Rasprava o dva navodno oprecna stava VKS, u vezi primene zakonskih odredbi kada je u pitanju zastarevanje

Kolega Dusan Majstorovic je u FB grupi Vojni penzioneri Srbije pokrenuo raspravu – razmenu misljenja o dva navodno oprecna stava VKS, u vezi primene zakonskih odredbi kada je u pitanju zastarevanje. Naveo je: “Iz Biltena VKS evo dva pravna stava tog najviseg suda u Srbiji. Stavovi su u vezi primene zakonskih odredbi kada je u pitanju zastarevanje. U prvom se kaze da se primenjuju odredbe posebnog zakona, a ne Zakon o obligacionim odnosima. U drugom se kaze da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, dok se Zakon o PIO ni ne spominje kao poseban zakon ciji bi se clan 6, koji se odnosi na zastarevanje, mogao primeniti na isti nacin kao sto je to obrazlozeno u prvom slucaju.”
Два изнета става ВКС о примени законских одредби о застаревању нису опречна, по мом мишљењу.

У првом ставу ВКС је наведено: “У погледу застарелости потраживања јавног предузећа ради накнаде за одводњавање примењују се правила посебног закона, а не Закона о облигационим односима (члан 372).”
Посебан закон који је у питању је Закон о пореском поступку и пореској администрацији, на који се позива у Закону о водама. Из члан 107. ранијег Закона о водама, као и сличног правила садржаног у члану 153. Закона о водама из 2010. године (по коме "у погледу камате, застарелости, принудне наплате – одводњавање, примењују се одредбе закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација), произилази да се на правило о року застарелости потраживања накнаде за одводњавање примењује специјални (посебни) закон, а то је Закона о пореском поступку и пореској администрацији, чији члан 114. гласи: "право пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застара почела да тече". (дужи рок застеревања – пет година).
У другом ставу ВКС је наведено: “Пресудом Европског суда за људска права којом се налаже држави решење проблема тзв. "косовских пензија" не суспендује се примена правила о застарелости потраживања.“
Посебан закон који је у питању је Закон о ПИО. Члан 6. гласи:
“Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica. (став 1)
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.” (став 2)
У Закону о ПИО постоји глава XVI Накнада штете, чланови 208. - 210. Из тога несумњиво произилази да се потраживања доспелих а неисплаћених износа пензије и других права из ПИО третирају као накнада штете, а на исту се примењује Закон о облигационим односима.
ЗОО посебно регулише застарелост у погледу периодичних давања (члан 372). Пензија представља периодично давање јер доспева у једнаким временским (месечним) размацима. Законски рок за застарелост ове врсте потраживања износи три године.
Не свиђа се ни мени што је тако, али је тако. У Закону о ПИО, као посебном закону, није прописано неко посебно правило о року застарелости потраживања накнаде доспелих а неисплаћених износа пензије и других права из ПИО (дужи рок застеревања – нпр. пет година или више), па се примењује рок застаревања из члан 372. ЗОО (рок застеревања – три године).

У вези са мојим мишљењем колега Душан је написао: “Verovatno je tvoje obrazlozenje ispravno, ali ipak je to samo tumacenje postojecih zakonskih propisa od strane VKS. Naravno, zna se ko je ovlascen da ih tumaci i mi smo tu prilicno nemocni. Propisi koji ne mogu jasno i neposredno da se primene, vec zahtevaju toliko tumacenja, sasvim je sigurno da nisu bas najbolji, da ne kazem da su losi. Bez obzira na napred izneto u vezi tumacenja, dozvolicu sebi da i ja protumacim clan 6 Zakona o PIO, onako kako ga ja razumem, i kako to, cini mi se, zdrav razum i pravopis srpskog jezika nalaze. Prvi deo recenice kaze da nema zastarevanja i tu je sve jasno. Posle zareza upotrebljena je rec OSIM. Dakle nesto moze i da zastari. Pa kad umesto OSIM stavimo rec ZASTAREVAJU (sto je potpuno u duhu naseg jezika, pravopisa i zdrave logike), dobijemo drugi deo recenice "(OSIM) - ZASTAREVAJU prava na potraživanja dospelih a neisplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim ovim zakonom." Dakle, zastarevaju ta odredjena prava ali samo u slucajevima utvrdjenim ovim zakonom. Potpuno je jasno da sva ostala prava ne zastarevaju, i to na osnovu prvog dela recenice iz stava 2 clana 6. I ono sto je najbitnije, nasi slucajevi gde potrazujemo isplatu dospelih a neisplacenih mesecnih potrazivanja nigde se u ovom Zakonu ne pominju. Posto se nigde ne pominju, to bi trebalo da znaci i da ne zastarevaju, bas na osnovu tog clana 6. Verovatno da sve to moze i na ovaj nacin da se tumaci, ali naravno, mi nismo ovlasceni za tumacenje propisa, a VKS i sudstvo koriste svoju poziciju i cini mi se da ih tumace uglavnom PO POTREBI tj. ONAKO KAKO TO TREBA (nekome) ... Pozdrav!”

Član 6. Zakona o PIO je formulisan tako kako je formulisan - traljavo. I mnoge druge odredbe tog zakona su slicne. Zakonodavac nije mnogo vodio racuna o jezickom, logickom i pravnom znacenju upotrebljene formulacije, pa moze da se tumaci na vise nacina. Verovatno da bi tvoje tumacenje bilo jedino ispravno da ne postoji glava XVI Naknada stete, gde se ta potrazivanja tretiraju kao steta, sto automatski upucuje na odredbe ZOO o naknadi stete, odnosno trogodisnji rok zastarevanja. O tome je svoj stav izneo i Ustavni sud u svojim odlukama i on je upravo onakav kako sam ga interpretirao.
Sudska praksa, Broj: 1.U.38/99, Datum: 20-06-2000
“Pravo osiguranika ne zastareva, ali prava na potraživanje dospelih a neisplaćenih iznosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja mogu zastareti.
Abstrakt:
Polazeći od navedenih odredaba Ustava Savezne Republike Jugoslavije i saveznih zakona, po oceni Saveznog ustavnog suda, osporene odredbe navedenog zakona nisu nesaglasne sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, jer prema tim odredbama pravo osiguranika ne zastareva, ali prava na potraživanje dospelih a neisplaćenih iznosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja mogu zastareti.
Naime, rizik zastarelosti potraživanja određenih novčanih primanja snosi sam osiguranik, jer zahtev za njihovu isplatu mora podneti u zakonom utvrđenom roku da bi novčana potraživanja tekla od dana ispunjenja uslova za ostvarivanje tog prava. Međutim, potraživanje može zastareti ako osiguranik podnese zahtev za ostvarivanje određenog prava posle proteka utvrđenog roka od kada je stekao uslove za ostvarivanje tog prava i traži retroaktivnu isplatu navedenih primanja. Po oceni Saveznog ustavnog suda, obaveze za uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastarevaju, jer je to zakonska obaveza pa posledice neurednog izmirenja obaveza prema Fondu PIO ne može da snosi osiguranik, jer je ta zakonska obaveza i utvrđena zbog zaštite prava osiguranika.”
Ovaj primer iz sudske prakse Saveznog ustavnog suda sam naveo da pokazem da taj pravni stav nije nov, odnosno takav pravni stav o dospelim a neisplacenim iznosima po osnovu PIO zauzet je i pre stupanja na snagu sadasnjeg Zakona o PIO iz 2003. g. Pravni stav nije menjan.

Застарелост кроз новију судску праксу
Аутор чланка Драгана Марчетић и Весна Филиповић
Из садржаја часописа ''Прописи у пракси - Леге Артис'' бр. 55:
- Прекид застарелости по тужбама за исплату разлике у пензијама
- Позив на закључење вансудских поравнања и признање дуга

У тексту који следи аутори говоре о институту застарелости у најновијој пракси парничних судова. Савремени живот, убрзани правни промет, промет добара и услуга, као и разни историјски и економски догађаји, доводе до појава нових врста парница у којима се и овај стари институт грађанског права мора изнова промишљати и тумачити.
Институт застарелости је стари институт грађанског права који је актуелан и присутан готово колико и само грађанско право. Међутим, нови животни догађаји и актуелне спорне животне ситуације кроз разне гране грађанског права доводе до стално присутне потребе тумачења, образлагања начина примене и уједначавања судске праксе у погледу института застарелости. Посебно се издвајају питања о времену потребном за застарелост и о почетку рачунања рока застарелости.
И раније су аутори писали о овом институту тако да ће се овај рад бавити првенствено обрадом најновије судске праксе по питању застарелости. Овај текст и примери дати у њему требало би да укажу на најважније дилеме које у примени прате овај институт и да на њих дају адекватне одговоре.
Часопис можете прегледати – читати на:

https://issuu.com/ing-pro/docs/055_lege_artis_april_2017

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (PRAVNI STAV 26-11-15.pdf)PRAVNI STAV 26-11-15.pdf 182 kB
Download this file (Rev 862-15-sentenca.pdf)Rev 862-15-sentenca.pdf 186 kB