Држава изгубила спор против наследника ратног ветерана

НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ У ВАЉЕВСКОМ СУДУ - http://www.politika.rs/scc/clanak/427758/Drzava-izgubila-spor-protiv-naslednika-ratnog-veterana

Ваљево – Основни суд у Ваљеву је као неоснован одбио тужбени захтев Републике Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања против туженика Снежане Гримани, Биљане Ристић из Ваљева и Небојше Петровића из Смедерева, да тужиоцу исплате нешто више од 270.000 динара са законском затезном каматом, почев од априла 2009. године. То је првостепени епилог помало бизарног поступка, чији је „актер” давно преминула мајка такође преминулог ратног војног инвалида, односно држава Србија и наследници двоје покојника.

Ваљевац Жељко Петровић, рођен 1971, резервиста бивше ЈНА, у септембру 1991. године тешко је рањен у Сремским Лазама у некадашњој Републици Српској Крајини. Као тешки инвалид прве категорије у инвалидским колицима, био је један од симбола страдања Ваљеваца у ратовима деведесетих година прошлог века. Грађани вароши на Колубари сакупили су новац да иде на операцију у Русију, уз подршку локалне самоуправе организована је и акција прикупљања средстава за делимично финансирање изградње куће у којој је живео, што му је колико-толико олакшало последње дане. Умро је 2000. године.

Љубици Петровић, мајци преминулог Жељка, решењем одељења за управно-правне послове Општинске управе Ваљево из јуна 2001. године признато је право на породични додатак, почев од 1. марта те године, све сходно одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. И она је тај додатак примала. А онда је решењем Одељења за друштвене делатности Општинске управе Ваљево из јануара 2007. године утврђено да је Љубици, као кориснику права на породични додатак, од 1. новембра 2003. до 31. октобра 2006. године, неправилно исплаћен износ од 271.552 динара, на који није имала право.

Ресорно министарство је то решење потврдило, Љубици је понуђено закључење поравнања за враћање, како се наводи, незаконито примљеног новчаног износа, што је она одбила. Почетком априла 2009. уследила је тужба Републике Србије против мајке преминулог ратног војног инвалида, којом се тражи да врати поменуту суму са припадајућом законском затезном каматом. У одговору на тужбу Љубица је навела да има 80 година, да је у тешкој материјалној ситуацији и питала зашто је тужиоцу требало пет година да уочи евентуалну грешку у исплати и да ли је ико у надлежном органу Општинске управе одговарао за учињени пропуст у раду, а на штету државе. Додала је да је крајње некоректно сву одговорност за учињени пропуст пребацити само на њу. У јулу 2009, неколико месеци пошто је против ње поднета ова тужба, Љубица Петровић је преминула и судски поступак је прекинут. Али то није крај приче.

На предлог тужиоца, у јуну 2018. поступак се наставља, с тим што су се сада као тужени појавили Снежана Гримани и Биљана Ристић, ћерке, и Небојша Петровић, унук покојне Љубице Петровић, све троје као њени правни следбеници, законски наследници. Република Србија преко Државног правобранилаштва сада је од њих потраживала 271.552 динара, наравно са затезном каматом. Тај тужбени захтев је недавно одбијен у првостепеном поступку пред Основним судом у Ваљеву. У образложењу пресуде судије Ане Јефтић наведено је да, имајући у виду да се на потраживања повремених давања примењује рок застарелости од три године, пошто је тужба поднета 6. априла 2009, сва потраживања застарела су пре 6. априла 2006. године. У конкретном случају преостала су, дакле, као незастарела само потраживања за шест месеци (од априла до октобра 2006), али пошто су туженици оспорили висину тужбеног захтева у целини, а тужилачка страна није доставила доказ о висини потраживања за период за који није наступила застарелост, тужбени захтев је одбијен. Осим тога одбијен је и зато што тужилац није доказао на колики је износ покојна Љубица имала право да јој буде исплаћен, као и због законских одредаба да наследници одговарају за дугове оставиоца само до висине наслеђене имовине, сразмерно свом уделу, при чему тужилац није доказао колика је била вредност заоставштине покојне Љубице Петровић.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Вишем суду у Ваљеву.

Срамно решење

У жалби на решење из јануара 2007. године којим је утврђено да јој је неправилно исплаћен породични додатак у износу од 271.552 динара, сада покојна Љубица Петровић је навела да је то решење за њу неприхватљиво и срамно. „Несхватљиво је да се мени, мајци умрлог сина, ратног инвалида, ставља на терет туђа грешка. Ја никада нисам тражила да ми припадне нешто што је противзаконито, ово тим пре што мени никаква материјална накнада не може бити сатисфакција. Према овом решењу, произлази да сам ја, болесна старица од 80 година, преварила надлежну општинску управу и примила нешто што ми не припада. Не прихватам одговорност за туђе грешке, уколико исте уопште постоје”, навела је Љубица у жалби.