Ревизијска пресуда и решења ВКС

1. На сајту ВКС објављена је ревизијска пресуда Рев 1438/2016 од 27.10.2016. године у вези ванредног усклађивања војних пензија за 11,06 посто, која се односи на застарелост потраживања, односно оцену ВКС да Обавештење туженог достављено КВП не представља признање застареле обавезе.
Одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 73/16 од 03.03.2016. године, у седници одржаној 27.10.2016. године, ВКС је донео ПРЕСУДУ:
“ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 73/16 од 03.03.2016. године, као изузетно дозвољеној.
ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Вишег суда у Пироту Гж 73/16 од 03.03.2016. године и пресуда Основног суда у Пироту П 1/14 од 10.12.2015. године, у делу става првог изреке тако што СЕ ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му за период од 01.01.2008. до јануара 2011. године накнади штету у појединачним месечним износима, са законском затезном каматом од доспелости до исплате.
У преосталом делу, ревизија туженог ОДБИЈА СЕ као неоснована.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженом накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 12.000,00 динара у року од 15 дана.”
Из Образложења:
“У ревизији туженог основано се указује да су нижестепени судови, погрешно применили материјално право, када су закључили да је неоснован приговор застарелости потраживања туженог за период од 01.01.2008. до јануара 2011. године.
Обавештење туженог да ће корисницима војних пензија извршити усклађивање пензија у складу са Закључком Владе Републике Србије представља понуду за закључење вансудског поравнања, која подразумева узајамна попуштања странака у смислу члана 1089. Закона о облигационим односима. Ово обавештење условљено је истовременим повлачењем тужбе, односно одрицањем од тужбеног захтева и временски је ограничено. У том смислу, не може представљати признање застареле обавезе у смислу члана 366. Закона о облигационим односима, што би се сматрало одрицањем од застарелости. Такво одрицање мора бити безусловно, одређено и јасно.
Имајући у виду да су нижестепени судови погрешно применили материјално право из чл. 376. став 1. Закона о облигационим односима, када су оценили да потраживање тужиоца за период од 01.01.2008. до јануара 2011. године (тужба у овом спору поднета је 08.01.2014. године) није застарело, нижестепене пресуде су на основу чл. 416. став 1. ЗПП у том делу преиначене и одлучено је као у ставу првом и другом изреке.”

2. Одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 317/15 од 12.05.2015. године, на седници одржаној 10.03.2016. године, ВКС је донео РЕШЕЊЕ:
“ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној ревизији, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 317/15 од 12.05.2015. године.
УКИДАЈУ СЕ пресуда Вишег суда у Ужицу Гж 317/15 од 12.05.2015. године и пресуда Основног суда у Ужицу П 13/15 од 09.04.2015. године, у усвајајућем делу и предмет у том делу враћа првостепеном суду на поновно суђење.”

3. Одлучујући о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж бр.1084/14 од 28.11.2014. године, у седници одржаној 22.01.2016. године, ВКС је донео РЕШЕЊЕ:
“УКИДА СЕ пресуде Вишег суда у Ужицу Гж бр.1084/14 од 28.11.2014. године, и пресуда Основног суда у Пожеги 5 П бр.695/14 од 15.09.2014. године у ставу један, два, три и пет и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.”