Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Kako su penzioneri pobedili državu na sudu

Objavljeno petak, 04 januar 2019 14:07Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 454
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Kako su penzioneri pobedili državu na sudu

Piše: M. Obradović, 04. januara 2019. - https://www.danas.rs/ekonomija/kako-su-penzioneri-pobedili-drzavu-na-sudu/

Prve presude zbog nezakonitog načina smanjenja penzija iz 2014. počele da stižu.
Desetine miliona evra koje je država izdvajala prethodnih godina za kazne i izgubljene sudske presude mogli bi biti sića u poređenju sa potencijalnim troškovima presuda za isplatu umanjenja penzija koje su sudovi po Srbiji počeli da donose.

Već nekoliko dana u medijima, odnosno više po društvenim mrežama nego u glavnim elektronskim i štampanim medijima, kruži presuda osnovnog suda u Bačkoj Palanci kojom se PIO fondu nalaže isplata uzetog dela uvećanog za zateznu kamatu i troškove suđenja jednom penzioneru. Kako je Danas već pisao, to nije jedina presuda, jer su pre godinu dana već donete dve pravosnažne presude po kojima je umanjeni iznos penzija već isplaćen.
Do sada je prema procenama udruženja penzionera koji su organizovali podnošenje tužbi i saradnju sa advokatskim kancelarijama podneto preko 50.000 tužbi, ali to nije ništa prema potencijalnih više od 700.000 tužbi penzionera i njihovih naslednika u Srbiji kojima je zakonom od 2014. godine umanjena penzija. Nakon vesti o pozitivnim presudama očekuje se da se umnogostruči broj tužbi, a iz udruženja penzionera poručuju da je to potrebno što pre uraditi kako bi se sprečilo eventualno zastarevanje.
Kako za Danas objašnjava jedan od advokata Udruženja sindikata penzionera Srbije Zorica Tršić oni u tužbama ne osporavaju Zakon o umanjenju penzija već to što je deo penzija konfiskovan bez rešenja PIO fonda.
„Zakon o umanjenju penzija nije propisao da PIO ne radi svoj posao i da prestane da izdaje rešenja. To što PIO ne radi svoj posao pravi odličan posao advokatima“, kaže ona.
USPS besplatno zastupa korisnike, jedino što moraju da plate takse koje zavise od vrednosti spora, odnosno iznosa penzije koji je umanjen i kreću se od oko 3.000 do 12.000 -13.000 dinara. Prema rečima advokatice Tršić, prilikom ulaženja u sudski proces plaća se taksa na tužbu, pa zatim taksa na presudu. Ako je presuda negativna, plaća se i taksa na žalbu i na kraju taksa na odluku Višeg suda. Takse se inače po zakonu mogu platiti i u više rata.
„Te takse su razlog zašto mnogi nisu podneli tužbe, jer za penzionere sa velikim penzijama takse su velike, a za one sa nižim penzijama i 3.000 dinara je puno“, ocenjuje ona. Ipak olakšavajuća okolnost za penzionere koji bi podneli tužbe je što advokati koji sarađuju sa USPS (Udruženjem sindikata penzionera Srbije) i USPVLS (Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije) zastupaju besplatno, odnosno eventualno naplaćuju kancelarijske troškove od oko 1.000 dinara. Naplaćuju se tek u slučaju pozitivne presude kada naplaćuju sudske troškove i do 10 odsto naplaćene sume kao nagradu.
Ono što je važno je da i naslednici preminulih penzionera kojima je umanjena penzija u prethodne četiri godine mogu da unesu to pravo u rešenje o ostavinskom postupku i na osnovu toga podnesu tužbu za naknadu. Recimo, do sada se procenjuje da je umrlo oko 150.000 penzionera kojima su smanjene penzije, a da naslednici nisu bili ni svesni da imaju to pravo.
Zbog opasnosti od zastarevanja u USPVLS napominju da se osim parnice može podneti i tužba Upravnom sudu, gde je taksa oko 1.680 dinara. Takođe, udruženja su pozvala i penzionere da podnesu zahtev PIO fondu za priznavanje prava na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa penzije zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
„Ukoliko se Fond o zahtevu ne izjasni u roku od 30 dana, dostavlja se žalba zbog ćutanja uprave. Ukoliko se Zahtev rešenjem odbije od strane prvostepenog organa, drugostepenom organu Fonda PIO se dostavlja žalba. Pozivamo oštećene penzionere koji nisu u mogućnosti da plaćaju sudske takse u parničnom postupku da odmah pokrenu upravni postupak, da bi u tom postupku bila podneta i tužba Upravnom sudu radi prekida zastarevanja potraživanja. Prema dosadašnjem iskustvu Upravni sud rešava predmete u periodu od dve-tri godine, što je period u kojem bi Ustavni sud ili Evropski sud za ljudska prava morali da se izjasne o ustavnosti Zakona. Potrebno je da Fond PIO zatrpamo svojim zahtevima i tako pokažemo da ne zaboravljamo i ne opraštamo pljačku“, navodi se u pozivu ovog udruženja penzionera.
Inače, uslov za podnošenje tužbe u Strazburu je stav Ustavnog suda, koji on uspešno izbegava da donese od 2015. godine.

Šta je potrebno za tužbu

Dokumenta koja klijent treba da pripremi za advokatsku kancelariju su po dve kopije lične karte i rešenja o penzionisanju. Takođe, penzioni ček iz poslednjeg meseca smanjivanja penzije (septembar ili oktobar 2018. godine), uverenje-potvrda o načinu isplate penzije dostavljeno od fonda PIO (ako ih ima), kopija zahteva Fondu PIO za izdavanje Rešenja o isplati neisplaćenih delova penzije po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao i rešenje filijale ili direkcije Fonda PIO kao odgovor na podneti Zahtev (ako ga ima).

Predsednik, penzije i nezavisno sudstvo

Koliko bi ova situacija mogla biti ozbiljna za državu, s obzirom da je potencijalna ukupna odšteta zajedno sa zateznim kamatama veća od milijardu evra, pokazuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u novogodišnjem intervjuu za portal espreso.rs koja predstavlja neskriveni pritisak ili slabo prikrivenu pretnju sudijama, kako ko već shvati izjavu.
On je nekoliko minuta nakon što je izjavio da je „naš pravosudni sistem naša najveća rak rana“, komentarišući presudu suda u Bačkoj Palanci rekao i „to je prvostepena presuda. Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite kada vidite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu“, rekao je on u kameru.

NOVA PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U VEZI SA SKLAPANJEM PRIJATELJSKIH PORAVANANJA OD 1. JANUARA 2019. GODINE

Objavljeno sreda, 02 januar 2019 17:44Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 268
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

NOVA PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U VEZI SA SKLAPANJEM PRIJATELJSKIH PORAVANANJA OD 1. JANUARA 2019. GODINE

Počev od 1. januara 2019. godine Evropski sud za ljudska prava počinje sa primenom nove prakse u vezi sa sklapanjem prijateljskih poravnanja.

Svrha uvođenja ovakve prakse, koja će se primenjivati u jednogodišnjem probnom periodu, svodi se pre svega na podsticanje većeg sklapanja prijateljskih poravnanja kao jednog od načina za okončanje postupka pred Sudom.

Naime, u trenutku dostaljanja predstavke na odgovor tuženoj državi najpre će se državi ostaviti 12 nedelja u kojima se ona mora izjasniti da li će pristati na sklapanje poravnanja u tom slučaju, a zatim će na raspolaganju imati dodatnih 12 nedelja za dostavu svojih pisanih zapažanja, ako se ne saglasi sa sklapanjem poravnanja.

Do sada, ove dve faze nisu bile tako jasno odvojene tj. u roku od 16 nedelja od dostaljanja predstavke na odgovor tuženoj državi, država je imala mogućnost da sklopi poravnanje odnosno dostavi svoja pisana zapažanja o prihvatljivosti tj. osnovanosti predstavke.

Međutim, ova praksa se neće primenjivati u svim slučajevima pred Sudom. Naime, u slučajevima u kojima se pokreću neka nova pitanja, koja nisu razmatrana u dotadašnjoj praksi Suda, neće se predlagati sklapanje prijateljskih poravnanja.

Borba sa vetrenjačama ponekad daje rezultate

Objavljeno utorak, 01 januar 2019 19:09Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 139
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Borba sa vetrenjačama ponekad daje rezultate

Nakon 6 dana nadležni u RF PIO su “promenili ploču”. Dana 31.12.2018. godine primio sam Dopis RF PIO, Sektora za finansijske poslove, Odeljenja za finansijsku operativu, od 26.12.2018. godine, kojim traže da im dostavim popunjen i potpisan Zahtev za plaćanje troškova pred Upravnim sudom, na obrascu koji su mi dostavili u prilogu Dopisa.
Zahtev treba da potpišemo moj punomoćnik i ja. RF PIO će u roku od 10 dana od prijema zahteva izvršiti dobrovoljno plaćanje mojih troškova pred Upravnim sudom u iznosu od 16.500,00 dinara.
Dopis RF PIO od 26.12.2018. g. i obrazac Zahteva koji mi je dostavljen objavljujem u prilogu.

Dakle RF PIO ipak može i mora da postupa po prethodno donetim presudama, odnosno da postupa po podnetim zahtevima, žalbama i drugim podnescima stranaka – korisnika penzija.

Ukoliko moj punomoćnik nije u međuvremenu pokrenuo postupak prinudnog izvršenja naplate troškova pred Upravnim sudom, nameravam da RF PIO dostavim popunjen i potpisan Zahtev za plaćanje troškova pred Upravnim sudom, jer ne želim da propuste i greške RF PIO plaćaju poreski obveznici više nego što je to neophodno.

Prethodno me Kontakt centar 20.12.2018. g. obavestio:
“Poštovani,
Iz Direkcije je stigao odgovor: Predmet se još uvek nalazi u sudu, po prve četiri tužbe koje ste podnosili protiv drugostepenih rešenja Fonda, presude jesu donete, ali je sada u toku postupak po petoj tužbi i dok se postupak po njoj ne okonča, nismo u mogućnosti da postupimo po prethodno donetim presudama, pa ni ovoj, poslednjoj.
S poštovanjem, Kontakt centar RF PIO”
Od: kontak@pio.rs
Kome: zlajaposavec@gmail.com
Datum: 20.12.2018. 08.52
Naslov: Predmet *111*144845-455541/2018

To je bio odgovor Kontakt centra RF PIO na moj mejl od 19.12.2018. g. dostavljen Sektoru za PIO, Ministarstva za RZBSP i prosleđen Kontakt centu RF PIO i Kabinetu direktora RF PIO.

Предмет: Накнада трошкова управног спора и захтев за доношење решења по поднетим жалбама, доставља._

Пресудом Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 У 13099/17 од 12.01.2018. године уважена је моја тужба и поништено решење туженог бр. 01-02/181.8.6 10676/17 oд 23.07.2017. године, којим је одбијена моја жалба, изјављена против Закључка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Крагујевац, број 181.6-2 27/2017 од 20.04.2017. године којим је одбачен мој захтев за измену решења - увећање износа војне пензије за 20 % и доношење новог решења о висини исте.
(Наведени закључак је донет у поступку извршења решења Дирекције Фонда бр. 01-02/181.6.6 5246/17 од 30.03.2017. г. којим је поништено решење Филијале Крагујевац бр. 181.8-6 31/16 од 28.12.2016. г. и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање.)
Као странци у управном спору - тужиоцу je горе наведена пресуда достављена 23.02.2018. године. Пресуда је истовремено достављена и туженом, односно РФ ПИО – Дирекција Фонда. Тужени није у законом прописаном року, уместо поништеног решења бр. 01-02/ 181.8.6 10676/17 од 23.07.2017. године, донео ново на закону засновано решење, при чему је везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка.
Пошто тужени орган није донео ново решење у законском року од 30 дана, тужилац је у складу са чланом 71. став 1. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/2009) посебним поднеском од 02.04.2018. године захтевао – ургирао да РФ ПИО – Дирекција Фонда донесе такав акта у наредном року од 7 дана.
Обзиром да тужени ни по истеку наведеног рока од 7 дана није донео други управни акт – акт (решење) у извршењу пресуде Управног суда, у складу са чланом 71. став 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/2009) поднео сам захтев Управном суду.
1. Решењем Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 Уи 107/18 од 24.10.2018. г. је тај захтев уважен, поништен раније наведени закључак првостепеног органа и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање.
О донетом решењу – одлуци Управног суда је обавештено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
РФ ПИО – Дирекција Фонда је обавезана решењем Управног суда да ми као тужиоцу надокнади трошкове управног спора (на име састава образложеног посебног поднеска – Захтева за доношење решења које замењује управни акт због пасивног непоступања туженог по пресуди) у износу од 16.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка решења.
Управни суд је решењем потврдио да је РФ ПИО дужан – обавезан да извршава донете пресуде и поступа по поднетим захтевима, жалбама и другим поднесцима странака – корисника пензија у време док странка – корисник пензије води управни спор са РФ ПИО по неком другом питању, односно другој управној ствари. РФ ПИО је исто упорно избегавао и избегава правдајући се да се списи за странку – корисника пензије, односно његов досије, налазе у Управном суду и да због тога не могу извршавати донете пресуде у управном спору и поступати по поднетим захтевима, жалбама и другим поднесцима странака – корисника пензија.
РФ ПИО – Дирекција Фонда још увек није донела решење по друге две жалбе које сам поднео:
2. Жалбу због ћутања управе сам послао препорученом пошиљком Поште Србије 25.04.2018. г. (Потврда о пријему пошиљке бр. РЕ337646285РС). Жалба је примљена и заведена у РФ ПИО – Дирекција Фонда 26.04.2018. г. и Повратницом бр. РЕ337646285РС ми потврђен пријем пошиљке.
Пошто је истекао максимални рок за доношење решења по жалби, прописан Законом о општем управном поступку, у складу са чланом 19. став 1. Закона о управним споровима захтевао сам накнадним захтевом – ургенцијом да РФ ПИО – Дирекција Фонда донесе решење по жалби због чутања управе у накнадном року од 7 дана.
3. Жалбу због ћутања управе - одбијања захтева за поништење Потврде РФ ПИО – Филијала Крагујевац од 19.03.2018. године и издавање нове Потврде сам послао препорученом пошиљком Поште Србије 11.04.2018. г. (Потврда о пријему пошиљке бр. РЕ309784357РС). Жалба је примљена и заведена у РФ ПИО – Дирекција Фонда 12.04.2018. г. и Повратницом бр. РЕ309784357РС ми потврђен пријем пошиљке.
Пошто је истекао максимални рок за доношење решења по жалби, прописан Законом о општем управном поступку, у складу са чланом 19. став 1. Закона о управним споровима захтевао сам накнадним захтевом – ургенцијом да РФ ПИО – Дирекција Фонда донесе решење по жалби, због одбијања захтева за поништење Потврде РФ ПИО – Филијала Крагујевац од 19.03.2018. године, у накнадном року од 7 дана.
Због свега наведеног захтевам од РФ ПИО – Дирекција Фонда да ми као тужиоцу, по Решењу Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 Уи 107/18 од 24.10.2018. године, хитно надокнади трошкове управног спора (на име састава образложеног посебног поднеска – Захтева за доношење решења које замењује управни акт због пасивног непоступања туженог по пресуди) у износу од 16.500,00 динара, уплатом на мој текући рачун преко којег примам пензију. У супротном бићу принуђен да покренем поступак принудног извршења.
Поред тога захтевам да РФ ПИО – Дирекција Фонда хитно донесе решење по друге две жалбе које сам поднео.
О горе наведеном решењу – одлуци Управног суда је обавештено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Стога Вас молим да предузмете мере из Ваше надлежности да се неодложно изврши решење Управног суда и да РФ ПИО – Дирекција Фонда хитно донесе решење по друге две жалбе које сам поднео.
У супротном бићу принуђен да поново покренем управни спор пред Управним судом против РФ ПИО – Дирекција Фонда.

У Крагујевцу, 19.12.2018. г.

С поштовањем,
Подносилац
Златко Посавец

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Dopis.jpg)Dopis.jpg 2994 kB
Download this file (Zahtev.jpg)Zahtev.jpg 2726 kB

Da li je Evropski sud za ljudska prava penzionerski Deda Mraz?

Objavljeno ponedeljak, 31 decembar 2018 17:40Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 328
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Da li je Evropski sud za ljudska prava penzionerski Deda Mraz?

Da li će prvostepena presuda u korist penzionera iz Bačke Palanke dati podstrek i drugim penzionerima da presaviju tabak i tuže državu zbog smanjenja penzija? Zašto pojedini penzioneri jedini spas vide u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu? Mogu li kolektivno tužiti državu ili moraju samostalno podnositi tužbe?

Penzioner koji je prvostepenom presudom, prvi, dobio RF PIO na sudu, novac će dobiti tek ukoliko i kada presuda postane pravosnažna i izvršna, odnosno ukoliko je potvrdi Apelacioni sud u postupku po žalbi koju je podneo RF PIO. Mnogi penzioneri se zato pitaju – da li da tuže državu?

Proteklih dana brojni pravnici, advokati, rukovodioci penzionerskih udruženja i sindikata i drugi eksperti iznosili su u medijima svoje mišljenje i komentare u vezi ove presude, pojedini ohrabrivali penzionere da podnose tužbene zahteve u parničnom postupku, a drugi ih u tome obeshrabrivali. Retko je pominjano da pored ove presude postoje presude parničnih sudova u kojima su sudovi, i to pravosnažno, podnete tužbene zahteve odbili. Mišljenje većine tzv. eksperata je da će taj problem penzionera razrešiti Evropski sud za ljudska prava, pri čemu se taj sud predstavlja kao penzionerski Deda Mraz.

Smatram da Evropski sud za ljudska prava ovaj problem neće razrešiti, odnosno da taj sud nije penzionerski Deda Mraz. To najbolje potvrđuju ocene Evropskog suda za ljudska prava iznete u odluci tog suda u predmetu Skenderi i 4 drugih protiv Srbije od 27.07.2017. godine i drugim predmetima koji se odnose na mešanje države u penzije, kao imovinu.

Оцена Суда

92. Принципи која се генерално примењују у предметима према члану 1. Протокола број 1 подједнако су релевантни када је реч о пензијама. Стога, та одредба не гарантује право на стицање имовине; она, као таква, не гарантује ни право на пензију у одређеном износу. Међутим, када држава уговорница има на снази законодавство које предвиђа право на исплату одређеног социјалног давања мора се сматрати да то законодавство генерише имовински интерес који спада у границе члана 1. Протокола 1 за особе које задовољавају његове захтеве. Снижење или прекид исплате пензије може, према томе, представљати мешање у мирно уживање имовине које се мора оправдати (види Béláné Nagy против Мађарске [ВВ], број 53080/13, ст. 82. и 84, 13. децембар 2016. године, ЕЦХР 2016).

93. Први и најважнији захтев члана 1. Протокола број 1 је да свако мешање јавне власти у мирно уживање имовине треба да буде законито и да треба да тежи легитимном циљу “у јавном интересу” (исто, ст. 112. и 113.).

94. У вези са законитошћу, члан 1. Протокола број 1 првенствено захтева постојање одговарајућих доступних и довољно прецизних домаћих законских одредби и усаглашеност са њима (види, међу многим другим ауторитетима, Lithgow и други против Уједињеног Краљевства, 8 . јула 1986, став 110, серија A број 102).

95. Према пракси Суда, национални органи су, због тога што непосредно познају домаће друштво и његове потребе, у начелу у бољем положају од једног међународног судије да одлуче шта је “у јавном интересу” (види Béláné Nagy, цитирана у горњем тексту, став 113.). Суд прихвата да у области социјалног законодавства, укључујући и пензије, државе уживају широко поље слободне процене, који их у интересу социјалне правде и економске добробити може законито довести до усаглашавања, образовања или чак смањења износа пензија који се нормално плаћају квалификованом становништву. Међутим, свака таква мера мора се реализовати на начин који није дискриминишући и бити усаглашена за захтевима пропорционалности (види, на пример, Грудић, цитирана у горњем, став 75, са даљим позивањима).

96. Свако мешање мора, такође, бити разумно пропорционално циљу коме се тежи. Другим речима, “правична равнотежа” мора се постићи између захтева општег интереса заједнице и захтева да се заштите основна права појединца. Потребна равнотежа се неће постићи ако особа или особе у питању морају да сносе појединачан и претеран терет (види Béláné Nagy, цитирана у горњем тексту, став 115.). Наравно, питање да ли је правична равнотежа заиста постигнута постаје релевантно само ако се и када се утврди да мешање у питању задовољава горе наведени захтев законитости и да није било произвољно (види Iatridis против Грчке [ВВ], број 31107/96, став 58, ЕЦХР 1999-II).

97. У контексту тражења судског обешетећења за имовинска питања, између осталог, постојање законског рока застарелости per se није неспојиво са Конвенцијом или протоколима уз њу. Оно што Суд мора да утврди у сваком датом предмету је да ли је природа временског ограничења у питању и/или начин на који је примењено, спојива за захтевима Конвенције (види, уз одговарајуће измене, Врбица против Хрватске, 32540/05, став 66, 1. април 2010. године, као и ауторитете у њој цитирани, у контексту члана 6. Конвенције; види такође, уз одговарајуће измене, Krasnodębska-Kazikowska и Łuniewska против Пољске, број 26860/11, ст. 46-51, 6. октобар 2015. године, у контексту члана 1. Протокола број 1).

98. Суд даље констатује да статус подносиоца представке, као „жртве“ у оквиру значења члана 34. Конвенције, зависи од тога да ли су домаћи органи признали, било изричито или прећутно, наводну повреду Конвенције или протокола уз њу и, ако је потребно, пружили одговарајуће обештећење с тим у вези (види Cocchiarella против Италије [ВВ], број 64886/01, став 71, ЕЦХР 2006-V; Cataldo против Италије (одлука), број 45656/99, 3. јун 2004. године; и Поп-Илић и други против Србије, број 63398/13 и остале, став 39, 14. октобар 2014. године).
…..

Smatram da Ustavni sud R. Srbije svojom odlukom, kada je donese, neće proglasiti neustavnim Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u celini. Može se eventualno desiti da Ustavni sud svojom odlukom utvrdi da je, u vreme njegove primene, bila neustavna samo odredba člana 4. koja je glasila: “Исплате пензија извршене у складу са овим законом сматрају се коначним.”

Na takvo razmišljanje me navela odredba člana 58. stav 2. Ustava R. Srbije koja glasi: “Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.
Законом се може ограничити начин коришћења имовине.
Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.”

Zbog toga smatram da će problem umanjenja penzija pre razrešiti naš Ustavni sud, nego Evropski sud za ljudska prava. Gore navedenom odlukom Ustavnog suda, o neustavnosti odredbi člana 4. Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, na potezu bi bila Narodna skupština koja bi u određenom roku morala doneti Zakon o javnom dugu R. Srbije po osnovu preuzimanja obaveza RF PIO nastalih po osnovu neisplaćenih delova penzija i novčanih naknada u vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Donošenje takvog zakona o javnom dugu od strane Narodne skupštine ne treba očekivati brzo. To bi se eventualno moglo desiti krajem 2019. ili tokom 2020. godine, a isplata neisplaćenih delova penzija bi se vršila počev od 2020. ili 2021. godine. 

Strana 4 od 503