ЖАЛБА на Закључак Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.6-2 48/2017 од 31.07.2017. године

Поштовани!

У прилогу објављујем ЖАЛБУ на Закључак Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.6-2 48/2017 од 31.07.2017. године.
Овај предмет је започет пре ступања на снагу “новог” Закон о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16) и на исти се примењивао “стари” Закон о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10).
Међутим члан 213. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16) прописује:
(1) Поступци који до почетка примене овог закона нису окончани, окончаће се према одредбама закона који се примењивао до почетка примене овог закона.
(2) Ако после почетка примене овог закона решење првостепеног органа буде поништено или укинуто, даљи поступак спроводи се према одредбама овог закона.
Дирекција РФ ПИО је својим решењем бр. 01-02/181.6.7 3458/17 од 20.07.2017. г. поништила првостепено решење тако да се даљи поступак спроводи према одредбама “новог” Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16).
Тим законом Одбацивање захтева странке регулисано је члан 92. који гласи:
(1) Орган решењем одбацује захтев којим је покренут поступак ако:
1. није реч о управној ствари;
2. није надлежан за одлучивање о управној ствари, а не може да одреди ко је надлежан;
3. подносилац захтева очигледно није ималац права или правног интереса о коме се одлучује у управном поступку;
4. захтев није поднет у року;
5. у истој управној ствари већ се води управни или судски поступак или је о њој већ правноснажно одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза;
6. захтев не буде уређен у року који је одредио орган (члан 59. став (2) овог закона).
(2) Орган може у току целог поступка да одбаци захтев странке.
Дакле, овај захтев никако није могао бити одбачен закључком, већ искључиво РЕШЕЊЕМ, при чему није испуњен ни један од 6 разлога за одбацивање захтева наведених у члану 92. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16).

Горе наведеним Закључком (који је донет у поступку извршења решења Дирекције Фонда бр. 01-02/181.6.7 3458/17 од 20.07.2017. г. којим је поништено решење Филијале Крагујевац бр. 181.8-6 39/2017 од 16.01.2017. г. и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање) одбачен је захтев једног војног пензионера из Крагујевца за измену решења - увећање износа војне пензије за остварени пензијски стаж преко 40 година и за 20 % и доношење новог решења о висини исте, које би било у складу са Законом о ПИО, сходно члану 115. став 2. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10), са образложењем да:
"Сходно одредби члана 218. Закона, корисници права из пензијског и инвалидског осигурања који су та права остварили по војним прописима, имају та права и од 01. јануара 2012. године, у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.”
Даље првостепени орган у закључку наводи:
“Према томе, како је именовани остварио право на пензију по прописима који су се примењивали на професионална војна лица до 31. децембра 2011. године, нема законског основа за увећање пензије за 20 % сходно члану 79. став 3. Закона. Наведене одредбе Закона примењују се на професионална војна лица која, као осигураници, запослени из члана 11 Закона остварују право на пензију почев од 01. јануара 2012. године.
Чињеница преузимања послова обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања који су били у надлежности Фонда СОВО, не може се узети као нова чињеница која је од утицаја на право осигураника а који је право на пензију остварио по прописима важећим до 31.12.2011. године, па самим тим нису испуњени услови за измену правоснажног решења у смислу члана 105. Закона".

У жалби од другостепеног органа (Дирекције РФ ПИО) војни пензионер захтева да у складу са чланом 141. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16) оцени све наводе у овој жалби, и ако их не уважи да у образложењу свог решења изнесе разлоге због којих их сматра неоснованим.
На основу свега изнетог јасно је да и овај војни пензионер остварује право које му је поменутим Закључком РФ ПИО – Филијала Крагујевац ускраћено. Стога предлаже другостепеном органу да у складу са чланом 171. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16) уважи његову жалбу, поништи оспорени закључак и сам реши ову управну ствар доношењем законитог решења о увећању његове садашње пензије за остварени пензијски стаж преко 40 година и за 20 %, у складу са чланом 79. став 3. Закона о ПИО.
Напомињем да се према члану 160. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС", број 18/16) Жалба предаје првостепеном органу у довољном броју примерака за орган и противну странку, дакле у 2 примерка (раније је био довољан један примерак).