Dok Vojska nije imala civilnu kontrolu biznisom su se na ipak skroman način bavili generali. Vojska pod civilnom kontrolom, primerena državama sa slobodnim sudstvom i tužilaštvom u Srbiji se pretvorila u oblik pljačke imovine koju poseduje. Dinkiceva teza da imovina koju poseduje Vojska nije njena nego države odnosno da sa njom mogu raspolagati samo političari. Kada se ustupala, prodavala vojna imovina nije imala tržišnu vrednost jer su joj takvu vrednost mogli naknadno dodati samo eksperti stranke koja nam dade ministra a vojna sirotinja je dobijala poneki stancič. Naravno da su sistemom odbrane upravljale najace stranke ne samo zbog sile nego i zbog imovinskog miraza i vrednosti tendera koji se sprovode. Eto odgovora ko zarađuje na vojnoj imovini. A neki prošli i sadašnji generalski fikusi su cupkali i cupkaju kopitama zadovoljni činom, stančićem, zaposlenjem člana porodice i slikanjem sa ministrom i vođom. Samo da ne ostanu bez mrvica jer su bez obraza davno ostali!