„Чуваркућа” није икебана

http://www.politika.rs/scc/clanak/408027/Cuvarkuca-nije-ikebana и други чланци

Аранжман са фондом је саветодаван али то не значи да је необавезујући за српске државне званичнике који су га потписали.
Ко год да је мислио да ће Међународни монетарни фонд (ММФ) током саветодавног аранжмана да буде само икебана која ће да повећава плате, пензије и кредитни рејтинг Србије – преварио се. Јер, то што је аранжман, који се стручно зове инструмент координације политика (ПЦИ), саветодаван, не значи да је необавезујућ за српске државне званичнике који су га потписали.
Уосталом, стечај који је држава покренула у „Азотари”, који је био услов да борд директора фонда Србији одобри „чуваркућу”, доказ је да ће током наредних 30 месеци званичници из Вашингтона од Владе Србије очекивати конкретне резултате када је о структурним реформама реч.
Прецизније, то је решавање статуса предузећа која су у државном власништву („Азотара”, МСК, „Петрохемија”, ПКБ, РТБ „Бор”, „Ресавица”), затим државних банака, реформа система зарада у јавном сектору и модернизација управа које раде при Министарству финансија (пре свега реформа Пореске управе).
Конкретно, када је о „Азотари” реч, стечај ове компаније убрзало је и то што је од почетка године кренула убрзано да гомила дуг према „Србијагасу”. „Азотара” је за само неколико месеци нагомилала дуг за гас у износу од 1,68 милијарди динара, што је око 15 милиона евра. Плаћен је тек десети део тих обавеза, па је „Азотара” последњег дана маја „Србијагасу” дуговала 1,49 милијарди динара и по том износу, убедљиво је рекордер на црној листи дужника.
Душко Васиљевић, стручњак за развој приватног сектора Светске банке, каже да су се са стабилизацијом јавних финансија променили приоритети и у томе је главна разлика између овог и претходног програма са ММФ-ом.
– Током претходног стендбај аранжмана приоритет је био сређивање стања у буџету и неки заостаци на пољу структурних реформи били су правдани добрим резултатима у области фискалне политике. Сада, када је државна каса стабилизована и приоритети су се променили, па је фокус усмерен на јавна предузећа, јер она од почетка представљају ризик за буџет – каже Васиљевић.
Каква санкција, међутим, следи Србији ако се током ревизија, које ће бити на сваких шест месеци (у претходном аранжману су ревизије биле тромесечне), испостави да није испуњено оно што је обећано?
Саша Ранђеловић, професор Економског факултета, каже да финансијских санкција нема. Јер овај програм не предвиђа повлачење новца. Међутим, ни током претходног аранжмана Србија од ММФ-а није повлачила никакве новчане износе иако је на то имала право.
– Главни механизам утицаја аранжмана са ММФ-ом на вођење економске политике огледа се у томе да се у случају обустављања програма јавља репутациони ризик за земљу – објашњава Ранђеловић, што конкретно значи раст камата на задуживање на међународном тржишту, погоршање кредитног рејтинга...
За њега је логичан след догађаја да овај програм са ММФ-ом буде усмерен на све слабе тачке претходног аранжмана.
– До сада је фонд био фокусиран на фискалну консолидацију и није инсистирао толико на испуњавању осталих обавеза. Пошто је консолидација релативно успешно завршена, логично је да фокус овог аранжмана буду структурне реформе у којима је било кашњења – оцењује Ранђеловић.
Претходни министар финансија, Душан Вујовић, неколико пута је истицао да је у новембру 2014. године, када је са ММФ-ом преговарао о програму који ће Србију спасити банкрота, нашу земљу заправо спасао трокраки „мерцедесов знак”. По његовом признању, на састанку са Дејвидом Липтоном из ММФ-а, делегација Србије, коју је у том тренутку 78 дана делило од банкрота, говорила је 45 минута.
„Његови састанци обично трају 10 до 15 минута.
Липтон нас је пажљиво слушао, питао, записивао... И онда је на крају на папиру нацртао ’мерцедесов’ трокраки знак. То су биле реформе које је Србија морала да спроведе. Један крак била је фискална политика, други стабилност финансијског сектора, трећи су чиниле структурне реформе”, препричавао је Вујовић како је један од водећих економиста ММФ-а скројио план за Србију.

ММФ: Боља макроекономска ситуација у Србији

Србија је успела у отклањању макроекономских неравнотежа, а отпорност финансијског сектора се побољшала, што се одразило на раст домаћих и страних инвестиција и економски опоравак, објавио је Међународни монетарни фонд.
У извештају на 84 стране, постављеном на званичном сајту те институције поводом одлуке Одбора извршних директора ММФ-а да Србији одобри нови програм сарадње, уз подршку Инструмента за координацију политике (ПЦИ), у трајању од 30 месеци, наводи се да ће нови програм бити успешна надградња стендбај аранжмана из предострожности који је закључен (окончан) у фебруару ове године.
„Србија је одлучила да учврсти успех свог стендбај аранжмана из предострожности из периода 2015.-2018. године са новим програмом економских реформи који је усмерен на јачање институција и побољшање конкурентности ради остваривања бржег раста, што је од кључног значаја за обезбеђивање одрживог раста и брже ускладивање са животним стандардима у ЕУ”, наводи се у изјави заменика генералног директора ММФ-а, Тао Џанга.
Нови програм, напомиње, има за циљ очување јаке фискалне позиције и предвиђа наставак смањења јавног дуга Србије, али и мере за побољшање раста.
Србија је, како се наводи у извештају, повратила фискалну одрживост, успевајући да јавни дуг постави на силазну путању, док монетарна политика држи инфлацију под контролом, пружајући истовремено подршку економском опоравку.
Ипак, сматра ММФ, изазови остају како би Србија остварила снажан, инклузиван и одржив раст који јој је потребан за брже приближавање стандардима ЕУ.
Заменик генералног директора ММФ-а истиче и да Србија наставља да остварује напредак на плану избора, процене и припреме инфраструктурних пројеката, док би циљане пореске мере могле подстаћи инвестиције и запошљавање и смањити неформални сектор.
Наводи и да напори за смањење проблематичних кредита (НПЛ) дају добре резултате, али да је потребна већа пажња како би се решиле проблематичне активе јавних финансијских институција, укључујући развојних агенција и Агенције за осигурање депозита.
Од изузетне важности ће, како истиче, бити и решавање слабости које је идентификовало Међународно тело за борбу против прања новца (ФАТФ), као што су борба против прања новца и против финансирања тероризма, како би се осигурао наставак прилива страних инвестиција и унапређење пословне климе.
„Структурне и институционалне реформе постепено ће ојачати потенцијални раст Србије, помажући земљи да се припреми за приступање ЕУ”, изјавио је Џанг.
Наводи и да су приоритети ПЦИ унапређење пореске администрације и управљања јавним инвестицијама, креирање боље пословне климе, смањење неформалног сектора и промена улоге државе у правцу потпуно тржишне економије.
Како се истиче у извештају, нови програм има за циљ да очува макроекономску и финансијску стабилност, и да допринесе бољем спровођењу амбициозног програма структурних и институционалних реформи ради остваривања бржег и инклузивнијег раста, креирања радних места и бољег животног стандарда.
Ревизије програма биће полугодишње, а иако ПЦИ не предвиђа коришћење финансијских ресурса ММФ-а, успешно закључење ревизија програма ће помоћи наставак снажних структурних и макроекономских реформи којима је Србија посвећена, наводи међународни кредитор. (Танјуг)

Држава ММФ-у обећала тендере

Одговор на питање зашто је држава изненада покренула стечај „Азотаре” крије се у програму који су наше власти потписале са Међународним монетарним фондом (ММФ). То је, наиме, био услов да борд директора ове финансијске институције Србији одобри нови аранжман – инструмент координације политика (ПЦИ), популарно назван „чуваркућа”. Како може да се види из овог документа, који су потписали гувернерка Јоргованка Табаковић, министар финансија Синиша Мали и премијерка Ана Брнабић, током наредних 30 месеци, колико ће програм трајати, Србија се обавезала на низ конкретних циљева, који су временски орочени.
Тако је, на пример, још један од услова да борд директора нашој земљи одобри овај саветодавни програм био да се распише тендер за консултанта који ће надгледати процес реформе Пореске управе, која би требало да се заврши до краја 2023. године. Како „Политика” сазнаје, тендер је расписан 13. јула, свега неколико дана пре заседања борда директора ММФ-а, а рок за подношење пријава истиче 13. августа. Прецизно је дефинисан план корака које ће фискалне власти у међувремену морати да испуне, па ће тако до краја јуна следеће године Пореска управа имати нову организациону структуру.
На први поглед чини се да ће сва кашњења у структурним реформама током првог стендбај аранжмана, који је Србија завршила у фебруару ове године, сада морати да буду решена без одлагања. Јер су у програму, који је најављиван као саветодавни, за државна предузећа, на пример, дефинисани строги временски рокови до када ће преузете обавезе морати да се испуне.
Тендер за РТБ „Бор” већ је расписан, а већ сутра држава ће морати да распише јавни позив за приватизацију ПКБ-а. Програмом је као крајњи рок за расписивање тендера за ову компанију постављен јул ове године. И претходним аранжманом са фондом било је дефинисано да се тендер распише, а рок за то био је јун, што није учињено.
У овом документу даље се наводи да ће до краја августа, у сарадњи са Светском банком, бити завршена анализа о могућем поскупљењу струје. Када је о ЕПС-у реч, очекује се и да 2020. године ова компанија промени статус у акционарско друштво. Већ у септембру од Министарства привреде очекује се да распише тендер за МСК и „Петрохемију”. До краја године држава ће морати да почне са затварањем два нерентабилна рудника у „Ресавици”, што је била и наша обавеза из претходног аранжмана са фондом. Истовремено, радницима ће бити понуђен и социјални програм.
Аранжманом је предвиђено да се до краја фебруара следеће године донесе одлука о приватизацији Комерцијалне банке. Тендер за приватизацију биће расписан у јуну 2019. године. Судећи према овом документу, Комерцијална банка ће до краја следеће године имати приватног власника.
Да влада намерава да приватизује једну од највећих државних банака потврдио је Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.
– То је намера Владе Србије. Најавили су да ће покренути процес приватизације Комерцијалне банке и ми ћемо то подржати – рекао је Соса и додао да ће можда и неке мање државне банке бити приватизоване.
У програму, који су потписали српски државни званичници, наводи се да се у сарадњи са Светском банком пише и нова стратегија за Поштанску штедионицу, према којој ће ова банка своје пласмане више усмерити ка становништву, предузетницима, микро и малим предузећима. У плану је и побољшање унутрашње организације банке, као и боље управљање ризицима.
Очекује се да се током овог програма заврши и реформа система зарада у јавном сектору. Крај септембра рок је да се усвоји уредба о коефицијентима, да би од следеће године коначно почео да се примењује Закон о систему зарада у јавном сектору. Овај пропис усвојен је још почетком 2016. године, али је његова примена до сада одложена два пута.
По свему судећи биће и неких измена када је о пореској политици реч. Размотриће се могућност смањења пореза на зараде, али и пореза на добит. У плану је и ревидирање паушалног начина опорезивања, али није наведено на који начин.
У документу се спомиње и решавање статуса 114 предузећа, из некадашње Агенције за приватизацију, у којима ради 45.000 запослених, али се конкретан рок за окончање овог посла не наводи.
Себастијан Соса јуче је навео да ће нови програм, који ће трајаће 30 месеци, имати редовне полугодишње ревизије. То значи да ће мисија ММФ-а два пута годишње долазити у Београд у контролу.
– Циљ новог програма, који не укључује финансијска средства, јесте да зацементира и учврсти макроекономска и фискална достигнућа постигнута у претходне три године – закључио је Соса.

Има пара за веће плате и пензије

Биће простора за повећање пензија и плата у јавном сектору, које неће бити мало, изјавио је Себастијан Соса. Колико ће конкретно износити то повећање још није познато, а прецизне бројке знаће се када се постави буџетски оквир за 2019. годину.
– ММФ је сагласан са идејом владе да укине Закон о привременом смањењу пензија – рекао је Соса и додао да фискалне власти имају идеју да пензионерима, који неће осетити користи од укидања овог прописа, додатно повећају пензије.
– Колико сам схватио, влада ради на томе да минимизира све правне ризике такве одлуке – рекао је Соса.
Такође, програмом се најављује и промена фискалних правила. Законом о буџетском систему дефинисано је да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто бруто домаћег производа. Овај праг Србија је пробила још 2011. године, што значи да је држава практично седам година у законском прекршају.
То фискално правило сада ће бити ревидирано.
Соса је јуче истакао да је удео јавног дуга сада мањи од 60 одсто, а да је циљ новог програма да се спусти на мање од 50 одсто.
Уз повећање плата и пензија, буџетом за 2019. годину треба обезбедити више пара за јавне инвестиције, али и смањење пореза на рад.