Тужба Управном суду – друга, ванредно усклађивање пензија – Златко

Поштовани!

У прилогу објављујем своју другу тужбу Управном суду која се односи на само делимично извршено ванредно усклађивање војних пензија од 01.01.2008. додине за 6,57 %, уместо за 11,06 %. По претходној тужби Управном суду донета је пресуда у моју корист 04.07.2014. године. У пресуди је Управни суд изнео оцене и ставове из одговарајућих одлука Уставног суда и свој став.
РФ ПИО – Дирекција Фонда је било потребно 28 месеци да донесе решење у извршењу пресуде Управног суда, а РФ ПИО – Филијала Крагујевац је ново решење донела и ванредно ми ускладила пензију за 6,57 %, уместо за 11,06 %, тек решењем од 06.01.2017. године (које је по мојој жалби поништено, након чега је уследило решење РФ ПИО – Филијала Крагујевац од 21.04.2017. г.)

- Нову (другу) тужбу Управном суду сам засновао, поред осталог, на ставовима „да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 1. јануара 2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених; да је обавеза надлежног Фонда била да, по службеној дужности, изврши ванредно усклађивање пензија војним осигураницима у истом проценту као и корисницима пензија у осигурању запослених; ...”

- Надлежни орган је дужан да у поновном поступку прихвати правно схватање суда изражено у пресуди којом је ранији акт тог органа поништен и у случају да је исти или други суд у другој пресуди код истог чињеничног стања и примене материјалног права заузео друго правно схватање. У новом поступку код органа управе могу се износити нове чињенице и предлагати нови докази, а постоји могућност и да дође до измене материјалног прописа. Уколико су у поновном поступку код надлежног органа изнете нове чињенице и околности које пре доношења пресуде нису постојале или нису биле познате, ако нови изведени докази указују на другачије чињенично стање од оног које је било утврђено у раније вођеном управном поступку, или ако су у поновном поступку примењени други материјални прописи које суд није имао у виду приликом доношења пресуде, надлежни орган је овлашћен да заузме друго правно схватање које одговара ново утврђеном стању ствари.
Закључак Владе Р. Србије од 30. октобра 2015. године нема адекватну правну снагу, нема карактер општег правног акта и самим тим не представља изнету нову чињеницу и околност, нови доказ који би указивао на другачије чињенично стање, а у поновном поступку нису примењени други материјални прописи које суд није имао у виду приликом доношења пресуде, па надлежни орган није био овлашћен да заузме друго правно схватање, од правног схватања израженог у пресуди Управног суда, одељење у Крагујевцу, број I-21 У. 7419/13 од 04. 07. 2014. године.
На основу члана 69. став 1. и 2. Закона о управним споровима (Службени гласник Р. Србије, бр. 111/2009) законска обавеза Дирекције РФ ПИО, као другостепеног органа, и Филијале Крагујевац, као надлежног првостепеног орган у управном поступку, била је да без одлагања донесе други управни акт - решење уместо поништеног, при чему су као управни органи били везани примедбама у погледу поступка и правним схватањем суда изнетим у горе наведеној пресуди, као и схватањима и ставовима из одлука Уставног суда које су цитиране у горе наведеној пресуди Управног суда.

- Правило је да је и суд у новом управном спору покренутом против решења донетог у извршењу раније пресуде суда везан правним схватањем заузетим у својој ранијој пресуди, под условом да је и новодонесено решење засновано на истим доказима на којима је било засновано и раније решење, што је овде случај. Постоји могућност да суд оцењујући законитост управног акта донетог у извршењу своје раније пресуде, одустане од свог ранијег правног схватања, или је оно у међувремену на Општој седници суда измењено. Ради правилне примене закона суд у случају да је правно схватање измењено на конкретни случај примењује правно схватање заузето на Општој седници, а уколико сматра да раније правно схватање треба изменити, веће ће затражити од Опште седнице да заузме правни став који ће потом применити у пресуди. У том смислу се прихвата као актуелно и данас, правно схватање заузето на Општој седници СВС-а бр. 5/58 од 10.06.1958. године. Не постоји измењено правно схватање заузето на Општој седници које би се применило на конкретни случај и било разлог да Управни суд одустане од свог ранијег правног схватања заузетог и изнетог у својој ранијој пресуди у конкретном случају.

- Тужба сигурно није правнички идеална, нисам школован за правника, али је (пешадијски) детаљна, свеобухватна, конкретна и јасна. Као пешадијског официра, учили су ме да таква треба да буде заповест за (борбена) дејства.
Часним судијама препуштам да у доношењу пресуде поступе по праву, правди и својој савести.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Tuzba UpS – Zlatko Posavec - vanredno uskladjivanje penzije, druga.doc)Tuzba UpS – Zlatko Posavec - vanredno uskladjivanje penzije, druga.doc 195 kB