“Umanjenje i neusklađivanje penzija – nova odluka Evropskog suda za ljudska prava i principi za odlučivanje o povredi prava penzionera”, Nikola Aleksić

Advokatska kancelarija: broj 58, jun 2019. – povod za temu broja je nova odluka Ustavnog suda o obustavi postupka o oceni ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, čije obrazloženje do sada nije bilo objavljeno, odnosno najava u medijima da će udruženja penzionera podneti novu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

S obzirom da nemamo uvid ni u odluku Ustavnog suda, ni u odluku ESLJP po prethodnoj predstavci, odluka u sličnom slučaju protiv Italije, u kojoj je navedeno nekoliko bitnih principa, mogla bi da pruži razjašnjenje kakav je stav, odnosno kakav bi mogao da bude stav ovog suda povodom nove predstavke.

Мишљење са сајта УСПВЛС:

У аналитичком тексту Николе Алексића у часопису Адвокатска канцеларија, понуђени су принципи на којима би се могло заснивати одлучивање Европског суда за људска права у Стразбуру по представци због вишегодишњег неусклађивања пензија у Србији.

„Принципи који се генерално примењују у предметима према чл. 1. Протокола број 1 подједнако су релевантни када је реч о пензијама, те ова одредба не гарантује право на стицање имовине, односно не гарантује ни право пензије у одређеном износу, али када држава уговорница има на снази законодавство које предвиђа право на исплату одређеног социјалног давања мора се сматрати да то законодавство генерише имовински интерес који спада у границе чл.1. Протокола 1 за особе које задовољавају његове захтеве. Смањење или прекид исплате може представљати мешање у мирно уживаање имовине које се мора оправдати.“

Смањење односно неусклађивање пензија представља мешање у уживање имовинских права.
Да ли постоји повреда имовинских права пензионера, зависи од нивоа мешања у уживање имовинских права.

У текстовима на дату тему (па и у овом тексту) аутори стално превиђају чињеницу да грађани Србије на основу члана 58. Устава Србије имају већи степен заштите својих имовинских права од заштите коју им пружа Европска конвеција о заштити људских права и основних слобода.

У тексту је изнет пример доношења „Уредбе о спасавању Италије“ ради смањења јавног дуга којом је између осталог било предвиђено и неусклађивање пензија. Сличан законодавни акт којим би била предвиђена штедња у свим врстама буџетске потрошње у Србији није донет.

Очигледно да је актуелна власт у Србији спроводећи штедњу над пензионерима користила принципе које је користио ЕСЉП у Стразбуру решавајући представке због смањења и неусклађивања пензија.
У том смислу треба посматрати и изузимање дела пензија од смањења и увођење “додатка уз пензију” којим се као поправља економски положај пензионера којима су пензије мање од 34.003 динара. У свему томе је веома значајно противуставно преузимање већинског управљања Фондом ПИО и прикривање чињенице да се пензије у Србији само делимично финасирају из буџета. Подметање става да су пензије у Србији социјално давање је кључна обмана коју би актуелна власт у Србији мога извршити пред ЕСЉП у Стразбуру.