Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Спомен-медаље за све учеснике рата 1999. г.

Objavljeno sreda, 12 jun 2019 12:03Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 107
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

ПРИЗНАЊА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ У НАТО АГРЕСИЈИ

Спомен-медаље за све учеснике рата 1999. г.

Породицама погинулих и профeсионалним припадницима војске већ се уручују споменице „Двадесетогодишњица одбране отаџбине од НАТО агресије”

Аутор: Милан Галовић, уторак, 11.06.2019. - http://www.politika.rs/scc/clanak/431598/Spomen-medalje-za-sve-ucesnike-rata-1999

Сви припадници Војске Југославије, који су учествовали у одбрани земље у време НАТО агресије 1999. године, без обзира на држављанство које данас имају, добиће спомен медаље, сазнаје „Политика” у Министарству одбране.
Ово се односи и на све резервисте, а спомен-медаље биће уручене и породицама учесника рата који су у међувремену преминули. Спомен-медаље ће у значајном броју бити уручене наредне године, али и касније јер је реч о великом броју ветерана.
У међувремену, увелико је у току уручивање војних споменица Двадесетогодишњица одбране отаџбине од НАТО агресије. Споменица се уручује породицама погинулих припадника војске, као и професионалним припадницима Војске Србије, државним службеницима и намештеницима који су у време поменутог рата били у активној служби. Ово признање добиће и пензионисани припадници војске који су, иако су тада били пензионери, учествовали у одбрани земље 1999. године.
– Уручивање наведене војне споменице реализује се на нивоу команди, јединица и установа Министарства одбране и ВС на пригодним свечаностима – објашњавају у Министарству одбране.
Тако су на пригодној свечаности у Команди Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у Земуну уручене војне споменице ветеранима 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства и 126. бригаде за ваздушно осматрање јављање и навођење. Борцима 549. моторизоване бригаде споменице су уручене у Лесковцу, а њиховим саборцима из 37. моторизоване бригаде у Краљеву.
Осим војних споменица, професионалним припадницима војске учесницима рата 1999. године уручују се и војне спомен-медаље за учешће у борбеним дејствима на територији Савезне Републике Југославије.
Услов за добијање ове медаље јесте да је реч о припадницима војске који су учествовали у борбеним дејствима од 23. марта до 26. јуна 1999. године, што се доказује решењем надлежног старешине. Такође, да би неко стекао ову медаљу не сме иза себе имати дисциплинске казне, као ни кривични поступак због кривичног дела које се гони по службеној дужности, односно услов је да није осуђиван.
– Наредбу о додељивању војне спомен-медаље за учешће у борбеним дејствима на територији Савезне Републике Југославије доноси министар одбране, а на предлог надлежног старешине – објашњавају у Министарству одбране.
Додељене војне спомен-медаље и војне споменице су посебна врста војних признања и не представљају основу за остваривање посебних бенефита и права, прецизирају у овом министарству.
Када је реч о споменицама и медаљама за учеснике рата, на који начин Министарство одбране подржава њихова удружења?
Сарадња Министарства одбране и ВС са удружењима ветерана остварује се кроз годишњи план сарадње Министарства одбране са удружењима, за сваку календарску годину посебно, а на основу исказаних потреба удружења и могућности, одговарају у Министарству одбране.
Сарадња се, како кажу, одвија у областима учешћа представника удружења у обележавању годишњица значајних догађаја из војне историје, присуства представника удружења прослави Дана ВС, дана родова и служби и дана јединица и установа ВС, организовања информисања – предавања удружењима, организовања посета чланова удружења јединицама и присуства припадника Министарства одбране на промоцијама, комеморацијама и осталим скуповима у организацији удружења.
– Министарство одбране учествује у финансирању њихових пројеката од значаја за одбрану, у складу са расположивим финансијским средствима – објашњавају у овој институцији.

Одрживост пензијског фонда је врло могућа

Objavljeno ponedeljak, 10 jun 2019 15:00Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 239
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Одрживост пензијског фонда је врло могућа

10/06/2019Пише: Јован Тамбурић *

https://izmedjusnaijave.rs/%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%bf%d0%b5%d0%bd%d0%b7%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d1%84%d0%be%d0%bd%d0%b4%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d0%b2%d1%80%d0%bb%d0%be-%d0%bc%d0%be%d0%b3/

У току је највећа пљачка пензионера у историји Србије

- На измене састава Управног одбора Фонда као неуставно и незаконито преузимање управљања Фондом од стране Владе РС односно странака владајуће коалиције нису уопште реаговали синдикати запослених, синдикати и Удружења пензионера у Србији.

- Пензионерима Србије се актуелна власт сваке године захваљује на учешћу у стабилизацији јавних финансија, а пензионере нико никада ништа није питао у вези те наводне стабилизације јавних финансија односно пензијског система Србије.

- Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је трајно оштетила-опљачкала и око 450.000 нових пензионера

- До краја 2014. године судови су потврдили власништво Фонда на 18 бања у Србији због чега је оспорена намера Владе Србије да бање приватизује без његовог учешћа. Вероватно је и судски потврђено власништво Фонда над бањама био један од разлога подржављења управљања Фондом, због чега је промењени Управни одбор убрзо донео одлуку о уступању бања Агенцији за имовину Републике Србије ради њихове приватизације.

- Одлагањем корените реформе Фонда губи се могућност ангажовања јавних ресурса за обезбеђење његове одрживости због њихове убрзане приватизације.

Ове године је касније него ранијих почело терорисање пензионера и јавности Србије о будућем повећању пензија и неодрживом односу броја запослених и пензионера. Наравно да је то део манипулације са јавношћу, старим и болесним пензионерима зависницима од програма телевизија са националном фреквецијом и штампаних медија заљубљених у актуелну власт.

Чак ни новинари у независним медијима oсим портала Пензин, не пишу аналитичке текстове о прикривеној реформи пензијског система Србије, незаконитостима у управљању Републичким фондом ПиО (РФ ПИО) и дискриминацији садашњих и будућих пензионера. Писањима о односу броја запослених и броја пензионера и судбини пензијског система повод су били годишњи извештаји РФ ПиО у којима се прикривају информације о уплатама доприноса ПИО и послодавцима који ту законску обавезу не извршавају.

Влада незаконито преузела управљање Пензијским фондом

Да Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије дође то таквих информација два пута није помогло ни решење Повереника за информације. Извештаје о раду и финансијском пословању једногласно је усвајао и једини представник пензионера у Управном одбору РФ ПиО који је ових дана испред Градске организације пензионера Београда обновио иницијативу пред Скупштином Града Београда, да се у знак захвалности због доприноса пензионера у финансијској консолидацији Београда и државе, именује Трг трећег доба или Трг пензионера. Сама иницијатива говори о његовој политичкој подобности и степену забринутости за стандард пензионера. После смањења броја чланова Управног одбора РФ ПИО 2014. године са 21 на 7 чланова, поставља се питање способности и капацитета његових чланова да стручно и одговорно контролишу рад Фонда ПиО. На измене састава Управног одбора Фонда као неуставно и незаконито преузимање управљања Фондом од стране Владе РС односно странака владајуће коалиције нису уопште реаговали синдикати запослених, синдикати и удружења пензионера у Србији.

Део њих недовољно информисан, а део поткупљен учешћем њихових представника у разним одборима и саветима Владе или толерисањем бизниса којима се баве. На неуставност промене Управног одбора нису указали ни стари чланови одбора који су 2012. године, покренули реформу Фонда у складу са својом и Студијом Светске банке о пензијском систему Србије. Већ тада су анализе показивале да измештањем других обавеза државе из фонда и тржишним ангажовањем имовине дотације буџета су могле да се спусте испод 15%. Промена у управљању Фондом је припремљена „анализама“ Фонда и изјавама министра рада Александра Вулина у којима се указивало „да су дотације државе фонду преко 50% његових потреба па је логично да држава има и одлучујућу реч у његовом управљању“.

Истина је, да је Фонд ПиО на основу података које Фонд званично доставио УСПВЛС дотиран из буџета 2014. године са 250,358.671 динарa, од 598,096.320 динара или 41,86% а 2015. године са 210,177.760 динара од 573,941.659 динара или 36,62%. Образложење смањења броја чланова Управног одбора у децембру 2014. године да се то чини због уштеде на накнадама за рад чланова Управног одбора је прикрило намеру да се управљање фондом подржави и учини нетраспарентним.

Пензионерима Србије се актуелна власт сваке године захваљује на учешћу у стабилизацији јавних финансија. Делу пензионера способних да разумеју о чему се ради никако није јасно због чега се исказује захвалност када пензионере нико никада ништа није питао у вези те наводне стабилизације јавних финансија односно пензијског система Србије. На основу извештаја министра финасија Вујовића, Фонда ПИО и анализа Фискалног савета очигледно да је у току спровођење плана финансијске консолидације или друштвених реформи које се спроводе само на терет пензионера. Кључни захтеви ММФ да се спроведу реформе у управљању јавним сектором још увек нису ни почели да се спроводе.

Актелна власт по стеченом рефлексу и у области пензија користи једно неосновано објашњење да су претходници неодговорним повећањем пензија у другој половини 2008. године угрозили финансијску стабилност пензијског система. Никако им није јасно зашто тадашњи властодршци нису имали храбрости да игноришу законску обавезу да се пензије ускладе за раст инфлације претходних година.

Неуставно је кад се пензије редовно не усклађују

Одмах по преузимању кормила 2012. године актуелна власт је ограничила раст пензија на 1% годишње без обзира на раст инфлације и БДП како је било регулисано законом. На такaв начин је почела прерасподела БДП тако што се прекинуло са одржавањем реалне куповне моћи пензија њиховим усклађивањем са растом инфлације односно цена. Редовно усклађивање пензија је уствари враћање пензионерима дела прихода буџета који је увећан повећањем пореза и акциза на повећане цене роба и услуга. Уколико нема усклађивања ти увећани приходи буџета се расподељују другим корисницима буџета, а пензије се тако обезвређују јер им се смањује куповна моћ.

Треба напоменути да је Уставни суд СЦГ 2002. године донео одлуку да је прекид редовног неусклађивања пензија од 1997 до 2000. године био неуставан па је због тога посебним програмом извршена надокнада штете пензионерима.

Према статистичим подацима које је користио Фискални савет у својој анализи „У ПОТРАЗИ ЗА ЕКОНОМСКИ ОДРЖИВОМ И ДРУШТВЕНО ПРИХВАТЉИВОМ ФОРМУЛОМ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА“ од 6. фебруара 2019. године, видљиво је да је инфлација у периоду од 2012. до 2018. године износила 26,6% а раст БДП 12,1% што је требало довести до усклађивања од најмање 32%. Према подацима у том периоду су пензије усклађене само за 8,9% што значи да су пензионери ускраћени за 23,1% једнократно, док би парцијално (годишње) повећавање укупно било и до 30% кумулативно. Просечно годишње усклађивање је требало да износи око 5% годишње. На такав начин је просечно пензионерима неусклађивањем ускраћивано од двеста милиона до милијарде евра годишње односно за шест година, цео један годишњи буџет Фонда ПИО.

Држава отима од пензионера и покрива губитке

Када се зна да је смањивањем дела пензија по закону о привременом уређивању начина исплате пензија од пензионера отимано око 210 милиона евра, за четири године је то била сума од око 840 милиона евра без камата и судских трошкова. Укупна уштеда како кажу лажни реформатори, или отомање од пензионера што стварно јесте, износи од 5до 6 милијарди евра. Актуелна власт је делимично у праву када стално понавља да су пензионери сачували фискалну стабилност државе, игноришући чињеницу да их нико о томе није ни питао. Вероватно да би пензионери то прихватили да их је неко питао и да знају где је толико новац потрошен. Овом назови реформом власт је извршила прерасподелу БДП трошећи новац на покривање губитака јавних предузећа и финасирање страних инвеститора кријући своју неспособност да управља државом поштујући имовинска и стечена права њених грађана.

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија чија примена је најављена на три године је укинут тек после 47 месеци! Законом о иземанама Закона о ПиО није одмрзнуто редовно усклађивање пензија јер се њиме, како смо видели, од свих пензионера у 2019. години кумулативно отима скоро милијарда евра. Да би прикрила наставак неусклађивања власт је у измене Закона о ПиО увела и додатак уз пензију од 5% за пензије до 26.643,75 динара и увећање до 5% уз пензије од 26.643,75 до 34.003,91 динара тако да увећање за пензију од 34.003,91 буде нула. Увећањем по одлуци Владе, уместо по Закону власт је појачала утисак о “никад већим” пензијама највећем броју пензионера и тако стварала утисак о успешности финансијске стабилизације, а део њих и поткупила.

Корупција пензионера са пензијом мањом од просечне се врши и слањем у бању на рехабилитацију о трошку свих пензионера. Директорка Фонда ПиО није доказала да пензионери са пензијом већом од просечне имају више могуности да сами финасирају своју рехабилитацију у бањи. Такав правилник је неуставан јер врши дискриминацију пензионера по основу висине пензије. Одредбе Устава Србије гарантују равноправност односно право свих пензионера да под одређеним условима бесплатно користе бање.

Наравно да Влади Србије није забрањено да посебним социјалним програмима помаже свим грађанима који немају довољно за живот или за бању. Овако то имплицира корупцију односно куповину гласова на будућим изборима.

Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је исто тако трајно оштетила-опљачкала око 450.000 нових пензионера, којима је почетна пензија одређена на основу вредности бода који од 2012. године није адекватно усклађиван са растом цена и БДП.

Смањивањем и неусклађивањем пензија власт је додатно урушила поверење у пензијски систем Србије па је у периоду наводног спашавања јавних финасија смањењем и неусклађивањем пензија број уплата на минималну основицу повећан скоро за 100% о чему је податке износио министар финансија Вујовић у скупштинској расправи о буџету за 2017. годину. Због ове чињенице и недоступних података о уплатама доприноса ПиО у Фонд необјашњиво је смањење дотација буџета са 48,2% у 2012. години на 27,9 % у 2018. години имајући у виду да се знатно повећао број уплата доприноса ПиО на минималну основицу.

Табела 1: Економски показатељи у претходној деценији, у процентима

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

Бруто домаћи производ, реални раст

5,7

-2,7

0,7

2,0

-0,7

2,9

-1,6

1,8

3,3

2,0

4,4

Инфлација (просек периода)

11,7

8,4

6,5

11,0

7,8

7,8

2,9

1,9

1,2

3,0

2,0

Номинални раст бруто зарада

17,9

8,8

7,5

11,1

8,9

5,7

1,2

-0,5

3,8

3,9

6,0

Номинални раст доприноса

16,3

2,5

1,3

7,6

9,6

6,1

1,1

0,3

4,3

7,6

9,3


Извор: Званичне статистике и обрачун Фискалног савета за наплату доприноса.

Укидањем Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, актуелна власт није, у складу са чланом 58. Устава регулисала повраћај привремено узете имовине односно неисплаћених делова пензије којима су оне смањиване од новембра 2014. до октобра 2018. године.

Уставни суд Србије је игнорисањем иницијатива и покренутих поступака за оцену уставности Закона је урушио уставни поредак и поверење грађана у ту највишу судску инстанцу. Фонд ПиО, основни, виши и апелациони судови су на сваком кораку обесхрабривали оштећене пензионере да покрећу управне и судске поступке ради заштите њихових права.

Посебан проблем у остваривању права представља немогућност покретања групних судских поступака и веома високе судске таксе. Део удружења и синдиката пензионера су извршили опструкцију покретања судских поступака за накнаду штете због смањења пензија на почетку примене закона када су износи штете били мањи а самим тим и висина судских такси. Међу оштећеним пензионерима је стварано убеђење да ће синдикати пензионера да се у њихово име изборе за правду пред Европским судом за људска права, због чега нису сами покретали судске поступке.

На крају остају три опције надокнаде штете нанете пензионерима смањењем пензија:

1. Накнада штете само пензионерима који су покренули парничне тужбе и тако спречили застаревање својих потраживања после одговарајућих одлука Уставног суда Србије или ЕСЉП у Стразбуру;

2. Доношење закона од стране актуелне власти обештећењу свих пензионера оштећених смањењем пензија;

3. Промена актуелне власти и доношење закона о обештећењу оштећених од стране нове, одговорније и моралније власти.

У Србији као и у већини европских земаља пензијски систем је у кризи због све већег броја пензионера и све мањег броја осигураника-запослених који уплаћују доприносе ПиО. У највећем броју европских држава је извршена или је у току реформа пензијског система којом они постају одрживији, а осигураницима су створене и друге могућности осигурања мирне старости.

Измене пензијског система Србије изменама Закона о ПИО од 2003. године до сада, не би могле да се назову реформом јер не постоји ниједан план реформе који је припремљен и усвојен уз консензус свих субјеката који су стекли права уплатама у Фонд.

Управни одбор Фонда усвојио је 2012. Студију и стратегију реформе Фонда на основу којих су покренуте активости на припреми плана промена тако да Фонд постане финасијски одржив. У том смислу су покренути и судски поступци доказивања власништва над 27 бања које је Влада Србије намеравала да приватизује. Покренуте су и активности утврђивања судбине власничих удела Фонда у предузећима која су приватизована.

Могућа је и реална одрживост пензинског система

Наиме Фонд ПиО је „ослобођен“ имовинског учешћа у свим приватизованим предузећима од 1996. године када је Законом о приватизацији Фонду дато 20% власничког удела у предзећима која су приватизована да би изменама закона 2002. године имовински удео био смањен на 10%. Давањем власничког удела фонду ПиО у свим предузећима која се приватизују била је законска компезација дугогодишњег ангажовања слободних финансијских средстава Фонда за развој привреде и инфраструктуре у Србији. Предлог посланика да се формира скупштински одбор за утврђивање чињеница у управљању имовином Фонда ПиО, Народна скупштина 2015. године није прихватила.

До краја 2014. године судови су потврдили власништво Фонда на 18 бања у Србији због чега је оспорена намера Владе Србије да бање приватизује без његовог учешћа. Вероватно је и судски потврђено власништво Фонда над бањама био један од разлога подржављења управљања Фондом, због чега је промењени Управни одбор убрзо донео одлуку о уступању бања Агенцији за имовину Републике Србије ради њихове приватизације.

Поступци утврђивања судбине имовинских удела Фонда у предузећима која су приватизована су обустављени а приватизација Жељезаре Смедерево, РТБ Бор и ПКБ без утврђивања власничког удела Фонда у њима говори о игнорисању важећег закона од стране актуелне власти. Обезбеђење стечених права у ПиО за која гарантује држава за око четири милиона грађана Србије намеће потребу и обавезу експертске реформе пензијског система тако да он постане одржив и мање зависан од буџета. Потпуна независност Фонда од дотација из буџета је немогућа због раније преузетих обавеза од стране државе као послодавца и његовог јемца.

Када би се здравствена заштита пензионера, туђа нега и помоћ, накнада за телесно оштећење финансирали из буџета фонд би се додатно растеретио обавеза. Постоје и обавезе које држава по закону треба да финансира (као што је допуна до минималне пензије, борачке пензије, обавезе по основу доприноса за осигуранике с бенефицираним стажом, сервисирање војних пензија због тога што доприноси ПиО професионалних војних лица не могу сервисирати тренутне војне пензије, дотације пољопривредних пензија због смањења пољопривредних осигутраника итд.) и које би дотирала и да је фонд у суфициту.

Криминално је не утврдити судбину и повратити имовину Фонда ПИО која би могла да се стави у функцију његове одрживости. У једном броју држава пензијски фондови се финансирају рентама на природне ресурсе (нафта, вода, руде, пољопривредно и грађевинско земљиште, шума). Фонд ПиО би требало да има и власнички удео у делу јавних предузећа која још нису приватизована. (ЕПС, Телеком, Србијагас, аеродроми и др). Одлагањем корените реформе Фонда губи се могућност ангажовања јавних ресурса за обезбеђење његове одрживости, због њихове убрзане приватизације. Влада Србије, Министарство рада и Фонд ПиО би требало да буду покретачи јавне расправе о реформи Фонда, а не да конструисаним информацијама о његовом тренутном стању стварају неповерење у њега и утисак да је актуелна власт на отимање од пензионера била принуђена.

Уместо тргова захвалности пензионерима Србије би били важнији повраћај отетих делова пензије, надокнада пропуштених усклађивања пензија и реформа пензијског система Србије тако да он гарантује стечена права садашњих и будућих пензионера.

……………………..

* Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије

Karakteristike preinačujuće presude – praksa Ustavnog suda

Objavljeno nedelja, 09 jun 2019 19:22Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 255
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Karakteristike preinačujuće presude – praksa Ustavnog suda

Viši sud u Novom Sadu je 21.01.2019. g. preinačio prvostepenu presudu po kojoj je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje bio obavezan da penzioneru iz Bačke Palanke nadoknadi iznos umanjene penzije.

Bez mnogo razmišljanja i pitanja zašto, kako i po kom osnovu, bez profesionalne odgovornosti, ekspresno je preinačena prva presuda u Srbiji kojom je Osnovni sud u Bačkoj Palanci naložio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da penzioneru nadoknadi ukupno 405.154,52 dinara.

U oktobru prošle godine, Osnovni sud u Bačkoj Palanci doneo je prvu takvu presudu u Srbiji. Odluka Osnovnog suda u Bačkoj Palanci glasila je da je Republički Fond PIO, Filijala u Bačkoj Palanci, dužan da tužiocu isplati razliku između pripadajuće i isplaćene mesečne penzije za period od 9. decembra 2015. do 31. decembra 2017. sa pripadajućom kamatom.

U obrazloženju presude navedeno je da je "po stanovištu suda, tuženi bio dužan da svim korisnicima, pa i tužitelju kojima je umanjio penziju, prethodno po službenoj dužnosti donese rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku". Takođe i da je ovakvo umanjenje penzije u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonom o opštem upravnom postupku.

Obrazlažući svoju odluku donetu po žalbi RF PIO, drugostepeni organ, novosadski Viši sud, navodi da nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada Fonda PIO koji je tužen u ovom sporu.

"Zato što je do isplata umanjenih penzija došlo na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija koji Zakon je bio obavezujuć za primenu, pa je tuženi Fond PIO bio dužan da postupa u skladu sa ovim Zakonom, zbog čega ne može da postoji njegova odgovornost za razliku u iznosima penzije koje tužilac smatra 'pripadajućim', odnosno 'isplaćenim'", navode u Višem sudu. Sud je naveo i da je pomenutim Zakonom predviđeno da će se prilikom isplate, iznos penzije čija visina je već bila utvrđena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, procentualno umanjiti, tako da je tuženi Fond PIO u svom radu zapravo samo primenjivao Zakon po kome je on bio i ovlašćen, a ujedno i obavezan.

"Prilikom odlučivanja cenjena je činjenica da je taj Zakon - Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija u spornom periodu bio na pravnoj snazi u Republici Srbiji, dakle važio je, s obzirom na to da je Rešenjem Ustavnog suda Republike Srbije broj IUz-531/2014 od 23. septembra 2015. godine bila odbačena inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti", dodaju u Višem sudu.

Činjenica da je drugostepeni sud preinačio presudu ukazuje na mogućnost da ovaj sud nije bio nepristrasan. Jer, mogao je, na primer, da ukine presudu ako je našao da ona sadrži bitne povrede postupka usled kojih se ne može ispitati.

Dodatnu sumnju izaziva i činjenica da je drugostepenu presudu doneo sud koji nije bio stvarno nadležan. Zato je moguće da je Apelacioni sud, kojem su sve ove činjenice i zakonske odredbe bile poznate, proglašavajući se nenadležnim izbegao da odlučuje po žalbi u ovoj parnici. Moguće je da izvršna vlast nije imala dovoljan uticaj na sudije Apelacionog suda, a da je imala uticaja na sudije Višeg suda.

U procesnoj situaciji kada sud više instance u postupku po žalbi svojom odlukom preinačava odluku suda niže instance postoji veći stepen obaveze suda više instance da detaljnije, jasnije, preciznije obrazloži svoju odluku.

Da li preinačujuća presuda Višeg suda u Novom Sadu ima neophodne karakteristike preinačujuće presude u parničnom postupku?

Karakteristike preinačujuće presude – praksa Ustavnog suda

Dipl. prav. Nikola Aleksić

U nekoliko svojih odluka Ustavni sud zauzeo je stav, odnosno dao viđenje karakteristika preinačujuće presude u parničnom postupku, s obzirom da obrazloženja redovnih sudova, odnosno sudova viših instanci koji su donosili ovakve presude nisu bila u skladu sa pravom na pravično suđenje. Takođe, isti stav ima i Evropski sud za ljudska prava, na čije se odluke i poziva Ustavni sud.

I. Relevantne odredbe

Članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasniku RS”, br. 98/2006) propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Prema članu 394. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014 i 87/2018) drugostepeni sud će presudom da preinači prvostepenu presudu ako: 1) je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi; 2) je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima; 3) je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda; 4) smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

II. Praksa Ustavnog suda

U Odluci broj Už-1281/2014 od 6. oktobra 2016. godine, Ustavni sud navodi sledeće: Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da, saglasno navedenoj ustavnoj odredbi, kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, argumentovano i dovoljno obrazlože svoje odluke. Ova obaveza ne može biti shvaćena tako da se u odluci moraju izneti svi detalji i dati odgovori na sve iznesene činjenične i pravne tvrdnje stranaka. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju u svakom slučaju da obrazlože svoju odluku na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (videti, između ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine).

Takođe, u praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), zauzet je stav da je za ocenu ispunjenosti standarda prava na pravično suđenje neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta (videti presudu Helle protiv Finske, po predstavki broj 157/1996/776/1977, od 19. decembra 1997. godine, stav 60.).

Upravo u procesnoj situaciji kada sud više instance u postupku po žalbi svojom odlukom preinačava odluku suda niže instance postoji veći stepen obaveze suda više instance da detaljnije, jasnije, preciznije obrazloži svoju odluku.

Naime, kada žalbeni sud svojom odlukom preinačava prvostepenu odluku, on se faktički stavlja u položaj prvostepenog suda, jer tada drugostepeni sud zauzima sasvim drugačije (novo) pravno stanovište u odnosu na prvostepeni sud, a u trenutku donošenja osporene preinačavajuće presude, zakonitost i pravilnost takvog pravnog stanovišta nezadovoljna stranka više nije mogla da osporava (osim ako su bili ispunjeni uslovi za izjavljivanje revizije, s tim što su uslovi za izjavljivanje navedenog vanrednog pravnog sredstva bili mnogo strožiji i restriktivniji u odnosu na žalbu).

Ustavni sud dalje ukazuje da se osobenost pravnog stanovišta zauzetog u preinačavajućoj drugostepenoj presudi ogleda i u tome da razlozi dati u ovoj vrsti drugostepene presude moraju da ukažu zašto se drugostepeni sud ne saglašava sa pravnim stanovištem koje je zauzeto u prvostepenoj presudi, odnosno razlozi dati u obrazloženju preinačavajuće presude moraju na jasan i nedvosmislen način ukazati zašto je pogrešna ocena prvostepenog suda u pogledu spornog pravnog pitanja. Navedeno ima za cilj da samoj stranci u postupku bude poznato i jasno zašto se preinačava prvostepena presuda na njegovu štetu. Inače, prednosti zauzimanja istovetnog pravnog stanovišta u prvostepenoj presudi i u presudi po redovnom odnosno vanrednom pravnom leku ogleda se u tome da razlozi izneti u tim odlukama daju jasniju i precizniju sliku o osnovanosti nečijeg (tužbenog) zahteva, te su stoga jači i razumljiviji. (npr. presuda ESLJP u predmetu Lhermitte protiv Belgije, broj 34238/09, od 26. maja 2015. godine – radilo se o krivičnom slučaju, a strankama nije bilo jasno obrazloženje odluka domaćih redovnih sudova).

Odgovor našeg kolege, advokata Svetislava Poštića, na molbu kolege Miloljuba Dukovića

Objavljeno petak, 07 jun 2019 11:44Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 325
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Odgovor našeg kolege, advokata Svetislava Poštića, na molbu kolege Miloljuba Dukovića

Poštovani!

Naš kolega vojni penzioner, advokat Svetislav Poštić, dostavio mi je mejlom Odgovor na molbu kolege Miloljuba Dukovića, koji objavljujem u nastavku.

Ujedno dostavio mi je 16 presuda Upravnog suda po tužbama u predmetima u vezi donošenja rešenja za drugo redovno usklađivanje vojne penzije za 2007. godinu.

Sve navedene presude su pozitivne, odnosno Upravni sud presudom tužbu uvažava, poništava drugostepeno rešenje RF PIO i predmet vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje.
Navedene presude (16 presuda) objavljujem u prilogu.

Kolegi Svetislavu u ime vojnih penzionera – korisnika sajta, Miloljubovo i svoje ime zahvaljujem na pomoći, saradnji, dostavljenom Odgovoru i presudama ustupljenim za objavljivanje!

Odgovor našeg kolege, advokata Svetislava Poštića, na molbu kolege Miloljuba Dukovića:

Povodom molbe našeg kolege objavljene pod nazivom “Predmet po zahtevu za donošenje rešenja za drugo redovno usklađivanje vojne penzije za 2007. godinu - Miloljub Duković”, u prilogu dostavljam nekoliko presuda Upravnog suda u Beogradu koje se odnose na navedeno pitanje.

Iz tih presuda može se videti kakav je bio sadržaj žalbe i tužbe i kakav je stav Upravnog suda. Moj savet je da kolega Miloljub, pri pisanju tužbe, sledi logiku i stavove Upravnog suda, koju može videti u navedenim presudama.

Pozitivno je to što Upravni sud, kad je u pitanju naš zahtev za drugo redovno usklađivanje vojnih penzija za 2007. godinu, nije olako prešao preko činjenice da upravni organ ne rešava postavljeni zahtev, već se umesto toga bavi pitanjima koja nisu predmet ovog postupka.

Zbog toga se, prilikom postavljanja zahteva, izjavljivanja žalbe i podnošenja tužbe, treba kretati u samo okvirima osnovne ideje.

Smatram da je potrebno naglasiti da svaki upravni postupak i upravni spor, treba gledati kao poseban postupak koji ima svoje specifičnosti bez obzira što se, naizgled, radi o istom problemu.

Pogrešno je smatrati, da je za uspeh u upravnom sporu pred Upravnim sudom, dovoljno samo da se ispuni pelcer (obrazac tužbe) i da se pošalje sudu.

Za uspeh u upravnom sporu, nije dovoljno samo to da je neko drugi, u sličnoj situaciji, dobio pozitivnu odluku.
Upravni sud svoju odluku donosi u svakom predmetu posebno, polazeći od toga kakav je zahtev koji je postavljen prvostepenom organu, kakav je sadržaj žalbe i na kraju kakva je odluka drugostepenog organa.

Uvidom u predmet koji je objavljen na sajtu, zaključujem da je zahtev koji je postavljen prvostepenom organu, pravilno formulisan i jasan.

Međutim, u daljem toku postupka načinjeno je niz grešaka koje bi mogle dovesti da odbijajuće odluke u upravnom sporu.

Nisu u pitanju greške od kojih zavisi osnovanost zahteva, ali one mogu značajno uticati na odlučivanje Upravnog suda i, eventualno, dalji tok postupka.

Pri svemu tome, sud se neće opterećivati činjenicom da je po nekoj ranijoj tužbi, nekog drugog penzionera, za drugo redovno usklađivanje vojnih penzija za 2007. godinu, doneo pozitivnu odluku.

Pogrešni koraci koji su napravljeni u prethodnom postupku, koji su negativno uticali na tempo upravnog postupka, a mogu biti od značaja i za izradu tužbe i odluku upravnog suda:
1. Ako je zahtev uručen prvostepenom organu Fonda PIO, dana 16.06.2017. godine, žalbu zbog ćutanja uprave trebalo je izjaviti 18-19. 08. 2017. godine, a ne tek u decembru.
2. Žalbu zbog ćutanja uprave trebalo je dostaviti direktno drugostepenom organu-Direkciji u Beogradu, a ne preko prvostepenog organa (zahtev je podnet nakon stupanja na snagu Zakona o opštem upravnom postupku).
3. Nakon što je drugostepeni organ dana 25.01.2018. godine uvažio žalbu, a prvostepeni organ nije doneo rešenje po zahtevu, novu žalbu zbog ćutanja uprave trebalo je podneti po proteku 30 dana (najverovatnije početkom marta 2018. godine), a ne tek početkom septembra meseca 2018.
4. Uz žalbu zbog ćutanja uprave ne prilažu se nikakvi prilozi (prilozi opterećuju sadržaj žalbe, bespotrebno kasnije opterećuju Upravni sud).
5. U žalbi nije potrebno pozivati se na pravne propise koji regulišu navedeno pitanje (naročito kada je u pitanju Fond PIO i kada se radi o opšte poznatom problemu). Citiranje pravnih propisa, odnosno navođenje odredbi zakona, takođe opterećuje žalbu.
6. U žalbi zbog ćutanja uprave od 07.09.2018. podnosilac je trebao da se pozove samo na rešenje Direkcije fonda kojim je njegova prethodna žalba uvažena i na činjenicu da prvostepeni organ nije postupio po nalogu direkcije u roku od 30 dana, a ne da praktično dostavi žalbu u identičnom obliku kao i prvi put.
7. Nakon proteka roka od 60 dana od izjavljivanja žalbe, znači oko 8-10. novembra 2018. trebalo je podneti takozvani “naknadni zahtev” u skladu sa članom 19. Zakona o upravnim sporovima, a ne urgenciju koja je podneta tek 21.02.2019. godine.
8. Žalba od 19.03.2019. godine je preopširna, obiluje nepotrebnim nabrajanjem zakonskih propisa, i nepotrebnim prilozima. Naročito nije dobro dostavljati u prilozima kopije zakonskih akata. Ako podnosilac žalbe ne može da odoli da se poziva na zakonske propise, ne treba ih još i kopirati i dostavljati upravnom organu ili sudu. Upravni organ i sud su oni koji se moraju pozivati na zakonske propise u obrazloženju svojih odluka, a ne stranka u zahtevu ili žalbi.
9. U žalbi, podnosilac “sedi na dve stolice”:
Trebalo je potpuno razdvojiti zahtev za 4,21% kao deo vanrednog usklađivanja, od zahteva za 4,21% kao drugog redovnog usklađivanja za 2007. godinu.
Ovako, iz žalbe od 19.03.2019. godine, pre bi se moglo zaključiti da žalilac napada Zaključak Vlade od 30.10.2015. i da predlaže drugostepenom organu kakvu odluku “da ne donese”, nego šta zaista predlaže, odnosno kakvu odluku organ treba da donese.
10. O ovoj žalbi nije se smelo tvrditi da Odluka ministra odbrane od 20.03.2008. godine predstavlja REDOVNO usklađivanje penzije, jer je takva tvrdnja u ovoj žalbi upravo suprotna ideji da se traži donošenje rešenja o drugom redovnom usklađivanju za 2007. godinu (pa svi mi, a i oni, dobro znaju da smo mi drugo redovno usklađivanje za 2007. godinu već dobili posle odluke ministra odbrane iz marta 2008). To redovno usklađivanje uredno smo primali sve do novembra 2015. godine kada je Vlada rekla da je to, zapravo, deo vanrednog usklađivanja, a svi sudovi (zajedno sa Ustavnim sudom) kasnije, u svojim odlukama, sledili su taj stav.
Zato u ovoj priči, vanredno usklađivanje uopšte ne treba pominjati, jer nemamo osnova da u jednoj istoj tužbi (žalbi, zahtevu) tražimo i drugo redovno i deo vanrednog.
Ako bude sreće i zdravlja i delić zaboravljene pravde, ostvarićemo samo jedno od to dvoje. Dva puta po 4,21% ne možemo ni teoretski.
11. Nepotrebna opširnost žalbe ili tužbe bitno utiče na volju sudije u upravnom sudu da je, uopšte, pažljivo pročita. Nemaju sudije vremena za to. Tužbe i prilozi (žalba) čitaju se samo letimice, brzim pregledom po dokumentu da bi se eventualno zadržali na nečemu što smatraju bitnim. Sudiju naročito opterećuje nabrajanje propisa, naročito ako lično smatraju da ti propisi nisu bitni za donošenje odluke. Zbog preobimnosti žalbe i tužbe, često se desi da sudija ni ne zapazi ono što je bitno, jer to ostane zatrpano u moru brojeva, datuma, članova, citata...
12. Ponavljam, većina upravo iznetih zapažanja nije od presudnog značaja za osnovanost zahteva, žalbe ili tužbe, ali bitno utiče na konačnu odluku Upravnog suda.

U svakom slučaju, pisanje tužbe u ovoj konkretnoj situaciji treba da bude predmet za sebe. Neki tuđ pelcer-obrazac, nije upotrebljiv.

Svaki obrazovan čovek, a naročito podoficir ili oficir u penziji, mogu da napišu kvalitetnu upravnu tužbu.

Vojni penzioneri koji imaju vremena i volje mogu uspešno da se upoznaju sa zakonskim propisima koji regulišu predmetnu materiju i da na bazi toga vode svoj upravni postupak i spor. Ako ima je baš stalo da taj, po pravilu tuđ posao, urade sami.

Zakon o upravnim sporovima vrlo je kratak, a iz njega nam za pitanje vojnih penzija treba samo jedna četvrtina do jedne trećine zakonskih odredbi.

Zakon u opštem upravnom postupku je znatno duži ali i iz njega nam u konkretnom slučaju treba samo manji deo. Pri tom nikako ne treba ispustiti iz vida prvi deo zakona koji u suštini predstavlja opšte principe, ali ne treba zanemariti ni završene odredbe.

Formalni okviri za pisanje zahteva, izjavljivanje žalbi i podnošenje tužbi su vrlo važni jer ako se oni ne ispuštuju, spor se može izgubiti, bez obzira što su ’’svi drugi’’ u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, spor dobili. Razlika može da bude samo u nepoštovanju forme ili rokova, pa da rezultat bude sasvim suprotan od očekivanog.

Iz Zakona o PIO koristi se samo mali deo odredbi koje se odnose na ’’našu stvar’’.

Ne sumnjam da je svako sebi najbolji majstor, ali se treba koristiti i iskustvima drugih, posebno stavovima Upravnog suda izraženim u već donetim presudama.

Nadam se da će ova analiza nekom biti od pomoći.

Kolegi Miloljubu želim uspeh u sporu.

Samo treba da uloži malo više truda na proučavanju navedenih zakona i malo pažljivije da analizira savete ostalih kolega koji imaju više iskustva.

Svetislav Poštić, Pančevo

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (12 U 17177 17.pdf)12 U 17177 17.pdf 1016 kB
Download this file (12 U 18825 17.pdf)12 U 18825 17.pdf 1055 kB
Download this file (12 U 19016 17.pdf)12 U 19016 17.pdf 978 kB
Download this file (15 U 17941 17.pdf)15 U 17941 17.pdf 884 kB
Download this file (15 U 18710 17.pdf)15 U 18710 17.pdf 1006 kB
Download this file (16 U 14360 17.pdf)16 U 14360 17.pdf 938 kB
Download this file (17 U 16626 17.pdf)17 U 16626 17.pdf 908 kB
Download this file (20 U 1050 18.pdf)20 U 1050 18.pdf 1257 kB
Download this file (20 U 16621 17.pdf)20 U 16621 17.pdf 1578 kB
Download this file (23 U 17457 17.pdf)23 U 17457 17.pdf 908 kB
Download this file (23 U 18482 17.pdf)23 U 18482 17.pdf 1082 kB
Download this file (23 U 18753 17.pdf)23 U 18753 17.pdf 1175 kB
Download this file (27 U 16192 17.pdf)27 U 16192 17.pdf 1126 kB
Download this file (6 U 16629 17.pdf)6 U 16629 17.pdf 1272 kB
Download this file (6 U 18481 17.pdf)6 U 18481 17.pdf 1211 kB
Download this file (6 U 19273 17.pdf)6 U 19273 17.pdf 917 kB

Strana 7 od 353