Ревизијско решење ВКС, ратне дневнице и дискриминација

Одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 12604/11 од 13.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2016. године, донео је РЕШЕЊЕ:
“УКИДАЈУ СЕ пресуде Вишег суда у Београду Гж 12604/11 од 13.02.2013. године и Првог основног суда у Београду П 59955/2010 од 22.06.2011. године и предмет ВРАЋА Вишем суду у Београду као првостепеном на поновно суђење.”

Из Образложења:
“Ревизијом тужиоца се основано указује да су разлози нижестепених судова нејасни и да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено.
Потраживање ради накнаде нематеријалне штете због повреде права личности тужилац заснива на нанетој штети узрокованој дискриминацијом у односу на друге војне резервисте којима су дневнице исплаћене на основу наведеног споразума Владе Републике Србије са штрајкачким одборима ратних војних резервиста који је закључен 11.01.2008. године. Став нижестепених судова о неоснованости тужбеног захтева образложен је применом Закона о забрани дискриминације који је објављен у Службеном гласнику Републике Србије 30.03.2009. године и ступио је на снагу 07.04.2009. године, више од годину дана након закључења споразума Владе Републике Србије и Штрајкачких одбора ратних војних резервиста из неразвијених општина на коме тужилац, као акту дискриминације заснива своје потраживање. По оцени Врховног касационог суда нижестепене одлуке су погрешно засноване на Закону о забрани дискриминације, који није био део позитивног националног законодавства у време проузроковања штете, услед чега је постојање основа за накнаду штете због повреде права личности узроковане дискриминаторским понашањем требало ценити применом члана 21. Устава Републике Србије и члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези члана 1. Првог Протокола уз Европску конвенцију који се непосредно примењују (члан 18. став 2. и 145. став 2. Устава Републике Србије). Из наведеног произилази да су нижестепени судови били у обавези да оцене да ли је тужилац претрпео дискриминацију оспореном радње тужене имајући у виду да ли се са њим поступало другачије него са другим лицима у сличној ситуацији и да ли постоји разумно и објективно оправдање разлике у поступању од стране тужене државе.
Основаност захтева тужиоца за накнаду нематеријалне штете зависи и од постојања његовог потраживања према туженој на основу ког он има очекивање да му захтеване дневнице буду исплаћене. У овом случају погрешна је оцена нижестепених судова о апсолутној ненадлежности за поступање у делу потраживања за исплату дугованих дневница. Према Закону о уређењу судова и члану 1. Закона о парничном поступку суд опште надлежности је стварно надлежан за поступање у имовинско правним споровима за накнаду штете. Истовремено нижестепени судови су пропустили да дају јасне и непротивуречне разлоге да ли је за период проведен у ратној јединици тужиоцу исплаћена накнада и у ком износу и за које дане у складу са Правилником о накнади путних и других трошкова у Војсци Југославије и да ли је тужилац од престанка војне службе па до подношења тужбе подносио туженој захтев ван суда за исплату неисплаћених дневница и стим у вези утврди да ли је био у истој чињенично правној ситуацији у односу на остале војне резервисте за које је тужена закључила наведени споразум.
Влада Републике Србије је 17.01.2008. године потврдила споразум од 11.01.2008. године закључен са Штрајкачким одбором ратних војних резервиста са пребивалиштем у седам означених општина са статусом неразвијених, којим је регулисана исплата ратних дневница у виду финансијске помоћи преко њихових општина. Закључком Владе одређено је да се изврши пренос новчаних средстава на посебне рачуне наведених општина и да се ратним војни инвалидима и резервистима из ових општина исплати накнада у складу са закљученим споразумом, под условом да се та лица одрекну свих потраживања у споровима који су водили пред парничним судовима. Према постигнутом споразуму и закључку Владе Републике Србије исплата се врши у виду финансијске помоћи ратним војним резервиститма, који имају пребивалиште на територији општина Куршумлија, Лебане, Бојник, Житорођа, Дољевац, Прокупље и Блаце који имају статус неразвијених општина. Међутим по оцени Врховног касационог суда, статус социјалне угрожености и имовно стање које оправдава финансијску помоћ државе (у било ком облику) подразумева и обавезу примаоца да докаже такав статус као основ за ова давања. Како ни споразум ни закључак Владе не захтевају да ратни војни резервисти пруже доказе о имовном стању или социјалној угрожености ради доношења правилне и законите одлуке у овој парници било је неопходно утврдити на који начин и под којим условима су вршене исплате ратним војним резервистима са територија наведених општина да би се могло оценити да ли би исплата дневница била извршена и тужиоцу да је имао пребивалиште на територији ових општина. Како је у овом случају све наведено изостало предмет се враћа на поновно суђење и отклањање наведених недостатака.”

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Rev 1271-15 naknada štete, ratne dnevnice.pdf)Rev 1271-15 naknada štete, ratne dnevnice.pdf 150 kB