Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

DRŽAVA PROTIV PENZIONERA – KAKO JE PREINAČENA PRESUDA OSNOVNOG SUDA U BAČKOJ PALANCI

Objavljeno četvrtak, 07 mart 2019 20:37Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 257
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

DRŽAVA PROTIV PENZIONERA – KAKO JE PREINAČENA PRESUDA OSNOVNOG SUDA U BAČKOJ PALANCI

Politička likvidacija prava

Piše: Zlatko Čobović, “VREME” BR. 1469, 28. FEBRUAR 2019.
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1669252

ŠTA ĆE SRBIJI ZAKONI I USTAV KAD IMA SAMOPROGLAŠENOG VRHOVNOG SUDIJU, PREDSEDNIKA DRŽAVE ALEKSANDRA VUČIĆA I JEDAN BROJ PARTIJSKIH POSLUŠNIKA RASPOREĐENIH KAO SUDIJE, DA NJEGOVE POLITIČKE NALOGE, A U IME NARODA (!), BESPOGOVORNO UOBLIČAVAJU U PRESUDE KOJE S PRAVOM NEMAJU VEZE

Naređenje – izvršenje. Tako je, bez razmišljanja i pitanja zašto, kako i po kom osnovu, bez profesionalne odgovornosti, ekspresno preinačena prva presuda u Srbiji kojom je Osnovni sud u Bačkoj Palanci naložio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da penzioneru J.M. nadoknadi ukupno 405.154,52 dinara.
Ova priča odslikava koliko je u ovoj zemlji pravosuđe nezavisno. Ona počinje od postupanja po zakonu i Ustavu sudije Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, S.K. Nastavlja se preko sudija Apelacionog i Višeg suda u Novom Sadu. A završava se na predsedniku države, kao samoproglašenom vrhovnom sudiji koji je stvorio uzrok – Zakon po kojem je, a uz nepoštovanje drugih zakona i Ustava, penzionerima četiri godine oduziman deo penzija, a čiju posledicu – požar koji je izazvao gasi benzinom.
Preinačenje presude iz Bačke Palanke ima pravne rupe koje bi morale da budu zapušene vanrednim pravnim lekovima: posebnom revizijom na Vrhovnom kasacionom sudu i ustavnom žalbom. Pod uslovom da ovi sudovi prosuđuju samostalno, profesionalno, nepristrasno i bez straha.
Ta loša priča, dakle, nije završena. Naprotiv, ona je početak borbe u kojoj oduzete penzije postaju periferni cilj, a uspostavljanje pravne države, poštovanje Ustava i zakona primarni cilj. Ali, pođimo redom.

ZONA SUMRAKA

Na četvrtoj strani presude Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, u predmetu P 40/18, od 16. oktobra prošle godine, uredno je napisana pouka o pravnom leku: "dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Novom Sadu". PIO fond se žalio 22. novembra. Predmet je ekspedovan Apelacioniom sudu 13. decembra 2018. godine.
Tu i tada počinje zona sumraka. Političko ubijanje pravde.
O sadržaju ove prvostepene presude u korist penzionera J.M. javnost je upoznata 26. decembra 2018. Tada, međutim, nije objavljeno i da se PIO fond već žalio. Šest dana kasnije, i 17 dana pošto je predmet stigao u Apelacioni sud, koji je i bio adresa za žalbu, oglasio se povodom ovog slučaja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Rekao je doslovno: "Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite kada vidite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu."
Nije Vučić dugo čekao da se formalno završi "nešto", za šta je on 20 dana ranije dobro znao šta je. Naložena egzekucija usledila je 21. januara ove godine: preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci.
Za tih 20 dana, Apelacioni sud u Novom Sadu oglasio se nenadležnim (10. januara) jer se, kako je rečeno, "radilo o sporu male vrednosti". Uzgred, ta "mala vrednost", o kojoj će posebno biti reči, je 405.154,52 dinara. Pa je zbog toga predmet prosleđen Višem sudu u Novom Sadu, a ovaj je, posle rasprave 21. januara, prvostepenu presudu preinačio.
Preinačena presuda vraćena je u Osnovni sud u Bačkoj Palanci 8. februara ove godine. Samo tri dana kasnije, a pre nego što je i došla u ruke penzionera J.M., stigla je do prorežimskog tabloida, da bi 12. februara i penzioner J.M. i svi penzioneri iz novina saznali šta se dogodilo. Tekst nisu morali da čitaju, dovoljan je bio likujući, podrugljivi i ponižavajući naslov "Prerano se obradovao penzioner iz Bačke Palanke".
Vučić je ostao dužan da objasni, pošto se "nešto završilo", na koji način ćemo se to "iznenaditi kada vidimo ko je, kako i zašto doneo takvu presudu". Znajući kako i šta predsednik države radi i čime se služi, ne bi bilo čudno da ništa i ne objašnjava, a u skladu sa svojim manirom: pljune, zalepi i tačka. Kao što ne bi bilo ništa novo ni da njegovi stranački tabloidi i TV počnu profesionalno, pa i lično, da diskredituju sudiju u predmetu P 40/18, kako bi opravdali to "iznenađenje" koje je Vučić najavio. Zapravo s ciljem da zataškaju pravne brljotine koje su pratile i donošenje Zakona o oduzimanju dela penzija i njegovo nezakonito sprovođenje (bez pojedinačnih rešenja penzionerima), a posebno – promenu presude u predmetu P 40/18.
Činjenica da je drugostepeni sud preinačio presudu ukazuje na mogućnost da ovaj sud nije bio nepristrasan. Jer, mogao je, na primer, da ukine presudu ako je našao da ona sadrži bitne povrede postupka usled kojih se ne može ispitati.
Dodatnu sumnju izaziva i činjenica da je drugostepenu presudu doneo sud koji nije bio stvarno nadležan. Zato je moguće da je Apelacioni sud, kojem su sve ove činjenice i zakonske odredbe bile poznate, izbegao da odlučuje po žalbi u ovoj parnici.
Moguće je da izvršna vlast nije imala dovoljan uticaj na sudije Apelacionog suda, a da je imala uticaja na sudije Višeg suda.

VREDNOST SPORA

Nejasno je zašto je o žalbi PIO fonda na presudu P 40/18 odlučivao Viši sud u Novom Sadu, a ne Apelacioni sud. Za odlučivanje po žalbama protiv odluka prvostepenog – osnovnog suda u kojima vrednost spora prelazi 3000 evra nadležan je, po Zakonu, Apelacioni sud. U parnicama u kojima je vrednost spora ispod tri hiljade evra po žalbama odlučuje Viši sud.
U presudi iz Bačke Palanke vrednost spora utvrđena je u iznosu 405.154,52 dinara, što je 3.422,20 evra. U tužbi podnetoj 29. januara 2018, tužilac penzioner tražio je isplatu 351.578,57 dinara plus zakonska zatezna kamata na svaki pojedinačni iznos mesečne razlike penzije koji mu nije isplaćen od 9. decembra 2014. do 31. decembra 2017. godine.
Vrednost spora na prvom ročištu pred sudom, 29. marta 2018, samo u traženoj glavnici iznosila je 2.966,05. evra (351.578,57 dinara). No, tužbeni zahtev nije bila samo glavnica već i zakonska zatezna kamata na tu neisplaćenu glavnicu. Tako ni samo taj iznos glavnice, bez tražene kamate, nije mogao biti uzet kao vrednost spora.
Određeno je veštačenje kako bi sud precizno ustanovio iznos koji je tužilac tražio od PIO fonda – glavnica plus kamata. Veštak finansijske struke utvrdio je, u maju prošle godine, da je glavnica 351.478,57 dinara, a da kamata na svaku pojedinačnu mesečnu neisplaćenu razliku penzije iznosi zajedno 53.676,95 dinara. Ukupno 405.154,52 dinara, što predstavlja i vrednost spora.
Ovaj iznos jasno je obrazložen u presudi i naznačen kao vrednost spora na prvoj strani. Prema tome, za odlučivanje po žalbi u ovom sporu čija je vrednost 3.422,20 evra po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije 10. januara ove godine kada se oglasio nenadležnim – Apelacioni sud je bio nadležan.
Okolnost da je sud obavezao PIO fond da tužiocu isplati glavni dug od 351.478,57 dinara ne može da utiče na određivanje nadležnosti drugostepenog suda, i to nije sporno ni po zakonu ni u praksi sudova.

O TEMPORA, O MORES!

Obrazlažući preinačenje presude, Viši sud u Novom Sadu doslovno je prepisao odgovor PIO fonda na tužbu i navode žalbe Fonda, a nije dao razloge iz kojih ne prihvata pravni stav prvostepenog suda.
A taj pravni stav je da je Fond bio dužan da svim korisnicima, pa i penzioneru J.M., kojima je umanjio penziju, prethodno, po službenoj dužnosti, donese rešenje o umanjenju penzije s poukom o pravnom leku. Posebno što je članom 99 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju određeno da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Ovakvo umanjivanje iznosa penzije bez prethodnog donošenja rešenja tužiocu direktno je suprotno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonu o opštem upravnom postupku. Takvim postupanjem Fonda, tužilac je lišen ne samo dela svoje penzije kao stečenog prava koje je određeno pravosnažnim rešenjem PIO fonda, već je lišen i prava na pravni lek – žalbu.
Dakle, po stupanja na snagu Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija, Fond je bio obavezan da donese rešenje svakom penzioneru u skladu sa članom 105 stav 2 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja"). Tim rešenjem penzionerima bi bilo omogućeno Ustavom garantovano pravo na žalbu (član 36 Ustava: "svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu"), koje garantuje i Evropska konvencija o ljudskim pravima kao sastavni deo domaćeg prava.
Država je mogla da oduzima deo penzija penzionerima iako bi se penzioneri žalili na to. Ta, u ovom slučaju potpuno zanemarena, žalba ne bi odlagala izvršenje. Režim je mogao legalno i zakonito da sprovodi, kako Vučić kaže – ekonomsku stabilizaciju, a preko leđa oko 700.000 penzionera.
Ali, zbog "efikasnosti i ekonomičnosti", kako je to objasnilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 6. jula 2015. godine, država je zaključila da "nije celishodno voditi 600.000 upravnih postupaka, odnosno postupaka po žalbi i eventualno upravnih sporova...", i namerno je pogazila svoje zakone i Ustav. Upravo uskraćivanjem prava na žalbu PIO fond je, kao izvršna državna služba, penzionerima pričinio materijalnu štetu.
Fond je morao da poštuje i sprovodi Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija, ali u tom sprovođenju nije smeo da krši druge zakone iz te oblasti ni Ustav Srbije, kao što je učinio!
Viši sud u Novom Sadu je, međutim, ocenio da "u postupanju PIO fonda nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada"!
U obrazloženju preinačene presude navedeno je: "do isplata umanjenih penzija došlo je na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, pa je tuženi PIO fond bio dužan da postupa u skladu s ovim Zakonom, zbog čega ne može da postoji njegova odgovornost za razliku u iznosima penzije koje tužilac (penzioner) smatra pripadajućim, odnosno isplaćenim. Pomenutim zakonom predviđeno da će se prilikom isplate, iznos penzije čija visina je već bila utvrđena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, procentualno umanjiti, tako da je tuženi PIO fond u svom radu zapravo samo primenjivao Zakon po kome je on bio i ovlašćen, a ujedno i obavezan."
Viši sud u Novom Sadu ne samo da na ovaj način nije "objasnio" brutalnu masovnu nezakonitu i neustavnu pljačku oko 700.000 penzionera, već je ovakvim "objašnjenjem" vlast tim ljudima direktno, a bestidno, praktično poručila da ih smatra maloumnicima i budalama.

BEZOBRAZLUK BEZ MERE

Do koje mere ide ovaj državni bezobrazluk pokazuje i deo obrazloženja u kojem se Viši sud u Novom Sadu poziva na Ustavni sud Srbije, i kaže "Rešenjem Ustavnog suda Republike Srbije iz septembra 2015. bila je odbačena inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti".
Istina je da se Ustavni sud nije upuštao u odlučivanje da li je Zakon ustavan – našao je "da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona".
Uostalom, penzioneri u tužbama, pa ni u parnici pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci, uopšte nisu pominjali ustavnost Zakona o umanjenju penzija, nego nezakonit rad PIO fonda!
U obrazloženju presude P 40/18 jasno je napisano kako PIO fond neosnovano ističe da sud u Bačkoj Palanci nije nadležan da ocenjuje ustavnost Zakona koji je donela Skupština, ni da utvrđuje, ocenjuje niti menja visinu iznosa penzije bilo kom penzioneru. Sud u Bačkoj Palanci "niti je raspravljao činjenice koje navodi tuženi (PIO fond), niti je tužilac (penzioner) tužbenim zahtevom tražio ocenu ustavnosti bilo kog akta, već je tražio isplatu iznosa koji je pravosnažnim rešenjem tuženog (PIO fonda) utvrđen kao visina pripadajuće penzije", stoji u obrazloženju.
Ohrabreni ovakvom pravnom bahatošću, iz straha ili neznanja, svejedno, neke sudije u poslednjih mesec dana žure da okončaju parnice u kojima su penzioneri tužili državu. Obrazloženja su im kopirani stavovi samoproglašenog vrhovnog sudije i njegove vlasti.

SUĐENJA VAN ZAKONA I JAVNI INTERES

Pet sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu otišle su i korak dalje pa su, protivzakonito, presudile bez rasprave pred sudom odbijajući tužbe penzionera : I.T.V. (u predmetima P 22606/18, P 17768/18, P 22536/18), V.Š. (predmeti P 17962/18, P 19101/18, P 15719/18), N.B. (predmet P 14592/18), I.M.R. (predmet P16923/18), S.I. (predmet P br.22554/18). U tim slučajevima sudije su postupile kao da spornih pitanja nema! Kao da su penzioneri bili saglasni s PIO fondom da im četiri godine oduzima deo penzije i s načinom kako je to učinjeno, i kao da nisu ni tužili državu!
Ustav Srbije, u članu 58, jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona: "Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona... Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine."
Penzija je imovina – privatna svojina, pa ne može biti ograničena niti umanjena bez donošenja Zakona o javnom interesu.
Skupština Srbije potvrdila je 26. maja 2016. godine (dokument broj 9-862/16) da nije donet Zakon o utvrđivanju javnog interesa za donošenje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Prema tome, javni interes za oduzimanje dela penzija penzionerima u Srbiji zvanično i formalno nije utvrđen zakonom. A mogao je, pa i trebalo je da bude.
Kao što je, na primer, učinjeno za "Beograd na vodi". Donet je Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi" ("Službeni glasnik RS" 34/2015 i 103/2015). Javni interes, u tom slučaju, predstavlja osnov koji opravdava ekproprijaciju koja kao pravni institut predstavlja izuzetak od neprikosnovenosti privatne svojine.
Zakon o privremenom načinu isplate penzija donet je 2014. godine bez javne rasprave, uz obrazloženje Vlade "da je ta mera neophodna zbog toga što se Srbija suočava s teškim finansijskim problemima i što je blizu bankrota". Ipak, takvo obrazloženje nije bilo dovoljno dramatično i ozbiljno da se "neophodnost" i izbegavanje "blizine bankrota", kao razlog za oduzimanje dela penzija oko 700.000 ljudi u Srbiji, proglasi javnim interesom u skladu s Ustavom! Bez obzira na to, penzije su umanjivane četiri godine.
U slučaju pravosnažne preinačene presude P 40/18 iz Bačke Palanke izjašnjavaće se Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud. Ako Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Višeg suda u Novom Sadu tako što će odbiti žalbu tuženog PIO fonda i potvrditi prvostepenu presudu, znači, samo po sebi, da će to biti u korist penzionera J.M.
Ukoliko Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Višeg suda u Novom Sadu, značilo bi da će po žalbi odlučivati nadležni drugostepeni sud, dakle Apelacioni sud ili Viši sud.
Ako Ustavni sud utvrdi da je tužiocu penzioneru povređeno pravo na pravično suđenje, onda penzioner može da traži ponavljanje postupka pozivajući se na tu odluku Ustavnog suda.
A kada je reč o Ustavnom sudu Srbije... Eeeee, kako bi rekao Aleksandar Vučić...

Predlozi grupe narodnih poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija spojeni sa ranijim inicijativama u predmetu IUz 351/2015

Objavljeno četvrtak, 07 mart 2019 13:29Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 162
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Predlozi grupe narodnih poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija spojeni sa ranijim inicijativama u predmetu IUz 351/2015

Nakon što je utvrdio da Ustavni sud nema pojma šta mu odgovara kao tražiocu informacije, kolega Darko obratio se 25.02.2019. g. Ustavnom sudu ponovo:

“Dana 14.02.2019. godine dostavio sam zahtev za informaciju od javnog značaja u vezi predloga za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija i to predloga koji su pokrenuli ovlašćeni predlagači grupa poslanika Narodne skupštine.
Pitanje sam postavio u vezi predloga za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti u predmetu IUz 3/2018 od 07.08.2018. godine, odnosno drugog predmeta pod oznakom IUo 255/2018 od 14.11.2018. godine.
Umesto toga odgovorili ste mi u vezi inicijative IUz 351/2015, za koju uopšte nisam sada postavio pitanje.
Molim da mi odgovorite tačno kako sam pitao, a ne spominjući inicijativu u predmetu IUz 351/2015.
Prilog: moj zahtev i vaš odgovor.
S poštovanjem,
Darko Špoljar”

Iz odgovora koji je dobio od Ustavnog suda definitivno je jasno: Predlozi grupe narodnih poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, iz avgusta i novembra 2018. godine, spojeni su u isti predmet sa ranijim inicijativama u predmetu IUz 351/2015.

Darko je prvobitno od Ustavnog suda tražio sledeću informaciju:
“Dana 06.08.2018. godine grupa poslanika NSRS podnela je predlog za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija.
Takođe, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija.
Ovo je u Ustavnom sudu spojeno u jedan predmet pod brojem IUz 3/2018 od 07.08.2018. godine.
Isti - novi predlog je ponovo podnet Ustavnom sudu dana 14.11.2018. godine, ovaj puta sa više potpisa poslanika NSRS i za njega je otvoren predmet pod brojem IUo 255/2018.
Od vas tražim sledeće podatke:
- da li je doneto rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija. (dostavite kopiju rešenja)
- ako nije doneto rešenje molim za odgovor zašto nije doneto i kada će biti doneto, te okvirno kada će biti doneta odluka u postupku za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija.”

Izvršni odbor Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ raspravljao o odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu

Objavljeno četvrtak, 07 mart 2019 12:40Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 63
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Izvršni odbor Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ raspravljao o odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu

http://nezavisnost.org/izvrsni-odbor-sindikata-penzionera-srbije-nezavisnost-raspravljao-o-odluci-suda-za-ljudska-prava-u-strazburu/

Na sednici Izvršnog odbora Sindikata, odnosno Upravnog odbora Udruženja penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’, održanoj 1. marta, raspravljano je, između ostalog, o daljim potezima vezanim za odbijanje predstavke (kolektivne tužbe) za povraćaj umanjenja penzija po osnovu Zakona o privremenom načinu isplate penzija, od strane sudije pojedinca iz Suda za ljudska prava u Strazburu, kao neprihvatljive.

Izvršni, odnosno Upravni odbor ostaje pri oceni da je odbijanje ove predstavke, kao neprihvatljive, uz obrazloženje da Sindikat penzionera kao podnosilac  (odnosno penzioneri, članovi Sindikata koje on zastupa) nije bio dovoljno ugrožen kako bi se to moglo smatrati kršenjem određenih članova Konvencije o ljudskim pravima, apsolutno subjektivno, proizvoljno, politički i pravno nekorektno. Na neki način, to je i diskriminirajuće u odnosu na ranije donošene odluke Suda po istom ili sličnom pravnom osnovu, ali kad su u pitanju bile druge zemlje – članice EU.

Sindikat penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ i njegovi članovi, su i dalje ubeđeni da su pravo i pravda na njihovoj strani, jer im je onemogućeno raspolaganje privatnom svojinom, pri čemu je prekršen najviši pravni akt – Ustav koji štiti stečeno pravo, kao i zakoni kojima se reguliše sticanje penzije, kao i odnos prema ličnoj svojini.

Neke špekulacije kako Sindikat nije ispoštovao proceduru, apsolutno su bez osnova. Kao što smo u nekoliko navrata već izveštavali, sva potrebna procedura u zemlji u potpunosti ispoštovana. Pre obraćanja Sudu u Strazburu Sindikat penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ je ovaj problem pokušao da reši kroz sve nadležne institucije sistema u Republici Srbiji (političke, izvršne i sudske). Ispunjeni su i svi formalni zahtevi Suda u Strazburu (potrebni obrasci i formulari, agrumenti i dokazi za opravdanost predstavke, kao i za legitimnost Sindikata penzionera za njeno podnošenje). Uz predstavku, Sudu su dostavljeni i spiskovi više stotina članova Sindikata, sa punim imenom i prezimenom, matičnim brojem, adresom i telefonom, koji su potpisali ugovore o zastupanju i dali punomoćje za zastupanje u ovom predmetu advokatskoj kancelariji koja je, u ime Sindikata, podnela predstavku. Konačno, prema Statutu Suda, u slučaju da u predstavci nedostaju neki neophodni pokazatelji ili potrebni prilozi, Sud ima obavezu da od podnosioca predstavke traži da te nedodtatke otkloni. Sindikatu penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ takav zahtev nije stigao, niko nas nije kontaktirao, usmeno ni pismeno. Jedina vest od Suda u Strazburu je ona o odbijanju predstavke, sa nama totalno neprihvatljivim obrazloženjem.

Kao što je i najavljeno, Sindikat penzionera će nastaviti borbu za ostvarivanje prava svojih članova i svih drugih oštećenih penzionera. Budući da je odluka Suda u Strazburu konačna, bez mogućnosti prigovora i žalbe, Sindikat će preduzeti druge mere i aktivnosti, u zemlji i na međunarodnom planu.

Kako bi te aktivnosti bile u potpunosti u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, Sindikat je već konsultovao neke eksperte za uporedno pravo, a formiraće će i posebnu ekspertsku radnu grupu sa zadatkom da predloži konkretne mere i aktivnosti za čiju realizaciju i pozitivne efekte ima najviše izgleda. Pri tome će se uvažavati sve date okolnosti i imati u vidu obaveze Republike Srbije prema nekim konvencijama i sporazumima koji su, ili nisu ratifikovani, Osim toga, Sindikat penzionera i UGS NEZAVISNOST će se obratiti svojim evropskim i međunarodnim asocijacijama i organizacijama (FERPA; EKS; MKS; MOR) sa zahtevom za pravnu pomoć i svaku drugu logistićku podršku. Naravno, nastavićemo i sa pritiskom na Vladu i Parlament, insistirajući da konačno prihvate inicijativu za donošenje Zakona o pretvaranju duga penzionerima u javni dug i da ponude neki način nagodbe, odnosno dogovora o pravednom obeštećenju oštećenih penzionera.

Penzionerska krađa teška milijardu evra

Objavljeno četvrtak, 07 mart 2019 08:09Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 59
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Penzionerska krađa teška milijardu evra

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas (Beta) – Penzioneri sa primanjima do 34.000 dinara bili su veoma zbunjeni kada su na januarskom čeku pročitali isti iznos kao u oktobru 2018, a ispod njega, pod stavkom „razno“, cifru povećanja od pet odsto. Pojedini među njima presavili su tabak i zatražili objašnjenje od „najstarijeg dnevnog lista na Balkanu“. I objašnjenje je stiglo (“Politika”, Penzionerima dodatak od pet odsto ostaje do novembra, 22.02.2019. g.). Elem, dragi penzioneri, vaša će penzija ostati na tom nivou do novembra, do kada važi Vladina uredba o isplati tzv. uvećanja uz penziju, a ako u tom periodu bude usvojena nova formula za usklađivanje, prvo naredno povećanje dobićete na iznos iz oktobra 2018, bez dodavanja stavke pod „razno“, koja ne ulazi u obračun.

I tako je konačno jedan medij pod kontrolom vlasti progovorio o tome kako se manipuliše penzionerskom populacijom. Doduše, poštenije bi bilo da su o tome pisali jesenas, kada je izmenama Zakona o PIO Vlada prigrabila diskreciono pravo da povećava penzije samo delu korisnika. Ovako, izbegavši precizno objašnjenje uredbe o „uvećanju uz penziju“, obmanuli su čitaoce, pa im tek sada, retroaktivno, valjda da manje boli, saopštavaju da je stavka „razno“ zapravo šifra za „više nego ikada“ koje će, koliko sutra, biti ukinuto.

Ali i takvo objašnjenje je delimično. Jer penzije su poslednji put povećane za pet odsto decembra 2017. Tokom 2018. nije bilo povećanja, što se vidi po vrednosti opšteg boda na osnovu kog se računa iznos penzije, a koja je, prema podacima Fonda PIO, ostala nepromenjena – 772,31 dinar. Ukidanjem zakona o umanjenju svi penzioneri su sa isplatom za oktobar 2018. dobili iznos koji im po zakonu pripada, što je vlast perfidno predstavila kao veliko povećanje, iako se radi samo o vraćanju oduzetog. A da bi laž o iznosima „većim nego ikada“ imala jače dejstvo usvojena je uredba o isplati „uvećanja uz penziju“ od pet odsto svima čija su primanja do 34.003,91 dinar, a takvih je 1.286.347 ili 74,9 odsto korisnika penzija. U toj grupi je penzionerima sa penzijama do 26.643,75 dinara (1.020.284 ili 59,4 odsto korisnika penzija), za koje nije važio zakon o umanjenju, isplaćeno „uvećanje uz penziju“, dok je onima čija je penzija u rasponu od 26.643,75 do 34.003,91 dinar (266.063 ili 15,5 odsto korisnika penzija) prvo vraćeno umanjenje, a potom na taj iznos isplaćen dodatak pod „razno“. Jasno je, dakle, da povećanje nije dobio niko, što potvrđuje i pisanje prorežimskog dnevnika pomenuto na početku teksta.

Ukidanje diskrecionog prava Vlade da isplaćuje „uvećanje uz penziju“ i hitno usvajanje nove formule za usklađivanje penzija predstavlja društveni i fiskalni prioritet u 2019. godini, stav je Fiskalnog saveta. Polazeći od iskustva zemalja EU, među kojima samo Irska i Litvanija nemaju jasno definisane formule za usklađivanje penzija, Savet je predložio pet mogućih modela. No, koji god model da se primeni, imajući u vidu demografske trendove (očekivani porast broja starijih od 65 godina za četiri, a smanjenje broja radno aktivnih za deset odsto) i skroman privredni rast, prostor za usklađivanje nije veliki. Otuda je vrlo verovatno, a čini se i realno, da se, ukoliko Vlada usvoji novu formulu, penzije krajem godine povećaju u manjem procentu nego u decembru 2017. Kako će se to odraziti na penzionere kojima se isplaćuje dodatak pod „razno“? Ukoliko, na primer, povećanje bude četiri odsto, penzioner koji prima 20.000 dinara i pod „razno“ još hiljadarku, ubuduće će primati 20.800 dinara, dakle 200 dinara manje. Pa i da povećanje bude šest odsto, budući da se stavka pod „razno“ ukida, ovaj će penzioner dobiti 21.200 dinara ili svega 200 dinara više nego sada. U oba slučaja, čak i da je najzagriženiji naprednjak, ovaj će se penzioner osetiti prevarenim, što bi za vlast moglo biti prilično neprijatno.

No, iskustvo sa funkcionisanjem aktuelnog režima uči nas da u takvim situacijama na scenu stupa Robin Hud sa Andrićevog venca, najverovatnije s kombinacijom nekakve formule za usklađivanje i diskrecionog prava Vlade da novac za penzije deli kome, kada i koliko hoće.

Strana 5 od 525