Nikako do jasne računice o rastu penzija

https://www.danas.rs/ekonomija/nikako-do-jasne-racunice-o-rastu-penzija/

Najava predsednika Srbije da će primanja najstarijih biti uvećana za devet odsto "iskače" iz aranžmana sa MMF-om

Piše: M. Obradović, 16. avgusta 2018.

„Svima za najmanje devet odsto“, poslednja je poruka predsednika Aleksandra Vučića za oko 1,7 miliona srpskih penzionera, kao i da će im primanja posle toga biti „veća nego ikada ranije“.
Nije baš jasno da li će ovo povećanje od devet odsto biti u odnosu na penzije iz 2014. godine, pre donošenja zakona o smanjenju penzija ili u odnosu na sadašnje stanje. Takođe, teško je zaključiti da li će konačno biti ukinut taj zakon koji mnogi smatraju i neustavnim, a na čemu insistiraju i Fiskalni savet i MMF. Ukidanje zakona bi značilo veće izdatke za penzije za 25 milijardi dinara sledeće godine, ali Vučić je više puta izjavljivao da neće dozvoliti da se povećaju samo velike penzije, pošto zakon o smanjenju nije kačio penzije manje od 25.000 dinara. U maju je, recimo, izjavio da će penzioneri sa primanjima ispod 30.000 dinara dobiti povišicu od pet odsto.
S druge strane, povećanje penzija od devet odsto u proseku iskočilo bi iz onog na šta se država obavezala u najnovijem sporazumu sa MMF-om – da neće povećavati učešće ukupnih rashoda za penzije u BDP-u, odnosno da to neće biti više od 11 odsto. Od 2014. godine kada je udeo penzija u BDP-u iznosio 13 odsto, ovaj odnos je smanjen na 11,2 odsto na kraju 2017. godine. Ako se uzme u obzir privredni rast u 2018, udeo penzija u BDP-u je već pao ispod 11 odsto.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić ističe da ukoliko se izjava predsednika odnosi na rast penzija u odnosu na sadašnje stanje, rast bi bio veći od nominalnog rasta BDP-a koji bi mogao iznositi šest do sedam odsto ove godine.
– Deo bi mogao biti neutralisan sve manjim brojem penzionera. Poslednjih godina imamo trend smanjenja penzionera, jer je naša bejbi bum generacija, za razliku od one na zapadu, već otišla u penziju pa se tu ostvaruje jedan do dva odsto ušteda – objašnjava Arsić.
Prema njegovim rečima, najbolji način za povećanje penzija bio bi ukidanje zakona o privremenom umanjenju penzija što bi koštalo budžet sledeće godine dodatnih 25 milijardi dinara.
„Ako žele da i onima sa najmanjim penzijama takođe povećaju primanja, onda bi bolje bilo to uraditi kroz jednokratne isplate socijalne pomoći, nego kroz povećanje penzija. Ukoliko bi se i njima povećale penzije onda bi i dalje ostao narušen odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćene penzije“, napominje Arsić dodajući da bi sa stanovišta zakonitosti to bilo bolje rešenje.
Na zakonitost podseća i ekonomista Milan Kovačević s obzirom da je protiv države podnet niz parničnih postupaka za nadoknadu penzija zbog zakona o smanjenju.
„Meni ova izjava liči na onu njegovu raniju ideju da se ukine zakon, a da se onima sa malim penzijama da dodatno neko povećanje i to progresivno, više onima sa najmanjim penzijama, i to bi bilo ukupno povećanje od oko devet odsto. Ne treba ni isključiti mogućnost jednokratne isplate pomoći kao što je to već rađeno poslednjih godina“, napominje Kovačević. On ističe da povećanje penzija, kao i plata u javnom sektoru, će pre doprineti još većem rastu uvoza i možda inflaciji, nego privrednom rastu.
On se osvrnuo i na novi savetodavni aranžman sa MMF-om rečima da ni jednu ni drugu stranu ni na šta ne obavezuje.
„Mislim da će aranžman više služiti za propagandu, nego za neki privredni rast, što uostalom i nije u domenu MMF-a, već Svetske banke i drugih institucija“, kaže on.
Inače, Vučić je zajedno sa obećanjem o novembarskom rastu penzija najavio i da penzioneri „mogu da očekuju povećanja i sledeće godine ako budemo radili ovako dobro“.