PRIVATNU PENZIJU UPLAĆUJE 9% ZAPOSLENIH GRAĐANA

Korisne informacije kako i pod kojim uslovima postati član dobrovoljnog penzionog fonda i koji su rizici

U Srbiji je danas radni vek 3,4 godine duži nego pre devet godina, a upravo slabost penzionog sistema, uz povećanu emigraciju, uslovljava da sadašnji zaposleni moraju sve duže da rade. Granica za penzionisanje je sve viša, pa se trenutno muškarci u našoj zemlji penzionišu sa 65 godina, dok će nežniji pol tu granicu dostići 2032. godine.

Mnogi se pitaju da li će državni penzijski fond uopšte opstati do trenutka kada dostignu starosnu granicu za penziju, a još više mladih generacija razmišlja hoće li moći da opstane sa sumom koja im bude stizala od PIO fonda. Zato se sve više njih odlučuje za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je privatnu penziju u Srbiji krajem juna uplaćivalo 197.525 građana, što je oko 9 odsto zaposlenih. Među njima je 39 procenata onih koji samostalno uplaćuju privatnu penziju, dok za 61 odsto to čine poslodavci.

Prosečna uplata iznosi 4.569 dinara, a iz NBS navode da su tokom poslednjih pet godina ukupne uplate sredstava u dobrovoljne penzijske fondove beležile rast.

Prema poslednjim dostupnim podacima NBS za jun 2019. godine, prosečan prinos dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je 3,6 procenata, što je oko 12 puta više od prosečne kamate na štednju u bankama (oko 0,3 odsto). Bilo je fondova sa manjim, ali i sa značajno većim prinosima, pa tako jedan primer sa godišnjim prinosom od 9,5 odsto pokazuje da svi koji su 25 godina uplaćivali po 2.000 dinara mesečno mogu da računaju da će posle penzionisanja svakog meseca u narednih 20 godina primati penziju od 21.000 dinara.

Kako postati član dobrovoljnog penzijskog fonda?

Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru fonda treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je značajna informacija da ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali možete ga promeniti.

Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada - prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).

Ko može da uplaćuje?

Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju.

U fond može da uplaćuje i drugi pojedinac ili firma za račun fizičkog lica, a to može da radi i sindikat za svoje članove, kao i poslodavci za svoje zaposlene.

Olakšavajuća činjenica za ulaganje u privatne penzijske fondove je što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu. Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je oko 1.000 dinara, u zavisnosti od fonda. 

Kako bi podstakla štednju u dobrovoljnom penzijskom fondu, država je predvidela poreske olakšice i za poslodavce, ali i za zaposlene koji uplaćuju dopunske penzijske doprinose u fondove. Tako su poslodavci oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalnog neporezivog iznosa, a zaposleni koji uplaćuju putem administrativne zabrane oslobođeni su plaćanja poreza na dohodak građana.

S druge strane, ako korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.

Od čega zavisi visina privatne penzije?

Privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju. Fondovi uglavnom investiraju uplaćena sredstva u malo rizične hartije od vrednosti (sa visokim kreditnim rejtingom), a ostvarena dobit redovno se pripisuje na račun članova korisnika fonda.

Najranije godine da se zvanično postane penzioner u Srbiji su 58, pa je to od 2011. godine i donja starosna granica za povlačenje sredstava koje ste uplaćivali u fond. Korisnici sredstva moraju da počnu da povlače najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Novac se može povlačiti jednokratnom isplatom (najviše 30 odsto ukupnog iznosa), programiranom isplatom (na primer, mesečno), prenošenjem sredstava u društvo za osiguranje ili kombinacijom ovih načina.

Ako dobrovoljni penzijski fond loše posluje na tržištu, novac korisnika je zaštićen jer imovina fondova ne ulazi u stečajnu masu. U slučaju prestanka njegovog rada društvo za upravljanje fondom može da prenese svoju imovinu na drugo društvo, uz saglasnost NBS.

U slučaju smrti korisnika fonda sva sredstva na njegovom računu prenose se na naslednike, a ukoliko ih nije odredio primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015).

Izvor: Vebsajt Blic, Marko Andrejić, 10.08.2019.

IZMENE ZAKONA O PENZIJSKO-INVALIDSKOM OSIGURANJU DONELE NOVINU

Neće biti moguća naknadna uplata doprinosa onome ko sebi uplaćuje staž, ukoliko je prošlo 6 meseci od poslednje uplate

Izmenjeni Zakon o PIO donosi novine - Ko pola godine ne uplati doprinose ostaje bez staža

Oni koji sami sebi uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje ostaće bez upisanog staža ako šest meseci od dospelosti rešenja ne uplate doprinose. Tako glasi član 15 Zakona o PIO, što do nedavne izmene ovog zakona nije bio slučaj.

Međutim, prema novim izmenama zakona, više nije moguće naknadno uplatiti doprinose.

Ukoliko je prošlo pola godine od poslednje uplate onaj ko sebi uplaćuje staž ne može da nastavi s uplaćivanjem, piše Politika.

Fond će svim samostalcima utvrditi prestanak osiguranja sa poslednjim danom do kog su uplaćeni doprinosi. Kako se ne bi dogodilo da samostalci budu iznenađeni, iz fonda šalju rešenja svima koji nisu u datom roku izmirili obaveze, da bi ih obavestili kako je došlo do prestanka osiguranja.

Rešenje za osiguranika znači prestanak obaveze uplate doprinosa, kao i obračune kamata za dospele, a neplaćene doprinose. Praktično, ova rešenja osiguranike oslobađaju duga.

Iz Fonda PIO poručuju da ukoliko neko sebi nije blagovremeno uplaćivao doprinose i zna da je od poslednjeg plaćanja proteklo više od pola godine, ne treba da uplaćuje novac jer ta uplata neće biti prihvaćena.

Inače, doprinosi onima koji ih sami uplaćuju prvi put na naplatu dospevaju po donošenju rešenja i njegovom izvršenju i to u roku od 15 dana. Kasnije doprinosi na naplatu stižu 15. u mesecu za prethodni mesec.

Izvor: E-kapija, 11.08.2019.