Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Heroji Bitke za Košare

Objavljeno ponedeljak, 11 april 2016 11:35Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 918
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Heroji Bitke za Košare

Učesnici Bitke za Košare govore o krvavim i tečkim borbama koje su se 1999. godine vodile između Vojske Jugoslavije sa jedne, i snaga OVK, albanske vojske i snaga NATO-a sa druge strane. Borbe su vođene i 1998. godine na samoj karauli Košare i graničnoj liniji.

U emisiji "Dozvolite" na RTS-u prikazan je film o herojima Bitke na Košarama. Možete da ga pogledate na ovom linku

Пре 17 година, 09. априла, снаге ОВК, албанске војске и НАТО напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници.
Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.
Око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.
У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица Војске Југославије. Због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК, већа помоћ није могла одмах да стигне.
Процена војног врха била је да ће копнени напад највероватније кренути из Македоније где се већ налазило око 16.000 војника НАТО-а, а претпоставке да ће главни напад ићи преко Кошара није било.
После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.
Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.
На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.
Велика концентрација снага на Кошарама коштала је ОВК напуштања многих положаја, јер је утврђено да су много делови границе са албанске стране били готово без икакве одбране.
Свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу. Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.
Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.
Територија СРЈ коју је агресор успео да заузме била је свега четири километра у ширину и пар стотина до хиљаду метара у дубину.
Током крвавих борби на Кошарама било је и многих бизарних сцена, у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате су ус сопствене, а да их нико не примети.
Због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата, и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче. До краја рата НАТО и ОВК нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик.
Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година. У Бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.
Осим Руса - Козака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља - такозвани "интернационални одред" од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.
Погинуло је 108 припадника војске и добровољаца, а тела неколико војника никада нису извучена са границе.
Данас се на подручју карауле Кошаре налази око 150 гробница, погинулих припадника Ослободилачке војске Косова, али се процењује да је још неколико десетина људи из редова ОВК сахрањено у Албанији.
Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. Повлачење је за разлику од других делова Косова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.

Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu za kolegu iz R. Srpske

Objavljeno ponedeljak, 11 april 2016 09:39Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1244
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu za kolegu iz R. Srpske

Objavljujem prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu za jednog kolegu iz Republike Srpske. Kolega moli za mišljenje i komentar šta dalje činiti. Žaliti se višem sudu (ako nije već prošao rok za žalbu) ili prihvatiti presudu (ako se RF PIO ne žali), naplatiti i poravnati se vansudski za 2008. i 2009. g.?
Napominjem da nedostaje str. 7 presude, ali je kolega jedva i to izvukao od advokata Milosavljevica. Advokat je samoinicijativno, ne konsultujuci kolegu, u preciziranom tuzbenom zahtevu povukao tuzbu za 2008. i 2009. g.
U sustini standardna presuda - naknada stete u procentu od 6,57. Punomocnik tuzioca je u preciziranom tuzbenom zahtevu povukao tuzbu za 2008. i 2009. g. da bi izbegao da, zbog zastarevanja za te dve godine, sudski troskovi ne budu priznati 100 %, vec srazmerno uspehu u sporu.
Po mom misljenju, ZALBA NA OVU PRESUDU NEMA SVRHE UKOLIKO KOLEGA NECE KASNIJE PODNOSITI USTAVNU ZALBU. VISI SUD CE PRVOSTEPENU PRESUDU SVAKAKO POTVRDITI U POSTUPKU PO ZALBI. AKO JE SPREMAN DA SNOSI TROSKOVE DRUGOSTEPENOG POSTUPKA, CEKA TU DRUGOSTEPENU PRESUDU RECIMO GODINU DANA I TADA NAPLATI NAKNADU STETE I PODNESE USTAVNU ZALBU ONDA BI NA OVU PRESUDU ZALBA MOGLA DA SE PODNESE, ALI NE ZA 08. I 09. G.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu za kolegu iz R. Srpske.pdf)Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu za kolegu iz R. Srpske.pdf 2124 kB
Download this file (Presuda str. 7.pdf)Presuda str. 7.pdf 64 kB

ЗАХТЕВ ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ ЗА ХИТНУ СМЕНУ В.Д. ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ

Objavljeno nedelja, 10 april 2016 20:02Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 979
El. pošta

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

ЗАХТЕВ ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ ЗА ХИТНУ СМЕНУ В.Д. ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ

Војни синдикат Србије дана 07.04.2016.године обратио се В.Д. министра одбране са захтевом да се у року од три дана изјасни о смени В.Д. помоћника за људске ресурсе Милоша Јанковића.
Милош Јанковић је дана 31.03.2016. године, на састанку представника Генералштаба Војске Србије и представника Министарства одбране са представницима Војног синдиката Србије, као представник Министарства одбране испољио ставове због којих сматрамо да не може наставити да обавља функцију В.Д. помоћника министра за људске ресурсе.
Наиме, именовани Устав Републике Србије сматра за безначајно слово на папиру, изјављује да Инспекторат одбране и Главни инспекторат: „пишу свашта“, решење проблема особа радно ангажованих у Министарству одбране и Војсци Србије по уговорима о привременим и повременим пословима решава „отпуштањем свих који су спорни“ игноришући свесну и намерну злоупотребу наведених уговора од стране Министарства одбране и исказује тоталну небригу према стању у војном здравству које се систематски урушава од стране Министарства одбране.
Поред наведеног захтевано је да се у року од три дана В.Д. министра одбране (ако му је В.Д. помоћника министра за људске ресурсе пренео) изјасни о предлогу Војног синдиката Србије за хитну суспензију одредби члана 15. став 1. тачке 4) Правилника о накнади путних и других трошкова и других примања у Војсци Србије, чије одредбе обавезују припаднике ВС и МО који остварују право на накнаду трошкова становања, да послодавцу доставе доказ у виду уговора о закупу стана закљученим са станодавцем у писаној форми или рачуном о плаћеним трошковима смештаја, јер се овим одредбама обесмишљава сврха накнаде и у значајној мери наноси материјална штета лицима којима је предметна накнада намењена, што у великом мери слаби већ прилично ослабљена материјална примања и веома негативно утиче на морал припадника ВС и МО.
Затражено је и да В.Д. министра одбране коначно седне за сто са јединим репрезентативним синдикатом у систему одбране ради изналажења решења за унапређење положаја и стандарда припадника Војске Србије и тиме испуни своју законску обавезу према легитимном представнику запослених у Војсци Србије и Министарству одбране.

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ ПРЕТХОДНО СЕ ОБРАТИО ПОМОЋНИКУ МИНИСТРА ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ СЛЕДЕЋЕ САДРЖИНЕ

Отворено писмо, песнику, ВД помоћника за људске ресурсе Министра одбране Милошу Јанковићу
Поштовани Господине,
У прошли четвртак, 31.03.2016. године, одржан је састанак између представника Генералштаба ВС и Војног синдиката Србије, на коме сте Ви били представник Министраства одбране.
Припремајући се за састанак, пошто се не познајемо (осим пар руковања), прочитао сам Вашу биографију.
Песник, објавио преко 50 књига, афирмисан у књижевним круговима, 2011. године одбио награду „Милан Ракић“ због повреде правилника, којим је дефинисано да награду може да прими један песник, највише два.Те године награду је добило троје песника, и Милош Јанковић је у знак протеста, због непоштовања Статута, вратио награду. Браво песниче, за принципијелност!
„Јанковић тврди да две душе у његовом телу могу да функционишу независно једна од друге.“ Блиц, 23.07.2015. године.
Господине Јанковићу, шта настаје када Вам се помешају душе?
На наведеном састанку, проговорио је песник. Мени лично није јасно да ли је песник Јанковић говорио у своје име или у име представника Министарства одбране које је заступао?
Но кренимо редом.
На констатацију да Правилници и делови Закона нису у складу са Уставом РС, Ви, Милоше Јанковићу, кажете „пустите Устав, и Косово је Србија, па идите на Косово“. Песник нема граница и уставне ограде за песника не представљају границе. Браво песниче!
На констатацију да je Генерални инспекторат нашао низ неправилности на које Министарство није реаговало, Ваш коментар је „пустите инспекторат, они пишу свашта!“ Песник нема граница и неће њему Инспекторат ВС да пише све и свашта. Слобода! Браво песниче!
На констатацију да у ВС велики број људи ради по Уговору о привременим и повременим пословима, који је од Министарства злоупотребљен (није радни однос, немају права на одмор и боловање, плата 17.000 динара, без права на превоз, овакав уговор, по Закону, може да траје највише 120 дана годишње, у пракси траје пет до шест година), Ви, песниче, рекосте „све ћу да их отпустим!“.
На констатацију да ће потпуно стати војно здравство, Ви, песниче, рекосте (не баш песнички) „баш ме брига!“ Песничка слобода, песник види ствари на свој начин у нематеријалном свету, може и не мора да поставља правила и границе. ЖИВЕЛА СЛОБОДА!
О дискусији о стандарду припадника ВС, песник каже, „предложио сам девет мера које неће бити реализоване јер пара нема“. Молим Министра одбране да на следећи састанак позове мене јер ћу ја предложити много већи број немогућих мера него његов помоћник, а плата ми је мања, па ће моје ангажовање коштати буџет РС мање за исти посао са истим ефектом, што представља уштеду.
Ваша жеља да на протестима шетате, јер волите да шетате, биће остварена, али Вас лично молим да не водите Вашу пудлицу, јер сам алергичан на животињску длаку.
На крају „успешно завршеног састанка„ имали смо два захтева, који не коштају ништа. Обећали сте да ћете нас одмах обавестити о њиховој реализацији, што се, наравно, није десило. Молим Вас, песниче, обавестите ВД Помоћника министра да нас обавести о захтевима, наравно ако се сретнете.
Такође Вас молим, господине Јанковићу, да на следећи састанак дође ВД помоћника министра одбране РС, а не песник, да пробамо да направимо неки помак који ће помоћи припадницима ВС, а не изискује новчана средства којих нема.

Са поштовањем песнику, уз жељу да Министар пошаље свог ВД помоћника.
Др Синиша Русовић
није песник, већ војник ВС
Заменик председника ВСС

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (ZAHTEV ZA SMENU VD POMOCNIKA MINISTRA ODBRANE.pdf)ZAHTEV ZA SMENU VD POMOCNIKA MINISTRA ODBRANE.pdf 475 kB

Овако никако не ваља! - Арсеније Станковић

Objavljeno nedelja, 10 april 2016 18:31Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1021
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Овако никако не ваља! - Арсеније Станковић

Након протеста 15. марта, постало нам је све "равно"! Све је више објава о позивима РФ ПИО да се вансудски "поравнамо"? Чини ми се да су се неки "поравнали" у својим амбицијама. Зашто смо стали? Судови и адвокати нас врте без скрупула а ми рекламирамо ПИО! Организујмо протест против спорости судова и неактивности адвоката. Манимо се јалових коментара. Мој стари адвокат, коме сам одузео пуномоћ, уложио жалбу што сам добио пресуду!? Да нормалнан човек полуди! Да ли ви људи схватате шта се дешава? Данима се нисам оглашавао. Да видим где смо! Сви ћуте! Ћутите, доћи ће Кркобабићи, Арсеновићи, Шпановићи да нам решавају проблеме док ми објављујемо прописе и поравнања. Уместо да се концентришемо на наш проблем ми радимо за УСПС а на протесту ни речи о нама! А скоро сва организација пала на војне пензионере! Улетели смо у еуфорију коме хоћемо а коме нећемо да дамо гласове а не видимо да нам сви узимају пензије! Нико нама неће вратити пензије након избора уколико ми то не урадимо протестима. Не требају ни паре. Какве паре! Само воља да се скупимо, нас неколико хиљада. Срамота, нисмо у стању ни ћутањем да изразимо шта мислимо о овој пљачки! Само замлаћујемо људе из унутрашњости да долазе у Београд о свом трошку. На крају, бићу приморан да оснујем властито удружење људи који ће бити спремни да се смислено боре за своја права. Овако никако не ваља!

Поштовани пријатељи,
Наравно да сам овај проблем покренуо намерно. Приметио сам да је оштрица наших захтева прилично отупела од фебруара прошле године! Много тога се променило. Имали смо протесте који су кулминирали на протесту у септембру. Онда су већину купили са поравнањима. Осећао сам се јадно и преварено гледајући колеге које су колико јуче били у првим редовима на протесту а онда први у реду и за поравнање! Данима сам ишао у филијалу на Новом Београду да бих се у то уверио. Њих више нема на протестима! Они су нас све злоупотребили. Није њима било до правде. Њих интересују само паре, па макар то била и трећина дуга. Има ко ће да им се избори за остало! Данима постављам себи питање - јесмо ли ми, правдоверници из целе Србије, који искрено долазе у Београд да се боре за наша права, све погрешно схватили ако је наша цена тако мала? Понадао сам се да би УСПВЛС могло да промени нешто. Једва да смо успели да одржимо континуитет и то захваљујући самопрегорном раду чланова тог удружења у условима опште опструкције. Примећујем да ФБ група све више постаје место личне и пријатељске комуникације. То није добро. На овој страници треба да се омасовљујемо, међусобно подржавамо, организујемо, договарамо, помажемо, износимо идеје како даље? Оштрица нам се тупи којекаквим објавама личног карактера које немају никакве везе са појавом која нас све тишти. Уместо да сублимирамо знања Драгослава Ивановића, Мирослава Матића, Златка Посавеца и Драгише Давковског, осмислимо их снажним говором и протестом блокирамо Први основни суд у Београду због срамних пресуда, ми лајкујемо и причамо бесмислице. А ја знам зашто нам треба протест пред судовима и зашто би такав протест био смислен! Ако судови у Нишу пресуђују у нашу корист, а судови у Београду доносе делимичне пресуде, па шта треба још да нацртам да схватимо где треба да ударимо!

Арсеније Станковић

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Овако никако не ваља.doc)Овако никако не ваља.doc 38 kB

Strana 285 od 427