Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Fiskalni savet: Otkud nam za povećanje plata i penzija kad smo dužni kao Grčka?

Objavljeno sreda, 17 jun 2015 20:26Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 569
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Fiskalni savet: Otkud nam za povećanje plata i penzija kad smo dužni kao Grčka?

http://www.penzin.rs/fiskalni-savet-otkud-nam-za-povecanje-plata-i-penzija-kad-smo-duzni-kao-grcka/

Smanjenje plata i penzija jeste osnovna mera budžetske štednje u okviru novog trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije, i po svojoj prirodi je trajnog karaktera. Planom je, naime, predviđeno da plate i penzije ostanu na umanjenom nivou bar do kraja 2017. godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović, na konferenciji za medije održanoj 17. juna 2015. godine, rekao je da nema ekonomskog opravdanja za povećanje plata i penzija.

Srbija za plaćanje kamata troši više nego za javne investicije, a prema udelu kamata u BDP-u, samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove od Srbije. Dok je za javne investicije budžetom za 2015. predviđeno 122 milijarde dinara, za kamate ćemo platiti 140 milijardi dinara.

„Srbija će u 2017. za kamate da plaća četiri odsto BDP-a i time će se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP-a koji sada plaća Grčka„, rekao je Petrović. Srbiji će se troškovi za kamatu svake godine povećavati za 0,5 odsto BDP-a, što znači da ćemo toliko morati da štedimo samo da bi smo „ostali u mestu“, precizira Petrović. To je jedan od razloga zašto je neodrživo vraćanje plata i penzija na prethodni nivo posle smanjenja za 10 odsto.

U nastavku vam prenosimo delove iz izveštaja Fiskalnog saveta „Fiskalna konsolidacija u 2015. godini i osnovni reformski izazovi“ koji se odnose na (ne)povećanje penzija. Kompletan dokument (u pdf-u) možete preuzeti sa sajta Fiskalnog saveta.

Fiskalni planovi za 2015. uspešno se ostvaruju, nešto i bolje od plana, ali se još čeka otpočinjanje reformi koje su ključne za trajno ozdravljenje javnih finansija Srbije. Prvi korak fiskalne konsolidacije koji počiva na smanjenju plata i penzija doveo je do planiranog umanjenja deficita države u 2015. godini. Ovakav početni rezultat se ne sme potceniti, posebno imajući u vidu iskustva prethodnih neuspešnih pokušaja fiskalne konsolidacije.

Fiskalni deficit u 2015. bi mogao da iznosi nešto ispod 5% BDP-a što predstavlja poželjno, osetno, umanjenje u odnosu na 2014. godinu. U odnosu na 2014. godinu kada je fiskalni deficit iznosio 6,6% BDP-a, očekujemo da se deficit u 2015. umanji za približno 1,8% BDP-a.

Četiri činioca najviše utiču na promenu fiskalnog deficita u 2015. u odnosu na 2014. godinu. To su:

umanjenje penzija i plata u javnom sektoru
poboljšanje naplate poreza (akcize i PDV)
uvođenje akcize na struju
povećanje državnih izdvajanja za kamate.
Najvažnije od svih je svakako umanjenje mase penzija i plata iz novembra 2014. godine (od oko 5 i 10%, respektivno) koje je umanjilo deficit u 2015. u odnosu na 2014. za 1,5% BDP-a. Poboljšanje naplate poreza je posledica suzbijanja sive ekonomije, pre svega u prometu akciznih proizvoda, i procenjujemo da će povećati javne prihode za 0,5-0,7% BDP-a. Uvođenje akcize na struju, koje će stupiti na snagu od avgusta imaće uticaj na umanjenje deficita u 2015. za 0,2% BDP-a. Jedan deo ušteda i poboljšanja prihoda, od 0,5% BDP-a, otići će, međutim, na povećanje državnih izdataka na kamate u 2015, što je neminovna posledica visokog rasta javnog duga iz prethodnih godina.

Uzimajući sve navedeno u obzir, vidimo da umanjenje deficita u 2015. počiva na smanjenju penzija i plata u javnom sektoru, jer se drugi činioci skoro potiru. Ukoliko bi se penzije i plate vratile na svoj nivo pre umanjenja, i deficit bi se vratio na nivo od oko 6,5% BDP-a iz 2014. godine, kao da konsolidacije nije ni bilo. Zbog toga je ekonomski potpuno izlišno otvaranje diskusije o njihovom povećanju (ili čak vraćanju na stari nivo).

Javni rashodi u 2015. opadaju zahvaljujući smanjenju penzija i plata, dok se promene drugih rashoda uglavnom međusobno potiru.

Budžetom je planirano da smanjenje državne potrošnje u 2015. godini bude rezultat delovanja nekoliko različitih činilaca:

strukturnog smanjenja penzija i plata u javnom sektoru
smanjenja subvencija
povećanja izdataka za kamate
planiranog porasta javnih investicija.
Najvažnije od svih svakako je umanjenje penzija i plata iz novembra 2014. godine (od 5% i 10% respektivno), koje će doneti strukturne uštede u iznosu od oko 1,5% BDP-a.

Vlada je u 2015. godinu ušla sa konkretnim merama usmerenim ka umanjenju izdataka za penzije i plate u javnom sektoru. Srbija je godinama bila negativni rekorder u pogledu visokih izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru, a budžet za 2015. godinu i Fiskalna strategija predstavili su konkretan program za njihovo umanjenje – linearno smanjenje zarada u javnom sektoru (većih od 25.000 din) za 10% i mase penzija za oko 5%.

Fiskalni savet je načelno podržao predložene mere, iz najmanje dva razloga:

Prvo, jer smanjenje ovih izdataka predstavlja najznačajniji izvor potrebnog smanjenja deficita u kratkom roku. Naime, uštede koje se po osnovu pomenutog umanjenja očekuju iznose preko 450 mln evra u 2015. godini – nijedna druga mera nema ni približno isti efekat na smanjenje deficita, niti brzinu efektuiranja.

Drugo, ove mere predstavljaju važan korak ka neophodnom srednjoročnom prilagođavanju strukture javnih rashoda. Rashodi za zarade od gotovo 12% BDP-a25 i penzije od preko 13% BDP-a (koliko su iznosili u 2014. godini) nisu bili u skladu sa nivoom razvijenosti Srbije, i daleko su veći nego u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Stoga su predložene mere, između ostalog, predstavljale i važan korak ka njihovom približavanju održivim nivoima. Međutim, predloženo nominalno umanjenje plata za 10% i mase penzija za 5% ne obezbeđuje dovoljne uštede u srednjoročnom periodu, te se Vlada obavezala da u naredne tri godine smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, i to za po 5% godišnje (75.000 zaposlenih ukupno za tri godine). Imajući u vidu da prirodni odliv u penziju (bez novog zapošljavanja) neće biti dovoljan za postizanje planiranog umanjenja fonda plata, nedostajuće uštede će biti ostvarene otpuštanjima viška zaposlenih u javnom sektoru.

Mere fiskalne konsolidacije i suzbijanje sive ekonomije omogućili su strukturno smanjenje deficita u prva četiri meseca za oko 30 mlrd dinara. Krajem 2014. godine plate u javnom sektoru (iznad 25.000 dinara) linearno su smanjenje za 10%, dok je ukupna masa penzija umanjena za oko 5%.

Smanjenje rashoda za zaposlene i penzije predstavlja osnovnu meru budžetske štednje u okviru novog trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije, i po svojoj prirodi je trajnog karaktera (planom je, naime, predviđeno da plate i penzije ostanu na umanjenom nivou bar do kraja 2017. godine).

Planirane uštede po osnovu smanjenja najvećih budžetskih rashoda sasvim očekivano se ostvaruju i objašnjavaju međugodišnje smanjenje deficita opšte države za oko 23 mlrd.

Dosadašnja fiskalna kretanja jesu zadovoljavajuća, ali ne postoje uslovi za razmatranje povećanja plata u javnom sektoru i penzija u 2015. godini. Umanjenje plata u javnom sektoru i penzija ključna je mera fiskalne konsolidacije i daje velike i nesporne uštede u budžetu.

Iako je uočeno poboljšanje u naplati javnih prihoda dobrodošlo, rezultat je ipak za red veličine manji od ostvarenih ušteda po osnovu smanjenja najvećih budžetskih rashoda i nikako ih ne mogu nadomestiti. S druge strane, uticaj ostalih činilaca (usled kojih je dosadašnji rezultat naizgled mnogo bolji od plana), u najvećoj meri je samo privremen i jednokratan i ne može biti osnov za fiskalnu konsolidaciju u srednjem roku.

Dakle, ukoliko bi se odustalo od ove mere, budžetski deficit bi se već tokom 2016. godine ponovo približio nivou s početka fiskalne konsolidacije (delom i usled sve većih troškova za kamate), a zaustavljanje rastuće putanje javnog duga u predviđenom roku bilo bi nemoguće.

Smatramo da bi nešto povoljnija fiskalna kretanja od početka godine trebalo sačuvati kao odgovarajuću rezervu, ukoliko sprovođenje preostalih strukturnih mera fiskalne konsolidacije ne bude u potpunosti uspešno.

Već se kasni sa reformama čije je sprovođenje od presudnog značaja za trajno ozdravljenje domaćih javnih finansija i smanjivanje deficita posle 2015. godine (kad se iscrpe efekti umanjenja plata i penzija). To su reforme javnih preduzeća (EPS, Srbijagas, Železnice), završetak procesa privatizacije državnih preduzeća do kraja godine, targetirana racionalizacija zaposlenosti u javnom sektoru do 2017. godine, reforma Poreske uprave i drugo.

OSNIVACKA SKUPSTINA UDRUZENJA SINDIKATA VOJNIH PENZIONERA SRBIJE

Objavljeno sreda, 17 jun 2015 19:36Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 727
El. pošta

Ocena korisnika:  3 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

OSNIVACKA SKUPSTINA UDRUZENJA SINDIKATA VOJNIH PENZIONERA SRBIJE

У складу са чл. 11. став 2. Закона о удружењима /Сл.гласник РС бр. 51/09/ о чл. 9. став 1. тачка 4. Правилника о садржини, начину уписа и вођења Регистра удружења, на основу слободне воље групе грађана окупљених у Оснивачком одбору, одржана је Оснивачка скупштине Удружења синдиката војних пензионера Србије, дана 08. јуна 2015. године, у Београду, у сали за састанке Удружења ратних и мирнодопских инвалида, Улица Савска бр.9, са почетком у 13 часова.
Присуствовали су: Тамбурић Јован, Овука Илија, Ивановић Драгослав, Делић Миле, Бранислав Милутиновић, Јаковљевић Зоран, Ведад Солак, Николић Биљана, Вуковић Славко, Чукић Богољуб, Јеличић Драган, Миодраг Милан, Вукић Надежда, Шпољар Дарко из Бачке Тополе, Станојевић Добривоје из Ваљева, Келеман Иштван из Обреновца и Станковић Новица из Лесковца.
Гости Оснивачке скупштине били су представници Удружења синдиката пензионера Србије, потпредседник, проф. др. Михајло Митровић и члан председништва Слободан Љумовић, представници Асоцијације војних ветерана Србије, председник Миленко Продановић и члан председништва Бранко Јанковић, као и Саван Панзаловић и генерел у пензији Чађеновић.

 

Obracanje vojnim penzionerima i KVP

Jovan Tamburic – predsednik USVPS
Poštovane kolege,
Na osnovu odluke vecine aktivnih u FB grupi Vojni penzioneri Srbije, izglasani Organizacioni odbor je formirao Udruženje sindikata vojnih penzionera Srbije, kao nevladinu, nestranačku i neprofitnu organizaciju, koje će se svojim delovanjem boriti za ostvarivanje prava i interesa vojnih penzionera, korisnika vojnih penzija, veterana, drugih penzionera i ostarelih lica koja prihvate statut udruzenja. Udruzenje je formirano odlukom članova da se FB grupa formalizuje, odnosno uspostave pravila rada u grupi, da postane pravno lice i da se prekinu pokušaji manipulacije grupom.
Deo kolega koji su u drugim udruzenjima, formiranje udruzenja ocenjuju manipulacijom grupe. Svedoci ste koliko je bilo nekorektnih napada na Organizacioni odbor, do otvorenog bojkota protesta koje smo organizovali. Organizacioni odbor je u stvari i rukovodstvo Udruzenja sindikata vojnih penzionera Srbije. Prvi zadatak koji je samo sebi dodelilo, organizovanje višednevih protesta, je rukovodstvo USVPS uspešno izvršilo. Neko će reći da je to bio marketing. Da, bio je marketing koji nije zabranjen pojedincima i rukovodstvima drugih udruženja. Udruženje smo formirali jer postojeća, izuzev UPPVS, gradski odbor u NIšu, ne rade u najboljem interesu svojih članova.
Rukovodstvo USVPS smatra da moze više i bolje od postojećih. Za takvu borbu su nam potrebni članovi. Bez članova nema reprezentativnosti. Zbog toga su ostala udruzenja protiv nas, znaju da će im se smanjiti brojno stanje. Bez članova nema borbe. Nama članovi udruženja neće biti potrebni samo zbog članarine. Ne možemo sa sebe skinuti odgovornost za našu budućnost samo plaćanjem članarine.
Naravno da mi znamo da se svako od nas dovija na razne načine da prezivi i da većina nešto dodatno radi. Došli smo u situaciju da moramo pokazati mišiće i na ulici. Našim masovnim izostankom sa ulice drugi manipulišu. Dokazuju da nam je dobro, da smo zadovoljni, da pristajemo na diskriminaciju kojoj smo izloženi. Kako u grupi ima kolega koje su bile protiv formiranja udruzenja odlučili smo da formiramo posebnu FB stranicu samo za članove novog udruzenja. Nije nam namera da ugasimo postojeću grupu. Poštujemo pravo i potrebe kolega koje su u drugim udruzenjima da imaju mesto za razmenu informacija.
Zainteresovane kolege mogu se učlaniti u udruženje popunjavanjem i potpisivanjem pristupnice, i slanjem skenirane ili fotografisane pristupnice sa ličnom kartom na mail udruženja Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Zajedno smo pametniji i jači! Dobro došli!
Udruzenje sindikata vojnih penzionera Srbije je formirala FB grupa i udruzenje ce zastupati interese ove grupe. To sto se to ne svidja strankama i politickim pokretima koji deluju u grupi, udruzenjima vojnih penzionera iz kojih se isclanjuju vojni penzineri, radnicima nekih drzavnih sluzbi jer ce morati vise da rade i koriste nove lazne profile itd., to je samo njihov problem. Sve sanse ovog sveta su imali da se nametnu, a sto ih nisu iskoristili neka sebe pitaju. Kome se ne svidja udruzenje, ne moze niko na silu da ga uclani ali takvima ne treba da smeta sto se drugi uclanjuju. U suprotnom pojedinci iz nekih posebnih interesa razbijaju grupu i sprecavaju je da se formalizuje i postane jezgro udruzivanaj svih vojnih penzionera koji zele da se bore za svoja prava i interese, a to znaci da rade protiv nasih interesa. I zato dajte sansu vecini koja je odlucivala. Svi treba da radimo na objedinjavanju vojnih penzionera jer samo tako mozemo doci do svojih ustavnih i zakonskih prava.
Posle danasnjeg sastanka Organizacionog odbora na kojem je usvojen Zapisnik sa Osnivacke skupstine Udruzenja sindikata vojnih penzionera Srbije, stavljamo ga na uvid.

Branislav Milutinovic – zamenik predsednika USVPS
Po važećem zakonu dovoljno je da se sastanu tri lica i donesu odluku o formiranju i registrovanju nekog - bilo kog udruženja. Znači nije bilo nikakve potrebe da se traži nekakav konsenzus iz naše FB grupe. Činjenica je da su osnivači udruženja penzionisana vojna lica koja su prisutna naravno i u sastavu ove FB grupe, ali tu ima i civila među nama. Ideja nam je bila zajednička, ciljevi zajednički, a ta ista lica su već pokazali javno i demonstrativno na protestima za šta i za koga se zalažu.
Apelujem na sve poštovane članove FB grupe i sve one koje ne koriste ovu vrstu medija, da nemaju razloga da se plaše nečeg novog, a u stvari njihovog i radi njih stvorenog! Apsolutno se ničim i nikakvim gestom ne umanjuje značaj ove naše FB grupe, i nema apsolutno ni jednog jedinog razloga da se umanji njen značaj i brojnost! Valjda Vam i ovo moje prijateljsko obraćanje ukazuje - da ćemo se ovde družiti, dogovarati i odlučivati o našim problemima, kao i do sada!
Najsrdačnije Vas sve pozdravljam u želji za dobrim zdravljem i mnogo više sreće pred državnom oligarhijom!
OBJAVLJUJEM FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ORGANIZACIONOG ODBORA ZA SPROVEDENI PETODNEVNI PROTEST VOJNIH PENZIONERA I KVP!
Prilikom organizovanog prikupljanja novčanih sredstava za organizaciju proteklih petodnevnih protesta prikupljena su:
elektronskom uplatom na TR = 18.740 din,
ručnom uplatom na priznanicu = 1.950 din.
Utrosena novčana sredstva su dokumentovana računima, a odnose se na plaćanje : tekstilnog platna, usluge opšivanja dvostranog platna 2X70 metara, materijala za izradu transparenata, farbi u kantama, farbama u spreju, četki , kupovina foto-kopir papira, i na kraju utrošak dizel goriva za donirano vozilo za pripremu, organizaciju i sprovođenje svih dana protesta. Vozilo je donirao naš kolega iz odbora, Mile Delić.
Takođe se zahvaljujemo na nesebičnoj donaciji u štampanju - našem kolegi, isto iz organizacionog odbora, Marinković Milenku.
Ukupni troškovi organizacije i sprovođenja višednevnih protesta su neznatno premašili cifru prikupljenih novčanih sredstava i iznose: 20.851,12 din, a prikupljeno je: 20.690,00 din.
Veliku zahvalnost i priznanje svima Vama koji ste se odazvali našem pozivu i pomogli na bilo koji način da zajednički iznesemo zadati nam cilj, odaju Vam svi članovi Organizacionog odbora sa svojim mnogobrojnim zaslužnim saradnicima!

Vojni sindikat Srbije objavio rat ministru odbrane

Objavljeno subota, 13 jun 2015 13:34Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 884
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Vojni sindikat Srbije objavio rat ministru odbrane

Vojni sindikat Srbije podneo je 01. 06. 2015. godine krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Bratislava Gašića zbog „sprečavanja političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja”, saopštili su predstavnici ovog udruženja. Isti postupak je, kako kažu, pokrenut protiv neimenovanog komandanta bataljona u Prokuplju.
„U prijavi se navodi da ministar odbrane od oktobra 2014. godine ispoljava negativan stav prema pripadnicima i predstavnicima sindikata, aktivno ometa rad i delovanje sindikata u sistemu odbrane tako što izbegava da stvori prostorno-tehničke uslove i potpiše prostorno-tehnički sporazum, od kojeg zavisi nesmetan rad i delovanje Vojnog sindikata Srbije”, stoji u saopštenju koje su predstavnici zaposlenih u Vojsci Srbije uputili medijima.
Iz Ministarstva odbrane oštro su demantovali tvrdnje Vojnog sindikata Srbije, ističući da su neosnovani i netačni navodi da ministar odbrane sprečava sindikalno udruživanje, jer u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije postoji osam sindikata.
Detaljnije na:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vojni-sindikat-objavio-rat-ministru-odbrane.lt.html

U prilogu objavljujem Saopštenje Vojnog sindikata Srbije u vezi sa ovim slučajem i Odgovor navedenog sindikata Sindikatu Vojske Srbije.

Tko je u pravu, ostavljam da procenite sami.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Saopstenje VSS i Odgovor SVS.pdf)Saopstenje VSS i Odgovor SVS.pdf 1068 kB

Samo od isplaćenih odšteta mogli smo da kupimo 30 "migova"

Objavljeno subota, 13 jun 2015 09:35Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 804
El. pošta

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

mig

Ministarstvo odbrane je isplatilo po osnovu raznih sudskih sporova skoro 25 milijardi dinara odštete u proteklih 15 godina.
Razloga za ovu cifru je mnogo. Od činjenice da je Vojska Srbije naslednik JNA te ju je tužio ko je stigao, preko imovinsko-pravnih sporova, do obespravljenih zaposlenih i raznih afera sa privatnim firmama.

Kada se na to dodaju afera „satelit“ iz 2005, gde je Srbija morala platiti skoro 30 miliona evra odštete Izraelcima, zatim otpuštanje velikog broja zaposlenih, čija mesta nisu ugašena sistematizacijom, i odluka iz 2008. za prebacivanje vojnih penzija u Fond PIO, čime su ovi penzioneri ostali uskraćeni za povećanje penzija, lako je zaključiti gde su sve ove pare. Naime, kako su penzioneri dobili državu na sudu, sada im je ona dužna skoro 20 milijardi dinara.

Izvor - Blic, B. Jelovac | 12. 06. 2015. - 21:40h |

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/567084/CERUPANJE-VOJSKE-Samo-od-isplacenih-odsteta-mogli-smo-da-kupio-30-migova


ZlajaKg

Matematika je egzaktna nauka. Drzava vojnim penzionerima duguje 20 milijardi dinara ili ako hocete drugacije priblizno 24 "miga".
Dakle, nezakonitim radom, po osnovu toga izgubljenim sudskim sporovima, drzavni sluzbenici su napravili stetu od ukupno 45 milijardi dinara. Mogli smo da kupimo 54 "miga" u proteklih 15 godina.
Na zalost, visina pricinjene stete koju je napravila izvrsna vlast i drzavni sluzbenici jos uvek nam nije dovoljna, pa uporno nastavljaju i dalje sa svojim ignorisanjem odluka Ustavnog suda, presuda Upravnog suda i nezakonitim radom i postupanjem.
Da li ce se ikada dozvati pameti?

Strana 285 od 288