Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Одлука Уставног суда по уставној жалби број Уж-3972/2015 од 26.04.2018. г.

Objavljeno subota, 27 oktobar 2018 12:53Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1365
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Одлука Уставног суда по уставној жалби број Уж-3972/2015 од 26.04.2018. г.

Уставни суд, Велико веће, у поступку по уставној жалби М. М. из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. априла 2018. године, донео је

О Д Л У К У

1. Усваја се уставна жалба М. М. и утврђује да је у управном поступку који је вођен пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање - Служба филијале за град Београд у предмету број 181.6-2 73/16 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Утврђује се право подносиоцa уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 500 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.

Из Образложења:

М. М. из Београда је, 18. јуна 2015. године, Уставном суду поднео уставну жалбу, а потом и допуне уставне жалбе, између осталог, због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије у управном поступку који се води пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање - Служба филијале за град Београд у предмету број 181.6-2 73/16. Подносилац је поставио захтев за накнаду нематеријалне штете.
Подносилац је 23. новембра 2017. године поднео Уставном суду уставну жалбу против пресуде Управног суда У. 16992/16 од 16. октобра 2017. године, због повреде начела и права из чл. 21, 32, 36, 58. и 70. Устава. Подносилац се позвао и на повреду зајемчених чл. 6, 13. и 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, као и чланом 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију. Уставни суд указује да је садржина права гарантована означеним одредбама Европске конвенције зајемчена одговарајућим одредбама Устава, због чега Уставни суд постојање њихове повреде испитује у односу на одговарајуће одредбе Устава. Подносилац је поставио захтев за накнаду материјалне штете. Ова уставна жалба је у Суду заведена под бројем Уж-10602/2017.

Обе уставне жалбе односе се на управни поступак и управни спор у вези усклађивања пензије за 11,06 % почев од 1. јануара 2008. године, у коме је на крају Решењем првостепеног органа управе број 181.6-2 73/16 од 29. јула 2016. године одређено да подносиоцу усклађена пензија почев од 1. јануара 2008. године за 11.06% износи на дан доношења решења 73.704,35 динара, да је пензија усклађена закључно са 1,25% за децембар 2015. године, а да ће се о исплати усклађеног износа пензије одлучити допунским решењем. Тим решењем је подносиоцу уставне жалбе пензија усклађена за 6,57 %, уместо за 11,06 %. Жалба подносиоца уставне жалбе на то решење је од стране другостепеног органа одбијена, а након тога је одбијена и његова тужба Управном суду.

Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), спојио поступке по уставним жалбама у наведеним предметима, ради заједничког одлучивања, тако што је предмет Уж-10602/2017 припојио предмету Уж-3972/2015.

Подносилац уставне жалбе сматра да му је у поступку који је покренут по његовом захтеву за усклађивање пензије за 11,06 % почев од 1. јануара 2008. године, повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.

Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, Уставни суд најпре указује да управни поступак који је био правноснажно окончан пре изјављивања уставне жалбе од 12. априла 2012. године поводом које је донета Одлука Уставног суда Уж-2981/2012 од 24. октобра 2012. године, није део поступка који је пред Управним судом и органима управе уследио након доношења наведене одлуке Уставног суда, већ се ради о посебном поступку у коме се та одлука Суда извршава. Стога је Уставни суд, у конкретном случају, ценио само период од достављања Одлуке Уставног суда Уж-2981/2012 од 24. октобра 2012. године Управном суду, односно од 2. новембра 2012. године, па до правноснажног окончања предметног поступка. Сагласно својој досадашњој пракси, Уставни суд је у оквиру наведеног периода управни поступак и управни спор, посматрао као јединствену целину. Из наведеног произлази да је оспорени поступак трајао пет година.
Уставноправна оцена укупног поступка у овој управноправној ствари, заснована на досадашњој пракси Уставног суда, потврђује да је у конкретном случају повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава. Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио повреду наведеног уставног права и усвојио уставну жалбу, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоцу уставне жалбе због констатоване повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од 500 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава - раздео Министарство правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је претрпео подносилац уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја за утврђивање висине ове штете, посебно дужину трајања предметног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео због наведеног поступања органа управе и Управног суда. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је, такође, имао у виду праксу овога суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економске и социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном пружа одговарајуће задовољење.

Имајући у виду наведену садржину уставне жалбе, а полазећи од надлежности Уставног суда и граница деловања Уставног суда у уставносудском поступку, Уставни суд је оценио да се наводима подносиоца од Уставног суда суштински тражи да, поступајући као инстанциони суд, још једном испита законитост одлука донетих у претходно вођеном управносудском поступку који је окончан оспореном пресудом Управног суда. Овакву оцену Уставног суда потврђује и то да подносилац у уставној жалби углавном понавља наводе које је истицао најпре у жалби, а потом и у тужби Управном суду. С обзиром на наведено, Уставни суд не може прихватити наводе подносиоца као уставноправне разлоге којима се аргументују тврдње о повреди права на правично суђење. По оцени Уставног суда, Управни суд је у оспореној пресуди довољно и на разумљив начин образложио зашто одбија тужбу подносиоца као неосновану, те шта чини суштинске разлоге на основу којих је тако одлучено.
Имајући у виду да повреду осталих начела и права која је означио у уставној жалби подносилац изводи из повреде права на правично суђење, Уставни суд, полазећи од претходно изнетог, ове наводе није посебно разматрао, као ни захтеве акцесорне природе које је поставио у уставној жалби.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Presuda UpS od 16.10.17. g. - Matic Miroslav.pdf)Presuda UpS od 16.10.17. g. - Matic Miroslav.pdf 2792 kB
Download this file (Уж-3972-2015.doc)Уж-3972-2015.doc 48 kB

Савези пензионера тврде да има новца за пензије

Objavljeno subota, 27 oktobar 2018 08:24Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 212
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Савези пензионера тврде да има новца за пензије

Удружења најстаријих сматрају да је потребно у што краћем року поново успоставити формулу за редовно усклађивање пензија, тим пре што ова примања ни у протекле четири године нису пратила раст инфлације

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, петак, 26.10.2018.

http://www.politika.rs/scc/clanak/414270/Savezi-penzionera-tvrde-da-ima-novca-za-penzije

Укупан буџетски простор од седам одсто, за повећање масе пензија, оставља могућност да се примања најстаријих у 2019. години повећају и то минимум за раст инфлације, која неће прећи два и по до три одсто, тврди за „Политику” Милан Ненадић, потпредседник Савеза пензионера Србије и председник Савеза пензионера Војводине.
Упитан како се дошло до такве рачунице, када Фискални савет тврди да за ново повећање у наредној години нема пара, јер је влада већ све потрошила у овој, Ненадић одговара, да је то могуће јер је од ових седам одсто – четири, а не пет, сасвим довољно да се покрију трошкови враћања умањених пензија на законски ниво од октобра 2014. године.
– То је могуће и због чињенице да је у основицу пензијске потрошње за 2018. ушло законско повећање пензија за два месеца, јер се закон примењује за исплату октобарских пензија у новембру и децембру – објашњава Ненадић. Преостала три одсто може да се искористи за усклађивање примања у 2019. години, како она не би реално наставила да падају, а да се при томе не наруши стабилност пензијског система.
Да простора за повећање у наредној години има поткрепљује најновијим статистичким подацима према којима је у јулу ове године у односу на децембар прошле мање пензионера око 8.000. Њихов број се и даље смањује, што такође оставља простора да се пензије и наредне године усклађују с растом потрошачких цена.
Каже да је важно да најсиромашнији пензионери наставе да добијају посебне новчане додатке уз пензију јер је и изменом Закона о ПИО утврђено да тај новац обезбеђује држава у буџету тако да неће оптеретити пензијску потрошњу.
– Осим тога Уредба о посебној новчаној накнади за пензионере с најнижим примањима не односи се и на наредну годину, већ само на 2018. годину. Нови износ помоћи влада ће утврдити наредне године у зависности од расположивих средстава у буџету. То ће бити највише до 0,3 одсто БДП-а – каже Ненадић.
Дакле, повећање масе пензија седам процената оставља довољно буџетског простора да се исплаћују законске пензије и да преостане пара и за наставак редовног усклађивања у 2019. години.
То усклађивање масе пензија у овом проценту неће додатно оптеретити јавне финансије и може се сматрати економски одрживим, јер ће на овај начин укупно учешће расхода за пензије у бруто домаћем производу остати непромењено у 2019. години.
Ненадић наводи да је потребно у што краћем року поново успоставити формулу за редовно усклађивање пензија, тим пре што ова примања ни у протекле четири године нису пратиле раст инфлације, већ их је држава повећавала колико је у датом часу имала пара на располагању, закључује наш саговорник.

Коментар:

- Закон о ПИО, члан 207а*
"У условима постојања фискалног простора, корисницима старосне, превремене старосне, инвалидске и породичне пензије могу се повећати примања, исплатом новчаног износа као увећања уз пензију, у зависности од економских кретања и финансијских могућности буџета Републике Србије, с тим што средства за ове намене не могу бити виша од 0,3% БДП на годишњем нивоу.*
Услови, висина, обухват корисника пензија и динамика исплате новчаног износа из става 1. овог члана утврђују се актом Владе.*

Средства за исплату новчаног износа из става 1. овог члана, обезбеђују се из буџета Републике Србије.*
Новчани износ из става 1. овог члана, обрачунава и исплаћује Фонд уз пензију и то се посебно исказује.*"
*Службени гласник РС, број 73/2018

- Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, члан 54
"Изузетно од члана 37. овог закона, новчани износ из тог члана у 2018. години исплатиће се из средстава Фонда."
Службени гласник РС, број 73/2018

Новчани износ увећања уз пензију у 2019. години ће се исплаћивати из буџета Р. Србије, а не из средстава Фонда, као што је случај за октобар и новембар 2018. г.

Уредба о условима, висини, обухвату корисника пензија и динамици исплате новчаног износа (додатка) као увећања уз пензију је привременог карактера и регулише само услове, висину, обухват корисника пензија и динамику исплате новчаног износа (додатка) као увећања уз пензију за месец октобар и новембар 2018. године.
За евентуалну исплату новчаног износа (додатка) као увећања уз пензију за месец децембар 2018. године (која се исплаћује у јануару 2019. године) и надаље биће потребна нова уредба, или ће Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему, односно Законом о буџету за 2019. годину, бити извршено усклађивање свих пензија у одређеном проценту, на начин да овај новчани износ (додатак) као увећање уз пензију постане саставни део пензије. Да би се то постигло биће примењен члан 80б* Закона о ПИО који гласи: “Изузетно од члана 80. овог закона, до достизања финансијске одрживости система пензијског и инвалидског осигурања, пензије ће се усклађивати на начин утврђен прописима којима се уређује буџет и буџетски систем.*”
*Службени гласник РС, број 73/2018

U svakom slučaju za isplatu uvećanja uz penziju počev od decembarske penzije 2018. g. mora se doneti nova uredba. Zavisno od toga da li će biti usklađivanja svih penzija i za koji procenat (na osnovu Zakona o budžetu), moguća su u toj novoj uredbi i drugačija rešenja (iznosi penzije, procenti) od postojećeg rešenja (iznosa penzije, procenata) iz sadašnje uredbe, koja važi samo za oktobarsku i novembarsku penziju.
Zakonom o budžetu za 2019. g. moguće je sve penzije uskladiti za npr. 2 % počev od decembarske penzije 2018. g. a istovremeno procenat uvećanja uz penziju novom uredbom skoro prepoloviti - za sve penzije preko 26.643,75 dinara (za oktobar).
Za penzije do navedenog iznosa oktobarske penzije od 26.643,75 dinara, taj procenat uvećanja uz penziju bi mogao, recimo, biti smanjen na 3 % decembarske penzije. Za penzije preko navedenog iznosa oktobarske penzije od 26.743,75 dinara do 34.003,90 dinara, taj procenat uvećanja uz penziju bi mogao biti čak i manji od 3 % (oko 2,5 %) decembarske penzije.

Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete

Objavljeno petak, 26 oktobar 2018 09:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 118
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete

Dipl. prav. Nenad Jevtić

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je stav koji je u svojoj odluci u postupku po žalbi (rešenje Gž 3314/2013 od 14. novembra 2013. god.) zauzeo Apelacioni sud u u Novom Sadu (u daljem tekstu: Sud), a koji se u najkraćem može svesti na sledeće, da se na dosuđene iznose materijalne štete, zakonska zatezna kamata računa počev od dana prvostepenog presuđenja. Inače, isti pogled na stvari imaju i ostali sudovi u Republici Srbiji.

Da prvo citiramo delove obrazloženja navedenog rešenja i vidimo šta je Sud zaključio:
„[...] Pravilno je prvostepeni sud našao da postoji odgovornost tuženih [...] za nastalu materijalnu štetu [...] Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu čl. 189. st. 2 ZOO-a, prilikom donošenja odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene iznose novčane naknade za pretrpljenu materijalnu štetu tužilji. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, te od ovog trenutka dospeva i obaveza tuženih za isplatu navedenog iznosa. S obzirom na navedeno pravilno je prvostepeni sud primenom odredbe čl. 277. ZOO-a, na dosuđene iznose materijalne štete tužilji dosudio i zakonsku zateznu kamatu počev od dana prvostepenog presuđenja imajući u vidu da je od ovog dana dospela obaveza tuženih. Zbog navedenog neosnovani su suprotni žalbeni navodi [...]“.

Dakle, prema iznetom, Sud je zaključio sledeće:
- naknada štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, te od ovog trenutka dospeva i obaveza za isplatu navedenog iznosa;
- zatezna kamata na dosuđene iznose materijalne štete teče od dana prvostepenog presuđenja imajući u vidu da je od ovog dana dospela obaveza.
Sud je gore navedeno zaključio pozivajući se na stav 2. člana 189. i član 277. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989 i „Sl. list SRJ“ 31/1993), u daljem tekstu: ZOO.
Član 189. u ZOO nalazi se u delu prvom, Glava II, Odeljak 2. PROUZROKOVANJE ŠTETE, Odsek 7. NAKNADA, u celini „II. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE“, podcelina „Obična šteta i izmakla korist“, i u celosti glasi:
„(1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi.
(2) Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.
(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
(4) Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika.“.
Član 277. u ZOO nalazi se u delu prvom, Glava III, Odeljak 1. POVERIOČEVA PRAVA I DUŽNIKOVE OBAVEZE, Odsek 1. PRAVO NA NAKNADU ŠTETE, u celini „III. ZATEZNA KAMATA“, podcelina „Kad se duguje“, i u celosti glasi:
„(1) Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.
(2) Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.“.

I sada nakon čitanja navedenih članova, postavlja se kao pitanje, gde je Sud pročitao ono što je interpretirao?
I pored sve dobre volje, te uvažavanja sudija, sa gore iznetim zaključkom Suda ne mogu se nikako složiti. Nije reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke). Zato idemo redom i analiziramo zaključke Suda.
Sud je najpre zaključio da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, što je nesporno i nepotrebno tumačiti. Odredba stava 2. člana 189. je decidna. Problematični su ostali zaključci.

Kompletan tekst u prilogu. Tekst je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 49, avgust 2018. god.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete.doc)Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete.doc 62 kB

Пресуда Управног суда II-1 У. 13530/17 од 13.09.2018. г.

Objavljeno četvrtak, 25 oktobar 2018 12:30Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 242
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Пресуда Управног суда II-1 У. 13530/17 од 13.09.2018. г.

Поштовани!

У прилогу објављујем горе наведену пресуду Управног суда (одељење у Нишу) коју је тужилац, колега Живан Поповић, примио 22.10.2018. године. Тужба и пресуда Управног суда се односи на доношење решења за исплату другог усклађивања војних пензија за 2007. г. у висини 4,21 % од 01.01.2008. године.
Колега Живан је захтев за доношење решења за исплату другог усклађивања војних пензија за 2007. г. у висини 4,21 % од 01.01.2008. године поднео РФ ПИО – Филијала Ниш 12.04.2017. године, а због недоношења решења од стране првостепеног органа (ћутања управе) поднео је жалбу Дирекцији Фонда 09.06.2017. г.
Другостепени орган – Дирекција Фонда о жалби није одлучио у законом прописаном року, а ни у накнадно датом року од 7 дана.
Тужилац је, преко пуномоћника, поднео Управном суду тужбу 06.09.2017. године. Управни суд је тужбу уважио и пресудом наложио РФ ПИО – Дирекција Фонда да у року од 30 дана од пријема пресуде донесе решење о жалби тужиоца од 09.06.2017. године.

Колеги Живану се захваљујем на документу уступљеном за објављивање.

Strana 7 od 485