Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Resenje Direkcije RF PIO od 10.01.2017. g. - uvecanje penzije za 20 posto – Milovan Pavlovic

Objavljeno ponedeljak, 30 januar 2017 14:16Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 725
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Resenje Direkcije RF PIO od 10.01.2017. g. - uvecanje penzije za 20 posto – Milovan Pavlovic

Postovani!
Kolega Milovan Pavlovic je primio Resenje Direkcije RF PIO od od 10.01.2017. g. u vezi prava na uvecanje penzije za 20 posto koje je doneto po njegovoj zalbi.
Direkcija RF PIO je utvrdila da je prvostepeni organ pogresno utvrdio da je Milovan korisnik starosne penzije, jer je Milovan korisnik invalidske penzije. Pored toga u obrazlozenju resenja, umesto imenovanog Milovana, pogresno je navedeno ime drugog osiguranika – korisnika prava.
Direkcija RF PIO je resenje ponistila, nije se upustala u razmatranje navoda zalbe, a Milovan se pita sta sad da se radi.

Komentar:
Mislim da ovde nema svrhe sada podnositi tuzbu UpS. Prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu Direkciji RF PIO.
Milovane tvoje pravo je da uradis kako mislis da je najbolje. Podnosenje tuzbe UpS ce jos vise da otegne postupak jer ces na odluku UpS cekati recimo godinu dana i za to vreme se nece desavati nista - filijala ce cekati. Ako ne podneses tuzbu filijala mora umesto ponistenog resenja doneti drugo resenje u roku od 30 dana od prijema resenja Direkcije RF PIO. Savet ti dajem u najboljoj nameri.
U svakom resenju mora postojati pouka o pravnom leku - mogucnosti podnosenja tuzbe na drugostepeno resenje. Da je Milovan trazio samo ispravku gresaka u prvostepenom resenju filijala bi greske ispravila u postupku samokontrole donetog resenja i dostavila mu ispravljeno resenje, bez slanja istog na resavanje Direkciji. Medjutim on je u zalbi osporavao resenje u celini. Tvrdim da bi tuzba samo otegla postupak, a nista nece postici. Sve je to propisano.

КРИВИЧНА ПРИЈАВА МИРОСЛАВА МАТИЋА

Objavljeno nedelja, 29 januar 2017 17:14Autor Ilija Ovuka
Pogodaka: 850
El. pošta
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Захваљујући Мирославу Матићу објављујем његову кривичну пријаву против ЕНВЕРА НИКШИЋА, директора Сектора за остваривање права за ПИО, одговоран за незаконит рад Сектора за остваривање права из ПИО због неизвршења Управних пресуда број 22 У 16588/13 од 10.04.2014.године, и број 13854/15 од 26.11.2015.године, недоношења решења ради извршења и испуњења новчаног износа дуга за 11,06% почев од 01.01.2008.године и МОМИРЕ ЛАЛИЋ, Начелника Оделења за ПИО, одговорна је за противуставан рад Оделења у којем се воде ови поступци извршења пресуда Управног суда.

Допуњена КП ЈТ против Дир. РФ ПИО Драгане Калиновић због неизвршења судске пресуде

Objavljeno nedelja, 29 januar 2017 10:09Autor Ilija Ovuka
Pogodaka: 619
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Захваљујући Мирославу Матићу, објављујем његову допуњену кривичну пријаву јавном тужиоцу, поднету против Драгане Калиновић, директорке РФ ПИО због неизвршења судске пресуде.

Морална декаденција, бели прах и ...

Objavljeno subota, 28 januar 2017 19:03Autor Ilija Ovuka
Pogodaka: 611
El. pošta
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

 

http://arsenijes.blogspot.rs/ - субота, 28. јануар 2017.

Морална декаденција, бели прах и орошена вагина.

Изазван честим јавним презентирањем истина о свему што нам се догађало од Титове смрти, од стране разних „величина“, „громада“ и „актера“ тих догађаја, од којих сваки од њих има своје виђење и право на истину, и сам упадам у замку да размишљам о том времену, о људима које добро знам или мислим да их добро знам, о току неких догађаја који су се десили на начин који је могао да буде и другачији, о томе шта је истина и да ли она као универзална категорија постоји?
Ако је тачно да је истина само субјективна перцепција објективне стварности онда истина не постоји и сви они који су категорички да је њихово виђење неког или неких догађаја истина – нису у праву. Или тачније, улазимо у подручје рашомона о томе шта је то истина. А они људи који су категорични у својим тврдњама како је баш њихова истина уједно и објективна, имају озбиљан проблем са интелектом!
Ја верујем да ми сви имамо неке своје истине и оне се темеље на чињеницама које смо имали у тренутку формирања наше перцепције истине. И то може бити само делић неког мозаика истине.
Ових дана повод за размишљање о томе шта је то истина, дали су ми господа Момир Стојановић, Небојша Павковић и Горан Јефтовић, својим јавним презентацијама њихових истина које су више обојене жељом моралне дискредитације једног или двојице актера, него ли битним чињеницама за детерминисање истине.
Актери су познати јавности и за моје промишљање о нашој прошлости они нису битни као јединке али јесу као носиоци једне веома негативне појаве међу бившим припадницима ЈНА и ВЈ.
Неки од њих су, с правом оних који их славе, слављени! Опет исти ти су од стране оних који их, опет с правом, куде, проглашавани „ лошим момцима“! А онда, где је ту истина? Или, можда је још боље да поставимо питање – шта се крије иза моралне декаденције већине актера распада СФРЈ и агресије на Косово и Метохију од стране НАТО!
Не чини ли се некоме да се наша свест о колективној кривици бори против те чињенице и покушава да пребаци терет одговорности на разне Милошевиће, Трифуновиће, Младиће, Лазаревиће, Павковиће итд, не бисмо ли опрали своју колективну одговорност као народ? Нормално да је и степен одговорности појединца сразмеран позицији у друштву.
Уместо да признамо себи неке чињенице ми и даље бандоглаво покушавамо да их ревидирамо неким својим истинама.
Рецимо, колико год да је то болно за српски народ, тврња да смо поразили НАТО је једна најобичнија политикантска флоскула. Јер откуд онда непријатељска чизма у Бондстилу? Зашто је Војска Србије прихватила све НАТО стандарде? Откуда то да се НАТО пита о релевантним питањима државе Србије? Чекајте мало, без обзира о којој „величини“ у овој земљи да се ради? Какве су то небулозе?
Ја сам склонији оцени да је то привремено запоседнута територија Републике Србије.
Ако опет претпоставимо да је то моје субјективно виђење стварности и да ми у Министарству одбране немамо предстваника НАТО, да нису уведени чинови српским подофицирима, официрима и генералима као у НАТО, да НАТО јединице немају право да иду кроз територију Србије као кроз сир, да не морамо да их питамо ништа када је територија Косова и метохије у питању, онда ћу вам рећи следеће:
На званичној вечери у апартману Изасланика одбране СРЈ у НР Кини, непосредно после потписивања Кумановског споразума, високи представник Кинеске армије ми је поставио питање да ли ми на Косову имамо граничаре ВЈ према Абанији? Одговорио сам да немамо! Питао ме је да ли имамо иједну војну формацију на Косову? Одговорио сам да немамо! Затим ме је питао да ли је тачно да НАТО снаге праве базу Бондстил? Одговорио сам да је и то тачно! Онда је он рекао:“ Према мећународном праву, непријатељ је окупирао део ваше територије“!
Дакле, ништа ново, то свако од нас зна!
Зашто је онда потребно да се међусобно блатимо? Каквог то смисла има?
Стојановић има своју истину!
Павковић има своју!
Јефтовић има своју!
Ја имам своју истину о „способностима“ многих који нису били способни да ураде било шта за свој народ, а били су дужни! Или рецимо, ко је имао право када је почео распад СФРЈ да каже тадашњој ЈНА – официри из Крајине и Босне у рат а ви други на фудбал.
Чекајте, у који рат? Ко је непријатељ? Јесмо ли сви положили заклетву да бранимо територијални интегритет? Могао бих да поставим дестине питања правне и моралне природе, која би све те наше „величине“ отерале на ђубриште моралних наказа! Могао бих да им кажем, ако спустим критеријуме и сиђем на њихов ниво следеће- чекајте бре ви генерали из Доње Вукојебине које сте први пут видели трамвај када сте дошли у Војну академију, ко је вас овластио да рушите морал једне армије чином дискриминације по националној припадности. Зашто се избацили на улицу већину часних официра који нису били Срби? Братство и јединство је било фундамент на коме је опстајала СФРЈ? Зар не мислите да сте подједнако одговорни као и националистичка руководства у републикама за распад СФРЈ а последично и НАТО агресију на СРЈ.
Али, хоћу ли тиме било шта променити? Вратити мртве међу живе? Исправити неисправљиво?
А данас, када треба да се бавимо животном збиљом и будућношћу Србије, исти ти који су до гуше у разним моралним проблемима кокодачу, анализирају, оптужују, перу савест, пишу мемоаре?
Њихове истине нас не интересују и не треба да буду предмет преокупација јавног мњења.
Доста је њихових истина!
Доста ми је и „земунаца“, белог праха, прљавих биографија, плагираних доктората и орошених вагина!
Мене интерeсује зашто сам сваким даном све сиромашнији а они полуписмени који кокодачу све богатији?

 

Strana 347 od 353