Nova i ozbiljnija prevara penzionera

Piše: Branislav Krivokapić, Beogradski glas

http://beogradski-glas.rs/nova-i-ozbiljnija-prevara-penzionera/?utm_source=pushengage&utm_medium=push_notification&utm_campaign=pushengage

Nijedna vlast nije tako šikanirala građane. Niko nikad nije tako otvoreno govorio: uzeli smo vam i ne pada nam na pamet da vam vratimo! Ni pre ni posle 5. oktobra 2000. nismo imali vladu koja je tako bezočno delu stanovništva otimala deo Ustavom zagarantovanih prinadležnosti, a kada je, pod pritiskom međunarodnih institucija, odlučila da prestane sa otimanjem, to je slavodobitno proglasila kao „povećanje primanja“. Tako se u najkraćem može opisati neočekivani potez kamarile Aleksandra Vučića da ukine Zakon o privremenom načinu uređivanja isplate penzije, što su pojedini mediji okarakterisali kao „kraj tenzija oko penzija“. Kamo sreće da je tako! Naprotiv, „ćeranje“ tek počinje, a penzionerska golgota definitivno ulazi u fazu u kojoj egzistencija četvrtine stanovništva Srbije neće zavisiti ni od stanja državnih finansija, ni od stope BDP-a i inflacije, ni od demografske situacije i globalnih prilika, već isključivo od (samo)volje jednog čoveka.
Samo nekoliko dana nakon što nas je ubeđivao da zna zašto prevaranti iz MMF-a traže da se ukine zakon o umanjenju penzija, jer bi to dovelo samo do povećanja penzija većih od 50.000 dinara, dok bi oni s malim primanjima ostali „kratkih rukava“, a što on kao poznati zaštitnik sirotinje neće dozvoliti, predsednik Srbije „prihvatio“ je preporuke Vašingtona i naciji predstavio paket mera za rešavanje penzionerskih problema na kom se, kako je rekao, radilo „danima i nedeljama“. U tom paketu delimično je jasna jedino odluka o prestanku važenja Zakona o privremenom načinu uređivanja isplate penzija, a sve ostalo što je predsednik izgovorio u potpunosti opravdava epitet čoveka kome je tek svaka deseta istinita. Pa i više od toga, Vučić je ovoga puta prevazišao samog sebe – ni jedna jedina cifra koju je saopštio nije tačna, a ni za jednu donetu odluku ne zna se kada će stupiti na snagu. Ali krenimo redom.

Ukradena još jedna godina

Objavljujući odluku o ukidanju Zakona o privremenom načinu uređivanja isplate penzija Vučić je rekao da je „do neba zahvalan penzionerima jer su svojim strpljenjem i snagom izvukli Srbiju iz teške krize“. Toliko im je zahvalan da je rešio da ih časti tako što će umanjenje penzija prestati da važi tek od januara 2019, a najranije od novembra ove godine. Uprkos hvalospevu o rastućem suficitu u budžetu i sjajnim stopama rasta BDP-a u prvom kvartalu, uprkos najavi da ulazimo u „zlatno doba“ ekonomskog prosperiteta, bez ikakvog obrazloženja za oko 700.000 penzionera 2018. postala je još jedna ukradena godina u kojoj će im biti oteto oko 200 miliona evra za koje se ne zna kako će biti potrošeno.
Ako će zakon o umanjenju penzija ostati na snazi još sedam-osam meseci, čemu žurba da se njegovo ukidanje najavi toliko unapred, samo na osnovu pretpostavki o ekonomskim tokovima u narednom periodu? Ekonomista Milan Kovačević smatra da „nije normalno najavljivati nešto što će možda biti primenjeno za šest meseci, a možda i kasnije, niti je normalno da o tome odlučuje predsednik države jer se zakoni menjaju u parlamentu“. Vučiću je populizam sada očito potreban, jer je pre samo nekoliko dana izjavio kako njegovo rešenje za Kosovo ne podržava 80 odsto građana, pa se sada na razne načine bori za simpatije kako bi to sproveo, kaže Kovačević.
Uporedo s prestankom važenja zakona o umanjenju doći će i do povećanja penzija, i to progresivno – u većem procentu za one s manjim penzijama, a u manjem za one čije su penzije veće. Sve u svemu, penzije će biti veće u rasponu od pet do čak 25 odsto, rekao je Vučić (nešto kasnije Vlada je objavila sasvim druge procente) i potom izdiktirao konkretne cifre koliko će iznositi penzije nakon ukidanja zakona o umanjenju i dodatnog povećanja. Ukoliko su te cifre tačne, onda nijedan od procenata koje su naveli predsednik i Vlada nije tačan. U odnosu na sadašnji iznos penzije će, prema predsednikovim podacima, od novembra ove ili januara naredne godine biti veće u rasponu od 0,5 (za one sa najvećim penzijama) do pet odsto (za one sa penzijama do 23.000). Penzioneri sa primanjima između 40.000 i 60.000 dinara, koji dominiraju među onima koje je zakon o umanjenju ojadio i koji su Vučiću posebno trn u oku, nakon ukidanja zakona o umanjenju dobiće za oko jedan odsto veće penzije u odnosu na sadašnji iznos. Pa kako je onda Vučićev trust mozgova, koji je „danima i nedeljama“ smišljao penzionerski paket mera, došao do cifre povećanja od čak 25 odsto? Tako što je, na primer, penzioneru koji je 2014. imao 50.000 dinara, od čega mu je po zakonu o umanjenju uzimano 5.800 dinara, povećanje računato na iznos koji je primao nakon umanjenja (44.200 dinara). Sa pripadajućim povećanjima u 2015, 2016. i 2017. (1,25, 1,5 i 5 odsto) i povećanjem koje će uslediti nakon ukidanja zakona o umanjenju, ovaj će penzioner primati 54.541 dinar, što je svega 1,09 odsto više u odnosu na sadašnju penziju, 9,08 odsto više u odnosu na penziju iz 2014. bez umanjenja, ali je zato 23,4 odsto više u odnosu na penziju iz 2014. sa umanjenjem. Tako izgleda Vučićeva nemoralna računica.

Korak ka Strazburu

Koje su Vučićeve prave namere kada su penzije u pitanju? Da li, možda, želi da, posle fiskalne konsolidacije na teret penzija prebaci i socijalnu politiku?! Da penzioneri s nešto boljim penzijama, umesto unuke, pomažu njegove „sigurne glasove“, pitanja su koja smo u „Beogradskom glasu“ postavili pre dve nedelje. Odgovor je danas apsolutno jasan. Predsednik i pravnik Aleksandar Vučić rešio je da ne poštuje ni Ustav ni Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju. Nevažno je šta tamo piše, do daljeg će se penzije povećavati i umanjivati onako kako on hoće. I povećanje će biti od pet do 25, iako je realno od 0,5 do pet odsto.
„Najavljeno povećanje penzija u različitim procentima za pojedine kategorije penzionera krupan je korak ka sudu u Strazburu, na kom će država Srbija da izgubi i da pretrpi značajnu štetu zbog narušavanja zakonski utvrđene formule za izračunavanje penzija. I populistička i socijalna politika moraju da se vode na drugi način, u okvirima zakona. Niko, a pre svih Vlada Srbije, nema pravo da krši zakone i da arbitrarno određuje kome će da smanji a kome da poveća penzije, jer se time sasvim obesmišljava uplaćivanje doprinosa u Fond PIO. Poremećeni pariteti biće predmet sudskih sporova i izazvaće opšti haos koji će neko kasnije morati i da plati i da popravlja. Odnosno, platićemo svi mi, građani i poreski obveznici“, kaže Biljana Stepanović, direktor „Biznis info grupe“ i glavni urednik časopisa „Nova ekonomija“.
„Mnogi ljudi koji rade u samostalnim delatnostima, malim preduzećima ili su samozaposleni sigurno će posle ovoga postaviti sebi pitanje – čemu uplaćivati doprinose kad uvek može da dođe vlast koja će stečene penzije jednim potezom i nečijom arbitrarnom odlukom jednostavno da smanji i time nam oduzme ono što smo uplaćivali“, kaže Stepanovićeva.
I Katarina Stanić, istraživač Centra za socijalnu politiku, smatra da se preko Fonda PIO ne može i ne sme voditi socijalna politika. No, kao i većina penzionera, ni Stanićeva na osnovu nastupa predstavnika vlasti i medijskih izveštaja, kako kaže, nije shvatila šta zapravo vlast planira da uradi sa penzijama, pa sumnja da u objavljenim procentima uopšte postoji neka pravilnost.
Po mišljenju Boška Mijatovića, predsednika Centra za liberalno-demokratske studije, u pitanju je vansistemska promena koja narušava penzijski sistem Srbije. Taj sistem je, kaže Mijatović, zasnovan na principu da iznos penzije pojedinca zavisi samo od njegovih uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i neprihvatljivo je menjati ga slobodnom voljom vladajuće većine, i to bez promena penzijskog zakona koji je sasvim moderan u evropskim razmerama i nije jasno zašto bi ga trebalo menjati.
„Penzije nisu instrument socijalne politike, već zarađeno pravo, rezultat dvosmernog pravnog odnosa između PIO fonda i aktivnog osiguranika, a ne jednosmerno socijalno davanje države starom licu. Stoga tretiranje penzije kao socijalnog davanja, a kroz preusmeravanje novca jednih penzionera drugima, nije opravdano i ne spada u normalnu nadležnost države. Da Vladu pobuđuje iskrena želja da pomogne siromašnima, ona bi proširila programe socijalne pomoći i dečjih dodataka, a ne bi koristila nezasluženo povećanje malih penzija. Ovako je očigledno da se radi o demagoškoj politici, zasnovanoj na kalkulaciji kako da se uveća biračka podrška vladajućoj koaliciji“, kaže Mijatović.

Kaubojski upad u sistem

Male penzije, objašnjava Mijatović, obično imaju pojedinci sa malo godina radnog staža, tako da je i pravedno što imaju manje penzije od drugih koji su navršili pun radni staž. Vansistemsko ujednačavanje penzija tako krši oba principa razlikovanja penzija – kako radni staž, tako i prethodnu visinu zarade izraženu penzijskim doprinosom.

Koliko je stvarno povećanje po Vučićevoj računici

penzija 2014.* penzija 2018.** Vučićev iznos*** povećanje
12.000            12.949               13.596                5
15.000            16.186               16.995                5
20.000            21.581               22.660                5
23.000            24.818               26.060                5
26.000            28.055               29.132                3,84
30.000            32.372               32.836                1,43
40.000            43.162               43.626                1,07
50.000            53.953               54.541                1,09
60.000            64.744               65.331                0,91
70.000            75.535               76.122                0,78

*Iznos pre stupanja na snagu zakona o umanjenju
**Iznos nakon ukidanja zakona, sa povećanjima u 2015, 2016. i 2017. (1,25, 1,5 i 5 odsto)
***Iznosi koje je objavila Vlada Srbije

Ceo tekst objavljen je u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Nova i ozbiljnija prevara penzionera.pdf)Nova i ozbiljnija prevara penzionera.pdf 96 kB