SUDIJA NE MOŽE BITI POZVAN NA ODGOVORNOST ZA IZRAŽENO MIŠLJENJE ILI GLASANJE PRILIKOM DONOŠENJA SUDSKE ODLUKE, OSIM AKO SE RADI O KRIVIČNOM DELU KRŠENJA ZAKONA OD STRANE SUDIJE

Pojedine koleginice i kolege korisnici penzija, pa i predsednici pojedinih udruženja penzionera, su u proteklom periodu olako pretili i pozivali koleginice i kolege penzionere na podnošenje parničnih tužbi i krivičnih prijava protiv sudija koji su postupali u parničnim postupcima, upravnim sporovima pred Upravnim sudom i postupcima pred Ustavnim sudom po pitanju usklađivanja vojnih penzija, umanjenja penzija primenom Zakona o PUNIP, ...

Pravo na naknadu štete neposredno protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Posledica nepostojanja tuživosti je, stoga, odbačaj tužbe. Tužba za naknadu štete protiv sudije je, po svojoj prirodi, tužba za osudu na činidbu i kao takva je nedozvoljena.

Podnošenje krivične prijave protiv sudije koja bi imala pozitivan ishod je nemoguća misija, jer je praktično nedokazivo da je sudija izvršio krivično delo kršenja zakona svojim izraženim mišljenjem ili glasanjem prilikom donošenja sudske odluke.

SUDIJA NE MOŽE BITI POZVAN NA ODGOVORNOST ZA IZRAŽENO MIŠLJENJE ILI GLASANJE PRILIKOM DONOŠENJA SUDSKE ODLUKE

Iustitia, br. 3/2019, Jelena Gajić, predsednica Programskog saveta UST-a

Iako odredba člana 35. Ustava propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, stavom 3. istog člana propisano je da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Građansko pravni imunitet sudije garantovan je kako odredbom člana 151. stav 1. Ustava kojom je propisano da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije, tako i odredbom člana 5. Zakona o sudijama kojom je propisano da sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom zakonom je propisana (član 6. stav 1. Zakona o sudijama) odgovornost Republike Srbije. Građansko pravni imunitet, kao jednu od garancija sudske nezavisnosti, predviđaju i međunarodna akta (Osnovna načela nezavisnosti sudstva UN, Preporuka (R94) 12 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o nezavisnosti i ulozi sudija i Evropski zakon o sudijama) koja se, s obzirom na odredbu člana 1. Ustava po kojoj je Republika Srbija država zasnovana, između ostalog na pripadnosti evropskim principima i vrednostima i člana 18. Ustava, neposredno primenjuju.

Kako dakle, sudija ne može biti pozvan na građansko pravnu odgovornost tužbom za naknadu štete, pravo na naknadu štete neposredno protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu, a vođenje sudskog postupka u kome bi se izvodili dokazi i sprovodilo raspravljanje o osnovanosti zahteva koji, po samom Ustavu, zakonu i međunarodnim aktima, međutim nije dopušten. Kod ovakvih jasnih pravila o neodgovornosti sudije, podnošenje tužbe i neprimereno i besciljno vršenje prava znači kršenje načela o savesnom korišćenju prava iz člana 9. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odnosno zloupotrebu prava. Posledica nepostojanja tuživosti je, stoga, odbačaj tužbe, bilo neposredno primenom čl. 35. i 151. Ustava RS i međunarodnih akata koji se neposredno primenjuju, bilo analognom primenom člana 294. stav 1. tačka 6. u vezi sa članom 194. Zakona o parničnom postupku.

Ovo stoga što, iako je tužba za naknadu štete, po svojoj prirodi, tužba za osudu na činidbu, ona takođe počiva na pravnom interesu da se zaštiti zakonom garantovano i povređeno pravo. Za svaku parničnu radnju, a posebno za tužbu, nužno je postojanje pravnog interesa koji je kod tužbe za utvrđenje samo posebno izražen u članu 194. Zakona o parničnom postupku. Dozvoljenost tužbe u postupku prethodnog ispitivanja tužbe ne ceni se samo prema sadržini tražene sudske zaštite i postavljenom tužbenom zahtevu, već i prema činjeničnim navodima tužbe i predloženim dokazima, jer sud nije vezan osnovom spora iznetim u tužbi. Jasna pravila o postojanju imuniteta i neodgovornosti sudije za greške u obavljanju funkcije, predstavlja zloupotrebu prava podnošenjem tužbe u konkretnom slučaju i jasno definisana zaštita prava tužioca na naknadu štete preko odgovornosti države po članu 35. Ustava i članu 6. Zakona o sudijama, sa pravom regresa od sudije pod zakonom određenim uslovima, lišavaju tužioca pravnog interesa za vođenje ovog spora.

Prema tome, ovakva tužba je nedozvoljena.

IUSTITIA JE ČASOPIS UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE I UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE