Радни текст уставних амандмана у области правосуђа усклађен са препорукама Венецијанске комисије - Нацрт амандмана на Устав Републике Србије (за јавну расправу)

Ministarstvo pravde objavilo na svojoj internet prezentaciji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji su usklađeni sa preporukama Venecijanske komisije.
Povodom novog nacrta, Ministarstvo pravde će organizovati okrugli sto na kojem će stručnoj javnosti predstaviti amandmane.
Ministarstvo pravde očekuje da se na okruglom stolu, na koji će biti pozvani da prisustvuju predstavnici svih relevantnih pravosudnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i međunarodnih institucija, otklone eventualne neusaglašenosti predoga sa mišljenjem Venecijanske komisije.
Nakon održanog okruglog stola, Ministarstvo pravde će tekst Nacrta proslediti Vladi Republike Srbije u dalju proceduru.
Nacrt ustavnih amandmana dostupan je na sajtu Ministarstva pravde ili u prilogu.

Саопштење о Нацрту амандмана на Устав РС

Датум: 12. септембар 2018.

Поводом треће по реду верзије, овог пута у форми названој Нацрт амандмана на Устав Републике Србије (за јавну расправу), коју је Министарство правде објавило на свом веб-сајту касно поподне 11. септембра 2018. године, без нацрта Уставног закона за спровођење амандмана и без позива за јавну расправу, Друштво судија Србије издаје следеће

С А О П Ш Т Е Њ Е

И овом верзијом уставних амандмана Министарство правде не одустаје од намере да правосуђе потчини извршној и законодавној власти уз проширење могућности политичког утицаја на рад правосуђа.
Ни након критике целокупне стручне јавности, како домаће: најеминентнијих професора уставног права, теорије државе и права и судско-организационог права, највиших правосудних институција (Врховног касационог суда, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, апелационих судова у Београду и Крагујевцу и других судова), знатног дела адвокатуре и аутентичних струковних удружења судија и тужилаца и грађанских удружења која се годинама залажу за људска права, тако и међународне: Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца, Међународног и Европског удружења судија и бројних, па и концепцијских, сугестија Венецијанске комисије,

Министарство правде суштински није изменило досадашњи концепт уставних промена за област правосуђа којим се ова грана власти ставља у подређен и контролисан положај, због тога што је:

- предложило концепт поделе власти који омогућава да извршна и законодавна власт ограничавају судску, због чега став да је судска власт независна остаје пука прокламација

- и овог пута изоставило да дефинише садржину судске власти

- изоставило битне гаранције независности: материјалне, и то како судова (судски буџет), тако и судија (плате које одговарају достојанству и тежини функције и пензије које су приближне платама), као и слободу изражавања и удруживања судија

- увело могућност преиспитивања сваке судске одлуке ван суда од стране Уставног суда који није део судског система

- угрозило гаранцију непреместивости проширењем ситуације у којима судија, без своје сагласности, може да буде и трајно премештен у други суд (не само у случају промене или смањења надлежности суда већ и због смањења броја судија), и упућен у други суд привремено (што може трајати годинама), и то све без икаквог ограничења и без могућности да судија против таквих одлука изјави правни лек суду

- ставило судије у неравноправан положај у односу на остале грађане ускраћивањем права на правни лек против одлука о дисциплинском кажњавању, вредновању рада, премештају, упућивању и сл. које је донео Високи савет судства у коме судије немају већину (осим у сличају разрешења, и то не суду, већ Уставном суду)

- ограничио слободно судијско уверење приликом тумачења права у сваком конкретном чињеничном контексту наметањем обавезе судијама да воде рачуна о уједначеној судској пракси упркос томе што предходно прописује да судије суде на основу устава, закона и потврђених међународних уговора

- подигао на уставни ниво и предвидео га као услов за избор за судију – један од начина обуке судија – у Правосудној академији, којој није обезбедио гаранције независности,

- лишио државу драгоценог доприноса судијских и тужилачких помоћника, а судијске и тужилачке помоћнике могућности да постану судије и тужиоци

- допустио поновни реизбор судија и тужилаца, као и масовни „размештај“ судија, ефектима прописаних одредаба којима:

+ само судије Врховног касационог суда и заменици Републичког тужиоца (и особље у тим институцијама), према нацрту Уставног закона, настаљају функције у Врховном суду Србије и Државном правобранилаштву Србије
+ се мењају, како то прописује нацрт Уставног закона, сви правосудни закони који уређују мрежу судова и тужилаштава, положај судија и јавних тужилаца и њихових заменика, Високи савет судства и Високи савет тужилаштва, Правосудну академију
+ неће постојати правни лек (који иначе садашњи Устав предвиђа) против одлука о премештају и упућивању у други суд

- појачао политички утицај на Високи савет судства начином на који је прописан његов:

+ положај (за разлику од садашњег Устава, Савет не обезбеђује, већ само јемчи независност судова и судија),
+ надлежност (Савет неће управљати судским системом, већ само статусним положајем судија; неће преузети судски буџет, већ само његов део)
+ састав (и даље је омогућено да половина Савета буде повезана група истомишљеника под утицајем владајуће већине), а појам истакнутог правника као члана Савета из несудијског корпуса своди на правника са десетогодишњим (неодређеним) искуством на пословима правне струке који су од значаја за надлежност Високог савета судства и дискреционим критеријумом да се доказао стручним радом и да ужива лични углед
+ поступак избора његових чланова (уколико не буде постигнута већина од 3/5, о избору одлучује петочлана комисија, чија три члана бира Скупштина) а посебно
+ разлозима и начином разрешења његових чланова.

Предложеним решењима се деградира судска власт, као једна од три власти у систему поделе власти, а независност судства умањује до те мере да се судије своде на државне службенике који би требало да суде од случаја до случаја, кадкад на основу Устава и закона а кадкад на основу судског прецедента, али увек у страху од разрешења, као и од премештаја, упућивања, дисциплинског кажњавања и то без права на правну заштиту у редовном судском поступку.
Оваквом деградацијом судија и судства грађанима је ослабљено право на правично суђење које подразумева да им непристрасни и независни суд размотри све аспекте њиховог случаја који су од значаја и да им реши о њиховом праву. Друштво судија ће у наредним данима пажљивије проучити новопредожена решења и обавестити јавност.

Друштво судија позива:

- целокупну стручну јавност да се уједини око општег интереса очувања принципа поделе власти, независности судске власти и владавине права и јасно изрази свој став против уставних промена које, и по начину доношења и по садржини понуђених решења, снижавају достигнути ниво владавине права

- Владу Републике Србије да организује суштинску и широку јавну расправу о нацрту амандмана на Устав Србије и Уставног закона за њихово спровођење, да чује аргументацију и рационалне и примењиве предлоге, сагласне традицији и могућностима државе Србије и европским стандардима, прихвати их и унесе у нацрт амандмана на Устав Републике Србије који треба да представља дугорочни друштвени договор грађана Србије.

- Народну скупштину да, након што јој Нацрт буде достављен,

+ донесе одлуку о приступању промени Устава,
+ да њен надлежни одбор формира радну групу за израду предлога акта о промени Устава и у њу укључи најеминентније професоре уставног права, представнике правосудних институција, аутентичних струковних и невладиних удружења, и затим, а пре него што усвоји предлог акта о промени Устава и предлог Уставног закона,
+ покрене широку јавну расправу у Народној скупштини, али и у правосудним институцијама и широкој јавности, пошто јавна слушања, предвиђена Пословником о раду НС, не би била довољна нити би представљала истинску дебату, и да тек након тога
+ достави предлог акта о промени Устава скупштинском одбору за уставна и законодавна питања, ради расправе и усвајања, а затим да и Народна скупштина о томе одлучи.

Saopštenje UTS nakon uvida u Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije

Datum: 13. septembar 2018.

Nakon uvida u Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije, objavljen od strane Ministarstva pravde, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije smatra da tekst nacrta amandmana sadrži skromne normativno tehničke pomake u odnosu na radni tekst koji je ocenjivala Venecijanska komisija, ali, na žalost do suštinskih poboljšanja kvaliteta teksta amandmana, koji treba da vode ka depolitizaciji pravosuđa, nije došlo.
Za pohvalu je činjenica da je Ministarstvo pravde uvažilo mišljenje Venecijanske komisije u delu koji se odnosi na nemogućnost izbora javnih tužilaca u Narodnoj skupštini. Ali, sa druge strane, za žaljenje je činjenica da Nacrt amandmana omogućava premeštanje političkog uticaja na izbor nosilaca javnotužilačke funkcije sa Narodne skupštine na Visoki savet tužilaca, kroz odredbe koje se tiču sastava Saveta. Naročito nas zabrinjava činjenica da je u pogledu odredbe kojom je regulisan budući sastav Visokog saveta tužilaca, Ministarstvo pravde izričito odstupilo od obaveza Republike Srbije iz Akcionog plana za poglavlje 23. Razlog za zabrinutost izaziva i činjenica da odredba o mogućnosti raspuštanja Visokog saveta sudstva, koja je od strane Venecijanske komisije oštro kritikovana, ne samo da nije brisana, već je u tekstu nacrta zadržana, ali je istovremeno uneta i u odredbu koja se tiče Visokog saveta tužilaca.
Odredbe koje se odnose na pojam istaknutih pravnika i način njihovog izbora su zadržane, a primedbe Venecijanske komisije u tom delu su ignorisane. Sudijski i tužilački pomoćnici, prema nacrtu amandmana lišeni su mogućnosti napredovanja u sudije ili tužioce, čime se, kao se čini, odričemo jednog od najvažnijih i najvitalnijih resursa srpskog pravosuđa.
Stiče se utisak da je Ministrstvo pravde selektivno tumačilo delove mišljenja Venecijanske komisije, što je rezultovalo nepotpunom i nedoslednom primenom preporuka ovog tela Saveta Evrope. Sa druge strane, brojne i značajne primedbe drugog, stručnog tela Savetam Evrope - Konsultativnog veća evropskih tužilaca, Ministarstvo pravde nije uopšte uzelo u obzir.
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je mišljenja da snaga Ustava ne leži u broju poslaničkih glasova, već u društvenom konsenzusu koji treba da proizađe iz suštinske i inkluzivne debate. Ustav ne treba da se donosi u senci interesa političara, sudija i tužilaca, već po meri potreba savremenog društva. Te potrebe su definisane kroz brojne, dugi niz godina razvijane, evropske standarde za pravosuđe. Na žalost, selektivnom i nedoslednom primenom tih standarda, još jednom ćemo propustiti retku priliku za unapređenje srpskog pravosuđa.
Kako ni poslednji tekst predloženih ustavnih amandmana ne stvara uslove za depolitizaciju pravosuđa, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije poziva Vladu Republike Srbije da formira radnu grupu koja bi izradila potpuno novi tekst ustavnih amandmana, usklađen sa mišljenjima Venecijanske komisije, Konsultatvinog veća evropskih sudija i Konsultativnog veća evropskih tužilaca, kao i Akcionim planom Vlade Republike Srbije za poglavlje 23. Stoga, pozivamo Vladu Republike Srbije, da organizuje ekspertsku debatu, kako bi, u korist i za blagodet budućnosti našeg društva i građana pronašli stručno i najbolje rešenje za budući tekst Ustava Republike Srbije.

Ilić: Najnoviji Nacrt ustavnih amandamana nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije

Datum: 13. septembar 2018.

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić izjavio je danas da najnoviji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosudja nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije i da nije saglasan sa Akcionim planom za poglavlje 23 Vlade Srbije.
Ilić je za agenciju Beta rekao da je osnovnim dokumentom za pridruživanje Evropskoj uniji Akcionim planom za poglavlje 23 predvidjeno da najmanje polovina članova u budućem Visokom savetu tužilaca budu zamenici tužilaca koje biraju kolege.
"Medjutim, tekst Ministarstva pravde predvidja da samo četiri člana biraju same kolege u tužilaštvu, a šest posredno ili neposredno bira parlament, što ostavlja mogućnost da Savet bude pod kontrolom politike. Da bude paradoks veći sada su tužioci većina u takom telu", kazao je Ilić.
Prema njegovim rečima, amandmani ne odgovaraju temeljnom dokumentu za proces pridruživanja Evropskoj uniji koji "ispregovaran sa članicama EU", zbog čega mu se čini da Srbija hoće u Evropsku uniju po "svojim pravilima".
"Ako sam dobro razumeo u promenu Ustava, smo ušli da bi pravosudje usaglasili sa evropskim standardima i otklonili politički uticaj, a politički uticaj otklanjamo tako što povećavamo broj predstavnika politike u Savetu, a usaglašavamo pravosudje sa evropskim standardima tako što se ne držimo osnovnog dokumenta naše države sa Evropskom unijom, onda mi se čini da sve to pomalo ne izmiče logici. Po mom uverenju umesto depolitizacije dobićemo relokaciju političkog uticaja, politički uticaj koji je imala Skupština u postupku izbora tužilaca i zamenika biće prenet na Savet tužilaca koji će zbog sastava biti preovladjujuće političko telo", rekao je Ilić.
On je naveo da je drugi veliki problem to što predloženi amandmani predvidjaju mogućnost prestanka mandata članova Visokog saveta tužilaca ukoliko ne donesu odluku o nekom pitanju.
Venecijanska komisija je takvo rešenje za sudije ocenila negativno i čak navela da takvo rešenje može da dovede do komičnih situacija.
"Ukoliko za se za neko mesto u pravosudju ne javi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za izbor Savet se raspušta, jer nije doneo odluku o izboru, iako nije mogao da donese takvu odluku. Ili se može dogoditi da politički članovi Saveta namerno ne glasaju za neku odluku i tako izazovu raspuštanje Saveta", upozorio je Ilić.
On je ukazao i da o Ustavnom zakonu koji prati ove amadmane nije bilo javne rasprave, a taj zakon je po odluci Ustavnog suda iz 2009. godine dobio karakter prelaznih odredbi Ustava.
"Dakle, o delu budućeg ustava nije bilo rasprave, niti se Venecijanska komisija izjasnila o tome da li je u skladu sa evropskim standardima. Da to može da bude veći problem od svih govori nedavno iskustvo. Svi problemi neuspele reforme pravosudja iz 2009. godine prozilaze iz odredbi Ustavnog zakona koji je predvidjao reizbor sudija i tužilaca koji se završio katastrofalno", kazao je Ilić.
Na kraju je dodao da je sa grupom profesionalnih organizacija nedavno imao "vrlo konstruktivan dijalog sa premijerkom" i da je bila jasna razlika u raspravi koju je organizovalo Ministarstvo pravde od razgovora sa predsednicom vlade "koja je pokazala otvorenost i spremnost da razmenjuje argumente".
"Toga ranije nije bilo i zato smatram da bi u nastavku procesa izmene Ustava debata trebalo da se vodi pod okriljem Vlade uz podršku premijerke ili šefice srpskog pregovaračkog tima za EU Tanje Miščević", kazao je Ilić za agenciju Beta.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Ustavni amandmani konacan tekst  11.9.18.doc)Ustavni amandmani konacan tekst 11.9.18.doc 84 kB