Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

SUDIJA NE MOŽE BITI POZVAN NA ODGOVORNOST ZA IZRAŽENO MIŠLJENJE ILI GLASANJE PRILIKOM DONOŠENJA SUDSKE ODLUKE

Objavljeno petak, 01 novembar 2019 13:35Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 92
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

SUDIJA NE MOŽE BITI POZVAN NA ODGOVORNOST ZA IZRAŽENO MIŠLJENJE ILI GLASANJE PRILIKOM DONOŠENJA SUDSKE ODLUKE, OSIM AKO SE RADI O KRIVIČNOM DELU KRŠENJA ZAKONA OD STRANE SUDIJE

Pojedine koleginice i kolege korisnici penzija, pa i predsednici pojedinih udruženja penzionera, su u proteklom periodu olako pretili i pozivali koleginice i kolege penzionere na podnošenje parničnih tužbi i krivičnih prijava protiv sudija koji su postupali u parničnim postupcima, upravnim sporovima pred Upravnim sudom i postupcima pred Ustavnim sudom po pitanju usklađivanja vojnih penzija, umanjenja penzija primenom Zakona o PUNIP, ...

Pravo na naknadu štete neposredno protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu. Posledica nepostojanja tuživosti je, stoga, odbačaj tužbe. Tužba za naknadu štete protiv sudije je, po svojoj prirodi, tužba za osudu na činidbu i kao takva je nedozvoljena.

Podnošenje krivične prijave protiv sudije koja bi imala pozitivan ishod je nemoguća misija, jer je praktično nedokazivo da je sudija izvršio krivično delo kršenja zakona svojim izraženim mišljenjem ili glasanjem prilikom donošenja sudske odluke.

SUDIJA NE MOŽE BITI POZVAN NA ODGOVORNOST ZA IZRAŽENO MIŠLJENJE ILI GLASANJE PRILIKOM DONOŠENJA SUDSKE ODLUKE

Iustitia, br. 3/2019, Jelena Gajić, predsednica Programskog saveta UST-a

Iako odredba člana 35. Ustava propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, stavom 3. istog člana propisano je da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Građansko pravni imunitet sudije garantovan je kako odredbom člana 151. stav 1. Ustava kojom je propisano da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije, tako i odredbom člana 5. Zakona o sudijama kojom je propisano da sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom zakonom je propisana (član 6. stav 1. Zakona o sudijama) odgovornost Republike Srbije. Građansko pravni imunitet, kao jednu od garancija sudske nezavisnosti, predviđaju i međunarodna akta (Osnovna načela nezavisnosti sudstva UN, Preporuka (R94) 12 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o nezavisnosti i ulozi sudija i Evropski zakon o sudijama) koja se, s obzirom na odredbu člana 1. Ustava po kojoj je Republika Srbija država zasnovana, između ostalog na pripadnosti evropskim principima i vrednostima i člana 18. Ustava, neposredno primenjuju.

Kako dakle, sudija ne može biti pozvan na građansko pravnu odgovornost tužbom za naknadu štete, pravo na naknadu štete neposredno protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu, a vođenje sudskog postupka u kome bi se izvodili dokazi i sprovodilo raspravljanje o osnovanosti zahteva koji, po samom Ustavu, zakonu i međunarodnim aktima, međutim nije dopušten. Kod ovakvih jasnih pravila o neodgovornosti sudije, podnošenje tužbe i neprimereno i besciljno vršenje prava znači kršenje načela o savesnom korišćenju prava iz člana 9. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odnosno zloupotrebu prava. Posledica nepostojanja tuživosti je, stoga, odbačaj tužbe, bilo neposredno primenom čl. 35. i 151. Ustava RS i međunarodnih akata koji se neposredno primenjuju, bilo analognom primenom člana 294. stav 1. tačka 6. u vezi sa članom 194. Zakona o parničnom postupku.

Ovo stoga što, iako je tužba za naknadu štete, po svojoj prirodi, tužba za osudu na činidbu, ona takođe počiva na pravnom interesu da se zaštiti zakonom garantovano i povređeno pravo. Za svaku parničnu radnju, a posebno za tužbu, nužno je postojanje pravnog interesa koji je kod tužbe za utvrđenje samo posebno izražen u članu 194. Zakona o parničnom postupku. Dozvoljenost tužbe u postupku prethodnog ispitivanja tužbe ne ceni se samo prema sadržini tražene sudske zaštite i postavljenom tužbenom zahtevu, već i prema činjeničnim navodima tužbe i predloženim dokazima, jer sud nije vezan osnovom spora iznetim u tužbi. Jasna pravila o postojanju imuniteta i neodgovornosti sudije za greške u obavljanju funkcije, predstavlja zloupotrebu prava podnošenjem tužbe u konkretnom slučaju i jasno definisana zaštita prava tužioca na naknadu štete preko odgovornosti države po članu 35. Ustava i članu 6. Zakona o sudijama, sa pravom regresa od sudije pod zakonom određenim uslovima, lišavaju tužioca pravnog interesa za vođenje ovog spora.

Prema tome, ovakva tužba je nedozvoljena.

IUSTITIA JE ČASOPIS UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE I UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

Novčana pomoć neophodna velikom broju korisnika penzija - Sa Vučićem penzioneri siromašniji za 20 odsto

Objavljeno četvrtak, 31 oktobar 2019 19:33Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 233
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Novčana pomoć neophodna velikom broju korisnika penzija - Sa Vučićem penzioneri siromašniji za 20 odsto

Članom 171. stav 3. Zakona o PIO propisano je da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzije kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika.

Isplata novčane pomoći iz stava 3. ovog člana vrši se u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima Fonda.

Vlada R. Srbije dala je na današnjoj sednici saglasnost Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za isplatu novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara korisnicima penzija, korisnicima privremene naknade i invalidnoj deci, koja je planirana za 4. novembar 2019. godine.

Da je novčana pomoć neophodna velikom broju korisnika penzija, bez obzira na “zlatno doba” koje je nastupilo, pokazuju i podaci izneti u članku u nastavku:

Sa Vučićem penzioneri siromašniji za 20 odsto

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Zlonamerna je tvrdnja da naprednjaci ne vode računa o starima. Naprotiv. Samo za isplatu jednokratne pomoći penzionerima Vlada će potrošiti 71,5 miliona evra ili dvaput više nego što je dala fudbalskim i košarkaškim klubovima Crvena zvezda i Partizan. Iako su se nad Beograđanima iživljavali tek nepune tri nedelje, za razliku od nekih penzionera koji Fond PIO „maltretiraju“ više decenija i, eto, još su živi, državu će najavljene subvencije taksistima koštati najviše 40 miliona evra, dakle opet skoro upola manje od penzionerskog bonusa za slavu, Novu godinu, Božić i ostale zimske čarolije.

A osim što na penzije troši više novca nego na sportsku i taksi mafiju, vlast po pravilu brižljivo bira momenat kada će svoje podanike iznenaditi neočekivanim prihodom. Ovoga puta isplatom jednokratne pomoći svečano će biti obeležena dvogodišnjica od poslednjeg povećanja penzija decembra 2017. ( http://www.pio.rs/cir/ostale-statistike.html ). Tako će na račune 1.706.189 penzionera (podaci za avgust 2019), koji tokom 2018. i 2019. nisu dobili ni cvonjka povišice, početkom novembra biti uplaćeno po 5.000 dinara, što je, kako kaže ministar finansija Siniša doktor Mali, „rezultat reformi koje je aktuelna vlast pokrenula 2014“.

I to je apsolutno tačno. Jer penzioneri će tu 2014. pamtiti ne samo po zakonu o privremenom umanjenju penzija već i po suspendovanju zakonom propisane formule za usklađivanje penzija dva puta godišnje – u aprilu i oktobru. Već pet godina zaredom isplata penzija odvija se isključivo po ćefu Aleksandra Vučića i njegove vlade, bez ikakvog zakonskog uporišta koje reguliše usklađivanje primanja korisnika Fonda PIO sa ostalim makroekonomskim kategorijama.

Kao nikada u istoriji, tokom 87 meseci, koliko su naprednjaci na vlasti  (od jula 2012), penzioneri su preživeli dve gladne godine – prva je trajala 17 meseci, od aprila 2014. do decembra 2015, a druga, ako se obistini najava Vlade o povećanju od januara 2020, čitave dve godine. Dakle, sve ukupno 39 meseci, skoro polovinu Vučićeve vladavine, penzioneri nisu dobili ni dinar povećanja. Otuda je vanredna peto’iljadarka prvorazredni događaj kog bi se neka ozbiljnija vlada stidela, a naša se, eto, ponosi tvrdeći da je isplata pomenute crkavice rezultat uspešno sprovedenih reformi.

No, ako se setimo izjava prethodnika Malog doktora, akademski čestitog Dušana Vujovića, „reformski“ cilj je zbilja postignut. Učešće penzija u BDP-u palo je na oko deset odsto, uslovi za penzionisanje su drastično pooštreni, ukupan broj penzionera smanjen je za tridesetak hiljada, a još više broj onih koji odlaze u invalidsku penziju. Uz to, zakonom o privremenom umanjenju od oko 700.000 penzionera oteto je blizu milijardu evra, pa je, uprkos dezavuisanju osnovnih postulata na kojima počiva penzioni sistem, servisiranje penzija u uslovima relativno stabilnih državnih finansija znatno relaksirano u odnosu na neka ranija vremena. A materijalni položaj penzionera poboljšan je jedino u sklopu monstruozne kampanje o penzijama „većim nego ikada“.

U ogledalu zvanične statistike za vreme Vučića (2012‒2019) penzije su povećane za 13,39 odsto ili skoro tri puta manje nego što je povećana prosečna zarada (33,6 odsto). U momentu kada su naprednjaci osvojili vlast prosečna penzija iznosila je 23.694 dinara (199 evra) ili 57,5 odsto prosečne plate, dok je danas prosečna penzija 26.342 (221 evro) ili svega 47,8 odsto prosečne plate. Nakon odluke o povećanju plata u javnom sektoru i najava o prosečnoj decembarskoj plati od 500 evra, čak i uz januarsko povećanje od pet odsto, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi pašće na oko 45 odsto s tendencijom daljeg pada. A budući da su proteklih godina samo računi za struju u proseku uvećani za 32 odsto, poskupeli su voda, prevoz itd., povećani su porezi, uvedeni razni novi nameti i kućepazitelji, a ukinute mnoge olakšice, evidentno je da su tokom vladavine Aleksandra Vučića penzioneri osetno osiromašili i da je njihova kupovna moć za oko 20 odsto manja nego u vreme „žutih lopova“.

Dakle, gospodo iz opozicije, sjašite s „Tvitera“ i put pod noge – od vrata do vrata. Kao kad smo rušili Miloševića. Na parlamentarnim izborima 2016. lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ dobila je 1.823.147 glasova, 48,25 odsto izašlih na izbore ili 27 odsto biračkog tela. Trećina tih glasova potiče od penzionera koji, osim metastaziranog PUPS-a, nemaju političke predstavnike koji zastupaju njihove interese. Ako tim ljudima predočite činjenice iz ovog teksta i naterate ih da zavire u sopstveni džep, Vučiću će ostati najviše 20 odsto „sigurnih“ glasova. A onda ćete možda i o bojkotu drugačije razmišljati.

Јавни позив за продају станова у Нишу

Objavljeno sreda, 30 oktobar 2019 16:49Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 55
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Јавни позив за продају станова у Нишу

Поштовани!

У прилогу објављујем Јавни позив за продају станова у Нишу, из пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

Ниш

https://www.ssb-srbija.com/gradovi/nis/

На локацијaма Стеван Синђелић и Ардија биће изграђено укупно 2690* станова за припаднике снага безбедности.

У оквиру I a фазе пројекта у продаји су прва два стамбена објекта на локацији Стеван Синђелић са укупно 190 стамбених јединица и то: 40 једнособних, 91 једноипособних и двособних, 47 двоипособних и трособних, и 12 троипособних.

ЦЕНА КВАДРАТА без ПДВ-а

450 €/m2

СЛУЖБА ПРОДАЈЕ

SPV NIŠAVA“ d.o.o.
Генерала Милојка Лешјанина 39
18000 Ниш, Србија
Телефон: 018/241-561
Електронска пошта: prodaja.ni@gds.rs

Начин исплате непокретности

Купопродајну цену је могуће исплатити сопственим средствима или средствима обезбеђеним из кредита банке.
Купопродајна цена се исплаћује на следећи начин:
– Први део купопродајне цене – у висини од 10% од укупне купопродајне цене, у року од 7 (седам) дана од дана закључења предуговора пред надлежним јавним бележником,
– Остатак купопродајне цене, након закључења главног уговора – уговора о купопродаји, најкасније у року од 30 (тридесет) дана од дана закључења предуговора пред надлежним јавним бележником, уколико се исплаћује уз сопствених средстава купца, односно,
– Остатак купопродајне цене, након закључења главног уговора – уговора о купопродаји, најкасније у року од 120 (стотинудвадесет) дана од дана закључења предуговора пред надлежним јавним бележником, уколико се исплаћује из средстава одобреног стамбеног кредита.

За више информација о условима и реализацији стамбеног кредита, посетите сајт ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ а.д. - http://www.posted.co.rs/stanogradnja.html

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Javni-poziv-Nis.pdf)Javni-poziv-Nis.pdf 84 kB

POZNATO KOLIKO ĆE BITI POVEĆANJE PENZIJA

Objavljeno utorak, 29 oktobar 2019 18:50Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 137
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

POZNATO KOLIKO ĆE BITI POVEĆANJE PENZIJA

Svaki od 1,7 miliona penzionera dobija povišicu od 5,4 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali sinoć je obelodanio i koliko će precizno penzije u Srbiji porasti od 1. januara. Kako je rekao, svaki penzioner dobiće povišicu od 5,4 odsto što će u Srbiji biti rast u rasponu od 540 do 7.130 dinara.

Penzioneri sa najmanjim primanjima (njih 106.000 ) od 2020. će umesto 10.000 dinara dobijati po 10.540 dinara, dok će penzioneri sa najvećim primanjima (iznad 100.000 ) imati povišicu od najmanje 5.400 dinara. Trenutna posečna penzija od 26.342 dinara, praktično, će biti veća za 1.500 dinara (detaljnije u tabeli).

Najbrojnija grupa penzionera (njih 21,5 odsto) čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, moći će da računaju na povećanje od 540 do 810 dinara. Najstariji građani koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara, i kojih ima 218.350, imaće u novčaniku od 810 do 1.080 dinara više, a oni kojima na čeku stoji iznos od 20.000 do 25.000 dobiće povišicu između 1.080 i 1.350 dinara.

Među najbrojnijim grupama penzionera je i ona sa primanjima od 35.000 do 40.000 dinara. Toliku penziju u avgustu je primalo 119.197 ili oko 7 odsto penzionera. Oni će u 2020. dobijati između 1.890 i 2.160 dinara više.

U prilogu pogledajte tabelu sa detaljnim iznosom svih penzija posle povećanja od 1. januara 2020. godine.

Strana 4 od 383