ZAŠTO VLADA NARUŠAVA EKONOMSKU UREĐENOST PENZIJSKOG SISTEMA?

Do sada smo mnogo puta govorili o Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija i jednoglasno utvrdili da je to nepravedan zakon i da su njime prekršena mnoga prava pojedinaca garantovana Ustavom Srbije.
Predlagane su i preduzimane razne mere od strane penzionera, ali zakon je ostajao u primeni. Vlada je imala na svojoj strani Fiskalni savet i Ustavni sud, bili smo nemoćni. Sada se situacija promenila jer je Fiskalni savet „preleteo” na našu stranu. To se jasno vidi iż ocene - Analize predloga budžeta za 2018. godinu, gde je Fiskalni savet izneo sledeće:

1. „Због тога се сада може отворити (буџетски опасна) правна дилема - да ли продужење трајања Закона о привременом уређењу исплате пензија и у 2018. служи још увек избегавању фискалне кризе или се преко њега врши произвољна прерасподела имовине пензионера која је стечена уплатом доприноса?”
2. “Буџетом за 2018. пропуштена је важна прилика да се направи корак ка враћању на уређен пензијски систем. Економска уређеност пензијског систем у Србији нарушена је крајем 2014. усвајањем Законом о привременом уређивању исплате пензија. Тим Законом оштро су умањене изнадпросечне пензије, док су пензије мање од 25.000 динара остале непромењене. На овај начин најсиромашнији пензионери јесу били заштићени у процесу неопходног смањења државних расхода за пензије, али су пензионери са изнадпросечним пензијама поднели несразмерно велики терет фискалног прилагођавања.”

Naša dosadašnja borba je imala rezultate, probijena je medijska blokada i prisiljen je Fond PIO da nam na naš zahtev donosi REŠENJA o isplati umanjenih penzija. Ta borba se mora produžiti i po meni će najdelotvornije biti da postupimo po predlogu kolege Dobrivoja i da masovno tražimo izdavanja novog Rešenja, izdavanje Uverenja i zahtevamo da se vrati oduzeto. Kolega Dobrivoje, u saradnji sa ostalim kolegama, osmislio je izgled i formu tih obrazaca i predlažem da se neprestano radi na tome da do 31.12.2017 godine što veći broj penzionera podnese ove zahteve.

Donošenjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, vlada je narušila ekonomsku uređenost penzijskog sistema i sav teret fiskalne konsolidacije države svalila na leđa penzionera sa penzijama većim od 25.000 dinara. Tada je za tu meru imala podršku Fiskalnog saveta, te je perfidnom igrom oko naziva zakona (PRIVREMENI, UREĐIVANJE NAČINA ISPLATE, a zakon nije ni privremeni, niti uređuje način isplate, već umanjenje penzija) pridobila poslušnike u Ustavnom sudu da odbiju inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona uz obrazloženje da je zakon privremeni, mada u tom zakonu nigde nema ograničenja do kada traje. Ali sada se situacija BITNO promenila.
Fiskalni savet je jasno dao svoju ocenu da primena tog zakona MORA da prestane u 2018. godini i to na osnovu realne Analize predloga budžeta za 2018 .godinu i to napisao u svojoj analizi. Vlada se ovoga puta oglušila o predloge Fiskalnog saveta i produžila primenu umanjenja penzija i u 2018. godini.

Zakonom o budžetskom sistemu je propisano da se vlada mora pridržavati svih odredbi tog zakona pri izradi Zakona o budžetu za dotičnu godinu. Tim Zakonom je ustanovljena nova institucija koja se zove Fiskalni savet, čije članove i predsednika bira zakonodavna vlast, odnosno Narodna skupština, propisane su mu obaveze i zadaci.

Na zvaničnom sajtu Fiskalnog saveta stoji:
Фискални савет је независан државни орган, одговоран Народној скупштини Републике Србије. Народна скупштина је 31. марта 2011. године донела одлуку о избору чланова Фискалног савета, а полагањем заклетве пред Народном скупштином, 5. априла 2011. године, Фискални савет је преузео дужност. Фискални савет састоји се од три члана, а за вршење стручних и административних послова образује стручне службе. Функционисање Фискалног савета одређено је Законом о буџетском систему. Мисија Фискалног савета је да оцени кредибилитет фискалне политике с аспекта поштовања утврђених фискалних правила и да обезбеди јавност и одговорност у вођењу фискалне политике. Фискални савет треба да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици.
Да би испунио постављене циљеве, Фискални савет проверава макроекономске и фискалне претпоставке коришћене за израду Владиних докумената, даје независну и кредибилну оцену економске политике, процењује фискалне ризике и вероватноћу да ће Влада испунити фискалне циљеве у будућности, процењује у којој мери је Влада у прошлости поштовала фискална правила која је утврдила. Током поступка припреме и доношења буџета, Фискални савет обавља различите функције: припрема мишљење на нацрт Извештаја о фискалној стратегији, припрема анализу о ревидираном Извештају о фискалној стратегији Владе, припрема анализу предлога закона о буџету, припрема анализу предлога закона о завршном рачуну буџета, припрема процене о фискалним утицајима предлога закона.

Fiskalni savet je postupajući po nadležnostima i obavezama koje mu propisuje Zakon o budžetskom sistemu postupio, izvršio analizu i dao svoju ocenu Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu.
Kao glavni fiskalni rizik za 2018. i kasnije, Fiskalni savet navodi da je to Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, naglašavajući da su razlozi za njegovo donošenje prestali, te da je njegova primena u 2018. godini problematična sa pravne strane i da su moguće teške posledice na fiskalnu stabilnost zbog plaćanja visokih kamatnih stopa i vraćanja nezakonito oduzetog dela penzije, ukoliko se pokaže da je njegova primena pravno neutemeljena. U oceni Zakona o budžetu za 2018. godinu Fiskalni savet je u rezimeu svoje ocene izneo sledeće:

Фискални савет, међутим, уз констатацију неспорно добрих макроекономских карактеристика буџета, у овом извештају више пажње посвећује његовим слабостима, како би се оне у наредним годинама исправиле. Највећа слабост буџета је то што задржава привремене мере фискалне консолидације - умањење изнадпросечних пензија и забрану запошљавања. Буџет за 2018. још увек има бројне слабости, од којих се неке понављају из године у годину: недовољна транспарентност, мањак реформских мера и непоштовање буџетског календара (законска обавеза израде Фискалне стратегије пре припреме буџета Републике). Међутим, убедљиво највећа и најопаснија мана буџета за 2018. је то што он не предвиђа излазак из привремених мера буџетске консолидације које су донесене крајем 2014. као хитан одговор државе на непосредну опасност избијања кризе јавног дуга. Те мере су тада биле оправдане и знатно су допринеле избегавању кризе, али су у дужем року економски штетне и неправичне, а могу представљати и будући фискални ризик уколико се покаже да је прекомерно продужавање њиховог трајања правно неутемељено. Тако је у 2018. још увек остао на снази Закон о привременом уређењу исплате пензија којим су снажно умањене изнадпросечне пензије. Тим Законом је (привремено) нарушена економска веза исплаћених пензија са уплаћеним доприносима, што не може да се продужава унедоглед. Такође, већ четврту годину заредом продужава се и забрана запошљавања у општој држави која у дужем року негативно утиче на квалитет јавне управе (пре свега у здравству у ком већ постоји мањак висококвалификованих запослених, али и у другим важним деловима јавног сектора). Ова мера одавно је требало да буде замењена неким другим, трајно одрживим, решењем за уређење броја запослених. Буџетом за 2018. пропуштена је важна прилика да се направи корак ка враћању на уређен пензијски систем. Економска уређеност пензијског систем у Србији нарушена је крајем 2014. усвајањем Законом о привременом уређивању исплате пензија. Тим Законом оштро су умањене изнадпросечне пензије, док су пензије мање од 25.000 динара остале непромењене. На овај начин најсиромашнији пензионери јесу били заштићени у процесу неопходног смањења државних расхода за пензије, али су пензионери са изнадпросечним пензијама поднели несразмерно велики терет фискалног прилагођавања. Сада је непосредна опасност од кризе јавног дуга избегнута, државна издвајања за пензије практично су на свом дугорочно одрживом нивоу од 11% БДП-а и у буџету за 2018. постоји фискални простор за повећање укупних издвајања за пензија од 5%. Овај простор, међутим, није искоришћен за враћање на уређен пензијски систем у ком односи исплаћених пензија зависе од висине уплаћених доприноса, већ су сва средства неоправдано потрошена линеарно - и на пензионере којима пензије јесу биле смањене и на оне којима нису биле смањене. Због тога се сада може отворити (буџетски опасна) правна дилема - да ли продужење трајања Закона о привременом уређењу исплате пензија и у 2018. служи још увек избегавању фискалне кризе или се преко њега врши произвољна прерасподела имовине пензионера која је стечена уплатом доприноса? Што је још горе, буџетом за 2018. пропуштена је добра прилика да се враћање на уређени пензијски систем започне тако да нико од пензионера не буде оштећен - Фискални савет је нпр. предлагао да се све пензије повећају за 2,5%, а да се остатак фискалног простора искористи за враћање половине привременог умањења изнадпросечних пензија.

Penzionerima, njihovim udruženjima i sindikatima ostaje da odmah povedu pravnu borbu za prestanak primene pomenutog zakona u 2018. godini. Napominjem da je pri donošenju tog zakona 2014. godine Vlada imala na svojoj strani dva moćna saveznika: Fiskalni savet i Ustavni sud (koji je prihvatao ocene i stavove Fiskalnog saveta).
Sada je situacija obrnuta, jer penzioneri imaju na svojoj strani Fiskalni savet, i to se mora iskoristiti.

Napomena: Autor teksta, koji sam neznatno korigovao, je kolega Božidar Todorović.