Panel "Sadašnjost i budućnost PIO fonda u Srbiji"

U sredu, 29. avgusta u Hotelu Envoy (Čika Ljubina 13) održan je panel "Sadašnjost i budućnost PIO fonda u Srbiji“.
Govornici:
Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku;
Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije - „Nezavisnost“,
Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka.

Na panelu je bilo govora o stanju penzijskog sistema Srbije kao i o zabludama koje su prisutne u društvu a odnose se na PIO fond.
Događaj je otvorio i moderirao predsednik Libeka, Miloš Nikolić, istakavši da je ovo još jedan u nizu događaja koje organizuje Libertarijanski klub, sa ciljem razmatranja ekonomskih zabluda, ukazivanja na pogrešne političke mere i upućivanja na ono što je sve više primetno u našoj javnosti a to je ekonomski populizam.
Pored toga, Nikolić je naglasio da su najčešća pitanja koja susrećemo u domaćoj javnosti, a koja se odnose na PIO fond sledeća: kada će se i koliko povećati iznos penzija koje se isplaćuju iz ovog fonda, kada će se i koliko pomerati starosna granica za odlazak u penziju i slična pitanja koja su od velikog značaja za naše građane.

Odgovarajući na pitanje, koji su glavni problemi penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, predsednik Sindikata penzionera Srbije - „Nezavisnost“, Miloš Grabundžija, je rekao da su to, pre svega, neadekvatno, nekontrolisano upravljanje i politizovanost Fonda. Grabundžija je dodao da je otežavajuća okolnost to što se iz Fonda izdvajaju i drugi izdaci (kao što je nega drugih lica) što dodatno opterećuje sistem.
Kako bi se zaustavilo manipulisanje PIO sistemom od strane države, „potrebno je Fond ustanoviti kao korporaciju, koja bi zajedno sa resornim ministarstvom i drugim socijalnim partnerima kreirala paket mera za reformu ovog sistema“, istakao je Grabundžija.

Gordana Matković, programska direktora CSP, profesorka FEFA i bivša ministarka za rad i socijalnu politiku, na početku svog izlaganja govorila je o karakteristikama penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji koje se zasniva se na tekućem finansiranju penzija kao i o neophodnosti reformisanja celokupnog sistema socijalne zaštite. „Deficit PIO fonda u Srbiji je visok (11% udela BDP odlazi na rashode za penzije, što je ispod proseka EU koji iznosi 13%), ali je važno razumeti njegovu prirodu. Različitim sistemskim rešenjima koja nisu nepoznata u drugim zemljama on bi mogao značajno da se smanji/eliminiše, ali to ne bi umanjilo suštinu problema i potrebe za daljim reformama u penzijskom sistemu“, istakla je Matković.
„Reforme koje podrazumevaju uključivanje II stuba zapravo znače da se svi obavezni doprinosi za penzijski sistem ne uplaćuju u državni fond, već da se dele i da se jedan njihov deo upućuje u privatne fondove, na individualne račune osiguranika. Tako se stvara deficit u I stubu, koji su mnoge zemlje „pokrile“ na račun usporenog rasta penzija“, pojasnila programska diretorka CEP-a. Profesorka je dodala da „razvijene zemlje po pravilu, međutim, nemaju II stub, već samo prvi i treći, od zemalja u tranziciji koje su ušle u EU, Slovenija i Češka se takođe nisu odlučile za ovakvu reformu sistema. To, pak, ne znači da sve ove zemlje ne sprovode reforme penzijskih sistema“.

Direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka Mihailo Gajić ocenio je da nepovoljan odnos između broja onih koji uplaćuju doprinose i broja penzionera u Srbiji danas nije pretežno rezultat demografskog starenja već, pre svega, visoke nezaposlenosti i rasprostranjene „sive ekonomije“.
Odgovarajući na pitanje šta nam donose demografska kretanja u budućnosti u pogledu održivosti penzionog sistema, naglasio je da će nepovoljan odnos između broja onih koji uplaćuju doprinose i broja penzionera u Srbiji, kao rezultat demografskog starenja, biti prisutan i u budućnosti. Demografske projekcije ukazuju da će jedna trećina stanovništva 2060. godine biti stariji od 65 godina. Tema ekonomskog rasta u debati o penzijama je najvažnija: u slučaju visokog kontinuiniraog rasta (kao period 2003-2008) doći će do rasta zaposlenosti, zarada i javnih prihoda, pa time i penzija i mogućnosti da se one isplaćuju. U slučaju sporog rasta (Srbija je tek 2016. dostigla dohotak po glavi stanovnika iz 2008. godine), to nažalost nije moguće"

Nakon izlaganja panelista, moderator se zahvalio govornicima, prisutnima ali i online gledaocima koji su preko društvenih mreža mogli pratiti panel.