Zakljucak RF PIO – Filijala Kragujevac od 17.05.17. g. - uvecanje penzije za 20 % - Branko Djukic i Zalba kolege Branka

Gore navedeni zakljuckom odbacen je zahtev kolege Branka Djukica za uvecanje penzije za 20 % shodno clanu 115. tacka 2. Zakona o opstem upravnom postupku.

Нови Закон о општем управном поступку који је донет 2016. г. примењује се од 01.06.2017. г. До тада се примењује “стари” Закон о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10) којим је регулисано да се захтев странке одбацује закључком, само ако се ради о захтеву који се односи на ствар о којој се не може решавати у управном поступку.
Одбацивање захтева регулише члан 115. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10) који гласи:
(1) Поступак је покренут чим орган изврши ма коју радњу ради вођења поступка.
(2) Ако орган поводом стављеног захтева странке нађе да нема услова за покретање поступка, донеће закључак о одбацивању захтева странке. Против тог закључка дозвољена је посебна жалба.

Одбацивање захтева странке због недостатка услова за покретање поступка не односи се на оцену органа да нема основа за удовољавање захтеву странке. Наиме одредбом члана 115. став 2. ЗУП-а прописано је да ако орган поводом стављеног захтева странке нађе да нема услова за покретање поступка, донеће закључак о одбацивању захтева. Такав закључак, међутим не може се донети ако надлежни орган процени да нема основа за остварење неког права странке, већ само ако се ради о захтеву који се односи на ствар о којој се не може решавати у управном поступку. Према томе, мој захтев за измену решења - увећање износа војне пензије за 20 % и доношење новог решења о висини исте, које би било у складу са Законом о ПИО, се није могао одбацити применом цитираног законског прописа јер је у питању управна ствар која се решава у управном поступку, а да ли је мој захтев основан или не орган управе је дужан да оцени у покренутом управном поступку кроз оцену доказа којима располаже и на основу тога донесе адекватно решење. Самим тим закључак који оспоравам овом жалбом је незаконит, односно истим су повређена правила поступка од утицаја на решење ове управне ствари.

Стога ће им Бранко у жалби указати да погледају и проуче следећу сентенцу:
“Odbacivanje zahteva stranke zbog nedostatka uslova za pokretanje postupka ne odnosi se na ocenu organa da nema osnova za udovoljavanje zahteva stranci
Vrsta: Sudska praksa
Datum: 2001-06-06,
Broj: U.3131/00
Abstrakt:
Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, Vrhovni sud nalazi da su povređena pravila postupka od uticaja na rešenje stvari. Naime odredbom člana 115. stav 2. ZUP-a propisano je da ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nađe da nema uslova za pokretanje postupka, doneće zaključak o odbacivanju zahteva. Takav zaključak, međutim ne može se doneti ako nadležni organ proceni da nema osnova za ostvarenje nekog prava stranke, već samo ako se radi o zahtevu koji se odnosi na stvar o kojoj se ne može rešavati u upravnom postupku. Prema tome, po nalaženju Vrhovnog suda zahtev tužioca se nije mogao odbaciti primenom citiranog zakonskog propisa jer je u pitanju upravna stvar koja se rešava u upravnom postupku, a da li je zahtev tužioca osnovan ili ne organ uprave je dužan da oceni u pokrenutom upravnom postupku kroz ocenu dokaza kojima raspolaže.”