Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Састанак заинтересованих за оснивање „покрета војних пензионера Србије“.

Objavljeno nedelja, 03 mart 2019 13:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 131
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Састанак заинтересованих за оснивање „покрета војних пензионера Србије“.

http://arsenijes.blogspot.com/2019/03/blog-post.html

недеља, 03. март 2019.

Поштовани пријатељи,
Пре неки дан, мислим 20. фебруара, објавио сам своје размишљање о суморној данашњици и будућности пензионера Србије путем затворене фејсбук групе „ Војни пензионери Србије“, које је наишло на одобравање дела пензионера, судећи према броју оних којима се објава свидела и њиховим коментарима.

Ко је, када и зашто одлучио да та група буде затворена и да има администраторе који одлучују шта се сме а шта не сме писати ја не знам нити је то посебно битно за идеју у тексту који следи и који ће бити постављен тамо где пензионисани једноумни душебрижници и опоненти не могу да је „ обришу“ једним кликом компјутерског миша.
Некада давно сам учио у неким школама, не сећам се којим, а можда сам о томе причао некоме, враг би га знао, да када је неки систем затворен што значи да је спречен слободан проток сазнања, обично се тај систем деформише, у ствари по правилу се деформише и да се сазнања таквог система не могу сматрати валидним нити могу произвести друштвено корисну акцију.

Ја тражим најлакши пут да, заједно са вама, останемо нормалани и учинимо нешто да заштитимо наша права у овим конфузним временима.

Толико као увод у моја размишљања, надам се и реална, и надам се да негде дубоко у подсвести нисам и сам роб властите ограничености ума.

Већина вас ме не познаје а они који ме познају знају да сам човек који воли да каже оно што мисли. Неки, који ме боље познају, не воле моју искреност. Ја увек кажем шта мислим о некој појави или нечијем мишљењу, ставу или уверењу, иако знам да то није добро. Због тога сам често у сукобу са људима. Паметном никада нисам рекао да је паметан јер сматрам да мој суд паметноме није потребан.
Поштовани,

Када смо крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година, као активни припадници ЈНА и ВЈ „подвили реп“ и одустали од одбране државе која је пропала јер је одавно била трула изнутра, било је јасно да ћемо ми, тада будући војни пензионери, бити колатерална штета политике једне државе коју није сачувала њена војна сила. Било је само питање времена када ће одмазда почети. Многи траже оправдања у кривици других а ја мислим да смо ми уништавали сами себе и да нам нико то није чинио са стране.

Рецимо, зар није наивно мислити да је тако крупну одлуку као што је она да се војни пензионери изместе из финансирања Министарства одбране, донео сам министар одбране? Па то су учинили најближи сарадници министра одбране да би сачували властите позиције.
Немој само да ми неко каже да то није тачно!

Дакле то је прва, за мене неспорна чињеница. Они који неће одобрити ову моју тврдњу спадају у групу оних које сврставам у људе који немеју праве информације. Њима кажем да генерали неумешани у издају интереса војних пензионера нису ни били питани, али нису се ни супротстављали томе, чиме су нечињењем учествовали у нашем погрому.

Други фактор или институција која је имала протоколарну улогу у нашем измештању из финансирања Министарства одбране било је Удружење војних пензионера Србије. То удружење се ни тада, као ни данас, није питало ама баш ништа! Председник са свим члановима (ваљда преко 22. 000, мада то није уопште битно) има утицај на промену става власти у односу на војне пензионере колико и било ко од нас. То удружење је било потребно власти само зато да пребаци гнев војних пензионера са себе на највеће удружење војних пензионера.
Молим вас, ко још из власти има законску обавезу да пита неко удружење за нешто? Нико! Међутим, Удружење војних пензионера Србије је криво у односу на нас јер није учинило ништа да адекватно организује своје чланове у организацију која се пита, пре него што су неповољне одлуке доношене, а знали су да се спремају. Међутим, свакоме је јасно да би организовање војних пензионера на начин који би спречио измештање војних пензионера из система финансирања Министарства одбране значило губитак руководећих позиција и многих привилегија. Дакле, иако формално УВПС није било у систему одлучивања о измештању војних пензионера из система финансирања МО и превођење у Фонд ПИО Србије, прихватило је такво стање без суштинског отпора. Да ли је било простора за отпор питање је за дискусију али оно је данас беспредметно.

Мој став је да Удружење војних пензионера Србије, због свих дешавања од 2000. године која су нас задесила, данас није репрезентативно удружење војних пензионера јер не заступа наше интересе на начин примерен актуелној друштвенополитичкој ситуацији. Оно је постало отуђено од интереса војних пензионера Србије и то у дужем времену. Нека друга удружења су суштински репрезентативна али немају потребан број чланова. Нека су се формално ставила у функцију политичких странака.

Зато су се и десили расколи у том удружењу и формирана су многа мања удружења војних пензионера чиме је наша снага, нажалост, умањена. Актуелној власти одговара овакво стање из практичног и формалног разлога. Практичан разлог јесте да овако уситњени нисмо у стању да организујемо озбиљан отпор а формалан је јер у УВПС имају сарадника који не чини ништа против мера власти према војним пензионерима. Што се тиче ПУПС, он као политичка сила више не постоји и обична је фикција у коалиционој политици власти. Права је оцена да су функционери ПУПС родбинска политократија, који немају никаквих додирних тачака са интересима пензионера Србије. Зашто помињем ПУПС? Зато што су у његовом формирању главни кумови били војни пензионери, генерали и пуковници.

Оваквом стању погодовала је и чињеница да на чело малих удружења војних пензионера нису дошли људи који су имали јасну идеју о некаквом отпору власти, већ су вођени идејом властите афирмације, користећи незадовољство пензионера насталом ситуацијом. Ова непријатна чињеница биће, уствари, главни разлог изналажења свакаквих оправдања против нашег уједињења. Тврдим да је страх од губитка властите позиције основни узрок расцепканости и избегавања сарадње.

Али, надам се да ће овај мој покушај уродити плодом и да ћемо се ујединити упркос свим нашим различитостима. О томе и мом оптимизму, у наставку текста.

Војни пензионери су покушали да остваре тако потребно јединство формирањем Координационог тела које је окупљало неколико удружења војних пензионера. Иако малобројна, та удружења су имала и те како велике идеје. Нажалост, појединци су погрешно разумели да је дошло време за властиту афирмацију. Председници постојећих удружења су то схватили као атак на аутентичност, а било је и оних који су искористили покрет за формирање властитог удружења. Многе ствари биле су погрешно постављене, а рекао бих и много погрешних људи и распад је био неминован. Желим да овде нагласим једну веома битну чињеницу, а то је да нису чланови удружења ти који су разбили наше јединство већ су то учинили и даље чине руководства тих удружења.

Овде имам потребу да дам једно појашњење које се односи на осниваче удружења, странке или покрета. Ово ће уједно бити и суштина мог става о организовању наше друштвене групе коју повезује заједнички интерес.
Код нас је устаљена пракса да неко ко оснује удружење, политичку партију или било који облик организовања грађана себе и узак круг људи око себе прогласи председником и некаквим руководством. Ту, драги пријатељи, нема успеха јер не постоји идеолошка платформа око које се људи удружују а председници и руководство би требало да буду само реализатори интереса људи који се удружују и смењиви на начин на који се већина договори. То називамо демократском процедуром. Наша удружења, политичке партије и покрети немају идеологију као основ окупљања већ интерес оснивача (обично су то појединци или у најбољем случају момци из улице који су пикали лопту или закуцавали тројке). Зато странке и покрети, ако хоћете и удружења, нестају са друштвене сцене недуго након смене председника.

Моја идеја заједништва удружења војних пензионера темељи се на задржавању интереса сваког удружења понаособ као неприкосновеног права. Удруживањем би се реализовали само заједнички интереси, и никоме не би могле да се намећу одлуке које су против неког удружења. Тачније, у мом концепту таква могућност неће ни постојати, јер ће се о неком проблему изјашњавати свако удружење. Тако ћемо доћи до заједничког интереса. Одлуке које прихвате сва удружења биле би обавезујуће.

Све ово изгледа прилично завијено у леп пакетић док не дођемо до тачке када треба да детерминишемо такво заједничко тело, макар и у грубим цртама.

Желим да кажем да овако, како сада егзистирамо као војни пензионери, са постојећим удружењима, са аспекта борбе за наша права, ништа не ваља. Генерали имају своје погледе на проблем, а официри и подофицири нешто покушавају да издејствују протестима и правним путем.

Сви смо ископали ровове из којих никако да изађемо и нађемо заједничке мотиве и начине утицаја на власт. Мени је неразумевање нашег положаја толико несхватљиво да се често питам како смо ми уопште функционисали током службе.

Свакако, увек има часних изузетака и то ми даје снагу да верујем да ми ипак можемо да се ујединимо у покрет војних пензионера Србије. Ето први пут изнесох предлог како да се зовемо.

Да се разумемо, не обраћам се никоме посебно, обраћам се свим војним пензионерима. Желим да будемо сви ми чланови тог покрета кроз конкретно чланство у својим удружењима али и у новом покрету. Покрет би имао председника који би се бирао из редова председника удружења, на временски период који договоримо кроз ширу дебату војних пензионера, и по једног делегата из сваког удружења ради обављања заједничких административних послова. Покрет би био регистрован, ради печата и комуникације са јавношћу и у том смислу морао би да има оснивача. Наравно, ово су сасвим уопштене идеје.

Оно на чему суштински инсистирам јесте кредибилност чланова покрета. То неће моћи да буду људи који се истичу „букачким“ способностима или за које неки мисле да су за тај посао. Ако се то деси од ове идеје нема ништа. Нама су потребни радни и образовани људи, културни и елоквентни и из свих структура корисника војних пензија. Они који би да се наметну као некакви лидери и који би да пренесу субординацију у тај покрет, мислим да је боље да игноришу ову моју идеју.

Потребни су нам стручњаци свих профила – доктори друштвених наука, информатичари, људи који су били носиоци израде прописа, правници и судије, бивше војне дипломате, подофицири, официри и генерали, речју, свако ко може на прави начин да репрезентује наше интересе пред државним органима и институцијама. И све ово треба да буде, за сада, волонтерски посао док не ојачамо и еволутивно постанемо један покрет војних пензионера Србије.

Када се људи којима се ова моја идеја свиди, састану и поразговарају знаћемо следеће кораке који могу бити и наставак реализације идеје али и одустајање од ње ако она није реална. Нема успешне везе међу људима уколико не постоје заједнички интереси.

Имају ли војни пензионери Србије оправдане разлоге и заједнички интерес да се боре за своја права стечна законима ове земље?

Одговоре на ово питање очекујем на дружењу које ће бити око средине марта, а место датум и време ћу одредити на основу ваших коментара на страницама ФБ, Адмирала (молим Златка да овај текст постави на сајт Адмирала), уколико администратори желе на страницу ФБ „Војни пензионери Србије“ и на мом блогу arsenijes.blogspot.com.

С поштовањем,
Арсеније Станковић

Билтен УППС бр. 35 – фебруар 2019. г.

Objavljeno nedelja, 03 mart 2019 13:12Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 123
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Билтен УППС бр. 35 – фебруар 2019. г.

Садржај

• Добро је, може и боље
• Проблеми бројни, воље мало!
• Како до наплате дуга од 4.21 %
• Пензионер победио државу
• Пресуда која покреће лавину
• Жалако поново изабран
• Вратимо се сами себи!
• Сећање на јунаке
• Култура сећања
• Хвала за пријатељство
• Да се зна и научи
• Незадржив јуриш у слободу
• Оружје је сада луксуз

Zbog veličine fajla u pdf formatu Bilten nisam postavio u prilogu. Možete ga pročitati ili preuzeti na adresi - linku http://www.upps.rs/wp-content/uploads/2019/03/Bilten-upps-febru-2019.pdf

Прослава Масленице и Покладе у Нишу

Преузето са сајта УППС, пише Сашко Јовановић

И ове године заједничким снагама са Друштвом српско – руског пријатељства и њихових сународника „Наисус“ и Удружења пензионисаних подофицира Србије Градски Одбор Ниш, организујемо прославу Масленице и Покладе.
Ова два верска празника симболизују у руском народу Масленица одлазак зиме и српског Покладе које означавају почетак Ускршњег поста. Симбол Масленице је „палачинка“ која означава долазак Сунца а на овај дан по руским обичајима пали се лутка.
Ова манифестација се одржава 10.03.2019.године, уз богат културно – уметнички програм у великој сали Дома Војске у Нишу са почетком у 12.00 часова.
За ову манифестацију позвали смо високе госте из амбасаде Руске Федерације, челнике Министарства Одбране као и челнике Нишког округа и града Ниша.
Посебну захвалност изражавам у име Друштва „Наисус“ и УППС ГО Ниш, команди копнене Војске Србије на челу са генералом Симовићем.
Циљ сарадње Друштва „Наисус“ и УППС ГО Ниш је развијање братских односа између народа Србије и народа Русије, браћи по вери и историјској прошлости.
На ову манифестацију улаз је бесплатан и позивамо грађане Ниша да својим присуством увеличају и подрже овај догађај.

У име организационог одбора
Председник УППС ГО Ниш
Милорад Петковић, с.р.

Stanarima hotela Bristol ističe novi rok, ponavljaju da neće da se sele

Objavljeno četvrtak, 28 februar 2019 21:29Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 66
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Stanarima hotela Bristol ističe novi rok, ponavljaju da neće da se sele

http://rs.n1info.com/Vesti/a464089/Stanari-hotela-Bristol-nece-da-se-sele.html?fbclid=IwAR0n2uaU4XGtWCM__yC06mfpDxCQMw1M14qDHOKgCTQe5H95sOpTTM-7tAg

Uoči isteka roka od osam dana koje je Ministarstvo odbrane dalo stanarima hotela Bristol da se isele iz tog objekta, vojna lica koja tu žive za N1 ponavljaju da se neće seliti sve dok im država, kako kažu, ne obezbedi ono što im po zakonu pripada i što su otplatili tokom radnog veka u poseban fond Vojske.
Vojnim licima koja sa porodicama žive u hotelu Bristol 21. februara stigao je novi dopis Ministarstva odbrane u kojem se od njih zahteva da napuste taj objekat u roku od osam dana.
U dopisu Ministarstva odbrane navodi se da vojna lica koja su trenutno smeštena u Bristolu ostvaruju pravo na privemeni smeštaj, i da je neophodno da se obrate nadležnoj komisiji kako bi im bili dodeljeni stanovi u Gružanskoj ulici na Vračaru ili Gostivarskoj ulici na Voždovcu.

Vojna lica iz hotela Bristol za N1, međutim, kažu da ne prihvataju privremeni smeštaj koji im nudi Ministarstvo, jer su u privremenom smeštaju već proveli skoro 30 godina. Tvrde i da Ministarstvo krši zakon koji zabranjuje da se vojna lica sele iz privremenog u privremeni smeštaj.
Zato od države traže da im obezbedi stanove koji im, kako kaže, po zakonu pripadaju.
Stanari Bristola poručuju i da nemaju ništa protiv projekta "Beograd na vodi", čiji bi deo trebalo da postane i hotel u kojem trenutno borave, već da se samo bore za svoja prava.
Oni su u odgovoru Ministarstvu odbrane podsetili na to da je Vlada Srbije zaključkom iz avgusta prošle godine, već prenela 134 stambene jedinice Ministarstvu odbrane za rešavanje stambenih potreba vojnih lica smeštenih u hotelu Bristol.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane je stanarima hotela Bristol rok od osam dana za selidbu dalo i 11. februara.

Dopis Ministarstva odbrane i odgovor stanara hotela Bristol možete preuzeti u prilogu:
- Dopis Ministarstva odbrane stanarima hotela Bristol.jpg
- Odgovor stanara hotela Bristol Ministarstvu odbrane.jpg

Novo pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona o umanjenju penzija

Objavljeno četvrtak, 28 februar 2019 21:19Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 174
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Novo pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona o umanjenju penzija

https://www.penzin.rs/novo-pokretanje-postupka-za-ocenu-ustavnosti-zakona-o-umanjenju-penzija/

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) upoznalo je javnost sa novim pokretanjem “stare”, druge, inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovu inicijativu sada je prihvatio i 31 poslanik Narodne skupštine Srbije čime je ovog puta, Ustavni sud obavezan da o njoj raspravlja. Dat im je kao rok 15. april 2019. godine.
Povodom ove inicijative, USPS je organizovao konferenciju za medije na kojoj su govorili Mihajlo Miša Radović, predsednik USPS-a, i Vladimir Đurić, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O Inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija

Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) iskazao je zadovoljstvo što je ovo udruženje dobilo podršku pojedinih poslanika Narodne skupštine Srbije i to, što je USPS-u posebno zadovoljstvo, i nekih mladih poslanika. Oni će zajedno pokušati da prenu Ustavni sud iz letargije.
Od svog osnivanja, USPS se trudi da radi po zakonu, a u kojoj meri Ustavni sud radi poštujući zakone, jasno je vidljivo. Ustavni sud tačno tri godine ćuti ne želeći da rešava drugu Inicijativu Udruženja sindikata penzionera Srbije koja je zaprimljena 23.2.2016. godine pod brojem 351/15, zato što bi nedvosmisleno morao da kaže da je Zakon protivustavan.

Odnos Vlade Srbije prema penzionerima

USPS se i dalje ne razume sa Vladom Srbije. Sa Vladom dolazi do razmimoilaženja baš zato što ih ne primećuju i zato što ih ne zanima šta misle ljudi u penziji, kao ni zaposleni koji izdvajaju doprinose za Fond PIO.
USPS jeste kamenčić u njihovoj cipeli i nastaviće da ih “žulja” sve dok ne shvate da moraju da obrate pažnju na penzionere.
Mihajlo Radović je podsetio da je sadašnja vlast Fond PIO ubacila u budžet. Prema Fondu se ponašaju kao prema svojoj ustanovi, a zna se, kaže Radović, ko je osnovao Fond PIO.
Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o PIO legalizuje sve postupke nakaradnog prethodnog zakona. Ušli smo u potpuno bezakonje, smatra Radović. Ovome doprinose svi ministri u Vladi Srbije, posebno ministar rada.
Potpuno je jasno, rekao je Radović, da je Vlada Srbije radila neustavan posao sa predumišljajem ne planirajući da otete pare vrati penzionerima. Oni penzionere doživljavaju kao balast njihovim “vrlo uspešnim reformama”.
Da nije bilo ovog predumišljaja, da nije na ovaj način ovo urađeno, pitanje je da li bi se penzioneri Srbije u ovoj meri bunili.

Penzije – imovina penzionera koje se oni neće odreći

Udruženje sindikata penzionera Srbije po ko zna koji put unazad četiri godine ukazuje na neustavnost i nezakonitost Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija zbog kojeg je svaki penzioner koji je imao penziju veću od 25.000 dinara pretrpeo materijalnu štetu u visini od 2.000 do 7.000 evra, bez kamate.
Većina smatra da penzioneri koji primaju manje od 25 hiljada dinara nisu oštećeni. Mihajlo Radović podseća da su svi troškovi života poslednjih godina povećani i do 30 odsto.
Prof. Zoran Ivošević, potpredsednik USPS-a, podsetio je na konferenciji da su penzioneri sa primanjima manjim od 25 hiljada dinara oštećeni i time što penzije tokom četiri godine nisu usklađivane kako je Zakonom o PIO predviđeno.
Hoće li se penzioneri odreći svog novca, hoće li pokloniti svoju imovinu vlastodršcima? Njihov odgovor je, jasan je i izričit Radović: Ne!
Reč je o imovini penzionera. Penzije su stečeno imovinsko pravo zaštićeno Ustavom Republike Srbije i sistemskim zakonima ove zemlje. Pravo svojine u svakoj državi mora biti zaštićeno ne samo formalno nego i faktički, u smislu da će svako ko bude zavukao ruku u tuđi džep morati da odgovara.
Pravo svojine je neprikosnoveno pravo i niko tim pravom ne može raspolagati sem vlasnika. Ako to učini, mora biti isplaćena pravična naknada po zakonu. Pravo svojine se poštuje u svakoj normalnoj državi, zaključio je Radović.

Nezakonitost rada Fonda PIO

Mihajlo Radović se osvrnuo i na nezakonitost rada Fonda PIO. Fond PIO je svesno izbegavao da penzionerima, po službenoj dužnosti i kako to zakon propisuje, izda rešenje o umanjenju penzija, lišavajući ih na taj način prava na žalbu, odnosno prava na delotvoran pravni lek koji je Ustavom zagarantovan. Fond PIO je ovako postupao iako je u više navrata bio upozoravan od relevantnih institucija.
Mnogi penzioneri nisu mogli biti ni sigurni da li su im pravilno “skinuli” deo penzije.
Radović je podsetio i da se imovina Fonda PIO rasprodaje u bescenje. Vrednost Kuršumlijske banje je, primera radi, procenjena na 2,5 miliona evra, dok se istovremeno samo za uređenje jednog sprata Direkcije Fonda PIO izdvaja 1,5 miliona evra. Udruženje sindikata penzionera Srbije će krivično goniti sve koji učestvuju u raskrmčavanju imovine Fonda.

Nezapamćen pritisak izvršne na sudsku vlast

Nečuven je pritisak izvršne na sudsku vlast, kaže Radović. Podsetio je na izjavu predsednika države na konferenciji za novinare povodom donošenja odluke suda u Bačkoj Palanci: “Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim. Čekam da se nešto završi, a onda ćete da se iznenadite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu”.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije pozvao je predsednika Aleksandra Vučića da ispuni obećanje i da dovrši misao, da napokon saznamo šta se to iza brda valja.
Radović je podsetio i da je ministar za rad Zoran Đorđević odgovarao penzionere da se ne žale sudovima, da će ih mnogo koštati sudski postupci i žalbe, i vršio pritisak na sudije da slučajno ne donesu presude u korist penzionera.
Ovakvo mešanje ministara vlade Republike Srbije i predsednika Srbije u rad sudova je nedopustivo. Replicirajući na izjave predsednika Srbije i ministra u Vladi, Vladimir Gajić, predsednik Advokatske komore Beograda i Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda rekli su da su ovo do sada nezapamćeni i potpuno ogoljeni pritisci izvršne vlasti na nezavisno sudstvo.

Ustavni sud uvodi razvlašće u pravni i ekonomski sistem zemlje

USPS ocenjuje da je Ustavni sud svojim nečinjenjem, neradom i opstrukcijom, uneo nezakonitost i urušavanje pravnog, a onda i ekonomskog sistema zemlje. Mihajlo Radović smatra da su se sudije Ustavnog suda odvažile da u “ime naroda” uvode razvlašće u pravnom i ekonomskom sistemu. Sve sudije koje nisu sudile po zakonu države Srbije, USPS će prijaviti Visokom savetu sudstva.
Radović podseća da je nereizabranim sudijama, zato što nisu dobili pravosnažna rešenja, sudskim odlukama nadoknađena neisplaćena višegodišnja šteta sa kamatom. Dakle, 1.200 sudija je dobilo isplatu četvorogodišnjeg ličnog dohotka plus kamatu upravo zato što im nisu dostavljena pojedinačna rešenja sa pravom na žalbu. Penzioneri kao obespravljeni građani drugog reda predstavljaju žrtve sudija koje na ovakav način vraćaju dug.
Ovakve sudije, smatra Radović, ne treba lustrirati jer one su sebe same lustrirale ovakvim postupcima.
USPS neće odustati od borbe
Sigurno je da ovo udruženje neće odustati od borbe, kaže Radović. Zato USPS 27.2.2019. godine predaje zahtev da se reši njihova Inicijativa privaćena od dovoljnog broja poslanika Narodne skupštine Srbije.
Mihajlo Radović je naglasio da će Udruženje sindikata penzionera Srbije ići do Strazbura. Pitanje flagrantnog kršenja Ustavom zagarantovanih prava penzionera na mirno uživanje imovine, kršenja prava na delotvorni pravni lek kao i nečuvene diskriminacije, rešavaće, prema rečima Radovića, vrlo brzo, sud u Strazburu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Mihajlo Radović je zaključio da je na delu maksimalna opstrukcija, da u Srbiji nema ni “d” od demokratije. U pitanju je čista pornografija.
Radović je završio svoje obraćanje na konferenciji time što je podsetio da su penzioneri većinom stariji ljudi i da se sećaju, iako ih ne idealizuju, i onih vremena kada su se poštovali zakonski propisi i kada se poštovao Čovek, pre svega.

Podrška narodnih poslanika Inicijativi za ocenu ustavnosti

Vladimir Đurić, narodni poslanik u Narodnoj skupštini, objasnio je da je razlog podrške Inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija taj što ne žele da se i dalje ruši vladavina prava i da se produbljuju socijalne razlike.

Vraćanje penzija sa kamatom fiskalno moguće

U Litvaniji su, rekao je poslanik Đurić, tokom tri godine bile umanjivane penzije zbog ekonomske krize. Međutim, kako je Litvanija članica Evropske unije i država u kojoj postoji vladavina prava, sve penzije su vraćene sa kamatom u roku od dve-tri godine.
Stranka moderne Srbije, čiji je Đurić član, smatra da bi umanjenje koje su pretrpeli penzioneri Srbije trebalo da se okamati, da se onda taj iznos na dan stupanja novog zakona proglasi javnim dugom i da se na ime tog javnog duga emituju državne obveznice. Tokom pet godina, budući da se radi o velikom iznosu, ovaj novac bi bio vraćan kroz 10 šestomesečnih rata.
Ovo je fiskalno moguće, smatra Vladimir Đurić. Reč je o nekih 20 milijardi godišnje, prema njihovim proračunima.
Podseća da rasprave o budžetu u narodnoj skupštini nije bilo zbog performansi vladajuće stranke, te da je javnost Srbije ostala uskraćena za neka veoma važna saznanja. Poslanik Đurić je naveo nekoliko primera rasipanja novca iz budžeta, govorio i o dupliranim budžetskim stavkama, te zaključio da fiskalni prostor za socijalnu pravdu postoji.

Loš menadžment banja angažovala je država

Upitan u vezi sa banjama kao imovini Fonda PIO čija je prodaja planirana, poslanik Vladimir Đurić je rekao da je u pitanju javna imovina koja se, kao i svaka druga kod nas, jeftino prodaje, a skupo kupuje. Podsetio je na primer Kopernikusa.
Ovo je, smatra Đurić, sistemski problem. Stranka moderne Srbije jeste za privatno preduzetništvo. Međutim, banje su u lošem stanju zbog lošeg menadžmenta, a taj menadžment je angažovala država te je ona i odgovorna za devastiranje banja.
Javni interes treba da nam bude na prvom mestu, a građani treba da shvate da su oni vlasnici javnih finansija zaključio je narodni poslanik Đurić.

Strana 7 od 525