Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Vojni beskućnici - večni život u privremenom smeštaju

Objavljeno četvrtak, 21 februar 2019 12:45Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 165
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Vojni beskućnici - večni život u privremenom smeštaju

Piše: Davor Lukač

U SRBIJI, PREMA PODACIMA UDRUŽENjA VOJNIH BESKUĆNIKA, IMA 2648 VOJNIH BESKUĆNIKA, KOJI SU DOŠLI IZ SLOVENIJE, HRVATSKE, BOSNE I HERCEGOVINE I MAKEDONIJE, OSTAVLjAJUĆI TAMO SVOJE STANOVE, A NAJVIŠE IH JE U BEOGRADU. ŽIVE U KOLEKTIVNIM CENTRIMA ZA KOJE I DRŽAVA I VOJSKA TVRDE DA – NE POSTOJE. KRUŽE GLASINE I DA ĆE JEDAN OD TIH "NEPOSTOJEĆIH" CENTARA, HOTEL "BRISTOL", USKORO BITI RASELjEN, ZBOG "DRŽAVNOG INTERESA", ŠTO JE, SUMNjAJU STANARI, DRUGO IME ZA PROJEKAT "BEOGRAD NA VODI"

U avgustu 2014, prilikom dodele ključeva devet stanova penzionisanim pripadnicima sistema odbrane u Ulici Kisela voda u beogradskom naselju Mirijevo, tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je: "U naredne dve, dve i po godine biće izmirene sve potrebe za stanovima u vojsci, da nemamo nijednog pripadnika vojske, ni penzionera ni u redovnom sastavu, na čekanju za stan." U tom trenutku bez stana ili sa neadekvatnim stanom je 19.500 pripadnika vojske, a novinarsku sumnju da će sve to moći da se reši do kraja februara 2017, da je obećanje preambiciozno, Gašić je pokušao da otkloni tvrdnjom da taj spisak datira iz devedesetih i da će biti revidiran jer su mnogi već rešili stambeno pitanje, a ima i preminulih. "Srbija misli i na ljude koji čekaju 30 i više godina na stan, a koji su sva svoja bogatstva i imovinu i sve ono što su sticali kroz radni vek ostavili na teritoriji drugih država", rekao je tada Gašić. Neki od vojnih penzionera tada su mu i poverovali, hvatajući se za to obećanje kao davljenik za slamku...
U januaru 2018, tu je jedna sasvim druga slika. Vojni hotel "Bristol" u Karađorđevoj ulici: tridesetak penzionisanih starešina sa porodicama ili bez njih, koji pripadaju kategoriji takozvanih vojnih beskućnika, izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika, 27. godinu boravi tu u "privremenom smeštaju". Taj smeštaj ne plaćaju malo – za dvokrevetnu sobu 11.336 dinara mesečno, plus, ako imaju još članova porodice, za "pomoćne ležaje", koji zapravo ne postoje, ali se doplaćuje 30 odsto cene za jedan, a 50 odsto za dva. "Išli su i da popisuju ko ima šporete, frižidere, ostale električne uređaje, čak i fenove, kako bi dodatno naplatili trošenje struje", priča za "Vreme" penzionisani zastavnik prve klase Dragan Stojanović, ukazujući da je "Bristol" poslednji kolektivni izbeglički centar u Srbiji, iako država tvrdi da oni više ne postoje. Stanari "Bristola" svoju muku nose 27 godina, čekajući da dobiju neko rešenje za stan, navikli već na "šetanje" po stambenoj rang-listi i stalne padove naniže. Ono što ih je uznemirilo jesu glasine koje su od jesenas počele da kolaju – da će ih iseliti na neka druga mesta. Zavisno od izvora tih glasina, pominjani su razni rokovi, od nekoliko dana pa do mesec, dva, tri, pet... Kao razlog, pominjano je da se to radi zbog "državnog interesa" i – "Beograda na vodi". Grupa od 14 beskućnika, koji su imali hrabrosti, napisala je zbog toga pismo najvišim državnim zvaničnicima, zahtevajući da im odgovore šta će biti s njima. Oni u pismu ukazuju i na razne nelegalne radnje i kršenja pravila odgovornih u "Bristolu" i Vojnoj ustanovi "Dedinje", na višestruko veću cenu nego u drugim vojnim objektima, "odokativno" određenu, pretnje iseljenjem i vojnom policijom onima za koje smatraju da su "neposlušni"...

OD "BRISTOLA" DO "DEDINJA" I NAZAD: Umesto odgovora, stigao je novopostavljeni direktor VU "Dedinje" Čedomir Kisić sa saradnicima i kratko saopštio da ne može da odgovori ni na jedno njihovo pitanje niti navod iz pisma zvaničnicima, tako da sastanak propada. Potom je stigao dopis iz Ministarstva odbrane, iz Sektora za materijalne resurse, gde se u prvoj rečenici potpisnici pisma optužuju da od države traže stanove, što je, tvrdi Stojanović, potpuna neistina. "Nakon desetak dana zovu delegaciju stanara da dođe u VU ‘Dedinje’, ali smo im odgovorili da to ne želimo jer sa njima nemamo ništa, nego sa Ministarstvom odbrane, čiji predstavnici treba da dođu u ‘Bristol’", kaže Stojanović i dodaje da se nakon toga pojavio direktor Direkcije za usluge standarda Ministarstva odbrane Kravić sa pravnikom iz Vojnostambenog fonda Novakovićem i direktorom "Dedinja" Kisićem. "Pukovnik Novaković počinje priču kako postoji državni interes, ne pominjući konkretno koji, i da će zato da nas presele u drugi objekat, koji će u međuvremenu biti renoviran na Dorćolu. Rekao je da ćemo da idemo u ‘sveže okrečene sobe’, što je strašna rečenica. Zamislite, posle 27 godina u kolektivnom smeštaju dođe čovek i tako nešto vam kaže, da vas, kao ovce, sele iz jednog u drugi tor. Tada sam planuo i pitao ga da li razgovara sa ljudima ili sa ovcama. On je samo ponavljao da je to državni interes. Nije naveo koji", kaže Stojanović. Kao ilustraciju uslova u kojima borave u "Bristolu" on navodi i činjenicu da sobe u kojima žive za 27 godina nisu nijednom okrečene, a da su starešinama, dobijanjem tog privremenog smeštaja, umanjene naknade za odvojeni život i takozvani troškovi stanovanja. Kao nelogičnost, on navodi i to što Ministarstvo odbrane finansira VU "Dedinje", koja, istovremeno, uzima novac i od njih.
Predsednik Udruženja vojnih beskućnika potpukovnik pilot u penziji Vlado Đukić ističe da su svi nadležni zaboravili da je vojnim licima od plate odbijano 4,5 odsto od bruto ili 6 odsto od neto plate za Vojnostambeni fond (VSF) i da Udruženje sada vodi postupak za vraćanje tog novca. Reč je o ogromnoj sumi, koja se nalazi na računu Srpske banke (naslednica Yu Garant banke i ranijeg Vojnog servisa). "Tim sredstvima Narodna banka Srbije je osnovala Srpsku banku", tvrdi Đukić i precizira da proračuni govore kako je to, kada se izračuna po osobi, vrednost najmanje jednog troiposobnog stana. "Ministarstvo odbrane tvrdi da je to zastarelo. Sredstva su uplaćivana do 1993, a mi imamo saznanja i dokaze da su uplaćivana do 1998. godine", nastavlja Đukić, dodajući da su oni 1993. od države dobili potvrde koliko su uplatili u VSF. Đukić objašnjava da su starešine iz bivših jugoslovenskih republika koji su tamo imali stanove morali da ih zvanično ustupe VSF (on je to učinio 1992. u Mostaru, gde je bio nastavnik letenja), i sad su ostali i bez stanova i bez para koje su uplaćivali u Vojnostambeni fond.

PAKLENI PRAVILNIK: Đukić tvrdi i da je krajem devedesetih postojala naredba tadašnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovića da se uplaćene pare iz VSF licima koja nisu dobila stanove mogu vratiti, ali da se to ne može uraditi sa onima koji su došli iz bivših republika "dok se ne završi sukcesija". On pokazuje i komplikovan pravilnik Ministarstva odbrane za bodovanje pri pravljenju stambene rang-liste, "u kome se ne bi snašao ni doktor ekonomskih nauka", i pojašnjava da stanove svojom odlukom deli ministar odbrane, posebnom naredbom, kojom se pravi "razrez" – aktivnim vojnim licima 70 odsto, penzionerima 30 odsto.
Pravilnikom iz 2008. napravljeno je osam grupa – četiri su aktivni generali, oficiri, podoficiri i civilna lica, i isto toliko penzionisani u tom statusu, a beskućnici su svrstani u penzionere. "Ustavni sud je taj pravilnik poništio, a ljudi iz Ministarstva odbrane, da bi prikrili svoje manipulacije, smišljaju novu čudnu formulu, koju niko ne može odgonetnuti. Onda ubeđuju ministra da je zakonski sve u redu, i on to potpisuje. To su teški manipulanti", tvrdi Đukić. Situaciju ilustruje primerom jednog vojnog beskućnika koji je bio prvi na listi u svojoj grupi, a delilo se osam stanova: "Pred podelu, pojavi se osam lica na rang-listi ispred njega. Drugostepena komisija utvrdi potom da za pet lica podela nije zakonita. I šta onda ti iz Ministarstva rade – dodele tri stana, a za pet raspišu novu raspodelu. I u toj novoj raspodeli opet daju onima koji mogu dobiti, a za one kojima komisija poništi, raspisuju novu raspodelu, sve dok njihovi ljudi ‘ne prođu’. A naš član, koji je bio prvi na listi, opet ostane bez stana." Đukić tvrdi da u Beogradu ima najmanje 100 praznih stanova, "koji se čuvaju zbog nečega", i kao primer navodi stan u Ulici Peđe Milosavljevića 44 na Bežanijskoj kosi, koji je zapečaćen već devet godina, a za njega se plaćaju sve režije, jer se "čuva za nekoga".
U Srbiji, prema podacima Udruženja, ima 2648 vojnih beskućnika, koji su došli iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ostavljajući tamo svoje stanove, a najviše ih je u Beogradu. Đukić navodi da je prošle godine Ministarstvo odbrane vratilo u posed 130 stanova koji su bili nelegalno korišćeni i oni su, kao "neuređeni", posebnom uredbom podeljeni zainteresovanim licima, što je tim ljudima mač sa dve oštrice – moraju da se odreknu pripadajućeg stambenog prostora (skidaju se sa rang-liste) i potom sami finansiraju uređenje tog stana, a ima ih poprilično ruiniranih, što zahteva više hiljada evra ulaganja. "I onda Ministarstvo odbrane, tek kad vi renovirate stan, proceni njegovu vrednost i cenu otkupa", upozorava Đukić i ukazuje na još jedan problem – ne zna se kolika su dugovanja bivšeg nelegalnog korisnika prema Elektrodistribuciji i Infostanu, a sve to mora da plati novi stanar. Do sada je od tih 130 podeljeno nešto manje od 70 stanova.
Prema podacima Udruženja, u periodu od 2005. do 2017. je, na različite načine, stambeno pitanje rešilo oko 9700 vojnih lica i penzionera, a od 1991. do 2005. najmanje 15.000. "Podeljeno je 25.000 stanova, a problem vojnih beskućnika nije rešen", rezignirano konstatuje Đukić, ističući neverovatnu činjenicu da Glavna inspekcija Ministarstva odbrane nikad nije mogla da ustanovi broj stambenih jedinica i poslovnog prostora u VSF. Đukić ukazuje i na zatvorenost Ministarstva odbrane za sve informacije i podatke koje je Udruženje tražilo, pa su morali da ih dobijaju preko poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

ŽIVOT U OTROVNOJ ZGRADI I DODATNE MUKE: Vlado Đukić živi u vojnom sportskom centru u Surčinu, u azbestnim zgradama štetnim po zdravlje, gde pored 100 vojnih beskućnika ima i dvadesetak nelegalno useljenih, pa legalni stanari za njih moraju da plaćaju utrošenu vodu i struju. "Voda je 20 puta skuplja nego za ostale građane, nemamo pravo na bonus od 30 odsto za Infostan kao učesnici rata. Potpuno smo diskriminisani kao građani drugog reda", kaže on, precizirajući da su, kada se sve zbroji, ukupni mesečni troškovi za stan od 49 kvadrata 30.000 dinara. Njegov kolega Dragan Stojanović, s druge strane, ima dodatnu "muku" – zbog svog zalaganja da se stvari u "Bristolu" dovedu u red i zakonske okvire, pokušavano je njegovo iseljenje, sa sve asistencijom Vojne policije, a bez naloga suda. I ne samo njegovo, nego još njih "pet-šest neposlušnih", u tri navrata.
Njegovi problemi počeli su kada je ukazao na uredbu objavljenu u "Vojnom službenom listu" broj 41/93, koji reguliše šta su u "Bristolu" sobe za komercijalnu upotrebu (117), a koje su za stambeno zbrinjavanje (247): "Dali su nam rešenja o privremenom samačkom smeštaju, a naredbom je, članom 17, propisano da načelnik nadležne uprave licima koja imaju pravo na stambeno obezbeđenje napiše rešenje o dodeli nužnog smeštaja. Član 18 kaže da danom donošenja prestaje da važi naredba o korišćenju objekata za smeštaj samaca." Stojanović objašnjava da bi primenom te naredbe i dobijanjem nužnog smeštaja VU "Dedinje" praktično izgubio upravljanje nad tim delom "Bristola" kao i drugim objektima gde su smešteni vojni beskućnici. Naredba je primenjena u smeštaju u Žarkovu, gde stanari sada plaćaju pet puta manju naknadu za stanovanje. Stanari "Bristola" su, zbog toga, odbili da plaćaju naknade, pa im je uručena tužba VU "Dedinja". Kada su u ovoj ustanovi uvideli da ne mogu da ih dobiju na sudu, krenuli su pritisci da se potpišu ugovori o stanovanju. "U ugovoru nije stajala nijedna obaveza VU ‘Dedinja’, samo naše, pa sam jedini odbio da potpišem uz obrazloženje da ću to uraditi ako se u njega stavi makar jedna obaveza ‘Dedinja’. Nije stavljena", priča bivši zastavnik vazduhoplovne tehničke službe Stojanović, koji je radio na vojnim aerodromima u Zagrebu, Banja Luci i Batajnici.

BEZ MILOSTI I BEZ REŠENjA SUDA: Od tada, našao se "na meti" kao neposlušan i bundžija. Stojanović pokazuje i sve dokumente do kojih je došao, uključujući i zahtev direktora VU "Dedinja" od 6. jula 2012. kojim od Vojne policije traži asistenciju prilikom komisijskog "oslobađanja soba od lica i ličnih stvari imenovanih, kao i tehničko obezbeđenje navedene smeštajne jedinice", koja treba da se obavi 13. jula. "Vojna policija dolazi ‘maricom’, hoće da nas isele. Ja sam imao ‘sreću’ da sam, pošto je to pokušano i ranije, dobio rešenje od suda da je moja soba pod njegovom jurisdikcijom. Neko je vojnoj policiji u međuvremenu rekao da imam sudsko rešenje i odustali su. Vojna policija dolazila je po privatnoj vezi tadašnjeg direktora Dejana Mrlješa sa nekim od njihovih šefova, a to je imalo i svoju protivuslugu. Posle toga uputio sam pismo načelniku Generalštaba, u kome navodim da su pojedine starešine Vojne policije nakon tih ‘akcija’ dobile sobe u stanarskom delu ‘Bristola’", kaže Stojanović, koji je zbog svega što ga je snašlo, preživeo i srčani udar. On podseća i da su vojni policajci, na zahtev tadašnjeg direktora, na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, bez ikakvog sudskog rešenja, dovedeni da na ulicu izbace ženu sa šestomesečnom bebom, a da je kasnije na sudu ustanovljeno da je imala potpuno regularno rešenje o boravku: "I nikom ništa, niti je odgovarala domaćica hotela koja je to iseljenje inicirala, naprotiv, premeštena je na viši položaj, niti je bilo ko od zvaničnih organa odgovarao za nezakonitu upotrebu vojne policije", ogorčeno priča Stojanović. On pita da li nekome treba novi "slučaj Ponjiger", kada je bračni par sa bebom skočio iz sobe vojnog samačkog smeštaja na Zvezdari zbog toga što im je pretilo iseljenje. Muž i žena su poginuli, a dete je ostalo živo.
"Najnoviji slučaj u ‘Bristolu’ je pokušaj izbacivanja udovice zastavnika Tomislava Stojanovića, vojnog beskućnika, tri meseca posle njegove smrti. A bio je starešina bez mrlje u karijeri. Znači li to da će i porodice svih nas biti izbačena kad umremo, da li je normalno ovakvo postupanje, da nam ta pretnja uvek visi nad glavom?", pita se on. Prilikom pokušaja iseljenja udovice preminulog zastavnika, Tonke Stojanović, stanari su se pobunili, pa je iseljenje privremeno obustavljeno. Ona je na prošlonedeljnoj skupštini Udruženja vojnih beskućnika u očaju poručila da joj je, ako je isele, jedini izlaz da skoči u Savu i utopi se. Kakva je situacija i režim u "Bristolu", prema rečima Stojanovića, dovoljno govori i to što su novinarku Radio-televizije Srbije, koja je imala dozvolu Ministarstva odbrane da pravi prilog o hotelu, izbacili kad su shvatili da pravi priču o vojnim beskućnicima i njihovom smeštaju.
Ulaz u taj deo "Bristola" je iz Hercegovačke ulice, tik uz ogradu gradilišta "Beograda na vodi" i preko puta zgrade Geozavoda. Na vratima stoji obaveštenje sa znakom precrtanog foto-aparata i tekstom: "Zabranjeno fotografisanje. Za svako snimanje i medijsko izveštavanje neophodna je dozvola nadležnog organa Ministarstva odbrane."

(Nedeljnik Vreme)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Upozorenje stanara “Bristola” MO.pdf)Upozorenje stanara “Bristola” MO.pdf 48 kB

USPVLS: Kako oštećeni penzioneri mogu naplatiti štetu zbog smanjenja penzija

Objavljeno četvrtak, 21 februar 2019 11:47Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 310
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

USPVLS: Kako oštećeni penzioneri mogu naplatiti štetu zbog smanjenja penzija

Napomena: Članak je objavljen ranije, a izmenjen 20. februara 2019. godine -> Zamenjen je obrazac Zahteva za priznavanje razlike između pripadajuće i isplaćene penzije i dodat je obrazac Žalbe zbog ćutanja uprave.

Da li je smanjivanje i neusklađivanje penzija najveća pljačka građana u istoriji Srbije i kako pokrenuti postupak za naplatu štete zbog smanjenja penzije? Prenosim Saopštenje Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.
Posle usvajanja i primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija od 1.11.2014. godine, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije u saradnji sa ostalim sindikatima penzionera je neprekidno pred Ustavnim sudom Srbije i na javnim okupljanjima dovodilo u pitanje njegovu ustavnost i moralnost.

Postupci radi ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija

U ovom trenutku su pokrenuti ili se vode postupci na više načina radi ocene ustavnosti Zakona i naknade štete njegovom primenom kao što su:
- pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona Aktom koji je potpisalo i po kojem Ustavni sud u skladu sa Ustavom mora postupiti
- podnošenje nekoliko stotina inicijativa pred Ustavnim sudom Srbije, oštećenih penzionera i sindikata penzionera za ocenu ustavnosti Zakona podnetih do njegovog ukidanja koje Ustavni sud Srbije od 2015. godine ignoriše
- podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu koju je podeo Sindikat penzionera Nezavisnost koju bi sud trebalo da razmatra u naredne dve godine
- pokretanje nekoliko hiljada parničnih postupaka pred sudovima u Srbiji u kojima postoji više pozitivnih presuda pred osnovnim sudovima koje viši sudovi poništavaju zbog čega su Ustavnom sudu Srbije već podnete ustavne žalbe. U ovim postupcima se ne očekuju pozitivne presude sve do Ustavnog suda Srbije ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Advokatske kancelarije ove postupke predlažu jer je to najkraći put do izjašnjavanja Ustavnog suda Srbije o ustavnosti Zakona ili sticanja uslova za podnošenje predstavki Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
- pokretanje desetak hiljada postupaka pred Upravnim sudom za donošenje rešenja o smanjenju penzija u kojima postoji nekoliko žalbi pred Ustavnim sudom Srbije
- pokretanje inicijative nekoliko poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije za donošenje zakona o javnom dugu kojim bi bila izvršena naknada štete u periodu od pet godina svim oštećenim penzionerima.

Plan vlasti da neisplaćene delove penzije ne vrati oštećenim penzionerima

U pripremi Zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom kojim je ukinut Zakon 30. septembra 2018. godine, Vlada Srbije nije, na osnovu najava nekih poslanika i lidera PUPS i člana 58. Ustava RS predložila da se neisplaćeni delovi penzije sa kamatom vrate oštećenim penzionerima.
Vrhunac licemerja je pismo upućeno svim penzionerima od strane predsednika Srpske napredne stranke Srbije koje je trebalo da zameni štetu koja je naneta penzionerima a koje je naišlo na masovnu osudu i neprihvatanje od strane oštećenih penzionera i javnosti.
Očigledan je plan aktuelne vlasti da neisplaćene delove penzije oštećenim penzionerima sistemski ne vrati verovatno računajući da većina oštećenih penzionera zbog neinformisanosti i visokih sudskih taksi neće pokrenuti sudske parnice protiv Fonda PIO za nadoknadu nanete štete.
U toku primene Zakona je preminulo preko 150.000 oštećenih penzionera čiji naslednici zbog neinformisanosti nisu tražili da u Rešenje sa ostavinskog postupka budu uneta i prava na neisplaćene delove penzije.
Ustavni sud Srbije propuštanjem i odlaganjem ocenjivanja ustavnosti Zakona učestvuje, čini se, u jednom od vlasti osmišljenom planu, u kojem će, deo potraživanja oštećenih penzionera starija od tri godine u momentu podnošenja parnične ili tužbe pred upravnim sudom, biti nepriznat zbog zastarevanja. Ovakav stav bi mogao biti zasnovan na odluci Ustavnog suda Srbije broj Už-6014/2015 od 11. januara 2018. godine, u kojoj se poziva i na odobravanje takvog stava od strane Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Pokretanje sudskih postupaka

Stavovi dela pravnika da zastarevanje počinje da teče od datuma ukidanja spornog zakona nepredvidivim ponašanjem Ustavnog suda Srbije mogu biti demantovani. Postoji opasnost da zbog kašnjenja u pokretanju sudskog postupka deo oštećenih penzionera izgubi deo svojih potraživanja. Naravno, ovo pod uslovom da Ustavni sud Srbije posle ocene da je Zakon neustavan, ne donese odluku kojom će obavezati Vladu Srbije da donese ili predloži propis kojima bi bila regulisana naknada štete svim oštećenim ili naslednicima preminulih penzionera.
Ukoliko Evropski sud za ljudska prava u Strazburu problem reši u korist penzionera, naknada štete će najverovatnije opet biti vršena u pojedinačnim sudskim parnicama pred domaćim sudovima. Aktuelna vlast na svakom koraku onemogućava građane u ostvarivanju njihovih prava, pa nema razloga da to ne učini i ovoga puta.
Kampanjom “Stavimo tačku na pljačku penzionera” USPVLS je o svemu informisao oštećene penzionere, ali je relativno mali broj pokrenuo sudske parnice, zbog visokih sudskih taksi, neodlučnosti advokata i kampanje vlasti u medijima koje kontroliše, da su penzije morale da se smanje, da država ne treba da se tuži, da su penzije vraćene i da su “nikada veće”, da je postupak neizvestan itd.
U ovom trenutku, postoji nekoliko presuda osnovnih sudova u Srbiji kojima su zahtevi oštećenih penzionera prihvaćeni i Fond PIO obavezan da naknadi štetu sa kamatom. Ovi primeri pokazuju da i sudstvu postoje samostalne, stručne i društveno odgovorne sudije. Treba očekivati da će aktuelna vlast učiniti sve da navedene presude budu ukinute od strane viših sudova. Čak i predsednik Srbije negativno komentariše odluke sudova koji presuđuju u korist oštećenih penzionera što je svakako pritisak na sudstvo, ali i pokazuje pažnju koju državni organi posvećuju ovom problemu.
Ustavni sud Srbije odlaganjem ocenjivanja ustavnosti Zakona ustvari daje opravdanje parničnim sudovima da odbijaju tužbene zahteve obrazlažući da je Fond PIO radio po Zakonu koji za sada nije ocenjen neustavnim. Deo osnovnih sudova odbija predloge da postupke stavi u stanje mirovanja dok se Ustavni sud ne izjasni o ustavnosti Zakona što ukazuje da prikriveni plan smanjivanja broja parničnih tužbi.
U delu stranaka koje su u koaliciji koja vrši vlast ( PUPS, SPS) radi smanjivanja nezadovoljstva svog članstva najavljuju da će država doneti zakon kojim će regulisati dug. Deo opozicionih parlamentarnih stranaka postupak donošenja i primene zakona o neusklađivanju i smanjenju penzija osuđuje i u svojim programima predviđaju nadoknadu nanete štete penzionerima. I u slučaju regulisanja duga posebnim zakonom, što je u ovom trenutku malo verovatno ukoliko ne dođe do promene parlamentarne većine, svi bi se sudski postupci morali završiti pozitivno po klijenta jer bi tek tada sudovi morali donositi pozitivne presude.
U ovom trenutku je najvažnije kako oštećeni penzioneri da spreče zastarevanje svojih potraživanja po osnovu štete koja im je učinjena smanjenjem penzije. Naslednici oštećenih penzionera bi trebalo da zahtevaju da se u rešenje sa ostavinskog postupka obavezno unese pravo na neisplaćene delove penzije po osnovu primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Pokretanje sudskog postupka pred parničnim sudom iziskuje plaćanje sudskih taksi koje zavise od visine tužbenog zahteva. Propisima je predviđena mogućnost da se one plaćaju i u više rata. Advokatske kancelarije sa kojima sarađuje USPVLS za svoj rad ne traže naknadu unapred do pozitivnog okončanja postupka uz obavezu klijenta da plaća sudske takse i sudskog veštaka. Oni koji ranije pokrenu parnični postupak, pre će naplatiti štetu.
Pokretanje upravnog postupka koji treba da se završi tužbom Upravnom sudu je takođe siguran put prekida zastarevanja potraživanja. Taksa u upravnom postupku ne postoji a pred Upravnim sudom je relativno mala oko (1680 dinara) i njega može pokrenuti svaki oštećeni penzioner.
Kako bi se obezbedila masovnost u podnošenju zahteva, Udruženje je sa advokatskim kancelarijama sa kojima sarađuje osmislilo Zahtev fondu PIO za priznavanje prava na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa penzije zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Posle predaje zahteva, oštećeni penzioner vrši izbor advokata sa kojim sklapa odgovarajući sporazum o zastupanju i kome predaje potrebna dokumenta.
Ukoliko se Fond PIO o Zahtevu ne izjasni u roku od 30 dana, dostavlja se Žalba zbog ćutanja uprave. Ukoliko se Zahtev rešenjem odbije od strane prvostepenog organa, drugostepenom organu Fonda PIO se dostavlja žalba koju treba da izradi advokat. Ukoliko oštećeni budu hteli, moći će u dogovoru sa advokatom odmah da pokrenu i parnični postupak. Deo advokatskih kancelarija traži naknadu samo za kancelarijske troškove od 1000 dinara što je korektno.
Pozivamo oštećene penzionere koji nisu u mogućnosti da plaćaju sudske takse u parničnom postupku da odmah pokrenu upravni postupak dostavljajući svoj zahtev Fondu PIO za priznavanje prava na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa penzije zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija sa pripadajućom kamatom, da bi u tom postupku bila podneta i tužba Upravnom sudu radi produžetka prekida zastarevanja potraživanja.
Prema dosadašnjem iskustvu, Upravni sud rešava predmete u periodu od dve-tri godine što je period u kojem bi Ustavni sud Srbije ili Evropski sud za ljudska prava morali da se izjasne o ustavnosti Zakona.
Potrebno je da Fond PIO zatrpamo svojim zahtevima i tako pokažemo da ne zaboravljamo i ne opraštamo pljačku. Velikim brojem zahteva vršimo i pritisak na sudstvo da poštuje Ustav Srbije i tražimo da se problem razreši donošenjem propisa o naknadi štete svim oštećenim penzionerima.
Posle pozitivne odluke Ustavnog suda Srbije ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, stekli bi se uslovi za masovno podnošenje parničnih tužbi.
Zahtev u dva primerka potrebno je što pre predati na pisarnicu filijale Fonda PIO kojoj pripada oštećeni penzioner, jedan overeni primerak zahteva zadržati i čuvati. U periodu od 30 dana je potrebno izabrati advokatsku kancelariju koja će ih zastupati a odgovor Fonda na zahtev odmah dostaviti advokatu. Ukoliko za 30 dana nadležna filijala ne donese traženo rešenje, Direkciji fonda PIO se dostavlja Žalba zbog ćutanja uprave u prilogu koje se dostavlja i kopija već podnetog Zahteva za rešenje. Naravno, da svaki penzioner može i sam voditi i upravni i postupak pred Upravnim sudom.

Pokretanje postupka za naknadu štete koja je naneta primenom Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija

Advokatske kancelarije sa kojima sarađujemo ne naplaćuju svoje angaživanje do pozitivne presude u parničnom postupku kada traže do 10 odsto naplaćene sume kao nagradu i, naravno, sudski dodeljene troškove advokata koje plaća tužena strana. Neke kancelarije plaćaju i sudskog veštaka. Deo kancelarija koje će voditi upravni postupak i postupak pred Upravnim sudom traže i 1000 dinara za kancelarijske troškove što je korektno. Obaveza klijenta je da plaća sudske takse i sudskog veštaka. USPVLS ne prikuplja dokumenta, oštećeni sami treba da stupe u kontakt sa izabranom advokatskom kancelarijim, sklopi ugovor i preda potrebna dokumenta.

Dokumenta koja klijent treba da pripremi za advokatsku kancelariju:
- Kopija ili iščitana lična karta – dva primerka
- Rešenje o penzionisanjnju – dve kopije
- Penzioni ček iz poslednjeg meseca smanjivanja penzije (septembar ili oktobar 2018. godine) – dve kopije, (u banci preko koje se uplaćuje penzija može se tražiti da ček štampaju)
- Uverenje-potvrda o načinu isplate penzije dostavljeno od fonda PIO, ako ih ima – dve kopije
- Kopija Zahteva Fondu PIO za izdavanje Rešenja o isplati neisplaćenih delova penzije po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija (ako je podnet)
- Rešenje filijale ili Direkcije Fonda PIO kao odgovor na podneti Zahtev, ako ga ima.
Oštećeni svoja dokumenta mogu dostavljati i preporučenom poštom KADA IM ADVOKATSKA kancelarija dostavi potpisan Ugovor i obrazac punomoćja.
Pozivamo oštećene penzionere da koriste dokumenta i uputstva USPVLS koja se nalaze na sajtovima penzionervojni.rs, penzin.rs i FB stranici Vojni penzioneri Srbije ili Penzioneri Srbije, da objašnjenja traže na tel. 064 2677 525, 064 2354 113, 065 215 2416, 063 388871, E-mail: uspvls.beograd@gmail.com ili lično na adresi USPVLS: Savski trg 9, treći sprat u Beogradu, četvrtkom od 11 sati ili po dogovoru.
Učešće u kampanji ne uslovljavamo članstvom u udruženju.

Obavestite svoje rođake, prijatelje i komšije, od masovnosti zavisi!
PRIDRUŽITE NAM SE ZA POBEDU!

Jovan Tamburić, predsednik

Presuda Upravnog suda u upravnom sporu koji se odnosi na zahtev za donošenje rešenja o drugom redovnom usklađivanju vojne penzije za 2007. godinu (za 4,21 posto)

Objavljeno sreda, 20 februar 2019 10:23Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 492
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Presuda Upravnog suda u upravnom sporu koji se odnosi na zahtev za donošenje rešenja o drugom redovnom usklađivanju vojne penzije za 2007. godinu (za 4,21 posto)

Poštovani!

U prilogu objavljujem presudu Upravnog suda od 10.01.2019. godine donetu u upravnom sporu koji se odnosi na zahtev za donošenje rešenja o drugom redovnom usklađivanju vojne penzije za 2007. godinu (za 4,21 posto).

Presudom je uvažena tužba, poništeno rešenje Direkcije Pokrajinskog fonda PIO u Novom Sadu od 25.10.2017. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.
Upravni sud je presudom odbio zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora, budući da iznos troškova u tužbi koje stranka traži nije opredeljen shodno odredbi ...

Kolegi vojnom penzioneru koji mi je presudu dostavio i tužiocu - kolegi Vasiću zahvaljujem na dokumentu ustupljenom za objavljivanje! Kolega vojni penzioner koji mi je presudu dostavio, u mejlu je napisao:
“Poštovanje kolega Zlatko,
Kao vojni penzoner zahvaljujem se na tvom predanom angažovanju u pravcu ostvarivanja potraživanja vojnih penzionera.
U prilogu ti šaljem presudu Upravnog suda u Beogradu koja se odnosi na zahtev za donošenje rešenja o drugom redovnom usklađivanju vojne penzije za 2007. godinu (za 4,21%). Nadam se da će koristiti u tvom radu.
Ukoliko odlučiš da presudu objaviš molim te da ne pominješ ime i prezime advokata.”

КОМПЛЕТАН ПРЕДМЕТ ПО ЗАХТЕВУ ЗА ИЗМЕНУ РЕШЕЊА О ПРАВУ НА ПЕНЗИЈУ – РАЈКО МАРАШЕВИЋ

Objavljeno sreda, 20 februar 2019 09:15Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 333
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

КОМПЛЕТАН ПРЕДМЕТ ПО ЗАХТЕВУ ЗА ИЗМЕНУ РЕШЕЊА О ПРАВУ НА ПЕНЗИЈУ – РАЈКО МАРАШЕВИЋ

Поштовани!

У прилогу објављујем комплетан предмет по захтеву колеге Рајка Марашевића за измену решења Фонда СОВО о праву на пензију због погрешно одређеног пензијског основа. Колеги Рајку захваљујем на документима уступљеним за објављивање.

У мејлу којим ми је документа из овог предмета доставио Рајко је написао:
“На сугестије неких колега, а ради увида колега у комплетан предмет у прилогу ти шаљем све документе настале у предмету Измене решења за пензију по времену њиховог настајања од захтева Филијали РФ ПИО до тужбе Управном суду, ради објављивања на нашим сајтовима.
Очекујем да ће увидом и стручним коментарима колеге дати допринос у вођењу овог предмета и других предмета који су са истом тематиком.
Поздрав!”

Strana 9 od 525