ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ – ПРЕДЛОГ, који је Влада Р. Србије доставила Народној скупштини

У прилогу објављујем ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ – ПРЕДЛОГ, који је Влада Р. Србије доставила Народној скупштини.

Чланом 4. овог закона омогућава се је још једно повећање плата у јавном сектору у 2019. години, с обзиром на то да су фискална кретања боља од планираних. Наиме, одговорно вођење фискалне политике у претходном периоду, у комбинацији са повољним макроекономским амбијентом, омогућило је умерену релаксацију фискалне политике. Створени фискални простор биће употребљен, између осталог, за повећање плата у јавном сектору.

Поред наведеног, овим чланом продужено је важење забране запошљавања код корисника јавних средстава до краја 2020. године, с обзиром на то да је наведена мера дала изузетне резултате у смањењу обима расхода за плате у буџетима свих нивоа власти, односно у целом јавном сектору.

Такође, брисан је део посебног фискалног правила које се односи на индексацију пензија, с обзиром на то да ће се почев од 2020. године пензије усклађивати на начин прописан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Члан 4.

У члану 27е став 30. запета и речи: „односно пензије” бришу се.

У ставу 34. речи: „2019. године” замењују се речима: „2020. године”.

Додају се ст. 54−56, који гласе: „Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осигурање, и то код:

1. Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%;

2. Уставног суда − за 9%;

3. судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%;

4. високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%;

5. истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%;

6. установа културе − за 10%;

7. предшколских установа − за 9%;

8. установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%;

9. осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%;

10. корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%;

11. организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%;

12. здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то:

− доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%;

− медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%;

− осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%.

Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана.

Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године.”.

Фискална правила, члан 27е, поједини ставови сада ће гласити:

ст. 28. - Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%.

ст. 29. - Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената.

ст. 30 - Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци.

ст. 31 - Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства.

ст. 34 - Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године.

Од 1. новембра повећање плата у распону од 8 до 15 одсто

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је јуче да је Влада усвојила на седници предлог "позитивног ребаланса" буџета који предвиђа повећање плата од 1. новембра од осам до петнаест одсто.

Брнабић је на конференцији за новинаре, која је одржана поводом повећања плата и ребаланса буџета, објаснила да ће далеко највеће повећање плата бити у здравству, и то за медицинске сестре и техничаре од 15 одсто и лекаре од 10 одсто.

Према њеним речима, морамо да се боримо да задржимо наше медицинске раднике, техничаре и докторе, и то континуираним повећањем њихових плата, које ће бити и пре краја године.

Она је истакла да се држава бори против њиховог одласка и тако што улаже милијарду евра у здравствену инфраструктуру, у клиничке центре, болнице и друго.

Такође, како је најавила, повећање плата од 10 одсто предвиђено је у секторима науке и културе, нагласивши да је то највеће повећање зарада после области здравства.

Повећање од девет одсто имаће запослени у просвети, судије и тужиоци, као и запослени у судовима и тужилаштвима, у установама социјалне заштите и припадници служби безбедности и безбедносних снага, прецизирала је премијерка.

Према њеним речима, запослени у државној управи добиће повећање плата од осам одсто, док ће сви пензионери добити од 1. децембра једнократну исплату од 5.000 динара, уз напомену да је у плану повећање пензија од 1. јануара 2020. године од засигурно пет одсто.

Трудићемо се да то буде и нешто више, у складу са могућностима, а да не угрозимо фискалну и финансијску сигурност земље. Сигурно ће бити пет одсто, а да ли ћемо моћи и преко тога ускоро ћемо имати и ту информацију, објаснила је она.

Премијерка је најавила да ће предлог ребаланса буџета бити већ током поподнева или вечери прослеђен Скупштини на одлучивање.

Ово је, како је указала, први позитивни ребаланс у Србији, што значи да га имамо не зато што смо повећали расходе, па сада то покривамо, већ зато што смо повећали приходе, који су већи од очекиваних.

Ребалансом буџета Влада жели да те увећане приходе расподели и врати нешто грађанима кроз повећање плата и подршку пензионерима, у складу са приоритетима, за бољи животни стандард и кроз додатна улагања у инфраструктуру, подвукла је премијерка.

Она је нагласила да смо на крају августа имали суфицит од 46,4 милијарди динара, што је за 60 милијарди боље од очекиваног.

Према њеној оцени, све то што се данас ради не би било могуће без тешких мера фискалне консолидације, које су покренуте 2014. године.

Истовремено, председница Владе је изнела податак да су стране директне инвестиције у Србији достигле у првих седам месеци ове године 2,32 милијарде евра, што је повећање од 43 одсто у односу на исти период 2018. године.

Велико ми је задовољство што смо светски лидер у привлачењу страних директних инвестиција, рекла је она и указала на то да је у 2018. години Србија привукла више страних инвестиција него цео регион Балкана заједно.

Премијерка је подсетила на то да је британски лист "Фајненшел тајмс" по други пут прогласио Србију за светског лидера у привлачењу страних улагања.

Она је, одговарајући на питање новинара одакле повећање директних страних инвестиција од 43 одсто у односу на прошлу годину која се сматра историјском у том погледу, објаснила да је то зато што је Србија све кредибилнија дестинација за инвестиције.

До овога није било лако доћи, а постиже се тиме што доводите инвеститоре који имају добре услове за пословање – предвидиво окружење, добру комуникацију са Владом, услове који су транспарентни и без корупције, навела је Брнабић.

Србија је много учинила и да унапреди услове пословања, прилагоди амбијент посебно за инвеститоре у области ИТ, науке и технологије, а све то заједно даје резултате, закључила је она.

Премијерка је најавила да ће директно из буџета бити додатно издвојено 120 милиона евра за Моравски коридор, захваљујући повећаним буџетским приходима који су надмашили план за 60 милијарди динара.

Део већих буџетских прихода у износу од 16,8 милијарди динара, како је објаснила, биће усмерен у инфраструктурне пројекте – Моравски коридор и ауто-пут "Милош Велики".

Према њеним речима, део средстава у оквиру позитивног ребаланса ће, такође, бити издвојен за грађане задужене у францима.

Она је нагласила да се приликом израде позитивног ребаланса буџета руководила интересима грађана, водећи рачуна о томе да ни на који начин не буде угрожена фискална стабилност.

Јавни дуг наставља да пада и данас износи приближно 52 одсто бруто домаћег производа, навела је премијерка и додала да, захваљујући Народној банци Србије, која равноправно ради са Владом, имамо ниску инфлацију и стабилан динар.