Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Одговор колеге Радисава Ристића на реаговање УВПС објављен у “Политици”

Objavljeno četvrtak, 01 avgust 2019 15:05Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 282
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Одговор колеге Радисава Ристића на реаговање УВПС објављен у “Политици”

У прилогу објављујем текст колеге Радисава Ристића под насловом ,,Утук на чињенице" који је данас објавила “Политика” (у рубрици ,,Погледи"), а уследио је као Одговор на реаговање УВПС.

Претходно, дневни лист ,,Политика" је под насловом ,,Покушај дискредитовања војнопензионерских удружења" у броју од 26. јула објавио (у рубрици ,,Погледи") текст чији је потписник Удружење војних пензионера Србије (УВПС). Реч је о реаговању на текст (,,Војнопензионерска елита") који је два дана пре тога у истом листу објавио пуковник у пензији Радисав Ристић.

Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности: „Службени гласник РС“, број 41/2018-3, 54/2019-16 – редакцијски пречишћен текст

Objavljeno četvrtak, 01 avgust 2019 15:02Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 66
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности: „Службени гласник РС“, број 41/2018-3, 54/2019-16 – редакцијски пречишћен текст

Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности је ступио на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 1. јуна 2018. године (види члан 27. Закона).

Закон о изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности („Службени гласник РС“, број 54/2019) ступио је на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 27. јула 2019. године.

Поступци покренути до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона (види чл. 10. и 11. Закона – 54/2019-16).

У прилогу објављујем редакцијски пречишћен текст Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности: „Службени гласник РС“, број 41/2018-3, 54/2019-16

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је 23.07.2019. г. да се Предлогом закона о изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности проширује круг оних који за те станове могу да конкуришу и на борце, чланове домаћинстава палих бораца, ратне војне инвалиде и мирнодопске војне инвалиде.

“Радови на изградњи станова за снаге безбедности у четири града се већ реализују, припрема се почетак радова у још два града, а план је да у првој фази изградимо 8.022 стана. Измене закона доносимо јер смо закључили да је неопходно да се прошири круг лица на које се закон односи. Такође, с обзиром на то да би многи желели да купују станове на територији Београда, изменама закона уредићемо да приоритет за куповину станова у Београду имају они који су пријављени да живе у Београду”, рекла је Михајловићева, представљајући предлог закона посланицима у парламенту.

”Наш план је да у првој фази изградимо 8.022 стана за припаднике снага безбедности, а већ смо кренули са око 1.530 станова. У Врању се гради 186 станова, у Нишу 190, у Краљеву 200 станова, у Крагујевцу 216, у Новом Саду ће почети да се гради 548 станова, а у Сремској Митровици 190. Вредност пројекта са комплетном инфраструктуром износи око 325 милиона евра“, навела је Михајловићева.

Она је додала да ће цене ових станове, не укључујући ПДВ, износити 400 евра у Врању и Краљеву, у Нишу 450 евра, у Крагујевцу и Сремској Митровици 430 евра, у Новом Саду и Београду 500 евра. “Поред тога што je важан за решавање стамбеног питања припадника снага безбедности, овај пројекат значајан је и због раста БДП-а и великих, средњих и малих предузећа која ће учествовати у његовој реализацији”, навела је она, и додала да ће се разматрати проширивање програма станоградње и на друге категорије поред снага безбедности.

Михајловићева је додала да је реализација овог пројекта резултат политичке и економске стабилности земље и да укупна вредност инфраструктурних пројеката у реализацији или у припреми износи више од 14 милијарди евра.

Penzijski staž iskazan u godinama, mesecima i danima može iznositi najviše 45 godina

Objavljeno sreda, 31 jul 2019 14:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 63
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Penzijski staž iskazan u godinama, mesecima i danima može iznositi najviše 45 godina

Zaposlenima koji rade duže od 45 godina, (primera radi 47 ili 48 godina), te dve ili tri godine neće ulaziti u osnovicu za obračun penzija. Bez obzira na to da li im je poslodavac uplaćivao doprinose za to vreme.

Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) izričit je po ovom pitanju i član 68 jasno kaže da se "penzije obračunavaju na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji. Odnosno, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina".

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da je plaćanje doprinosa regulisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. Izn.) i važi za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno tome, činjenica da osiguranik ima više od 45 godina radnog staža nije od uticaja na obavezu plaćanja doprinosa.

Upravo je ovaj slučaj bio povod da se "Politici" javi čitalac koji pokušava da i preko medija ispravi nepravdu prema svima koji su pošteno odužili radni vek, kao on. Jer, da je znao, dodaje, da radi za džabe, otišao bi pre tri godine u punu starosnu penziju.

Kaže da je od 48 godina radnog staža 11 imao beneficije, dok je radio s opasnim materijama, a da je ostatak 37 popravljao autobuse. Pre tri meseca odlučio je da se penzioniše ne računajući na to da je "preradio".

Začudio se, međutim, kada je saznao da mu se poslednje tri godine ne računaju u penziju, bez obzira što je poslodavac za sve to vreme plaćao doprinose, jer je imao potrebu za ovom vrstom majstora, kao i da su te pare, što se njegove penzije tiče, propale.

Da se s navršenih 45 godina radnog staža penzionisao, pa ponovo zasnovao radni odnos zbog potrebe poslodavca sve bi bilo u redu. Jer bi ga poslodavac ponovo prijavio i uplaćivao doprinose, a on bi dobijao platu i penziju. Da bi kada više ne bude radio mogao ponovo da podnese PIO fondu zahtev za preračun penzije, što bi mu možda i povećalo prvobitni iznos na čeku.

Nije mu jasno gde završava taj novac od uplaćenih doprinosa, pa pita i šta je s onim radnicima koji napune 65 godina života a uplaćivali su 14 ili 14,5 godina doprinose, što nije dovoljno da se penzionišu. Da li taj novac propada za one koji su ih uplaćivali i oni ne mogu da se penzionišu.

U ovom slučaju, Zakon je propisao, da ne prestaje svaki staž samim tim što je neko napunio 65 godina starosti, pa prema odredbi člana 175 tačka 2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i minimum 15 godina staža. I to pod uslovom da se zaposleni i poslodavac drugačije ne dogovore.

Ovi uslovi su kumulativni, što znači da radni odnos ne mora da prestane kad neko proslavi 65. rođendan. Naprotiv. Za zaposlene, koji su u radnom odnosu i posle 65. godine, poslodavac je u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za PIO na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž. Osim toga Zakonom o PIO nije propisano da osiguranik po bilo kom osnovu zaposlenosti, bilo da je reč o samostalnim delatnostima ili poljoprivrednim, prestaje da radi s navršenih 65 godina, kažu u PIO fondu.

Izvor: sajt Politika, J. Petrović-Stojanović, 28.07.2019.

Odradio dva radna veka, a ostao bez penzije – slučaj Andrija Ilijin

Nije lako naći posao, ali ni dočekati penziju. Da je tako svedoči i slučaj Subotičanina koji je jedan radni vek odslužio kao policijski inspektor, a drugi kao advokat. Ipak, penzija koju je zaradio ostala je predmet sudskog spora i nakon njegove smrti.

Iako je sa 16 godina već bio ranjen u ratu, Subotičanin Andrija Ilijin uspeo je da odradi dva puna radna veka i stekne neverovatnih 76 godina radnog staža. Ipak, tvrdi njegov sin, nikada nije uspeo da primi ni jednu punu penziju. Kad je umro u 88. godini sa Republičkim fondom za penziono i invalidsko osiguranje još je bio u sporu, koji je nastavio njegov sin Dragan.

"Moj otac je imao preko 31 godinu staža u policiji, tako da je stekao punu penziju iz radnog odnosa u SUP-u. Pošto je, uz rad, završio Pravni fakultet – nakon odlaska u penziju, počeo je da radi kao advokat, i to je činio još punih 46 godina", priča Dragan Ilijin, Andrijin sin.

Prema Zakonu o PIO „niko nema pravo da stekne dve državne penzije”, a penzioneru koji radi (kao preduzetnik, npr. advokat), i dalje se naplaćuju doprinosi za PIO. Draganov pokojni otac stekao je penziju radeći u SUP-u i ratujući u Drugom svetskom ratu, dakle beneficiranim stažom i priznavanjem godina ratovanja u staž, 1969. je stekao penziju, ali je nastavio da radi kao advokat. Prvih 25 godina rada u advokaturi nije dobio ni dinara od svoje penzije, a onda su mu odredili iznos penzije. Naime, po ranijim Zakonima o PIO starosni penzioner nije mogao da bude zaposlen i prima platu, a da istovremeno prima i penziju.

Radeći u penziji kao advokat, Andrija Ilijin je nastavio da plaća sve poreze i doprinose, pa je smatrao da mu onda sleduje i dvostruka penzija. A pošto je nije dobio, pravdu je potražio na sudu.

Kada je stekao 40 godina staža kao advokat, dakle advokatsku penziju, sudio se sa Fondom PIO i na Vrhovnom sudu su presudili da „iz principa solidarnosti Andrija Ilijin mora da se odrekne jedne od penzija”, da je on jedinstven slučaj i da se ne može zbog njega menjati zakon.

Nastavio je da radi još šest godina, a onda je tražio da mu izračunaju penziju, ovaj put ne kao preduzetniku nego kao čoveku koji je prestao da radi sa 76 godina priznatog staža i neprekidnim uplatama doprinosa u Fond PIO. Nije se ništa promenilo, nije ništa novo preračunato, čak je direktorka filijale Fonda PIO u Subotici izjavila da je Draganov otac bio pozvan i da mu je objašnjeno da su „dve penzije u zbiru manje nego jedna”.

"On je tužio Fond PIO za te, neosnovano plaćene, doprinose. Njegovo pravo se, na osnovu presude, priznaje samo za poslednjih deset godina, iako je to morao da čini punih 46 godina, i to pod pretnjom plenidbe imovine. Iako je presuda doneta u njegovu korist, Fond PIO je uložio žalbu, u nameri da izbegne svoju obavezu", objašnjava Dragan Ilijin, potkrepljujući svoju tvrdnju presudom Osnovnog suda u Subotici.

Presudom Osnovnog suda u Subotici određeno je da Fond PIO, na ime neosnovane naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2006. do 2015. godine, pokojnom Andriji Ilijinu, odnosno njegovim naslednicima, treba da vrati preko 616.000 dinara, ali je Fond PIO na tu odluku uložio žalbu, a kasnije na drugostepenu presudu izjavio i reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je poništio ove presude. Andrijini naslednici morali su da vrate novac koji im je isplaćen, naravno sa kamatom za dve godine.

Njegov sin Dragan poručuje da će nastaviti da se bori za pravdu, kao što je to i njegov otac činio celog svog života.

U Filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da je u slučaju Andrije Ilijina sve urađeno po zakonu.

"Odgovor PIO fonda je da je Andrija Ilijin ostvario pravo na punu penziju 1967. godine, da je do kraja svog života primao punu penziju, da je po prestanku radnog odnosa – radio je i posle toga jer je po našem zakonu to omogućeno – on podneo zahtev za doračun staža, ali je, na taj način, njegova penzija bila manja nego ona koju je primao tokom života pa je se dobrovoljno odrekao i nastavio da prima povoljniju penziju, onu koja je bila veća", objasnila je Snežana Marić, direktorka Filijale Fonda PIO u Subotici.

Обзнањено реаговање УВПС на текст објављен у ,,Политици"

Objavljeno petak, 26 jul 2019 13:10Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 391
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Обзнањено реаговање УВПС на текст објављен у ,,Политици"

Дневни лист ,,Политика" под насловом ,,Покушај дискредитовања војнопензионерских удружења" у данашњем броју (26. јул) објавио је (у Рубрици ,,Погледи") текст чији је потписник Удружење војних пензионера Србије (УВПС). Реч је о реаговању на текст (,,Војнопензионерска елита") који је два дана пре тога у истом листу објавио пуковник у пензији Радисав Ристић.

Редакција ,,Политике" поступила је у складу са својим реномеом и Законом о јавном информисању, чијим одредбама је предвиђено да се деманти и реаговања објављују у истој рубрици, на истом месту и на истом простору у листу.

У редовима који следе објављујем најпре реаговање Удружења војних пензионера Србије на Ристићев текст које је објавила редакција ,,Политике“, а у другом делу и Ристићев текст ,,Војнопензионерска елита" који је изазвао толико буре.

Покушај дискредитовања војнопензионерских удружења

Текст пуковника у пензији Радисава Ристића објављен у ,,Политици“ од 24. јула, чији је наслов ,,Војнопензионерска елита”, врви од нетачних чињеница, получињеница, злонамерног приказивања стварности и покушаја да се надменим, осионим и душебрижничким стилом изазове пометња у редовима војних пензионера. У ове спарне дане, када је у медијима мање врућих тема, кибицујући згодну прилику, Ристић је потурио текст који баца љагу на војнопензионерска удружења, нека мање, нека више, понашајући се као врховни судија и елитни аналитичар. При томе, барем када је реч о репрезентативном удружењу (Удружење војних пензионера Србије) није посегао ни за једном тачном чињеницом која би белодано дочаравала његове високопарне речи. 

Да би поентирао и што више поразио своје колеге, аутор је сараднике председника десетак удружења назвао увредљивом речју ‒ ,,камарилама“. При томе је, зарад замешатељства, удружења поделио на она која, наводно, подржавају властодршце и на сваки начин му се улагују и она друга ‒ која подржавају ,,партије, странке и покрете“.

Посебно је проблематична реченица пуковника Ристића да удружења ,,испразним, најчешће лажним обећањима, да ће радикалним потезима, које годинама износе, кренути у борбу за остварење неостварених права војних пензионера“, јер намерно пренебрегава чињенице које говоре о бројним и веома разуђеним активностима тих истих удружења.

Што се Удружења војних пензионера Србије тиче, напомињемо да је оно вишегодишњом борбом правним средствима, стигавши и до Уставног суда Србије, у два наврата успело да поврати окрњена права на висину пензија. Сада се бије битка за враћање одузетог дела пензије од 2014. до 2018. године, на основу Закона о привременом уређивању начина исплата пензија. С тим у вези, пре две године, покренута је народна иницијатива и упућена Народној скупштини РС, коју је потписало 33.898 људи, али, нажалост, Скупштина се о тој иницијативи није изјаснила. УВПС се два пута огласило уставном иницијативом, али Уставни суд Србије није реаговао правовремено ни праведно. Тако ће правда бити затражена пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Удружење се у вези са нарушеним правима војних пензионера и искрслим проблемима, у последња три месеца, два пута обраћало председници Владе РС. Током ове године више пута су упућивани захтеви или примедбе на примену закона министру одбране и министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Уосталом, чланови, а један од њих је и Ристић, најбоље знају шта је све то удружење учинило за њих.

Ваше читаоце је нетачно Ристић обавестио да је најмасовнији ,,ванелитни“ део војних пензионера. Ево и тачних података. У Србији је укупно 36.000 корисника војне пензије. У наше удружење је учлањено њих 21.500, а у удружењима који су придружени чланови УВПС је још око 3.500 чланова. Изван УВПС у осталим удружењима је још око 2.000 корисника војне пензије. Укупно у удружењима војних пензионера обухваћено је око 27.000 корисника војне пензије. ,,Ванелитни“ део броји само око 9.000 корисника војне пензије, што на најбољи начин демантује пензионера Ристића.

Аутор инкриминисаног текста је до сада у више наврата на web сајтовима блатио УВПС, што најбоље говори о њему. Било би корисније када би он ваљаним, објективним, инспиративним и инструктивним текстовима доприносио остваривању права војних пензионера.

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

*************************************

Интегрални текст објављен у листу ,,Политика“:

Војнопензионерска елита

Бројни штампани и електронски медији извештавају ових дана о елитама које битишу у оквиру постојећих политичких странака, државних и друштвених институција, разних удружења, клубова... Нажалост, и поред постојања десетак војнопензионерских удружења, јавност остаде ускраћена за информације о њиховим елитама. А те елите су, истини за вољу, знатно бројније и са становишта интелектуалних и цивилизацијских квалитета супериорније од многих парламентарних и ванпарламентарних странака.

Кад се говори о интелектуалним квалитетима војнопензионерске елите, реч је понајпре о челницима војних пензионерских удружења који се, готово свакодневно, обраћају свом плебсу разврстаном у десетак разједињених организација. Ванелитни састав је, иначе, одавно огуглао на мудровања својих елитних представника сазданих у лику председника војнопензионерских организација и њихових камарила у виду комисија, главних, управних и иних одбора.

У неприкосновену елиту војнопензионерске популације сврставају се, поред осталих, и они који, супротно статуту свог удружења, најнепосредније сарађују са владајућом државном, односно властодржачком елитом. Други, опет, отворено подржавају партије, странке и покрете опозиционог опредељења.

Улагујући се властодршцима, првонаведеним војнопензионерским елитистима не пада на памет да им, и када за то постоје јаки разлози, изговоре било коју ружну, односно критичку реч. Одбијају учешће у протестима које организују остала војнопензионерскa удружења, цивилни пензионери и синдикалне организације. И све то уз очигледно несагласје са већинским делом свеукупне војнопензионерске популације. Испразним, најчешће лажним обећањима да ће радикалним потезима, које годинама износе, кренути у борбу за остварење неостварених права обесправљених војних пензионера, годинама опстају на руководећим местима.

Тиме се посебно карактерише такозвано репрезентативно удружење војних пензионера коме је придружен Клуб пензионисаних генерала и адмирала. Симптоматично је, при томе, да се међу члановима тог клуба налазе имена бивших начелника Генералштаба Војске СРЈ, односно Војске Србије и Црне Горе и Војске Србије, као и бивши помоћници министра одбране. Сви до једног су се током активне службе веома често оглашавали у медијима, да би после одласка у пензију једноставно замукли.

Опозиционо настројена војнопензионерска елита отворено флертује са елитом опозиционих странака, не устручавајући се да јавно учествује у скуповима и протестима које организују противници владајуће коалиције. Не пропуштају, такође, прилику да кроз медије наклоњене опозиционој елити активно учествују у блаћењу припадника владајуће елите.

Имајући у виду проблеме с којима се суочавају војни пензионери у вези са незаконитим и неуставним законским одредбама донетим на њихову штету, никако се не смеју пренебрегнути захтеви који допиру из најмасовнијег, ванелитног, дела војнопензионерске популације. А један од тренутно најактуелнијих захтева односи се на неопходност уједињења свих постојећих организационих облика војнопензионерских удружења, без досадашњих доживотних челника.

Радисав Ристић

Strana 5 od 358