PENZIONERI U DRUGOM PLANU

Zvonimir Pešić*
Izvor - Politika, 29.05.2017. g.

Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija pogođeno je 702.231 građana Srbije koji su okončali radni vek. Mnogi od njih dovedeni su na ivicu opstanka jer im primanja ne pokrivaju ni elementarne egzistencijalne potrebe. U istoriji Srbije su tako prvi put smanjene penzije.
Kada je Narodna skupština Republike Srbije 2015. godine odlučivala o načinu za uravnoteženje državnog budžeta, propuštena je prilika da se uporedo sa smanjivanjem penzija sačine socijalne karte penzionera. Naime, u praksi nije isto ako u porodici jedan supružnik prima penziju ili njih dvoje. Takođe nisu ujednakom položaju porodice u kojima deca rade ili su nezaposlena, a zna se da su poslednjih godina, po osnovu loše sprovedene privatizacije, na desetine hilјada zaposlenih ostali bez parčeta hleba. Mnogi penzioneri, uz svoju decu, izdržavaju i unuke.
Svesni svog društvenog položaja, penzioneri sve češće istupaju sa tezom da su građani drugog reda. Teret reformi i stabilizacije pao je na nejaka pleća građana trećeg doba. Dok su u javnom sektoru plate linearno smanjene za deset odsto, dotle se od zarađenih penzija, ne računajući utvrđenu osnovu od 25.000 dinara, oduzima 20 i 25 odsto. S druge strane, teret fiskalne konsolidacije podnosi samo deo penzionera. Zar od onih koji imaju mesečna primanja do 25.000 dinara, a takvih je prema podacima RF PIO s kraja marta ove godine, ukupno 1.005.461, nije moglo da se oduzme makar samo po jedan odsto, ili jedan dinar po osobi, pa da i njih ispuni osećanje ponosa da su, srazmerno svojim mogućnostima, doprineli ozdravlјenju javnih finansija. I još nešto: svakim novim povećanjem mesečnih prinadležnosti stvara se sve veća uravnilovka među penzionerima. Da li je pravedno da gotovo istovetan iznos penzija imaju oni koji su manje uplaćivali u penzioni fond i oni koji su, tokom decenija rada, u zajednički fond alimentirali veće iznose. Zašto bi se bolјe nagrađivali oni koji su manje doprinosili stvaranju društvenog proizvoda, odnosno oni koji imaju nižu školsku spremu? Država može i treba da pomogne siromašne penzionere merama socijalne politike, a ne stvaranjem dve kategorije građana iz iste društvene grupe.
Prosečna plata u Srbiji krajem marta ove godine iznosila je 47.814 dinara, a prosečna penzija - 23.977 dinara, dakle veća je više nego duplo u odnosu na prosečnu penziju. I dok su plate u javnom sektoru, posle smanjenja od 10 odsto, povećanjem u dva navrata, dovedene na raniji nivo (nekima i više od toga), dotle su penzije samo simbolično porasle, najpre 1,25 odsto, a potom 1,5 odsto. To usklađivanje praktično je potoplјeno dejstvom inflacije. Samo minule jeseni i zime, na primer, polјoprivredni proizvodi poskupeli su za oko 10 odsto, a veliki broj proizvoda široke potrošnje puzajući dobija više cene.
Činjenice upućuju da se onima kojima je najviše oduzeto (penzioneri sa mesečnim primanjima većim od 25.000 dinara), najmanje se vraća. Onima koji imaju najviše (zaposleni u javnom sektoru) najmanje je zakinuto. Dok gledano iz ugla Ustava i zakona ne postoje garancije za visinu plata u javnom sektoru, dotle su penzije gotovo zaštićene, jer su građani trećeg doba tokom decenija rada svesno izdvajali za „stare dane“. Zato bi i trebalo da imaju prednost kod povlačenja poteza vlade, vezanih za uvećanje mesečnih primanja.
Populacija trećeg doba s pravom očekuje da u predstojećoj preraspodeli „suficita“ u državnom budžetu najpre penzionerima budu vraćena primanja na raniji nivo, pa da se tek onda uvećaju plate zaposlenih u javnom sektoru. Time bi, donekle, bila zadovolјena pravda. Ako se analitički razmotre poruke upućene javnosti sa vladinog nivoa (ovih dana) da će plate u javnom sektoru biti povećane za 10 odsto, a penzije značajno uvećane, među penzionerima kruži uverenje da zasigurno njihova mesečna primanja neće biti uvećana za isti procenat kao zaposlenima u državnoj upravi.

*Glavni i odgovorni urednik „Vojnog veterana“