Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Nada u obveznice

Objavljeno utorak, 12 jun 2018 14:07Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 97
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Nada u obveznice

J. Ž. SKENDERIJA | 12. jun 2018. - http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:732466-Nada-u-obveznice

Inicijativa da penzionerska potraživanja postanu javni dug. Prof. Milojko Arsić: To bi nas vratilo u situaciju iz 2014. godine.
Da li će penzionerska potraživanja prema državi na ime gotovo četvorogodišnjeg umanjenja penzija biti proglašena za javni dug i pretvorena u obveznice koje bi se isplaćivale u narednih pet godina, ili će država čekati odgovor suda na tužbe nekoliko desetina hiljada oštećenih penzionera, pitanja su koja muče najstarije u Srbiji, ali su trenutno bez odgovora.
Mogućnost pretvaranja u javni dug sugerisali su pravnici na nedavno održanim "Budvanskim pravničkim danima", kao kompromisno zakonsko rešenje. Na taj način bi se, po njima, izbegli ogromni budžetski izdaci koje mogu da prouzrokuju mnogobrojne penzionerske tužbe.
Prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu napominje da je reč o potencijalno velikim sredstvima, višim od 100 milijardi dinara, čija isplata bi predstavljala veliki udar na javne finansije, a time i na privredu Srbije.
- Ako se eventualno umanjene penzije pretvore u javni dug, a to se ostvari uz istovremeno visoko redovno povećanje penzija i plata, rast ulaganja u vojsku, zdravstvo i smanjenje poreza, ubrzo bismo se našli u istoj situaciji kao krajem 2014. godine - kaže profesor. - Druga mogućnost je da se u tom slučaju sačuva makroekonomska stabilnost, ali da se žrtvuju drugi rashodi države, što bi značilo da se odustane od redovnog usklađivanja penzija ili da ono bude minimalno, da plate rastu minimalno, da se smanje ulaganja u infrastrukturu, kao i da se odustane od smanjenja poreza.
Prof. Arsić kaže da su uštede na penzijama bile nužne da bi se sprovela fiskalna konsolidacija i sprečio bankrot države, ali je to urađeno na pravno problematičan način.
- Naime, uštede su ostvarene tako što su različitim grupama penzionera čekovi različito smanjeni - nekima za jedan odsto, a nekima za skoro četvrtinu, dok 60 procenata penzionera nije imalo smanjenje - kaže profesor. - Na taj način promenjeni su odnosi između različitih nivoa penzija koji su određeni penzijskim zakonom. Nisam siguran da li iz toga nužno sledi da umanjenje penzija mora da se pretvori u javni dug. Ipak, čini mi se da to nije nužno, osim u slučaju ako bi se zakon o smanjenju penzije proglasio neustavnim.
Za Mihajla Radovića, predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije, vlast je kreirala ovakav način umanjenja penzija, "ali nije razmišljala o tome da će nekada morati da nadoknadi ono što je oteto".
Za Radovića je neprihvatljivo i da niko ne govori o kamati, iako je reč o državnoj štednji. Svaka štednja, po njemu, podrazumeva i određenu kamatu.

PREDLOG: KAO STARA DEVIZNA ŠTEDNJA

Javni dug za penzionerska potraživanja bi, prema predlogu pravnika, trebalo postaviti analogno zakonskom rešenju o tzv. staroj deviznoj štednji, čija se desetogodišnja isplata završava u junu ove godine. Iznos neisplaćenih potraživanja trebalo bi pretvoriti u obveznice koje bi se sukcesivno isplaćivale u narednom petogodišnjem roku, uz mogućnost njihove prevremene prodaje na finansijskom tržištu i uz garantovano pravo nasleđivanja.

Protest penzionera danas u Beogradu

Objavljeno utorak, 12 jun 2018 08:03Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 267
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Protest penzionera danas u Beogradu

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije uz podršku sindikata i udruženja penzionera i sindikata zaposlenih, danas će organizovati protest u 18 sati na Trgu Nikole Pašića, u Beogradu, pod motom „Nećemo zareze, stavimo tačku na pljačku penzionera“.

Penzioneri su, kako se navodi u saopštenju, nezadovoljni „urušavanjem ustavnog poretka donošenjem zakona o smanjenju penzija, opstrukcijom Ustavnog suda, nesprovođenjem odluka Ustavnog suda o pravima vojnih penzionera, urušavanjem Fonda PIO i manipulacijama koje sa penzionerima vrši predsednik R. Srbije najavom načina i vremena ukidanja zakona o smanjenju penzija“.

„Zbog poštovanja Ustava i prava građana na imovinu i izbegavanja ogromnih sudskih troškova, koji bi mogli iznositi i do 25 odsto ukupne sume koju država duguje, predlažu vraćanje neisplaćenih mesečnih delova penzije sa kamatom onoliko meseci koliko su penzije smanjivane (za to je državi potrebno oko 250 miliona evra godišnje u periodu od četiri godine) ili izdavanje državnih obveznica koje bi vlasnici koji novac žele ranije, mogli prodati na berzi“, navodi se u najavi današnjeg protesta.

Vladi R. Srbije je predloženo da donese zakonski akt kojim bi vojnim penzionerima bilo regulisano vraćanje stečenog i ostvarenog prava na redovno povećanje penzija za 2007. godinu, u visini 4,21 % od 01.01.2008. godine, koje je Zaključkom Vlade R. Srbije od 30.10.2015. g. uračunato u vanredno usklađivanje svih penzija u Srbiji za 2008. godinu, u visini 11,06 % od 01.01.2008. godine.

Zbog početka razgovora između Vlade R. Srbije i misije MMF 11.06.2018. godine o sklapanju sporazuma-aranžmana sa MMF koji je nazvan "čuvarkuća", USPVLS je dopise planirane da se dostave na dan protesta predalo u petak na pisarnice Kancelarije MMF u Beogradu, odnosno Vlade R. Srbije.

Poljoprivrednici duguju državi čak milijardu evra za penzije

Objavljeno utorak, 12 jun 2018 07:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 63
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Poljoprivrednici duguju državi čak milijardu evra za penzije

Država traži način kojim bi se omogućili bolji uslovi za penzionisanje poljoprivrednika. Moguće rešenje problema u povezivanju staža ili izmirivanju duga na rate.
Dugovanja poljoprivrednika prema PIO fondu su oko milijardu evra, a čak 95 odsto te sume je nenaplativo! Najčešći razlozi zbog kojih poljoprivrednici neredovno uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje su nesigurni prihodi od proizvodnje i izuzetno niska primanja. Višegodišnji problemi paora već nekoliko godina čekaju na rešenje kroz nove propise, ali njega još nema.
Prema podacima PIO fonda, na listi poljoprivrednih penzionera trenutno su 183.543 imena s prosečnim mesečnim primanjem od 11.207 dinara. Spisak onih koji dobijaju penziju iz PIO fonda je u poslednje dve decenije varirao od 181.144, koliko ih je bilo 1997. godine, do 229.223 u 2006. g.
Za Miloša Šibula, predsednika Lige paora Vojvodine, veliki je problem što je osnovica za plaćanje doprinosa ista za sve, bez obzira na to koliko osiguranik ima zemlje, i zato je došlo do takve situacije.
- Tako isto plaćaju onaj ko ima hektar i onaj sa 100 hektara zemlje - kaže on. - Nastala dugovanja poljoprivrednika sada vode u sve veću dubiozu. Pored volje da ih izmire, nedostaju im sredstva, i ovi ljudi su dovedeni u pat-poziciju. Država bi, kao u slučaju radnika kojima firme nisu uplatile doprinose dugi niz godina, trebalo da im priskoči u pomoć i poveže staž. Odgovor da to ne može da se uradi za mene nije prihvatljiv. Pomoć države je u ovom slučaju neophodna - ili povezivanje staža ili izmirenje duga na rate.
Prema njegovom mišljenju, mora da postoji poštovanje između države i poljoprivrednika. Poljoprivrednici treba da izmiruju njihove, a država svoje obaveze. On smatra da bi u ovom slučaju nadležni mogli bar donekle da isprave pogrešne poteze vođenja poljoprivredne politike iz prethodnog perioda, koji su nas i doveli u ovu situaciju.
Procena je da se u Srbiji samo između 50.000 i 70.000 poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom koja je isplativa. Većina njih se odlučuje za životno osiguranje kod privatnih kompanija, uglavnom zbog malih državnih primanja, ali i sigurnosti. Novi predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se priprema u saradnji sa Svetskom bankom, trebalo bi da izmeni postojeći sistem, koji postoji od 1986. godine.
- Broj poljoprivrednika daleko je veći od broja osiguranika, bar u Vojvodini, pošto se veliki broj njih, pored obrade zemlje, bavi i drugim delatnostima - kaže Šibul. - Na primer, u administraciji ili fabrikama, a nisu registrovani kao poljoprivredni osiguranici.
Od svih aktivnih poljoprivrednika u Srbiji samo je četvrtina onih koji uplaćuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dok čak jedna trećina nikada nije bila ni uključena.

KAKO JE TO REŠENO U EVROPI
U Mađarskoj i Rumuniji se samostalni poljoprivrednici osiguravaju dobrovoljno, dok su u Velikoj Britaniji obuhvaćeni obaveznim osiguranjem. U Nemačkoj i Austriji je ono obavezno za posednike i članove njihove porodice, dok u Španiji obuhvata one kojima je određen oporezivi dohodak.

USLOVI ISTI KAO ZA SVE
Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju isti su za sve kategorije osiguranika, odnosno za osiguranike zaposlene, osiguranike samostalnih delatnosti i poljoprivrednike. U 2018. godini za žene osiguranike uslov za starosnu penziju je 62 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je za prevremenu starosnu penziju za žene osiguranike u 2018. godini 56 godina i četiri meseca života i 38 godina staža osiguranja.
Članom 76. Zakona o PIO je propisan niži iznos najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije poljoprivrednika od iznosa najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije zaposlenih i samostalnih delatnosti, iako je najniža osnovica za doprinose i stopa doprinosa zakonski jednaka za sve kategorije osiguranika (zaposlene, samostalne delatnosti, poljoprivrednike).
Nužno je hitno rešavanje ovog problema, vezanog za iznos najniže poljoprivredne penzije, jer je u toku više nego očigledna zakonska diskriminacija korisnika najniže starosne, prevremene starosne i invalidske penzije poljoprivrednika.
Nedimović je na konferenciji Agrobiznis Srbije „Agrarna politika u 2018. godini” istakao da očekuje da će izmenama zakona o Penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO), do kraja ove godine, biti rešeni problemi u osiguranju poljoprivrednika.
Kako je rekao, u Srbiji se 370.000 lica vode kao poljoprivredni obveznici, od čega se čak 74.000 ne nalaze u sistemu, to jest, „ili su preminuli ili primaju penzije po drugom osnovu”.
„Radimo na reformi, moramo da rešimo taj dug, ali i da napravimo sistem koji će biti održiv u budućnosti. Problem je što, kad se podvuče granica, svega 50.000 do 70.000 gazdinstava rade ekonomski isplativo da mogu da podmire te obaveze prema državi od oko 80.000 dinara godišnje“ rekao je Nedimović i ukazao da nije fer da svi oni imaju istu poljoprivrednu penziju, bez obzira na dužinu uplata u PIO.

Izvor: „Novosti“, „Politika“ i dr.

Ruf: Najvažnije je da povećanja penzija i plata budu linearna

Objavljeno ponedeljak, 11 jun 2018 13:20Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 474
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Ruf: Najvažnije je da povećanja penzija i plata budu linearna

Šef Misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf izjavio je da što se povećanja penzija i plata tiče, najvažnije da ona budu linearna.
Ruf od danas predvodi delegaciju MMF-a koja će tokom posete do 13. juna sa srpskim zvaničnicima razgovarati o strukturi plata u javnom sektoru i mogućnosti da one budu povećane.
Na pitanje da li će biti povećanja plata i penzija, Ruf je za B92 i Prvu TV kazao da je povećanje plata moguće pod uslovom da privreda nastavi da se razvija, odnosno da se nastavi fiskalna stabilizacija i dolazak stranih investitora.
"Ako se nastave ti trendovi, onda možemo da očekujemo i povećanje plata", naveo je Ruf.
On ipak nije želeo da precizira kada bi to tačno moglo da se desi.
Ruf je istakao da je najvažnije da povećanja plata i penzija budu linearna.

Strana 4 od 427