je prestala potreba nametnula se obaveza regulisanja staža osiguranja provedenog na birou po osnovu primanja naknade za koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Tako, prema Zakonu o PIO obavezno su osigurane i osobe za čijim je radom prestala potreba, kao i oni kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. Ovim osobama u staž osiguranja računa se vreme za koje, u skladu s propisima o radu i zapošljavanju, prima novčanu naknadu za koju je plaćen doprinos. To znači da, za vreme korišćenja naknade, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju pod istim uslovima kao i druge osobe koje su obavezno osigurane po drugom osnovu, odgovaraju u PIO.

Na iznos novčane naknade plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i njihov obračun i uplatu obavlja NSZ. Periodi za koje je izvršena isplata novčane naknade i plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, utvrđuju se u matičnoj evidenciji i predstavljaju staž osiguranja koji se uzima u obzir prilikom ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ti periodi, međutim, mogu da iznose najmanje tri a najviše 24 meseca, s obzirom na to da se naknada samo izuzetno može isplatiti nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Iznos isplaćene novčane naknade za koji je plaćen doprinos, predstavlja osnovicu osiguranja koja služi za obračun visine prava na primer starosne penzije.

Na pitanje na koji način se dokazuje ovaj staž, u PIO naglašavaju da se sve obavlja po službenoj dužnosti. Jedinstvenu prijavu (prijava na osiguranje ili odjava sa osiguranja) za korisnike novčane naknade podnosi isključivo Nacionalna služba za zapošljavanje.

Ova služba takođe podnosi prijavu podataka o stažu i zaradi, kao i prijavu promene tih podataka. Ukoliko u matičnoj evidenciji nisu registrovane prijave podataka o stažu i zaradi, fond iste pribavlja službenim putem od Nacionalne službe za zapošljavanje, zaključuju u PIO.

Upola manje invalidskih penzionera

Objavljeno četvrtak, 18 jul 2019 13:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 23
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Upola manje invalidskih penzionera

17. jul 2019. godine, J. Ž. S. - http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:806775-Upola-manje-invalidskih-penzionera

U poslednjih dvadesetak godina sve manje onih koji penziju stiču zbog gubitka radne sposobnosti. Zvanična statistika Fonda PIO pokazuje da njihov broj opada iz godine u godinu

LAŽNA medicinska dokumentacija, ali i falsifikovanje ličnih dokumenata najčešći su načini do kojih se prethodnih godina dolazilo do lažne invalidske penzije u Srbiji. Proteklih decenija je u ovaj biznis bio uključen veliki broj ljudi od službenika u PIO, doktora u zdravstvenim ustanovama, do lekara veštaka u Fondu. Trogodišnja revizija invalidskih primanja, ali i mnoge druge unutrašnje kontrole znatno su smanjile broj prevara, a zvanična statistika Fonda PIO pokazuje da broj invalidskih penzionera u Srbiji opada iz godine u godinu.

Svaka nepravilnost koja se primeti u radu službenika bilo koje državne institucije prosleđuje se Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takav je postupak i u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od tog trenutka celokupna procedura prelazi u ruke policijskih inspektora.

Još jedan u nizu otkrivenih slučajeva korupcije prilikom dobijanja invalidske penzije poslednjih godina desio se nedavno u Nišu kada su tri osobe uhapšene zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo trgovina uticajem, dok je protiv jedne osobe podneta krivična prijava za isto krivično delo. Uhapšeni su lekar specijalista Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica", dok je protiv lekara specijaliste-veštaka organa veštačenja u prvostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podneta krivična prijava.

Osumnjičeni se terete da su uzeli 3.500 evra, a sumnja se da je ovaj lekar potom korišćenjem svog službenog položaja i pretpostavljenog uticaja, posredovao kod svog kolege lekara-veštaka u PIO da donese pozitivan nalaz u ostvarivanju prava na invalidsku penziju jednoj osobi.

PIO fond je na inicijativu prethodnog ministra za rad Aleksandra Vulina od 2014. do 2017. uradio kontrolu primanja za koja se sumnjalo da nisu odobrena po zakonu. Zaključno sa 31. decembrom 2017. godine na osnovu ovih kontrola ukinuto je 360 lažnih invalidskih penzija. To, međutim, ne znači da invalidske penzije neće i ubuduće biti pod lupom nadležnih. Naprotiv, u skladu sa Zakonom o PIO, fond može da ih kontroliše kada god se za to ukaže potreba. To se odnosi na slučajeve promena u stanju invalidnosti koje su od uticaja na ostvarivanje ovog prava. Kontrola je tada utvrdila da se do neosnovanih invalidskih penzija najčešće dolazilo na osnovu lažne medicinske dokumentacije, koja je dostavljana fondu na veštačenje u postupku ostvarivanja prava.

Mnogi su tom prilikom ostali bez primanja pošto se nisu odazvali pozivu PIO fonda na pregled radi ponovnog utvrđivanja stanja invalidnosti. Sve do okončanja ovog postupka, odnosno dok se ne jave na ponovni pregled, invalidski penzioneri ne mogu da ostvare pravo ni na starosnu penziju.

Ukoliko se kod korisnika invalidskog primanja utvrdi da postoje promene, koje su od uticaja na pravo na penziju, tačnije ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, prestaje mu pravo. On tada može da ostvari pravo na starosnu penziju, ukoliko ispuni za to zakonom propisane uslove.

U ukupnom broju penzionera onih koji su potpuno izgubili radnu sposobnost je oko 17 odsto, starosnih je oko 63, dok je porodičnih penzionera 20 procenata. Pre dvadesetak godina invalidske penzije su činile trećinu ukupnog broja svih tadašnjih korisnika.

DIJAGNOZA

JEDAN od najupečatljivijih slučajeva lažne invalidske penzije je slučaj čoveka koji je imao ozbiljnu dijagnozu na osnovu koje mu je i ona dodeljena. Posle toga je falsifikovanom ličnom kartom, zdravstvenom knjižicom i ostalim dokumentima izlazio pred lekarsku komisiju umesto drugih i dobio još dve invalidske penzije. Zaposleni u sektoru za medicinsko veštačenje primetili su da se jedna osoba, koja je zaista bolesna, sa vidljivim znacima operativnih zahvata, u više navrata pojavljivala na lekarskim komisijama.

PODNETO 16 KRIVIČNIH PRIJAVA

TOKOM poslednje revizije u fondu je pregledana 3.961 invalidska penzija, kod 3.677 je potvrđen prvobitni nalaz, a kod 284 nije. Na pregled se nije odazvalo 160 penzionera, te su im primanja ukinuta, a za 16 slučajeva spisi predmeta su prosleđeni tužilaštvu, radi pokretanja krivične prijave.

Strana 1 od 353