Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Преглед трошкова и рачуна протеста пензионера 12.6.2018. године

Objavljeno subota, 16 jun 2018 07:24Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 15
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Преглед трошкова и рачуна протеста пензионера 12.6.2018. године

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНИСАНИХ
ВОЈНИХ ЛИЦА СРБИЈЕ
Бул. Зорана Ђинђића 165/74, Београд
Тел. 064 2354113
МБ: 28176864, ПИБ: 109039155, ЖР: 105-327598 АИК банка
Е-mail: uspvls.beograd@gmail.com
Број 125/18
15.06.2018. године

Преглед трошкова организовања јавног окупљања - протеста пензионера 12.6.2018. године

Ред. број, Врста трошка, Датум, Износ у дин.

1. Копирање, Антика, 4.6.2018. г, 9.900,00
2. Организација конф. за медије, 8.6.2018. г, 23.140,00
3. Озвучење јавног скупа, 8.6.2018. г, 20.000,00
4. Копирање Антика, 11.6.2018. г, 3.000,00
5. Чедо Рајачић, Снимање и пренос, 13.6.2018. г, 6.000,00

Укупно: 62.040,00 динара
Уплаћено за партиципацију: 51.617,65 динара
Разлика уплате и трошкова, коју је покрило УСПВЛС: 10.422,35 динара.

Прилози:
1. Рачуни извршених услуга,
2. Преглед уплата партиципације за организовање јавног скупа - протеста.

Нада Обрадиновић

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Računi troškova protesta penzionera 12.6.2018. g.pdf)Računi troškova protesta penzionera 12.6.2018. g.pdf 2403 kB

Petrović objasnio: Šta po ukidanju, kolike će biti penzije?

Objavljeno petak, 15 jun 2018 08:23Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 142
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Petrović objasnio: Šta po ukidanju, kolike će biti penzije?

Beograd -- Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da prostor za povećanje penzija u 2019. godini iznosi oko šest odsto.

Petrović je za Prvu TV objasnio da je to projektovani prostor za povećanje kada se uzme u obzir da će rast BDP-a ove godine biti 3,5-4 odsto i inflacija oko 2 odsto.

„To je orijentaciona cifra i to je ono što privreda Srbije može da podnese. Naravno, u septembru će se videti precizniji podaci“, naveo je Petrović.

Petrović je objasnio da će ukidanjem Zakona o privremenom smanjenju penzija, penzije veće od 25.000 dinara biti vraćene na nivo pre usvajanja tog zakona 2015. godine, a dodalo bi im se i povećanje od osam odsto koje je bilo u međuvremenu.

Kada se to uradi, kako ocenjuje, ostaće nešto prostora da se povećaju svima penzije za neki iznos „Koliko će biti novca zavisiće od rasta neše privrede. Dobra vest je da su penzije svedene na 10-11 odsto BDP- a za penzije i oko 8 odsto BDP-a za plate u javnom sektoru“, kazao je prvi čovek Fiskalnog saveta.

Za veća povećanja bilo bi potrebno da porastu neki porezi ili se smanje neki drugi izdaci ili da se reformiše privreda kako bi se privukle veće strane i domaće investicije.

„Naš privreda sporije raste nego uporedive zemlje centralne i istočne Evrope. Ako bismo primenjivali reforme na putu ka EU onda bi bilo nešto više novca za povećanja plata i penzija“, naveo je Petrović.

Petrović je objasnio da će se ukidanjem Zakona o privremenom smanjenju penzija penzionerima koji imaju više od 25.000 dinara, penzija samo vraća na nivo koji je bio pre smanjenja.

„Penzioneri koji su podneli teret stabilizacije, ukidanjem zakona, oni se samo vraćaju na ono što im trajno pripada. To nije povećanje, to je vraćanje na nivo koji su imali. Ostatkom novca ako ga ima trebalo bi da se svim penzionerim, kada se ponovo uspostavi sistem koji odogovara uplaćenim doprinosima, da isto povećanje a ne da se opet narušava sistem dajući različita povećanja više onima koji imaju manje penzije a onima sa višim manje“, naveo je Petrović.

Opširnije pogledajte u videu:

Rešenje Ustavnog suda po Už-8114/2016 koje je donelo Malo veće – Darko Špoljar

Objavljeno četvrtak, 14 jun 2018 09:24Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1000
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Rešenje Ustavnog suda po Už-8114/2016 koje je donelo Malo veće – Darko Špoljar

Kolega Darko je nedavno dobio “čestitku” iz Ustavnog suda. Rešenjem Ustavnog suda po Už-8114/2016 koje je donelo Malo veće odbačena je njegova ustavna žalba izjavljena protiv Presude Višeg suda u Subotici koja se odnosi na naknadu štete zbog neizvršenog vanrednog usklađivanja vojne penzije za 11,06 %.
Darku je presudom osnovnog suda, na koju je izjavio žalbu Višem sudu u Subotici, priznato pravo na naknadu štete zbog neizvršenog vanrednog usklađivanja vojne penzije za 6,57 %, na vrednost boda 9,40 dinara. Viši sud u Subotici je tu presudu potvrdio.
Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenom drugostepenom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje.

Komentar:

Od pocetka na ovaj problem istovremenog redovnog i vanrednog usklađivanja penzije gledam malo drugacije. Eventualna Darkova predstavka ESLJP nece nista promeniti.
Trebalo je od pocetka u upravnim postupcima i parnicama traziti usklađivanje za 15,27 % (4,21 % + 11,06 %), na bod 9,02 din od 01.01.08. g. Od navedenog smo dobili 4,21 % (redovno uskladjivanje), na bod 9,02 dinara od 01.01.08. g. Ostalo bi da dobijemo 11,06 % (vanredno uskladjivanje), na bod 9,02 dinara od 01.01.08. g. Razlika bi bila neznatna, oko 4 %, odnosno 4 hiljade na 100 hiljada duga.
Trazili smo u upravnim postupcima i parnicama vanredno uskladjivanje 11,06 %, na bod 9,40 din od 01.01.08. g.
Ustavni sud je odlucio - pripada nas vanredno uskladjivanje 11,06 % (na bod 9,02 din od 01.01.08. g.). Parnični sudovi, UpS i VKS, a zatim Vlada R. Srbije svojim zaključkom, su iz toga manipulacijom došli do rešenja – dacemo im 11,06 % na bod 9,02 din od 01.01.08. godine, a obzirom da su vec dobili 4,21 % na bod 9,02 din od 01.01.08. godine ostaje im da dobiju 6,57 % na bod 9,02 din od 01.01.08. godine.
Pomalo smo sami sebe doveli u ovu situaciju, odnosno sudovima i kasnije Vladi R. Srbije pružili mogućnost da manipulišu.
Pravo na 11,06 % na bod 9,40 nece biti materijalizovano nikada. Bice, mozda nekada, materijalizovano pravo na redovno usklađivanje - 4, 21 % i vanredno usklađivanje - 11,06 % (u zbiru 15,27 %), na na istu vrednost boda od 9,02 dinara. Caka i jeste u, svesnoj ili nesvesnoj, gresci koja je napravljena u startu i kasnije omogucila drzavi (izvrsnoj, upravnoj i sudskoj vlasti) manipulaciju sa pravom vojnih penzionera.
Dovoljno je bilo primeniti analogiju pri formulisanju zahteva u upravnom postupku i podnosenju tuzbi u parnicama. Trebalo je samo primeniti analogiju sa oktobrom 2008. g kada su sve penzije u Srbiji uskladjene 14,13 % (redovno 4,13 % i vanredno 10,00 %) i zbir procenata primenjen na istu osnovicu - vrednost opsteg boda, odnosno penziju za prethodni mesec, jer su oba uskladjivanja (redovno i vanredno) pripadala od istog datuma (01.10.2008. g.).
Pocetkom 2008. g. redovno uskladjivanje od 4,21 % i vanredno uskladjivanje od 11,06 % pripadala su vojnim penzionerima takodje od istog datuma - 01.01.2008. g. Analogija nije primenjena, trazili smo 11,06 % na januarsku penziju 2018. g. (penziju iz decembra prethodno uskladjenu za 4,21 %), umesto da trazimo i 4,21 % (redovno uskladjivanje) i 11,06 % (vanredno uskladjivanje) na decembarsku penziju 2017. godine ...
Dobili smo na kraju manipulacijom vlasti 4,21 % na decembarsku penziju 2007. g. i 6,57 % na januarsku penziju 2008. g. sto je u prebijanom procentu 11,06 % na decembarsku penziju 2007. g. Dobili smo dakle pravo na vanredno uskladjivanje za 11,06 % na decembarsku penziju 2007. g. Time smo ostali bez prava (ukinuto nam je) na redovno uskladjivanje za 4,21 % na decembarsku penziju 2007. g. Umesto da "izgubimo" 4 % (odnosno 4 hiljade na 100 hiljada duga), ostali smo bez 40 % pripadajuceg (odnosno 40 hiljada na 100 hiljada duga).

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Rešenje Ustavnog suda UŽ-8114-2016.pdf)Rešenje Ustavnog suda UŽ-8114-2016.pdf 471 kB

VKS zauzeo stav o troškovima obrade kredita!

Objavljeno četvrtak, 14 jun 2018 08:07Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 74
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

VKS zauzeo stav o troškovima obrade kredita!

Objavljujem dokument koji pokazuje da je na sednici koja je održana 22.5.2018. g. VKS zauzeo stav u vezi sa troškovima obrade kredita, kao i da je na istoj sednici odbijen zahtev sudije Vanje Serjević iz Privrednog suda Niš, kojim je htela da pripomogne bankama.
Iz priloženog dopisa se može videti da VKS neće odlučivati po Zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja koji je podnela sudija Serjević, jer su se već po tom pravnom pitanju izjasnili Privredni apelacioni sud Beograd i Apelacioni sud Beograd. Oba ova suda su donela pozitivne presude u korist klijenta, pa je za očekivati da će VKS taj stav i zvanično potvrditi!

Dokument je u prilogu!

VKS zauzeo stav o troškovima obrade kredita – II deo!

Na sajtu Vrhovnog kasacionog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita. Prema tome, VKS je zauzeo stav da je NIŠTAVA odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži “jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita”! To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.
U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi MORAJU biti taksativno navedeni!
Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita.
Podsećamo da banke više od 15 godina unazad naplaćuju ovaj fantomski trošak te da su na ovaj način oštetile građan Srbije za više od 100 mil evra.

Pravni stav VKS je u prilogu!

Strana 1 od 426