Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

О Захтеву Уставном суду да хитно оцени уставност закона о смањењу пензија

Objavljeno četvrtak, 02 maj 2019 22:13Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 334
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

О Захтеву Уставном суду да хитно оцени уставност закона о смањењу пензија

УСПВЛС је 25.04.2019. године упутило Уставном суду Р. Србије допис – захтев којим обавештава Уставни суд о вишедневном протесту пензионера пред Уставним судом Србије од 17 до 23.5.2019. године, због опструкције Уставног суда Србије да поступи по актима посланика Народне скупштине Србије којима је у складу са Уставом Републике Србије покренут поступак оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија као и игнорисања неколико стотина иницијатива за оцену уставности Закона и уставних жалби грађана на његову примену.

Садржина тог дописа - захтева је следећа:

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНИСАНИХ

ВОЈНИХ ЛИЦА СРБИЈЕ

Бул. Зорана Ђинђића 165/74, Београд

Тел. 064 0618542, 064 2354113

Е-mail: uspvls.beograd@gmail

Број 43/19

25.4.2019. године



УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

председници госпођи Весни Илић Прелић



Предмет: Протест пензионера због опструкције Уставног суда Србије

Поштована,

Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије у сарадњи са другим синдикатима и удружењима пензионера и синдикатима запослених, организује вишедневни протест пензионера пред Уставним судом Србије од 17 до 23.5.2019. године, са циљем исказивања незадовољства због:

Опструкције Уставног суда Србије да поступи по актима посланика Народне скупштине Србије којима је у складу са Уставом Републике Србије покренут поступак оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија као и игнорисања неколико стотина иницијатива за оцену уставности Закона и уставних жалби грађана на његову примену.

Имајући у виду одговорност Уставног суда за правни поредак, уставност и законитост, обраћамо вам се са захтевом да, у складу са актима посланика Народне скупштне Србије о покретању поступка оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, наведени поступак што пре спроведете.

Иницијативе, уставне жалбе, молбе и захтеви синдиката пензионера и грађана за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија су остали без вашег одговора. То смо оценили као вид опструкције и ваше политизованости, готово сигурни да и ви, знајући то боље од нас, верујете да је Закон неуставан. Применом тога Закона оштећено је преко 850.000 пензионера и наследника оштећених пензионера који су преминули а ви ћутите. Имате ли права на ћутање?

И даље смо уверени да својим одлукама можете бити непопустљив субјекат и гарант поделе власти у политичком систему Републике Србије. Судија Уставног суда ужива имунитет од дана ступања на дужност до дана престанка дужности судије и не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу судијске дужности. Ако цените своје знање, храброст вам неће недостајати.

Наш протест ће бити још један покушај да вас подсетимо и опоменемо да одговорно извршите уставне и законске обавезе из своје надлежности. Само та елементарна обавеза, да професионално испуните своје дужности, биће довољна подршка владавини права и правној држави, каква је неопходна Србији!

Наше право је да се томе надамо и очекујемо од вас да нам доставите одговор на захтев.

С поштовањем,

Јован Тамбурић, председник



Sve ranije podnete Inicijative i podneti Predlozi od strane narodnih poslanika objedinjeni su jedan predmet sa klasifikacionom oznakom IUz-351/2015. Tog dana (25.04.2019. g.) Ustavni sud je u predmetu IUz-351/2015 rešenjem obustavio postupak ocene ustavnosti Zakona o PUNIP po svim podneti Inicijativama i Predlozima od strane narodnih poslanika, kao ovlašćenih predlagača. Ova odluka odnosi se i na Inicijative i Predloge podnete nakon prestanka važenja Zakona o PUNIP.

Sve podnete Inicijative i Predloge (u toku važenja Zakona o PUNIP i po prestanku važenja tog zakona) Ustavni sud je spojio - objedinio u jedan predmet i po njima vodio jedinstven postupak, što se, po pravilu, radi i regulisano je Poslovnikom o radu Ustavnog suda.

Podnošenjem predloga od strane ovlašćenih predlagača pokrenut je postupak. Sudija izvestilac u predmetu IUz-351/2015 bio je sudija Jovan Ćirić.
- US nije dostavio podneti predlog na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog zakona.
- nije planirano da se održi javna rasprava.

Iz ovoga se vidi da Ustavni sud nije u potpunosti ispoštovao svoj Poslovnik o radu.

U toku tog postupka Zakon o PUNIP je prestao da važi.

Zakon o PUNIP prestao je da važi 30.09.18. g. Po prestanku važenja tog zakona Inicijative i Predlozi za ocenu njegove ustavnosti mogli su se podneti u roku od 6 meseci.
Sudija izvestilac je pripremio predlog odluke i dostavio ga predsedniku Ustavnog suda.

Ustavni sud je rešenjem obustavio postupak ocene ustavnosti Zakona o PUNIP što se, po pravilu, radi kada osporeni zakon prestane da važi i regulisano je Poslovnikom o radu Ustavnog suda. Ustavni sud je sačekao da istekne rok od 6 meseci, a zatim jednostavno po svim podnetim Inicijativama i Predlozima postupak obustavio. Na taj način Ustavni sud je “prekinuo opstrukciju” da postupi po podnetim predlozima od strane narodnih poslanika. Verovatno se pri tome Ustavni sud rukovodio razlozima koji su bili navedeni u Rešenju o odbacivanju inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o PUNIP koje je Ustavni sud doneo u septembru 2015. g.

U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li je svrsishodno da se višednevni protest penzionera organizuje ispred Ustavnog suda (obzirom da je Ustavni sud “prekinuo opstrukciju”) ili ga treba organizovati na drugom mestu i ciljeve protesta koje je saopštilo USPVLS 04.04.2019. g. donekle preformulisati.

Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима

Objavljeno četvrtak, 02 maj 2019 13:40Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 115
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима

Објављен је Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима - избор прописа из "Службеног гласника РС", број 31 од 29. априла 2019. године.

Закон је ступa на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 7. маја 2019. године (види члан 16. Закона).

USTAVNI SUD JE OBUSTAVIO POSTUPAK OCENE USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA

Objavljeno petak, 26 april 2019 22:44Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 490
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

USTAVNI SUD JE OBUSTAVIO POSTUPAK OCENE USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA

Ustavni sud je u predmetu IUz-351/2015 obustavio postupak ocene ustavnosti Zakona o PUNIP po svim podneti Inicijativama i Predlozima od strane narodnih poslanika, kao ovlašćenih predlagača. Ova odluka odnosi se i na Inicijative i Predloge podnete nakon prestanka važenja Zakona o PUNIP.

Sve podnete Inicijative i podneti Predlozi od strane narodnih poslanika objedinjeni su jedan predmet sa navedenom klasifikacionom oznakom.

Саопштење са 7. седнице Уставног суда, одржане 25. априла 2019. године, којом је председавала Весна Илић Прелић, председница Уставног суда

четвртак, 25. април 2019.

Уставни суд је на 7. седници одлучио о 10 предмета

I У предметима оцене уставности законa Уставни суд је:

- oдбациo иницијативе у предмету IУз-115/2015

- обуставио поступак у предмету IУз-351/2015

- донео одлуку о утврђивању неуставности у предмету IУз-130/2017

- oдбациo предлог у предмету IУз-185/2018

II У поступцима по уставним жалбама Уставни суд је:

- усвојио уставнe жалбe у предметима Уж-8960/2016 и Уж-5149/2017

- одбио као неосновану уставну жалбу, јер је утврдио да нема повреда права зајемчених Уставом, у предмету Уж-12035/2018

- одбацио из процесних разлога уставнe жалбe у предметима Уж-5386/2016, Уж-1505/2017 и Уж-2289/2017

Zbog čega je Ustavni sud obustavio postupak ocene ustavnosti Zakona o PUNIP?

Kolega Darko poslao je 14.03.2019. g. zahtev Ustavnom sudu za informacije od javnog značaja u vezi postupka u predmetu IUz-351/2015 kojim je tražio sledeće podatke:
- ко је одређен да буде судија известилац у поменутом поступку - обједињеном предмету под бројем IУз-351/2015.
- обзиром да је подношењем предлога од стране овлашћених предлагача – две групе посланика НСРС покренут поступак, да ли је и када акт којим се покреће поступак достављен на одговор или мишљење доносиоцу оспореног акта (Народној скупштини Р. Србије) и који рок је одређен за давање одговора, односно мишљења, сходно Пословнику о раду Уставног суда.
- да ли је судија известилац примио одговор, односно мишљење доносиоца оспореног акта у одређеном року за њихово достављање, прикупио потребне податаке, обавештења и докумената од значаја за одлучивање Суда.
- да ли је судија известилац припремио предлог одлуке и доставио га председнику Суда, односно председнику одговарајућег већа.
- да ли је евентуално планирано да се у овом предмету одржи јавна расправа предвиђена у члану 37. Закона о Уставном суду.

Kolega Darko primio je 01.04.2019. g. odgovor Ustavnog suda po zahtevu za informacije od javnog značaja u vezi postupka u predmetu IUz-351/2015.
U odgovoru Ustavnog suda je navedeno sledeće:
- sudija izvestilac u predmetu IUz-351/2015 je sudija Jovan Ćirić.
- US nije dostavio podneti predlog na odgovor donosiocu osporenog zakona.
- nije planirano da se održi javna rasprava.

Iz ovog odgovora se vidi da Ustavni sud nije u potpunosti ispoštovao svoj Poslovnik o radu.
To smo pretpostavljali, obzirom da nije normalno objediniti predloge grupa narodnih poslanika - ovlašćenih predlagača za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, podnete 2018. godine, sa ranije podnetom inicijativom u predmetu IUz-351/2015 i drugim podnetim inicijativama. Zbog toga smo Darko i ja pitanja i formulisali tako da dobijemo odgovor da li je Ustavni sud poštovao Ustav, Zakon o Ustavnom sudu i proceduru propisanu Poslovnikom o radu Ustavnog suda.

Predlozi grupe narodnih poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, iz avgusta (pre prestanka važenja Zakona o PUNIP) i novembra 2018. godine (nakon prestanka važenja Zakona o PUNIP), spojeni su u isti predmet sa ranijim inicijativama u predmetu IUz-351/2015.

Sve je potpuno jasno iz gore navedenog odgovora Ustavnog suda i ranijih odgovora Ustavnog suda koji su dostavljeni Darku po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, koje objavljujem u prilogu.

Спајање и раздвајање предмета
Члан 43. Пословника о раду УС
Када постоји више предлога, односно иницијатива за оцену уставности истог закона или уставности и законитости другог општег акта, Суд ће на предлог председника Суда односно судије известиоца, по правилу, спојити све предлоге, односно иницијативе и по њима водити јединствен поступак и донети једну одлуку.
Ако се предлогом, односно иницијативом оспорава више општих аката истог или различитих доносилаца, или ако различита правна природа односа уређених оспореним општим актом отежава заједничко разматрање и одлучивање, Суд може раздвојити поступак по односним општим актима, односно правним питањима.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у другим поступцима пред Судом.

Радње у претходном поступку
Члан 44.
У претходном поступку се испитује уредност и допуштеност поднесака којима се покреће или иницира поступак пред Судом, достављају акти о покретању поступка, односно иницијативе на одговор и мишљење, прикупљају потребни подаци, обавештења и докази у циљу провере навода из иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предузимају друге процесне радње од значаја за одлучивање Суда.
Претходни поступак води судија известилац, коме у вођењу поступка и предузимању радњи помаже обрађивач предмета.

Претходно испитивање поднеска
Члан 45.
Када су предлог, уставна жалба, захтев или други акт којим се покреће поступак пред Уставним судом, односно иницијатива, неразумљиви, непотпуни, не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, судија известилац ће од подносиоца затражити да, у року од 15 дана, отклони недостатке и упозориће га на последице пропуштања утврђене Законом.
Ако недостатак буде отклоњен у остављеном року, као дан подношења акта из става 1. овог члана сматра се дан када је акт први пут био поднет Суду.

Достављање на одговор
Члан 46.
Ако су испуњене процесне претпоставке за покретање, односно вођење поступка, судија известилац ће, након претходног испитивања поднеска, акт којим се покреће поступак, односно иницијативу доставити на одговор или мишљење доносиоцу оспореног акта и одредити рок за давање одговора, односно мишљења.
На захтев доносиоца оспореног акта, судија известилац може да продужи рок за достављање одговора, односно мишљења, ако за то постоје оправдани разлози.
Ако одговор, односно мишљење не буде достављено у остављеном року, судија известилац може наставити поступак.

Предлог одлуке
Члан 47.
После испитивања предлога, захтева, другог акта којим се покреће поступак пред Судом, односно иницијативе, пријема одговора, односно мишљења доносиоца оспореног акта или истека рока за њихово достављање, као и прикупљања потребних података, обавештења и докумената од значаја за одлучивање Суда, судија известилац припрема предлог одлуке и доставља га председнику Суда, односно председнику одговарајућег већа.
Предлог одлуке из става 1. овог члана, по правилу, садржи: назив, односно име подносиоца; дан пријема захтева; садржину захтева; садржину одредаба општег акта чија се уставност, односно законитост оспорава, односно садржину оспореног појединачног акта или радње; утврђено чињенично и правно стање у предмету; обраду уставноправног питања; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена и предлог за одлучивање.
Уз предлог одлуке из става 1. овог члана прилаже се: предлог, други поднесак којим се покреће поступак, односно иницијатива; одговор, односно мишљење доносиоца оспореног акта; аутентичан текст оспорене одредбе општег акта, односно оспорени појединачни акт; друга прибављена документација од значаја за одлучивање и одредбе аката у односу на које се врши оцена.
Предлог одлуке не може се дати на увид јавности пре него што о предлогу буде одлучено на седници.

Поступак за оцењивање уставности или законитости - извод

.......

Уставни суд ће обуставити поступак оцене уставности или законитости општих аката: 1) кад је у току поступка општи акт усаглашен с Уставом или законом, а Уставни суд није оценио да због последица неуставности или незаконитости треба донети одлуку због тога што нису отклоњене последице неуставности или незаконитости; 2) кад у току поступка престану процесне претпоставке за вођење поступка.

.......

Кад је у току поступка општи акт престао да важи или је усаглашен с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд, по правилу, обуставља поступак. Међутим, ако утврди да нису отклоњене последице неуставности или незаконитости општег акта који је престао да важи, Уставни суд може одлуком утврдити да општи акт није био у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом; ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт (дакле, онај који је важећи, који је у правном поретку) није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.

Претходно наведена правила поступка оцене уставности и правног дејства одлука Уставног суда, сходно се примењују у поступку одлучивања о сагласности закона и других општих аката са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Informacija o postupku za ocenu ustavnosti Zakona o PUNIP.pdf)Informacija o postupku za ocenu ustavnosti Zakona o PUNIP.pdf 582 kB

Poklon lekaru po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti

Objavljeno četvrtak, 25 april 2019 15:11Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 107
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Poklon lekaru po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti

Dipl. prav. Nikola Aleksić, 25.04.2019. - https://www.pravniportal.com/poklon-lekaru-po-novom-zakonu-o-zdravstvenoj-zastiti/

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti(„Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) primenjuje se od 11. aprila 2019. godine, kada je prestao da važi Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15,106/15, 105/17 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon).

Novim zakonom uvedene su zakonske odredbe koje se odnose na korupciju i sukob interesa, koje nisu postojale u prethodno važećem zakonu.

I. Sukob interesa i korupcija po novom zakonu

Članovima 234. i 235. novog zakona regulisan je sukob interesa.

Članom 234. propisano je da korupcija, u smislu ovog zakona, je odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.

Pod članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.

Izuzetno, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzorakakoji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.

Dakle, nekoliko uslova, koji moraju biti ispunjeni, propisano je da se poklon zdravstvenom radniku bio dozvoljen:

1. da je u pitanju poklon manje vrednosti ili reklamni materijal ili uzorak,

2. da poklon nije izražen novcu ili hartijama od vrednosti,

3. da pojedinačna vrednost poklona ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Od ova tri uslova, prvi uslov je praktično definisan preko ostala dva, važnija uslova.

Uslov pod 2. znači da se lekaru ne može dati, niti on može primiti novac (s obzirom da u praksi retko ko daje menicu, ček ili neku drugu hartiju od vrednosti).

Uslov pod 3. određuje da vrednost jednog poklona ne može preći 5% iznosa jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali se lekaru može dati više poklona, pod uslovom da ukupna vrednost svih poklona ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Ovaj uslov je i najsporniji, jer pre svega postavlja se pitanje u kom trenutku se procenjuje vrednost poklona, a logično bi bilo da je to prema stanju, odnosno visini iznosa jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa na dan davanja poklona. Druga spornija situacija može nastati u praksi, kada se lekaru daje više poklona, s obzirom da je tako nešto dozvoljeno, uzimajući u obzir odredbu o ukupnoj vrednosti poklona. Postavlja se pitanje da li se radi o jednoj radnji, kada se istog momenta lekaru daje više poklona, ili se to može učiniti i u dužem vremenskom periodu, npr. davanje nekoliko puta godišnje po jednog poklona, što može stvoriti brojne probleme u praksi prilikom primene ovih odredbi.

Navedena lica dužna su da preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti kako bi izbegli bilo kakvu situaciju sukoba interesa.

Na članove organa zdravstvene ustanove u javnoj svojini primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (“Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 53/2010, 66/2011-OUS, 67/2013-OUS, 112/2013-aut.tumačenje i 8/2015-OUS).

Ukoliko zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, odnosno član stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, ima sumnju u pogledu sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge, dužan je da o tome najkasnije narednog radnog dana obavesti etički odbor zdravstvene ustanove. Postupanje suprotno navedenom, predstavlja povredu radne obaveze, koja povlači disciplinsku odgovornost.

Etički odbor zdravstvene ustanove nadležan je, kada je u pitanju sukob interesa, za:

1) davanje saveta i smernica u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa i korupcije;

2) identifikovanje i smanjenje rizika za nastanak sukoba interesa i korupcije;

3) obuku i podizanje svesti zaposlenih o sprečavanju sukoba interesa i korupcije;

4) davanje mišljenja u slučajevima sumnje na sukob interesa i korupciju;

5) preduzimanje mera neophodnih za zaštitu lica koja su pružila informacije o slučajevima sukoba interesa i korupcije.

O sumnji na sukob interesa, etički odbor zdravstvene ustanove odmah obaveštava direktora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, radi pokretanja disciplinskog postupka, kao i nadležnu komoru zdravstvenih radnika. Sumnja na korupciju prijavljuje se etičkom odboru zdravstvene ustanove, odnosno tužilaštvu ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.

Član 235. propisano je da je davanje donacije zabranjeno ukoliko je ona namenjena organu koji vrši nadzor, inspekcijski nadzor, odlučuje o pravima, obavezama i interesu donatora ili na bilo koji način stupa u poslovni ili neki drugi odnos sa tim licima.

Davanje donacija je dozvoljeno ukoliko je isključena mogućnost neprikladnog uticaja, odnosno ukoliko ne postoji pretpostavka ili mogućnost takvog uticaja.

II. Krivičnopravni aspekt i sudska praksa

II.1. Krivično delo primanje mita

Kada je u pitanju korupcija u zdravstvu sa krivičnopravnog aspekta, pre svega se misli na izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. Krivičnog zakonika od strane zdravstvenog radnika. Šta je ovde sporno? U više odluka i u pogledu različitih krivičnih dela sudovi su zauzimali stavove da se lekar smatra službenim licem u smislu odredbi Krivičnog zakonika. Detaljnije o ovom spornom pitanju možete pročitati u tekstu „Da li je lekar službeno lice?“ i „Da li je poklon lekaru mito?

Prema trenutno važećem Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) članom 367, propisano je sledeće:

(1) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

(2) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti,

kazniće se zatvorom od dve do osam godina.

(3) Službeno lice koje izvrši delo iz st. 1. ili 2. ovog člana u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije,

kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

(4) Službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog člana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(5) Strano službeno lice koje učini delo iz st. 1. do 4. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo.

(6) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, a koje učini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog člana,

kazniće se kaznom propisanom za to delo.

(7) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.

Ono što je ovde važno napomenuti, a u kontekstu odredbi člana 234. novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti o vrednosti poklona, jeste da za postojanje krivičnog dela primanje mita, visina vrednosti poklona ili druge koristi nije bitna.

II.2. Sudska praksa

U ovom delu predstavićemo dve karakteristične odluke sudova u vezi sa krivičnim delom primanje mita od strane lekara.

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 413/2014 od 14. aprila 2014. godine, navodi se:

Neosnovano branilac okrivljenog u žalbi navodi da prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane presude pravna kvalifikacija radnji okrivljenog iz pobijane presude ne bi mogla da opstane, već da bi se samo moglo raditi o najlakšem obliku krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, s obzirom na to da je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio i u izreci presude jasno opisao da je okrivljeni zahtevao novac od oštećenog da operiše njegovog sina, odnosno pre obavljene operacije, a što čini bitno obležje krivičnog dela iz člana 367. stav 2. KZ. Činjenica da je okrivljeni novac primio nakon obavljene operacije ne ukazuje na to da se radi o najlakšem obliku ovog krivičnog dela iz člana 367. stav 4. KZ, već upravo govori u prilog pravnoj kvalifikaciji iz izreke pobijane presude, jer je nesumnjivo utvrđeno da je oštećeni pre izvršenja operacije obavestio policiju da je okrivljeni od njega zahtevao novac da bi operaciju izvršio, te da je došao neposredno nakon obavljanja operacije u kabinet okrivljenog, ispred kojeg je na njegov znak čekao policijski službenik, pa je okrivljeni oštećenom dao traženi novac u obeleženim novčanicama od po … evra, a koje je okrivljeni primio.“

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 3891/2011 od 4. novembra 2011. godine:

Prvostepenom presudom okrivljena je oglašena krivom da je kao lekar specijalista anestiziolog u ustanovi zdravstvene zaštite … u stanju uračunljivosti svesna svoje radnje i želeći njeno izvršenje, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno, posle izvršenja radnje koju je morala izvršiti zahtevala i primila poklon od oštećenog i to iznos od … eura, tako što je nakon pružanja zdravstvene …  pacijentkinji, a nakon obavljenog porođaja zahtevala od supruga porodilje da joj za već obavljene zdravstvene usluge – davanje epiduralne anestezije donese iznos od … eura, a koji iznos je primila u svojoj službenoj prostoriji iako je pacijentkinja za navedenu uslugu pre porođaja platila iznos od … dinara prema važećem cenovniku za vanstandardne usluge bolnice, čime je okrivljena izvršila krivično delo primanja mita iz člana 367. stava 4. u vezi sa stavom 2. KZ-a.

Pravilno je prvostepeni sud kvalifikovao radnje okrivljene kao izvršenje krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stava 4. u vezi sa stavom 2. KZ-a.“

Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a

Strana 6 od 548