http://arsenijes.blogspot.rs/2017/06/blog-post.html

 

субота, 24. јун 2017.

Стратегија меса и месних прерађевина.

 

На званичном сајту Удружења војних пензионера Србије, 16. јуна ове године, написано је саопштење које гласи: „Председник УВПС Љубомир Драгњац и директор ,,Yuhor-export“ AD Драган Миладиновић потписали уговор о пословној сарадњи. Реномирана фирма из Јагодине се уговором обавезује да члановима УВПС омогући да у продавницама тог производно-трговинског ланца широм Србије купују деликатесну робу уз попуст од седам одсто, а свеже месо с попустом од три одсто, с тим да се попуст неће примењивати на артикле који у тренутку обављања куповине већ налазе на неком попусту или акцији. 
Услови повлашћене продаје важиће само за куповину која се обавља готовином (укључују се и плажање картицама), а приликом одложеног плажања неће бити зарачунаване камате. Куповина чековима моћи ће да се одлаже до 90 дана, али без попуста.
Технику остваривања попуста, списак продавница ,,Yuhora“ и све друго значајно за ову акцију, објавићемо за неколико дана.
Напомињемо да ће попуст моћи да користе само чланови УВПС, уз презентовање чланске карте.“
Не одбацујем могућност да је аутор ове колумне из неког другог света и да не разуме суштину хуманитарног бизниса председника УВПС господина Љубомира Драгањца, иначе генерала у пензији, али чињенице у вези са делатностима овог удружења које има нереалне амбиције да буде фактор заштите права војних пензионера Србије од тираније власти и  приземног склапања уговора о пословној сарадњи која се односи на месо, месне прерађевине и деликатесе, дају ми за право да поставим питање о чему се заправо ту ради?
 
Руководство тог удружења су углавном бивши генерали и пуковници и звучи дегутантно да се они данас баве месом и месним прерађевинама, када су војни пензионери највише погођени нецивилизацијским смањењем пензија. Реалније би било да се то Удружење бави организацијом смислених протеста  ширих размера због прећутне пљачке образованог дела грађана Србије, него што се бави месом и месним прерађевинама, готовином и попустима на акцији.
Опет, могуће је да аутор ове колумне има нереално високе стандарде и да је акција председника УВПС, као потписника уговора са „Јухор-експортом“, реалан домет тог удружења?
Међутим, да ли ствари стоје баш тако?Последња реченица саопштења објашњава суштину:
 
“ Напомињемо да ће попуст моћи да користе само чланови УВПС, уз презентовање чланске карте“.In medias res!Дакле, само чланови УВПС!
 
Да бисте постали члан морате да плаћате чланарину.Када нисте у стању да мотивишете људе да се учлане у УВПС ( које одавно не штити виталне интересе војних пензионера, и због тога је евидентно константно опадање броја чланова), онда се прибегава оваквим бесмислицама да се дође до чланарине!Не оглашава се руководствоУВПС у вези са Косовом и Метохијом, придруживањем Европској Унији, нити се стварно супротставља спорном Закону о привременом начину исплате пензија, нити га ти озбиљни проблеми интересују. Оно што интересује руководство УВПС, према датом сопштењу, јесу бизнис и чланарине!Или аутор греши када од руководства УВПС очекује више домете?Могуће је да зато Народна скупштина Републике Србије и не реагује на протест председника УВПС господина Љубомира Драгањца у вези са поднетом Народном иницијативом за престанак важења споменутог Закона о пензијама! Што не иде не иде!
Или се бавите политиком или месом и месним прерађевинама. У првом случају биће чланова и чланарина а у другом.....ствари су јасне!
 
Војни пензионери Србије своје виталне интерсе могу да заштите једино путем иституција парламентарне демократије. Ово значи да морају да оснују своју политичку странку, која ће у средишту програма имати заштиту виталних интереса државе Србије. Удружење војних пензионера Србије има потребну инфраструктуру за оснивање политичке странке. Нама би се прикључила и она Србија којој су обе ноге у Србији а не једна у Вашингтону а друга у Бриселу. 
Први корак је да се определимо – јесмо ли за месо и месне прерађевине на попуст уз чланску карту УВПС и презрив поглед грађана, или за живот достојан човека у 21. веку?