Како даље: Реформе јавног сектора и „закључавање“ уравнотеженог буџета у Србији

У овом раду Фискални савет анализира резултате спроведене фискалне консолидације у периоду 2015-2017. како бисмо сагледавајући њена неспорна достигнућа, али и бројне слабости, указали на будући смер фискалне политике који би предупредио фискалне ризике и био подстицајан за привредни раст. Наиме, Србија је од огромног фискалног дефицита у 2014. (6,6% БДП-а, односно 2,2 млрд евра) стигла у 2017. до структурно избалансираног буџета. Међутим, спроведена фискална консолидација осим неспорних достигнућа има и бројне слабости (изостанак реформи, веће ослањање на повећање прихода него на уштеде). Због тога јавне финансије Србије и поред одличног, избалансираног, буџета још увек нису потпуно уређене, нити подстицајно утичу на привредни раст, по ком Србија знатно заостаје за другим земљама Централне и Источне Европе. Гледајући унапред, најважнији циљ фискалне политике који би предупредио будуће ризике и омогућио убрзање привредног раста јесте да избалансирани фискални резултат постане нова нормалност у наредних пет до седам година. Али уз то, потребно је и да се исправе кључни недостаци досадашње фискалне политике, односно да се спроведу неопходне реформе јавног сектора и унапреди пословни амбијент (пре свега у области владавине права).

Из радног материјала:

“Verovatno najhitniji zadatak Vlade predstavlja uređenje penzijskog sistema na trajnim osnovama, koji trenutno počiva na privremenim merama uvedenim na početku fiskalne konsolidacije. Premda smo i u našoj analizi pretpostavili da su oštrim umanjenjem isključivo natprosečnih penzija krajem 2014. ostvarene trajne uštede, istina je da je ova mera štednje zakonski definisana kao privremena. Smatramo da je umanjenje rashoda za penzije bilo neophodno u situaciji kad je Srbiji pretila neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, činjenica je da je na ovaj način narušena uređenost penzijskog sistema u kom bi iznosi isplaćenih penzija trebalo da zavise od prethodno uplaćivanih doprinosa. Pri izradi budžeta za 2018. pokazalo se da tehnički jednostavan zadatak vraćanja na uređen penzijski sistem predstavlja veliki politički izazov, iako su se stekli ekonomski uslovi za to. Već krajem 2017. bilo je jasno da je kriza javnog duga izbegnuta, da su rashodi za penzije blizu dugoročno održivog nivoa od 11% BDP-a i da postoji fiskalni prostor za (barem delimično) ukidanje privremene mere – ali je ova dobra prilika propuštena. Vlada se opredelila da taj fiskalni prostor iskoristi za linearno povećanje svih penzija za 5%. Imajući u vidu da od ove godine više ne stoji glavni argument kojim je obrazloženo privremeno umanjenje natprosečnih penzija (fiskalna kriza), ovakvom odlukom javne finansije Srbije izložene su novom fiskalnom riziku usled mogućnosti da neosnovano umanjene penzije u budućnosti budu vraćane.12 Još uvek nije kasno da se spreči velika šteta, ali bi Vlada morala hitno da odabere put za izlazak iz ovih privremenih mera. Istovremeno, nužno je vratiti penzijski sistem u okvir predvidivih i redovnih indeksacija penzija po formuli koja bi uvažavala demografske trendove (starenje populacije) i njegovu dugoročnu finansijsku održivost.”

Снажан раст запослености уз спор раст производње није се десио: О поузданости Анкете о радној снази у Србији

У овом раду на сада већ довољно дугачкој серији података од 2012. до 2017. поново оцењујемо поузданост званичних података о неуобичајено високом расту запослености у Србији од око 20%, до ког наводно долази уз низак раст БДП-а од око 6%. Дужина расположиве серије података омогућава да се ово питање размотри са великом сигурношћу. Различите анализе које смо спровели недвосмислено указују на исти закључак – да постоје проблеми у званичном статистичком праћењу кретања запослености, односно да Анкета о радној снази још увек није поуздана. Висок раст запослености уз низак раст производње није у складу са основним и небројено пута доказаним економским теоријама које дефинишу везу запослености и производње. Таква кретања, да су стварна, подразумевала би снажан, двоцифрен, пад продуктивности привреде Србије у претходних пет година, за који (срећом) нема економских назнака да се десио. Такође, компаративна анализа показује да се наводни феномен високог раста запослености без раста БДП-а као у Србији не дешава ни изблиза ни у једној другој земљи Централне и Источне Европе. У свим другим упоредивим земљама запосленост од 2012. до 2017. расте (у складу са теоријским очекивањима) спорије од раста БДП-а. На непоузданост података из АРС-а за Србију додатно указује и широка распрострањеност повећања запослености по различитим пословима и у формалном и у неформалном сектору, као и висок раст фонда часова рада – до чега не може да дође уз низак раст производње. Уз све то, снажан раст запослености који се наводно дешава у Србији није у складу ни са стагнацијом животног стандарда становника, није у складу с наплаћеним доприносима од обавезног социјалног осигурања, а не подржавају га ни административни подаци о кретању регистроване запослености добијени из независног извора (ЦРОСО). Надамо се да ће с овим истраживањем, релевантним анализама и тачним подацима, двогодишња дискусија на ову тему да се заокружи и да ће ово истраживање утицати на подизање квалитета података из АРС-а на ниво упоредивих земаља са Србијом, тј. да ће ова важна Анкета у будућности давати поуздане податке о кретањима на тржишту рада Србије.