Eufemizacija i populizacija uzurpacije penzija

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/eufemizacija-i-populizacija-uzurpacije-penzija/

Piše: Zoran Ivošević, 16. maja 2018.

Penzija se, kao i zarada, stiče na osnovu zakona, radom. Zato i spada u imovinska prava čije mirno uživanje jemči Ustav.
Takva prava ne mogu biti ni oduzeta, ni ograničena, osim kada je to u javnom interesu, ali uvek uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Uprkos takvom tretmanu, penzije su bile meta uzurpacije koju je 2014. godine izveo Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Taj zakon se lažno predstavlja: kaže da je privremen a skriva tajnu trajanja, pa već nadživljuje one koji su bili penzioneri kada je usvojen; kaže da uređuje način isplate penzija a uneređuje njihovu supstancu ukoliko je iznad 25.000,00 dinara. To početno eufemističko obilaženje istine, nastavljeno je i u vreme primene pomenutog zakona, pa su njegovi pobornici godišnja smanjenja umanjenja nazivali „povećanjima penzija“, kao da uzurpacije nije bilo. Pošto ovim zakonom penzije niže od 25.000,00 dinara nisu umanjene, eufemisti su se hvalili da većini od 60 odsto penzionera Zakon nije umanjio primanja. Ali bi u svakoj prilici i prećutali da je to učinio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, suspendujući aprilsko i oktobarsko usklađivanje penzija sa porastom troškova života.
Eufemizam je u „bliskom srodstvu“ sa populizmom. Kada su Fiskalni savet Srbije i Međunarodni monetarni fond preporučili stavljanje van snage propisa o umanjenju penzija, političari s vrha izvršne vlasti su se tome suprotstavili u populističkom maniru. Predsednik Republike Aleksandar Vučić, misleći na primaoce penzija do 25.000,00 dinara, kaže da je „uvek za zaštitu najugroženijih“ a da oni ukidanjem propisa o umanjenju penzija „ne bi dobili povećanje ni dinara“. Pritom, populistički previđa da bi i oni bili na dobitku vraćanjem aprilskog i oktobarskog usklađivanja penzija sa porastom troškova života. Zalažući se za „zaštitu najugroženijih“, on penzijskim primanjima, opet populistički, pridaje karakter socijalnog davanja, a ona to nisu jer zavise od visine doprinosa koji je iz zarade uplaćivan penzijskom fondu. Nisku penziju može imati i lice koje je puni penzijski staž ostvarilo privatnim ličnim radom – kao preduzetnik, advokat, lekar, zanatlija i sl. – ukoliko je na ime doprinosa uplaćivao manje no što je trebalo.
Oglasila se i predsednica Vlade Ana Brnabić. Bolje da nije, jer je pokazala da joj penzijski sistem nije poznat u meri koja odgovara njenom položaju. Govorila je i o nekakvom „redovnom dvogodišnjem usklađivanju penzija“, a ono nikada nije bilo, ni kao redovno, ni kao dvogodišnje. Misleći na Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, izjavila je i sledeće: „Ne možemo jednostavno da kažemo – taj zakon se ukida zato što nikome nećemo umanjivati penzije.“ Priznajem da nisam razumeo šta ove reči znače. Evo i sada se pitam: kako je moguće da se ukidanjem zakona koji je umanjio penzije, penzije ne vraćaju u raniji nivo nego i dalje umanjuju!?

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Vučiću i državo, vraćajte pare

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/vucicu-i-drzavo-vracajte-pare/

Piše: Dragoslav Ivanović, 16. maja 2018.

Zašto država izbegava da penzionerima vrati oteto posle preporuke MMF
Poznati sportski komentator Mladen Delić je rekao: Ljudi, da li je to moguće? Nažalost, u državi Srbiji je sve moguće. I ne da je moguće, već se događaju stvari koje se ne događaju nigde u svetu, samo u državi Srbiji.
Država Srbija se temelji i opstaje na bezakonju i pljački penzionera. Da li u svetu postoji negde veća beda po pitanju odnosa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti prema starim licima, a prvenstveno prema penzionerima.
Svetska banka i MMF se toliko brinu o penzionerima države Srbije, da oni usled bede, nemaštine i bolesti umiru kao muve. Brojke su zastrašujuće i niko ih ne objavljuje. Neko smišljeno satanizuje državu Srbiju. Mladi odlaze u beli svet, stari umiru i na vidiku je država Srbija na izdisaju.
Stanje države Srbije i njenog stanovništva u zadnjih četvrt veka je pogubno za sve njene građane. Obrazovanje postoji samo radi forme. Kupljenim diplomama, bez obrazovanja i znanja zauzeli su ljudi ključna mesta u svim državnim institucijama.
Čelnici državnih institucija ili govore neistine građanima ili ćute kao da ne postoje. Čelni ljudi državnog tužilaštva, pravosuđa, Ustavnog suda, Akademije nauka, Zaštitnik građana, ne oglašavaju se kada su ugrožena prava građana Srbije. Oni su u sistemu bezakonja i pljačke penzionera. Da objasnim.
Vlada je 2014. godine podnela Predlog, a Narodna skupština usvojila Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Za 600.000 penzionera Srbije je to bila klasična pljačka privatne imovine, jer im je penzija umanjena do 25 odsto. Zakon donet, suprotno Ustavu. Brucoš pravnog fakulteta sastavio bi pristojniji zakon. Ovaj zakon je klasično pravno nasilje sprovođenja bezakonja i pljačke penzionera (starih lica). To Svetska banka i MMF znaju i prave se ludi.
Da je Zakon neustavan i suprotan važećim međunarodnim normama potvrđuje i Ustavni sud Srbije koji nije smeo da ceni njegovu ustavnost. Zašto? Da je rekao da je ustavan, ja a i ostali penzioneri bi podneli tužbu sudu u Strazburu da on to oceni. A da su Zakon proglasili neustavnim, ukinuli bi ga i Ustavni sud bi bio raspušten kao antidržavna institucija. Sudije Ustavnog suda su čuvali svoja radna mesta.
Danas posle četrdeset meseci pljačke penzionera Srbije, MMF je tiho, šapatom, dao do znanja državnoj vrhuški Srbije da bi bilo pošteno da se Zakon ukine i prestane sa pljačkom penzionera. To je štampa odmah na naslovnim stranicama objavila, kao da će svakom opljačkanom penzioneru dodeliti premiju sa LOTO-a.
Stupili su na scenu kreatori pljačke penzionera Srbije. Šta oni pričaju, bio bih zahvalan svakome ko bi me ubedio da to ima nešto veze sa pljačkom penzija. Najpozvaniji su MMF i Svetska banka. Ali ništa manje nije značajan Zaštitnik građana Srbije ili prvi čovek srpskog pravosuđa Dragomir Milojević i još dosta njih koji su dobro plaćeni od strane građana Srbije a rade na njihovu štetu.
Gospođa Ana Brnabić, predsednica Vlade države Srbije, kaže: „Ukidanjem zakona o privremenom umanjenju penzija značilo bi smanjenje primanja za 80 odsto penzionera.“ Tumačenje ovakve neistine građanima Srbije ne prihvatam ni od koga iz Srbije, samo od eksperta MMF-a i Svetske banke. Po mom skromnom znanju i shvatanju ovakva izjava prve osobe izvršne vlasti u državi Srbiji prevazilazi sve do sada izmišljene manipulacije u ispiranju mozga običnim građanima.
Gospođa Brnabić ne skriva svoju bahatost i osnovno neznanje pravnih propisa kada su u pitanju penzije. Ona dalje navodi: „Nema više govora da ukinemo zakon i da se vratimo gde smo bili.“ Može se zaključiti da je ona zato, da se bezakonje uvećava, pljačka da ne prestaje. Bio bi iznenađen da ovako nešto čujem od šalterskog službenika, a ne od tzv. predsednice Vlade.
Osoba broj jedan u državi, predsednik Republike Aleksandar Vučić, alfa i omega života i smrti u Srbiji, kaže: „Oni traže da se drastično povećaju penzije onima koji imaju više od 50.000 dinara penziju a da se ni za dinar ne povećaju penzije ljudima koji imaju ispod 25.000 dinara.“ Tumačenje ovakve neistine građanima Srbije ne prihvatam ni od koga iz Srbije, samo od eksperta MMF-a i Svetske banke. Samo da mi je znati o kakvom povećanju ili nepovećanju penzija gospodin Vučić priča. Da li se on pravi lud pa ovako govori. Kome on to ispira mozak ovakvim neistinama. Da li smeju da mu javno kažu: Dragomir Milojević, Zagorka Dolovac, Vesna Ilić Prelić, Zoran Pašalić i još najmanje dvadeset visokih, dobro plaćenih od građana, državnih funkcionera: „O kakvom povećanju penzija Vi pričate, gospodine predsedniče?“. Ovde se radi da se zaustavi pljačka 600.000 penzionera Srbije i ništa više.
Ja imam penziju oko 60.000 dinara. Supruga nema penziju. Nije je stekla jer sam se ja selio iz garnizona u garnizon i svuda sam bio stranac. Penziju sam stekao sa 43 godine radnog staža. Radni staž sam stekao obučen u uniformu, sa šlemom na glavi, čizmama na nogama, opasačem i uprtačem, zaštitnom maskom, automatskom puškom, torbicom sa pet okvira municije i starešinskom torbicom. Koliko je to teško znaju rezervni oficiri koji su bili na takvim vežbama (manervima).
Obuka vojnika se sprovodila na terenu u svim vremenskim uslovima. Spavao sam u šatoru ili zemunici. Na manevrima i vežbama koje su dočaravale ratno stanje, danima bi čučali u rovovima i saobraćajnicama, nezavisno koliko je hladno ili toplo ili da je sneg i kiša. Na terenu nema radno vreme, radi se od jutra do mraka, a vojna lica dok završe analize dnevnog rada i uobliče zadatke za sutra, radni dan nekada potraje do ponoći.
Sada, evo ravno ima 40 meseci, ljudi koji nemaju pojma o ovim navedenim uslovima sticanja penzije, sole narodu pamet o nekakvoj pravdi i poštenju, a u stvari radi se o klasičnoj pljački. Meni umanjuju penziju za 10.000 dinara, i ja praktično imam penziju koju delim na dvaput po 25.000 dinara.
Pa, ljudi, da li shvatate, to je klasična pljačka. Bez ikakvog dokumenta 40 meseci, nisu hteli ili smeli da mi donesu Rešenje o umanjenju penzije, uzimaju mi 1/6 penzije, i ja sam na ivici egzistencije, kružim po pijacu i tražim da li nešto mogu kupiti po nekoj nižoj ceni. Kada dođem kući na TV Vučić i Brnabićeva mi prodaju rog za sveću. Ljudi, da li je to moguće?
Predsednik države Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je iznad i van svih propisa. Njegov idol Tito jednom prilikom je rekao: „Bogamu, nećemo se držati zakona kao pijan plota“, ali Tito nije, pozicijom svoje moći, otimao deo penzije penzionerima Srbije. U vreme Tita postojao je red. Poštovali su se ljudi. Oni koji su bili na vlasti, poštovali su ljudsko dostojanstvo, kako to i danas Ustav nalaže.
Današnji vlastodršci sve su bacili pod noge. Njima ništa nije sveto, sem pljačka građana, a posebno penzionera. Njih nije stid da svakodnevno građanima preko sredstava javnog informisanja plasiraju isfabrikovane neistine da razuman čovek se zapita: „LJudi, da li je to moguće?“ Nažalost moguće je. U Srbiji ne postoji institucija koja će da zaštiti građanina od pljačke koju sprovodi država, jer su sve institucije podređene volji jednog čoveka – Aleksandra Vučića. A on kaže: “Oni traže da se drastično povećaju penzije onima koji imaju više od 50.000 dinara penziju a da se ni za dinar ne povećaju penzije ljudima koji imaju ispod 25.000 dinara. “
To nema veze sa ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Logično bi bilo da se predsednik zamisli kako će država Srbija da vrati oteti deo penzije za 600.000 penzionera. To je u proseku 3.000 evra a i na to treba uvećati zateznu kamatu. Oko 5.000 evra. To je tri milijarde evra.
Kad tad, gospođo Brnabić i gospodine Vučiću, država Srbija će morati da vrati oteti deo penzije penzionerima Srbije. Samo što će se se ta brojka od tri milijarde evra svakog dana uvećavati.

Autor je vojni penzioner iz Beograda