Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

О ПРИМЕНИ ЧЛАНА 218. ЗАКОНА О ПИО НА СЛУЧАЈ ПРАВА НА УВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈЕ ЗА 20 % И УВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈЕ ПО ОСНОВУ ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА ПРЕКО 40 ГОДИНА

Objavljeno nedelja, 15 januar 2017 19:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1998
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

О ПРИМЕНИ ЧЛАНА 218. ЗАКОНА О ПИО НА СЛУЧАЈ ПРАВА НА УВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈЕ ЗА 20 % И УВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈЕ ПО ОСНОВУ ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА ПРЕКО 40 ГОДИНА

РФ ПИО покушава да нас навуче на танак лед. Нажалост понеки прихватањем њихове игре буду навучени, па примену члана 218. став 1. оспоравају позивањем на члан 218. став 2. Закона о ПИО.
Било какву примену члана 218. Закона о ПИО на овај случај и нашу ситуацију сам у жалби оспорио из бројних разлога. Пре свега члан 218. Закона о ПИО налази се у поглављу “Прелазне и завршне одредбе” изворног текста Закона о ПИО који је донет 2003. г. и ступио на снагу 10.04.2003. г. Наведени члан регулише коришћење права из ПИО пензионера који су пензионисани у складу са одредбама претходних (ранијих) закона о ПИО у време када су постојала у Р. Србији три, тзв. цивилна, фонда ПИО (запослених, самосталних делатности и пољопривредника) и као четврти, тзв. војни фонд, постојао је Фонд СОВО. Наведена три тзв. цивилна фонда обједињена су у један фонд – Републички фонд ПИО, као правно лице. Фонд СОВО је у то време постојао и наставио је да постоји као самосталан фонд – посебно правно лице, потпуно независно од РФ ПИО.
Када је донет Закон о ПИО из 2003. године није било познато да ће од 01.01.2012. г. војни осигураници из оквира Закона о Војсци Југославије и Закона о Војсци Србије бити уведени у оквире Закона о ПИО, односно да ће њихово преузимање од Фонда СОВО (као самосталног правног лица) девет година касније извршити РФ ПИО (као друго самостално правно лице). Увођење војних осигураника из оквира ранијег Закона о ПИО војних осигураника, Закона о Војсци Југославије и Закона о Војсци Србије у оквире Закона о ПИО није регулисано чланом 218. Закона о ПИО, па ни Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2010. године. Самим тим није регулисано ни коришћење права војних осигураника из ПИО који су та права остварили по војним прописима до 31.12.2011. године, односно није регулисано да војни осигураници - корисници права из ПИО који су та права остварили по војним прописима (до 31.12.2011. године), након 01.01.2012. године немају право на увећање износа пензије за 20 %, као што га имају осигураници - запослени (професионална војна лица према прописима о Војсци Србије) који су радили на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који под посебним условима остварује право на пензију, а који су то право остварили и остварују након 01.01.2012. године.

Прелазним и завршним одредбама било ког закона регулише се, поред осталог, прелаз из оквира права утврђених претходним законом на оквир права регулисан новим законом, при чему се коришћење стечених права не може умањивати. Прелазним одредбама не може се регулисати нешто што ће се евентуално десити и десило се након скоро 9 година од ступања на снагу Закона о ПИО. Ако оспоравамо примену става 1. члана 218. онда исто важи и за став 2. наведеног члана Закона о ПИО. Наравно то је само мој концепт заснован на логици којим оспоравам инсистирање РФ ПИО на примени овог члана Закона о ПИО.
Ако РФ ПИО на суду докаже да на нашу ситуацију може и мора да се примени овај члан Закона о ПИО онда немамо право на увећање за 20 % и по основу пензијског стажа преко 40 г.
То је мој став, наравно свако је слободан да своје право настоји доказивати и остварити на начин за који мисли да је најбољи.
Време ће показати ко је у праву. Ево и доказа на којима свој став заснивам. Обавезно погледајте Јединствена методолошка правила за израду прописа из Службеног гласника Р. Србије бр. 21/2010, посебно члан 13. који се односи на Прелазне одредбе било ког закона – прописа.

Извод из Структуре и систематике закона
Прелазне одредбе
Прелазним одредбама регулише се однос између закона који престаје да важи и новог закона у погледу њиховог дејства на односе који су настали за време важења ранијег закона, а нису окончани.
Када се новим законом другачије уређују материјално-правни односи и поступак за остваривање појединих права, у прелазним одредбама се прописује да ће се поступак у стварима у којима је започет према одредбама ранијег закона заврши по одредбама тог закона.
Када се законом оснива нови субјекат у одређеној области, прелазним одредбама се утврђују рокови за преузимање права и обавеза од стране новог субјекта који је носилац тих права и обавеза, као и престанак рада оног субјекта који је био носилац права и обавеза по закону који престаје да важи.
Када је неопходно да постојећи субјекти ускладе свој рад са новим законом, у прелазним одредбама ће се одредити рок за то усклађивање.
Прелазним одредбама се утврђују и рокови за доношење нових аката, с тим да се може прописати да се продужава важност подзаконског прописа који је донет на основу ранијег закона, ако је новим законом садржај подзаконског акта остао исти и исти орган овлашћен за његово доношење.
Прелазне одредбе могу се објединити са завршним одредбама у посебно поглавље.

Resenje RF PIO – Filijala Kragujevac od 06.01.2017. g. - uskladjivanje penzije od 01.01.2008. g. za Posavec Zlatka

Objavljeno subota, 14 januar 2017 12:02Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 9243
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Resenje RF PIO – Filijala Kragujevac od 06.01.2017. g. - uskladjivanje penzije od 01.01.2008. g. za Posavec Zlatka

Postovani!

U prilogu objavljujem gore navedeno resenje RF PIO – Filijala Kragujevac kojim mi je izvrseno uskladjivanje penzije od 01.01.2008. godine za 6,57 % (11,06 % – 4,21 %). Resenje mi je dostavljeno danas, 14.01.2017. g.
Resenjem je ujedno odluceno i o isplati razlike izmedju uskladjenog i isplacenog iznosa penzije za period od 01.01.08. do 31.01.10. g. Navedena razlika iznosi 71.524,79 dinara – osnovni dug.

Nakon ovog i ovakvog resenja nastavljam borbu za isplatu pripadajuce zakonske zatezne kamate za navedeni period, uz konsultaciju sa advokatom i njegovo angazovanje u parnici.

Nastavljam samostalno upravni postupak, i po potrebi upravni spor, kroz koji cu nastojati dokazati da se redovno uskladjivanje penzije za 2007 g. od 4,21 % ne moze tretirati kao deo vanrednog uskladjivanja penzije za 2008. g. od 11,06 %.

Razliku izmedju uskladjenog i isplacenog iznosa penzije, sa zakonskom zateznom kamatom, za period od februara 2010. g. pa nadalje, naplatio sam po osnovu dve parnicne presude i trece parnicne tuzbe koja je okoncana potpisivanjem sudskog poravnanja sa RF PIO – Filijala Kragujevac.
Vansudsko poravnanje sa RF PIO nisam potpisivao.

ЖАЛБА на Решење Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.8-6 31 / 16 од 28.12.2016. године

Objavljeno petak, 13 januar 2017 08:59Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 5339
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

ЖАЛБА на Решење Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.8-6 31 / 16 од 28.12.2016. године

Poštovani!
Rešenje kojim je odbijen moj zahtev za uvećanje penzije za 20 % primio sam 06.01.2017. g. i objavio na sajtu.
U prilogu objavljujem žalbu Direkciji RF PIO na gore navedeno rešenje Filijale Kragujevac.

POLEMIČKA OBJAVA ARSENIJA STANKOVIĆA

Objavljeno sreda, 11 januar 2017 10:54Autor Ilija Ovuka
Pogodaka: 9218
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Prenosim objavu Arsenija Stankovića (sa njegovog FB profila)!

Колеге војни пензинери,
Има томе скоро две године да добијам информације о томе да поједине наше колеге раде за адвокате или самостално, тако што пишу шаблонизиране молбе, жалбе, тужбе итд, и да за те услуге добијају од адвоката и клијената, наших колега, одређени новац. Знам да нека удружења то раде отворено,што значи да имам доказе, чујем да неки појединци то раде самостално.
Без обзира на исход поступка, тачније да ли је одређено право ускраћено или не, чак и када угледни адвокати нерадо прихватају истеривање појединих права војних пензионера, уз обавезну клаузулу да трошкови поступка падају на терет тужиоца ( то је због претпоставке да ће тужба - парница завршити негативно), појединци заговарају писање захтева за решавање неког нашег права.
Још један разлог због којег вам пишем јесте да сам прочитао бар десет верзија " правно поткованих" образложења захтева за усклађивање наших пензија у вези са повећањем од 20%. Адвокати сумњичаво врте главама, неке наше колеге сваки дан избацују нове моделе шта треба написати. Ја се у прво не разумем али у логику мислим да да. Ако постоји правни основ, он је одређен само са неколико чланова Закона о ПИО, и ја не видим разлог да се пишу захтеви, жалбе, тужбе, или већ што је потребно, на десетак страница? Ту мени нешто "смрди"! Или су аутори ипак дилетанти или постоји намера да се људи не снађу у свему томе и кажу- напиши ми ти молим те, ја то не разумем,немам ни компјутер, ни папир, ни штампач, и реци колико то кошта!
Недавно сам полемисао са једним генералом чији је став да затрпамо фонд ПИО захтевима за увећање пензија за 20%, и да ће они-држава- морати то да реше, али напомиње да је он био аутор захтева који је својевремено урађен у Клубу генерала и адмирала за 11.06% и да сад треба сви да подносимо захтеве за 20%.
Ја уoчавам једну нелогичност! С једне страни, људи који су "у материји" и сваки дан пласирају нов образац-модел захтева, тужбе или жалбе путем сајтова и Фејсбука, исто тако још редовније објављују да ПИО Фонд масовно, штанцујући одговоре, одбија и саме ауторе тих правно аргументованих поднесака. И ја сада не видим смисао свега тога осим да неке наше колеге зарађују на нашој муци, која се не може решити на овај начин него политичким притиском на Владу. 
Волео бих да нисам у праву, али знам да је цена писања типизираног поднеска - 1000 динара. Ко дели тај новац, не интересује ме, али знам да поднесак или тужба преко две до три странице, у овој правној ствари нема оправдања и реална цена не би смела да буде више од 100 динара. Али, очигледно неки су решили да продају "памет". Оно што није добро јесте што то раде својим колегама!
Коначно, хтео бих да вас, поштоване колеге, питам? Ако је ствар правно јасна зар мислите да се велике адвокатске куће не би већ појавиле са својим понудама о заступању?
Проблем постоји али решење није тамо где га упорно виде појединци који би да зараде. Решење је у политичкој борби, путем протеста и преко институција система - у Скупштини и у Влади Србије. Исто као што смо протестима натерали судове да почну да суде у складу са ставом Уставног суда. Сетите се да смо сви добијали по два одбацивања и једно мировање тужбе иако је постојао правни основ да се тужбе процесуирају.?*

Strana 381 od 382