Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Glavni zaključci Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g.

Objavljeno petak, 20 april 2018 10:25Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 68
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Glavni zaključci Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g.

Politički kriterijumi
Predsednički izbori u Srbiji su održani u aprilu 2017. Međunarodni posmatrači su zabeležili da su glasači imali istinski izbor kandidata, ali da uslovi učešća nisu bili jednaki za sve na šta je uticalo nekoliko faktora. Preporuke posmatrača je neophodno primeniti u potpunosti, uključujući one vezane za transparentnost i integritet izbornog procesa tokom izborne kampanje.
Nakon što je Vučić izabran za predsednika Srbije i dao ostavku na mesto predsednika Vlade, nova Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, stupila je na dužnost u junu 2017. Za predsednika Vlade je po prvi put izabrana žena. Parlament i dalje ne sprovodi delotvorni nadzor nad izvršnom vlašću. Transparentnost, inkluzivnost i kvalitet pri izradi zakona mora biti podignut na viši nivo, a međupartijski dijalog poboljšan. Učestalost usvajanja zakona po hitnoj proceduri se mora smanjiti. Aktivnosti koje ograničavaju sposobnost parlamenta da vrši delotvoran nadzor nad zakonodavstvom se moraju izbeći. Nezavisnim regulatornim telima se mora omogućiti neometano obavljanje dužnosti. Ustavne reforme su neophodne kako bi se standardi u određenim oblastima uskladili sa EU.
Srbija je umereno pripremljena za reformu državne uprave. Izvestan napredak je ostvaren u oblasti pružanja usluga kao i usvajanjem nekoliko novih zakona. Srbija mora da ostvari svoje reformske ciljeve, da profesionalizuje i depolitizuje administraciju, naročito kada su u pitanju pozicije višeg rukovodstva te da obezbedi sistematsku koordinaciju i nadzor nad programom upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. Od presudnog značaja će biti sposobnost Srbije da privuče i zadrži kvalifikovano osoblje u onim delovima administracije koji se bave pitanjima EU.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme pravosudnog sistema. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i utvrđivanja mera za harmonizaciju sudske prakse. Usvojena su poboljšana pravila za profesionalnu evaluaciju sudija i tužilaca. Obim političkog uticaja na sudstvo je i dalje predmet zabrinutosti. Novi nacrt ustavnih izmena u domenu pravosuđa je objavljen u januaru 2018. i stavljen je na javnu raspravu pre nego je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv korupcije. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu usvojenih izmena Krivičnog zakonika u odeljku koji se tiče privrednog kriminala, zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, kao i zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Međutim, postoji ozbiljno kašnjenje kada je u pitanju usvajanje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Operativni kapaciteti nadležnih institucija i dalje su neujednačeni. Pravosudni i organi za sprovođenje zakona moraju da dokažu da mogu da vode istragu, krivično gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način.
Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv organizovanog kriminala. Izvesni napredak je ostvaren u oblastima poput upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji. Unapređen je operativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Nova strategija i akcioni plan za suzbijanje i borbu protiv trgovine ljudima su usvojeni, imenovan je nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a usvojen je i novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Međutim, Srbija tek treba da ostvari održive rezultate po pitanju delotvornih finansijskih istraga, kao i istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u predmetima koji se tiču pranja novca. Kada je u pitanju organizovani kriminal, broj presuda je i dalje mali. Srbija mora da se fokusira na sprovođenje akcionog plana koji je dogovoren sa Radnom grupom za finansijske mere u borbi protiv pranja novca (FATF).
Uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Treba obezbediti njegovu konzistentnu primenu širom zemlje, uključujući u pogledu zaštite manjina. Iako je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme, nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što je pitanje koje izaziva sve veću zabrinutost. Neophodno je ulaganje kontinuiranih napora za poboljšanje položaja osoba koje pripadaju grupama koje trpe najveću diskriminaciju (Romi, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge socijalno ugrožene grupe). Treba usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Srbija je generalno posvećena očuvanju bilateralnih odnosa sa drugim zemljama proširenja i susednim državama članicama EU i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.
Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, Srbija je i dalje uključena u dijalog, ali mora da uloži dodatne napore i doprinese stvaranju uslova koji pogoduju punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Srbija je nastavila da rešava posledice migracijske i izbegličke krize. Srbija trenutno sa EU pregovara sporazum o statusu Evropske granične i obalske straže u Srbiji.
Srbija je usvojila novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti, zakon o strancima i zakon graničnoj kontroli. Treba usvojiti strategiju i akcioni plan za suzbijanje neregularnih migracija za period 2017-2020. Srbija u ovom kontekstu treba da usvoji i sveobuhvatni mehanizam za povratak neregularnih migranata, u skladu sa zahtevima EU, kao i da postepeno usaglasi svoju viznu politiku sa EU. Treba obezbediti i bolju koordinaciju između različitih državnih organa koji su uključeni u upravljanje migracijama. Saradnja sa susednim zemljama i državama članicama, naročito na tehničkom nivou, nastavljena je, a uloženi su i značajni napori za pružanje humanitarne pomoći, pre svega uz podršku EU. Srbija treba da osnaži kapacitete za rešavanje posebnih potreba za prijem maloletnih lica bez pratnje odraslih.

Ekonomski kriterijumi
Srbija je umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Dobar napredak je ostvaren u rešavanju određenih političkih nedostataka, konkretno u pogledu budžetskog deficita. Osnove rasta su zdrave, a makroekonomska stabilnost je očuvana. Inflacija je pod kontrolom, a monetarna politika podupire rast. Uslovi na tržištu rada su dodatno poboljšani. Međutim, vladin dug je i dalje visok, a budžetski okvir i upravljanje njime treba osnažiti. Važne strukturne reforme državne uprave, poreskih organa i preduzeća u državnom vlasništvu nisu dovršene. Neformalna zaposlenost, nezaposlenost i ekonomska neaktivnost su i dalje veoma visoki, naročito među ženama i mladima. Privatni sektor je nedovoljno razvijen, a njegov razvoj je ograničen nedostacima vladavine prava i fer konkurencije.
Srbija je umereno pripremljena u pogledu sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u Uniji. Određeni napredak je ostvaren u pogledu povećanja konkurentnosti. Međutim, nivo investicione aktivnosti je i dalje ispod potreba privrede. Uprkos izvesnim poboljšanjima, preduzeća su suočena sa nizom izazova, uključujući nepredvidivo poslovno okruženje, visoke parafiskalne namete kao i otežan i skup pristup finansiranju.

Zakonodavstvo EU
Kada je reč o sposobnosti da preuzme obaveze članstva, Srbija nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri će imati presudan značaj za očuvanje reformskog tempa. Srbija je ostvarila dobar nivo pripreme u oblastima poput prava privrednih društava, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture te carine. Srbija je poboljšala veze između planiranja investicija i izvršenja budžeta, ali tek treba da razvije jedinstveni mehanizam za određivanje investicionih prioriteta bez obzira na izvor finansiranja u skladu sa programom upravljanja javnim finansijama. U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, monetarna politika i finansijska kontrola, Srbija je umereno pripremljena. Srbija u periodu do pristupanja treba da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Srbija treba da se kao prioritetnim pitanjem pozabavi rešavanjem pitanja nepoštovanja SSP-a, konkretno u pogledu ograničenja na kretanja kapitala, regulacije državne pomoći, fiskalne diskriminacije na uvoz žestokih alkoholnih pica i ograničenja na izvoz otpada.

Ceo Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2018. g. na engleskom jeziku možete pročitati ovde - http://europa.rs/wp-content/uploads/2018/04/20180417-serbia-report.pdf

Ključni datumi
Jun 2003: Samit u Solunu: Potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana
April 2008: Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU
Decembar 2009: Odobren bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u zonu Šengena; Srbija podnosi zahtev za članstvo u EU
Oktobar 2011: Evropska komisija izdaje mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU
Mart 2012: Evropski savet odobrava Srbiji status kandidata
April 2013: Evropska komisija preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom
Septembar 2013: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupa na snagu; počinje analitički pregled pravnih tekovina („skrining”)
Decembar 2013: Savet usvaja pregovarački okvir
21. januar 2014: Pristupni pregovori su zvanično otvoreni na prvoj međuvladinoj konferenciji
Decembar 2015: Otvorena poglavlja 35 i 32 – normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i finansijska kontrola
Jul 2016: Otvorena poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava
Do decembra 2017. otvoreno 12 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena
Februar 2018: Evropska komisija usvaja strategiju za ‘kredibilnu perspektivu i pojačan angažman sa Zapadnim Balkanom’

Komentar:
Da bi makar donekle sprečila zlonamerna tumačenja svojih izveštaja, Evropska komisija je počela da koristi dve petostepene skale.
Skala koja se koristi za ocenu trenutne situacije je sledeća:
- U ranoj fazi (Early stage)
- Izvestan nivo pripremljenosti (Some level of preparation)
- Umerena pripremljenost (Moderately prepared)
- Dobar nivo pripremljenosti (Good level of preparation)
- Veoma napredan nivo pripremljenosti (Well advanced)
Skala koja se koristi za ocenu napretka u protekloj godini je:
- Nazadovanje (Backsliding)
- Bez napretka (No progress)
- Izvestan napredak (Some progress)
- Dobar napredak (Good progress)
- Vrlo dobar napredak (Very good progress)

Izveštaj je javno dostupan, a vlast i građani nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo njegovim sadržajem. U nekim delovima je detaljniji od prethodnog, ali u osnovi se sastoji od istih opisa istih problema. I to se ponavlja godinama, pa bi se jedino moglo govoriti o napretku brzinom puža. Za primer svakako treba uzeti Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) koje je sa Poglavljem 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) izdvojeno kao ključno u okviru celine „Vladavina prava i osnovna prava“.

Čak i kratak pregled ocena u ovim petostepenim skalama iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2018. g. daje poprilično sumornu sliku:
1. Pravosuđe i osnovna prava
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
2. Funkcionisanje pravosuđa
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
3. Borba protiv korupcije
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
4. Osnovna prava (ljudska prava)
Stanje: nema ocena, ali pored dosledne primene zakona koji se tiču ljudskih prava, sada je dodat i zahtev da primena bude efikasna.
5. Sloboda izražavanja (mediji)
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: bez napretka

Najniža penzija 7,5 puta manja od najviše

Objavljeno četvrtak, 19 april 2018 08:41Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 177
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Najniža penzija 7,5 puta manja od najviše

J. Ž. SKENDERIJA | 18. april 2018.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:722822-Najniza-penzija-75-puta-manja-od-najvise

U Srbiji 16 penzionera prima ček od 106.189, a gotovo 260.000 dobija do 14.338 dinara. Pre umanjenja, pojedini korisnici imali mesečno po 132.065
NAJNIŽA penzija u Srbiji iznosi 14.338 dinara i u odnosu na iznos koji mesečno stiže korisniku najvišeg čeka od 106.189 dinara, ona je manja oko 7,5 puta! Razlika je pre primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija bila i veća, čak devet puta. Na spisku Fonda PIO fonda takvih penzionera je 16 i na njihovim rešenjima je pre umanjenja bilo ispisano 132.065 dinara.
Prema statistici Fonda u najgorem položaju su poljoprivredni penzioneri, čiji je novčanik mesečno "deblji" za tek 11.272 dinara! Manje od garantovanog penzijskog minimalca dobija 156.000 najstarijih, dok je 103.000 onih koji moraju da se zadovolje najnižim iznosom. Računica govori da od ukupnog broja penzionera čak 17 odsto živi na minimalcu.
U Fondu objašnjavaju da se prema odredbama zakona, najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti vanredno usklađuje od 1. januara 2011. godine za procenat kojim se obezbeđuje da učešće najnižeg iznosa za januar 2011. u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa zaposlenih u Srbiji u 2010. godini bude veće za jedan procentni poen u odnosu na učešće najnižeg iznosa penzije isplaćene za 2010. godinu u prosečnoj zaradi zaposlenih u toj godini. Ovako usklađen iznos dalje se usklađuje u skladu sa ovim zakonom.
- Najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utvrđuje se u iznosu od 9.000 dinara na dan 1. januara 2011. godine - kažu u PIO. - Ako najniži iznos penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 27 odsto od prosečne srpske zarade, za korisnike u osiguranju zaposlenih i u osiguranju samostalnih delatnosti najniži ček vanredno se usklađuje od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se najniži za prethodnu godinu dovede na nivo od 27 odsto prosečne plate u prethodnoj godini. Ova zakonska odredba se primenjuje zaključno sa 31. decembrom 2015. godine.
Pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja po međunarodnim ugovorima ostvaruju osiguranici koji su navršili deo staža u Srbiji, a deo u drugoj državi s kojom je Srbija potpisala i primenjuje ugovor o socijalnom osiguranju. Prava se ostvaruju po nacionalnim zakonima koji važe u svakoj od tih država.
U slučajevima da podnosilac zahteva ispunjava uslove za priznavanje prava na penziju samo na osnovu staža navršenog kod nas, utvrđuje se pravo na takozvanu samostalnu penziju. Ako nema dovoljno staža u Srbiji da bi bilo priznato pravo na penziju, sabiraju se i periodi osiguranja navršeni u državi ugovornici, ukoliko se ne preklapaju sa periodima staža u Srbiji. Na taj način utvrđuje se pravo na takozvani srazmerni deo penzije. U tom slučaju Fond isplaćuje penziju samo za deo staža koji je ostvaren po našim propisima.
U slučaju najnižeg iznosa penzije, osiguraniku koji je ostvario pravo na inostrani deo penzije, prema međunarodnom ugovoru pripada razlika do najnižeg iznosa penzije ako mu je iznos, utvrđen po Zakonu o PIO, i inostrane penzije obračunate prema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava, manji od iznosa najnižeg čeka određene zakonom.

PREBIVALIŠTE

Prebivalište ne utiče na iznos penzije, uključujući i najniži iznos penzije. Međutim, u skladu sa odredbama međudržavnih ugovora o socijalnom osiguranju ne obezbeđuje se transfer najnižeg iznosa penzije u pojedine države ugovornice.

ČEK DIKTIRA BUDŽET

Od decembra 2015. godine penzije, uključujući i najniži iznos penzije, usklađuju se po Zakonu o budžetskom sistemu. Najviši iznos penzije određuje se tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8.

Raskid ugovora o kreditu u CHF – pravnosnažna presuda!

Objavljeno sreda, 18 april 2018 21:39Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 61
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Raskid ugovora o kreditu u CHF – pravnosnažna presuda!

Najnovijom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu od 01.03.2018. g. je pravnosnažno RASKINUT jedan ugovor o kreditu u CHF!
Sud je u ovoj presudi obračunao dug klijenta, koji nakon sudskog raskida ugovora iznosi negde oko 3,8 miliona dinara, u odnosu na 8-9 miliona dinara koliko korisnik duguje po planu otplate, pa je korist za tužioca nesporna.
Potvrđeni su svi naši navodi o ispunjenosti uslova za raskid ugovora zbog enormnog rasta kursa franka u odnosu na dinar i evro, ali je takođe kontastatovano i narušavanje načela jednakosti uzajmnih davanja, propisano članom 15 ZOO, kao i nedovoljna informisanost klijenta u predugovornoj fazi.
Takođe, potvrđene su i naše ranije tvrdnje o finansijskom rezultatu tužbe za raskid, a koji podrazumeva da svaka strana onoj drugoj vraća isključivo primljene dinare uz pripis zatezne kamate, bez ikakve nadoknade nekakve štete za banku!

Žalosno je što sudovi na nivou Beograda (Viši i Apelacioni sud) još uvek rade suprotno sudskoj praksi i mišljenju o ovim kreditima koje je formirano kako širom Evrope, tako i od strane drugih sudova u Srbiji, ali očekujemo da se nakon konačnog stava VKS i oni dozovu pameti i poštovanju osećaja za pravdu!

U prilogu pročitajte i saopštenje Apelacionog suda u Beogradu u vezi sa „pilot“ presudom za ugovor o stambenom kreditu u švajcarskim francima i upoznajte se sa novijim odlukama sudova u vezi sa kreditima, kao i stavovima sudova.
Kao prilog, objavljena je pomenuta - najnovija presuda Apelacionog suda u Novom Sadu.

Drugo negativno Resenje RF PIO – filijala Novi Beograd, uvecanje penzije za 20 % - Ilija Ovuka

Objavljeno sreda, 18 april 2018 08:44Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 2701
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Drugo negativno Resenje RF PIO – filijala Novi Beograd, uvecanje penzije za 20 % - Ilija Ovuka

Postovani!

Direkcija Fonda je po zalbi kolege Ilije ponistila prvostepeno resenje RF PIO – filijala Novi Beograd, u vezi uvecanja penzije za 20 %. RF PIO – filijala Novi Beograd je, u vezi uvecanja penzije za 20 %, donela i dostavila kolegi Iliji drugo negativno resenje kojim odbija njegov zahtev. To resenje objavljujem u prilogu. U vezi sa istim Ilija je napisao:
“Od filijale NBG sam dobio drugo negativno Rešenje, nakon preciziranja zahteva, kojeg nije trebalo ni precizirati jer je zahtev bio jako precizan. Da li ima smisla iscrpljivati se nakon najnovijih negativnih presuda Upravnog suda za 20 % i podnositi tužbe UpS?”

Komentar:

Члан 218. Закона о ПИО, на који се позива РФ ПИО, налази се у поглављу “Прелазне и завршне одредбе” Закона о ПИО који је донет 2003. г. и ступио на снагу 10.04.2003. г. Наведени члан регулише коришћење права из ПИО осигураника који су пензионисани у складу са одредбама претходних (ранијих) закона о ПИО у време када су постојала у Р. Србији три, тзв. цивилна, фонда ПИО (запослених, самосталних делатности и пољопривредника) и као четврти, тзв. војни фонд, постојао је Фонд СОВО. Наведена три тзв. цивилна фонда обједињена су у један фонд – Републички фонд ПИО, као правно лице. Фонд СОВО је у то време постојао и наставио је да постоји као самосталан фонд – посебно правно лице, потпуно независно од РФ ПИО.
Структура и систематика било ког закона, па и Закона о ПИО, је правно регулисана и подразумева да се “Прелазним одредбама” регулише однос између закона који престаје да важи и новог закона у погледу њиховог дејства на односе који су настали за време важења ранијег закона, а нису окончани. Када се новим законом другачије уређују материјално-правни односи и поступак за остваривање појединих права, у прелазним одредбама се прописује да ће се поступак у стварима у којима је започет према одредбама ранијег закона заврши по одредбама тог закона. Када се законом оснива нови субјекат у одређеној области, прелазним одредбама се утврђују рокови за преузимање права и обавеза од стране новог субјекта који је носилац тих права и обавеза, као и престанак рада оног субјекта који је био носилац права и обавеза по закону који престаје да важи. Када је неопходно да постојећи субјекти ускладе свој рад са новим законом, у прелазним одредбама ће се одредити рок за то усклађивање. Прелазним одредбама се утврђују и рокови за доношење нових аката, с тим да се може прописати да се продужава важност подзаконског прописа који је донет на основу ранијег закона, ако је новим законом садржај подзаконског акта остао исти и исти орган овлашћен за његово доношење. Прелазне одредбе могу се објединити са завршним одредбама у посебно поглавље.
Наведени став заснивам на Јединственим методолошким правилима за израду прописа („Службени гласник РС“ бр. 21/2010), посебно на члану 13. који се односи на Прелазне одредбе било ког закона – прописа.
Када је донет Закон о ПИО из 2003. године није било познато да ће од 01.01.2012. г. војни осигураници из оквира Закона о Војсци Југославије и Закона о Војсци Србије бити уведени у оквире Закона о ПИО, односно да ће њихово преузимање од Фонда СОВО (као самосталног правног лица) девет година касније извршити РФ ПИО (као друго самостално правно лице). Увођење војних осигураника из оквира ранијег Закона о ПИО војних осигураника, Закона о Војсци Југославије и Закона о Војсци Србије у оквире Закона о ПИО није регулисано чланом 218. Закона о ПИО, Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2010. године („Службени гласник РС“, број 101/2010), па ни Уредбом о обиму и начину преузимања имовине, обавеза и запослених од Фонда за социјално осигурање војних осигураника у Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.
Законом о ПИО утврђени су повољнији услови за стицање права на пензију за одређене категорије осигураника наведене у члану 42. Закона. Посебни услови за стицање права на пензију прописани су за ове категорије лица (осигураника) из разлога превремене психофичке исцрпљености због специфичног радног искуства и немогућности ефикасног рада до година живота за стицање права на пензију прописаних у оквиру општих услова за стицање права на старосну пензију из члана 19. Закона. При томе посебно треба имати у виду да се средства за финансирање повољнијих услова за категорије осигураника из члана 42. Закона обезбеђују у буџету.
Према Закону о ПИО одређивање висине пензије заснива се на бодовном систему према коме се све пензије исказују у личним бодовима, а висина пензије одређује се према формули која представља производ личних бодова и вредности општег бода, који је исти за све осигуранике, односно кориснике права. Бодовним системом обезбеђује се да осигураник за исти стаж и за исте зараде, има исти број личних бодова, а самим тим и исту пензију.
Лични бодови осигураника представљају производ личног коефицијента осигураника и његовог пензијског стажа, а годишњи лични коефицијент представља однос укупне зараде осигураника, односно основице осигурања и просечне годишње зараде у Републици за исту календарску годину. При одређивању годишњег личног коефицијента узимају се зараде, накнаде зараде, односно основице осигурања, као и уговорене накнаде које су служиле за обрачунавање и плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, на које је плаћен допринос и које су утврђене у матичној евиденцији.
Износ пензије утврђен на основу личног бода и вредности општег бода увећан за 20 % представља укупан износ пензије за осигуранике из члана 43. Закона о ПИО, а од 01.01.2012. године у овој категорији су и професионална војна лица према прописима о Војсци Србије која су радила на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и која под посебним условима остварује право на пензију.
Корисницима права на пензију који су то право остварили код Фонда за СОВО до 31.12.2011. године, по војним прописима, обрачунат је и плаћен доприноса за пензијско и инвалидско осигурање по основу пензијског стажа преко 40 година и по основу стажа осигурања са увећаним трајањем, пензија им је изражена у тзв. војном боду који не постоји од 2008. године или у номиналном износу, односно није им одређен лични бод. Исти је требало одредити превођењем решења о праву на пензију донетих по војним прописима на решења о праву на пензију која би била у складу са Законом о ПИО, на тај начин што би се затечени номинални износ пензије поделио са вредношћу општег бода и тако одредио затеченим војним пензионерима лични бод. Исто није спроведено.
Самим тим горе наведеним законским и подзаконским актима није регулисано ни коришћење права војних осигураника из ПИО који су та права остварили по војним прописима до 31.12.2011. године, односно није регулисано да војни осигураници - корисници права из ПИО који су та права остварили по војним прописима (до 31.12.2011. године), након 01.01.2012. године немају право на увећање износа пензије по основу пензијског стажа преко 40 година и увећање износа пензије за 20 % по основу права права на пензију под посебним условима, као што га имају осигураници - запослени (професионална војна лица према прописима о Војсци Србије) који су радили на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који под посебним условима остварује право на пензију, а који су то право остварили и остварују након 01.01.2012. године.
Поред наведеног, доносиоцу овог решења, на страни 2. поткрала се грешка у формулацији прве реченице. Реченица је требало да гласи: “Сходно одредби члана 218. Закона, корисници права из ПИО који су та права остварили по војним прописима, имају та права и НАКОН (пише до) 01. јануара 2012. године, ...”.
Због горе наведеног Дирекција Фонда ће, по жалби колеге Илије, поново поништити првостепено решење, а уколико то не уради исто ће учинити Управни суд по покренутом управном спору – тужби поднетој том суду.

Strana 1 od 393