Odluka Ustavnog suda po UŽ-2645/2015 (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2017)

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Radovića iz Futoga, na osnovu člana 167. stav 4, a u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. marta 2017. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Radovića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad u predmetu broj 37-D-126704-181.10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obrazloženje

1. Jovan Radović iz Futoga je, 16. aprila 2015. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad u predmetu broj 37-D-126704-181.10.
Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Sud odluku kojom će usvojiti njegovu ustavnu žalbu objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad broj 37-D-126704-181.10, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 28. novembra 2009. godine podneo zahtev za usklađivanje penzije za 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.
Imajući u vidu da o njegovom zahtevu nije odlučeno u zakonom propisanom roku podnosilac je 12. maja 2010. godine podneo žalbu zbog „ćutanja uprave”, a potom 9. avgusta 2010. godine i urgenciju za odlučivanje o žalbi.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad broj 37-D-126704-181.10 od 18. maja 2012. godine predmetni zahtev je odbijen kao neosnovan.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-181.10-126704 od 14. juna 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 10. jula 2012. godine podneo tužbu, te je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9229/12 od 3. aprila 2014. godine njegova tužba uvažena, poništeno je drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30/02-181.10-126704 od 10. decembra 2014. godine poništeno je rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad broj 37-D-126704-181.10 od 18. maja 2012. godine.
Imajući u vidu da prvostepeni organ nije doneo novi akt u zakonom propisanom roku, podnosilac je 11. marta 2015. godine podneo žalbu zbog „ćutanja uprave”, a nakon toga i tužbu Upravnom sudu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232).
Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS”, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1).
5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnosudskom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Novi Sad u predmetu broj 37-D-126704-181.10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 28. novembra 2009. godine, zahtevom podnosioca, te da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od sedam godina.
Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u povezanom upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.
Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu efikasno odluči, imajući u vidu da je podnosilac tražio usklađivanje penzije.
Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, odnosno sudova, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da je o zahtevu podnosioca prvostepeni organ odlučio tek nakon dve godine i pet meseci, iako je, saglasno navedenoj odredbi člana 208. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, bio dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva. Drugostepeni organ je o žalbi podnosioca odlučio u zakonom propisanom roku. Upravni sud je o tužbi podnosioca odlučio nakon skoro dve godine, presudom kojom se poništava konačni upravni akt. Drugostepeni organ je novi akt u izvršenju presude doneo nakon osam meseci. Međutim, prvostepeni organ u ponovnom postupku nije doneo novi upravni akt do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi, iz čega proizlazi da je osporeni postupak još uvek u fazi prvostepenog rešavanja.
Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije”, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kako bi doprineo skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njegovim pravima.
Ustavnopravna ocena ukupnog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).
6. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, već da Ustavni sud odluku kojom usvaja njegovu ustavnu žalbu objavi u smislu odredaba člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ovaj zahtev podnosioca usvojio i odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.
7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom postupku povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Broj Už-2645/2015

Predsednik Veća,
Vesna Ilić Prelić, s.r.