JAVNA RASPRAVA O NACRTIMA STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
- Detalji
- Nadređena kategorija: ROOT
- Objavljeno utorak, 08 maj 2018 10:32
- Autor Zlatko Posavec
- Pogodaka: 448
Ocena korisnika: 5 / 5
JAVNA RASPRAVA O NACRTIMA STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE I STRATEGIJE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
U postupku pripreme nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije, Ministarstvo odbrane sprovodi javnu raspravu u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije, na 44. sednici održanoj 18. aprila 2018. godine.
Javna rasprava održava se u periodu od 20. aprila do 15. maja 2018. godine.
Nacrti dokumenata koji su predmet javne rasprave objavljeni su na sajtu Ministarstva odbrane (www.mod.gov.rs) i Portalu e-uprave.
Učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa, stručna javnost, kao drugi zainteresovani subjekti.
Učesnici javne rasprave se pozivaju da svoje primedbe, predloge i sugestije dostave Ministarstvu odbrane, putem elektronske pošte na e-mail adresu: zoran.putica@mod.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo odbrane Sektor za politiku odbrane Uprava za strategijsko planiranje, Birčaninova 5, 11 000 Beograd, sa napomenom „Za javnu raspravu o Nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Nacrtu Strategije odbrane Republike Srbije“.
Tekstovi nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije biće predstavljeni na okruglim stolovima i stručnim raspravama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, po sledećem:
- 8. maja 2018. godine sa početkom u 12.00 časova u Domu Vojske Srbije u Novom Sadu (Beogradski kej br. 9);
- 10. maja 2018. godine sa početkom u 16.00 časova u Domu Vojske Srbije u Nišu (Trg Sinđelića bb) i
- 15. maja 2018. godine sa početkom u 12.00 časova u Domu Vojske Srbije u Beogradu (Braće Jugovića br. 19).
Prilozi:
- Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije
- Obrazloženje Nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije
- Nacrt Strategije odbrane Republike Srbije
- Obrazloženje Nacrta Strategije odbrane Republike Srbije
| File | Description | File size |
|---|---|---|
 Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti.pdf | 656 kB | |
| Nacrt Strategije odbrane.pdf | 536 kB | |
| Obrazlozenje Strategija nacionalne bezbednosti.pdf | 154 kB | |
| Obrazlozenje Strategija odbrane.pdf | 197 kB |
Komentari
Očuvanje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u sastavu Srbije predstavlja važno pitanje za Srbiju. Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine, ali će u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog sa privremenim institucijama u Prištini uz posredovanje EU, do postizanja održivog i obostrano prihvatljivog dogovora. Srbija se zalaže za doslovno i dosledno sprovođenje svih postignutih dogovora u okviru Briselskog sporazuma. Aktivnim radom u međunarodnim organizacijama i bilateralnom saradnjom težiće se sprečavanju članstva i afirmacije jednostrano proglašene nezavisnosti KiM u međunarodnim organizacijama, a posebno u UN.
KiM u skladu s rezolucijom 1244
Normalizacija prilika i odnosa u AP Kosovo i Metohija u znatnoj meri doprinosi očuvanju stabilnosti i bezbednosti Srbije i njenih građana. Srbija će pružiti punu podršku učešću Srba u radu privremenih institucija u Prištini. Radi zaštite srpskog i drugog nealbanskog stanovništva i povećanja bezbednosti svih građana u Pokrajini, preduzeće se sve potrebne mere u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.
Srbija će nastaviti aktivno da učestvuje u nizu regionalnih inicijativa koje doprinose ubrzanju napredovanja svih učesnica ka članstvu u EU. Naročito važnim smatra procese koji dovode do konkretnih rezultata u prioritetno važnim oblastima: ekonomiji, infrastrukturi, energetici, saradnji mladih...
Protiv vojske Kosova
Srbija se zalaže za nesmanjeno prisustvo KFOR-a i protivi se promeni mandata i transformaciji naoružanih formacija koje se nazivaju "Kosovske snage bezbednosti" u oružane snage, jer bi se time destabilizovala situacija u AP Kosovo i Metohija i narušila bezbednost u regionu.
Odnosi sa UN
Biće nastavljena saradnja i sa ključnim međunarodnim subjektima, a pre svega sa stalnim članicama Saveta bezbednosti UN.
Srbija je opredeljena za jačanje dijaloga i saradnje sa tradicionalnim partnerima, privredama u usponu, kao i s razvijenim državama za koje nas vezuje niz zajedničkih projekata u oblasti privrede, kulture, prosvete, nauke i sporta. U okviru bilateralne i multilateralne saradnje sa ovim državama, težište će biti na nastavku njihove pozicije nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Ne u NATO
Radi doprinosa globalnoj, evropskoj i regionalnoj stabilnosti Srbija sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir, sprovodeći vojnu neutralnost koja podrazumeva odsustvo članstva u vojno-političkim savezima.
Njena neutralnost nije prepreka za razvoj partnerske saradnje u NATO programu Partnerstvo za mir. Srbija nema nameru da postane članica NATO, niti drugog vojno-političkog saveza, ali želi da sa svim partnerima unapređuje poverenje i ostvaruje zajedničke ciljeve. Saradnja sa NATO i KFOR-om i drugim međunarodnim prisustvom je veoma značajna za zaštitu srpskog stanovništva, kulturne i religijske baštine, mira i bezbednosti na KiM.
ODKB i Pokret nesvrstanih
Srbija sarađuje sa ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti) radi doprinosa globalnoj stabilnosti i bezbednosti, u skladu sa politikom vojne neutralnosti. Srbija namerava da unapređuje poverenje sa ODKB radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, Srbija će nastaviti da razvija odnose i sa njegovim članicama.
Integracija u politiku EU
Unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija doprinosi punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
Ona je čvrsto opredeljena da u okviru procesa pristupanja doprinosi zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Evropske unije, te da se integriše u koncepte te evropske politike.
- To su vrlo konzervativni dokumenti u kojima država daje načelan presek bezbednosne situacije i procenu bezbednosnih rizika. U odnosu na 2004. godinu identično se procenjuju izazovi u regionu, s tim što se tada Srbija jasnije kretala ka NATO integracijama, dok je od 2008. godine i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova dominantno opredeljenje vojna neutralnost - kaže Dimitrijević.
Kako kaže, bez obzira na to što se radi o jasno definisanim krovnim dokumentima, ove strategije ne moraju da budu obavezujuće za politički vrh.
- U protekle dve decenije pokazalo se da uvek mogu da se pojave novi, nepredviđeni bezbednosni rizici i izazovi pa shodno tome i ove strategije su podložne promenama. Zato u ovim dokumentima Srbija izražava krajnje načelne stavove poput gotovo svih zemalja u svetu. Jedino SAD i donekle Nemačka u ovim strategijama izražavaju otvorene stavove. Ove strategije bi trebalo da budu obavezujuće za državnike, ali u praksi to nisu - objašnjava Dimitrijević.
RSS kanal za komentare na ovaj post