Poljoprivrednici duguju državi čak milijardu evra za penzije

Država traži način kojim bi se omogućili bolji uslovi za penzionisanje poljoprivrednika. Moguće rešenje problema u povezivanju staža ili izmirivanju duga na rate.
Dugovanja poljoprivrednika prema PIO fondu su oko milijardu evra, a čak 95 odsto te sume je nenaplativo! Najčešći razlozi zbog kojih poljoprivrednici neredovno uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje su nesigurni prihodi od proizvodnje i izuzetno niska primanja. Višegodišnji problemi paora već nekoliko godina čekaju na rešenje kroz nove propise, ali njega još nema.
Prema podacima PIO fonda, na listi poljoprivrednih penzionera trenutno su 183.543 imena s prosečnim mesečnim primanjem od 11.207 dinara. Spisak onih koji dobijaju penziju iz PIO fonda je u poslednje dve decenije varirao od 181.144, koliko ih je bilo 1997. godine, do 229.223 u 2006. g.
Za Miloša Šibula, predsednika Lige paora Vojvodine, veliki je problem što je osnovica za plaćanje doprinosa ista za sve, bez obzira na to koliko osiguranik ima zemlje, i zato je došlo do takve situacije.
- Tako isto plaćaju onaj ko ima hektar i onaj sa 100 hektara zemlje - kaže on. - Nastala dugovanja poljoprivrednika sada vode u sve veću dubiozu. Pored volje da ih izmire, nedostaju im sredstva, i ovi ljudi su dovedeni u pat-poziciju. Država bi, kao u slučaju radnika kojima firme nisu uplatile doprinose dugi niz godina, trebalo da im priskoči u pomoć i poveže staž. Odgovor da to ne može da se uradi za mene nije prihvatljiv. Pomoć države je u ovom slučaju neophodna - ili povezivanje staža ili izmirenje duga na rate.
Prema njegovom mišljenju, mora da postoji poštovanje između države i poljoprivrednika. Poljoprivrednici treba da izmiruju njihove, a država svoje obaveze. On smatra da bi u ovom slučaju nadležni mogli bar donekle da isprave pogrešne poteze vođenja poljoprivredne politike iz prethodnog perioda, koji su nas i doveli u ovu situaciju.
Procena je da se u Srbiji samo između 50.000 i 70.000 poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom koja je isplativa. Većina njih se odlučuje za životno osiguranje kod privatnih kompanija, uglavnom zbog malih državnih primanja, ali i sigurnosti. Novi predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se priprema u saradnji sa Svetskom bankom, trebalo bi da izmeni postojeći sistem, koji postoji od 1986. godine.
- Broj poljoprivrednika daleko je veći od broja osiguranika, bar u Vojvodini, pošto se veliki broj njih, pored obrade zemlje, bavi i drugim delatnostima - kaže Šibul. - Na primer, u administraciji ili fabrikama, a nisu registrovani kao poljoprivredni osiguranici.
Od svih aktivnih poljoprivrednika u Srbiji samo je četvrtina onih koji uplaćuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dok čak jedna trećina nikada nije bila ni uključena.

KAKO JE TO REŠENO U EVROPI
U Mađarskoj i Rumuniji se samostalni poljoprivrednici osiguravaju dobrovoljno, dok su u Velikoj Britaniji obuhvaćeni obaveznim osiguranjem. U Nemačkoj i Austriji je ono obavezno za posednike i članove njihove porodice, dok u Španiji obuhvata one kojima je određen oporezivi dohodak.

USLOVI ISTI KAO ZA SVE
Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju isti su za sve kategorije osiguranika, odnosno za osiguranike zaposlene, osiguranike samostalnih delatnosti i poljoprivrednike. U 2018. godini za žene osiguranike uslov za starosnu penziju je 62 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je za prevremenu starosnu penziju za žene osiguranike u 2018. godini 56 godina i četiri meseca života i 38 godina staža osiguranja.
Članom 76. Zakona o PIO je propisan niži iznos najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije poljoprivrednika od iznosa najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije zaposlenih i samostalnih delatnosti, iako je najniža osnovica za doprinose i stopa doprinosa zakonski jednaka za sve kategorije osiguranika (zaposlene, samostalne delatnosti, poljoprivrednike).
Nužno je hitno rešavanje ovog problema, vezanog za iznos najniže poljoprivredne penzije, jer je u toku više nego očigledna zakonska diskriminacija korisnika najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije poljoprivrednika.
Nedimović je na konferenciji Agrobiznis Srbije „Agrarna politika u 2018. godini” istakao da očekuje da će izmenama zakona o Penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO), do kraja ove godine, biti rešeni problemi u osiguranju poljoprivrednika.
Kako je rekao, u Srbiji se 370.000 lica vode kao poljoprivredni obveznici, od čega se čak 74.000 ne nalaze u sistemu, to jest, „ili su preminuli ili primaju penzije po drugom osnovu”.
„Radimo na reformi, moramo da rešimo taj dug, ali i da napravimo sistem koji će biti održiv u budućnosti. Problem je što, kad se podvuče granica, svega 50.000 do 70.000 gazdinstava rade ekonomski isplativo da mogu da podmire te obaveze prema državi od oko 80.000 dinara godišnje“ rekao je Nedimović i ukazao da nije fer da svi oni imaju istu poljoprivrednu penziju, bez obzira na dužinu uplata u PIO.

Izvor: „Novosti“, „Politika“ i dr.