Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

“Трг опљачканих пензионера” или “Трг обесправљених трећег доба” неопходан је сваком граду и општини у Србији

Objavljeno nedelja, 02 jun 2019 19:54Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 251
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Трг опљачканих пензионера” или “Трг обесправљених трећег доба” неопходан је сваком граду и општини у Србији

Уместо да се простор између Амбасаде Републике Аустрије, у Улици Симе Марковића 2, и зграде Републичког фонда пензијско-инвалидског осигурања, Париска 9, у Београду, у којој се налази и Савез пензионера Србије – Градска организација пензионера Београда, назове „Трг трећег доба”, или „Трг пензионера”, предлажем да се адекватан простор у сваком граду и општини у Србији преименује и добије назив “Трг опљачканих пензионера” или “Трг обесправљених трећег доба”.

Ти тргови широм Србије имали би и одговарајуће пратеће садржаје. Неизоставан пратећи садржај сваког од наведених тргова био би Споменик пљачкашу пензионера (у природној величини) и Споменик обесправљивачима пензионера. Ти споменици били би њихове задужбине.

Задужбине су добровољни поклони градовима, општинама, регијама, државама, а обичај је да се задужбинама дају имена задужбинара, тако да би и ти споменици добили имена пљачкаша и обесправљивача пензионера.

Овакав концепт тргова имао би велики едукативан и економски значај и био би неопходан сваком граду и општини у Србији.

На трговима би се окупљали опљачкани и сви други пензионери, дружили се и размењивали искуства у преживљавању, обзиром да добар део од пензија које прима тешко може достојно проживети треће доба.

Са озвученог Споменика пљачкашу пензионера непрекидно би се емитовало Писмо захвалности пензионерима, а са Споменика обесправљивачима пензионера емитовало би се Решење Уставног суда којим је обуставио поступак оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и тако уставним прогласио отимање дела приватне имовине, без права на правично обештећење. Едукативни значај емитовања ових и сличних садржаја за пензионере био би немерљив.

Приликом организовања радничких, студентских и ђачких екскурзија неизоставан садржај би био и посета овим трговима. Ту би се радници едуковали шта их ускоро очекује и тако правовремено припремали за живот у трећем добу. Студенти и ђаци би се кроз те посете упознавали са стварношћу и мотивисали да срећу на време потраже негде другде. Тиме би био дат допринос смањењу стопе незапослености, посебно младих.

Наравно власт би могла организовати и наплату улазница при посетама овим трговима, по популарним ценама, чиме би пензионери и даље доприносили економском напретку и фискалној стабилности.

Не треба заборавити могућност организовања посета овим трговима од стране наших “иностраних пријатеља”, односно државних, привредних и других делегација страних земаља, што би имало немерљив значај за представљање наших економских и других успеха и потенцијала.

Ови тргови и организоване посете страних туриста опљачканим пензионерима и обесправљеним трећег доба пружиле би могућност странцима да се едукују и на време припреме уколико их задеси слична судбина. Значајно би то унапредило и нашу туристичку понуду и утицало повољно на девизни прилив.

На крају да не заборавим:

- Пензија је приватна имовина сваког пензионера и пензионери се дела исте нису добровољно одрекли и поклонили је држави тако да они не могу бити задужбинари. Пензионерима је узиман (отиман) део пензије, без њихове воље и сагласности, и од стране пљачкаша поклоњен држави да би се очувала фискална стабилност.

Логично би било да држава правично обештети оне којима се непуне четири године “мешала у имовину”. Пошто је држава, вољом пљачкаша, узимала (отимала) пензионерима део пензије у новцу, у новцу би требала отето да врати, а не у писмима захвалности од стране пљачкаша.

Златко Посавец,

опљачкани и обесправљени пензионер

 

Трг пензионера

http://www.politika.rs/scc/clanak/430818/Trg-penzionera

Председник Републике Александар Вучић и други највиши државни званичници су више пута исказали велику захвалност пензионерима који су, за време четворогодишњег важења Закона о привременом начину исплата пензија, односно о привременом умањењу пензија, дали немерљиви допринос финансијској консолидацији и стабилизацији државног буџета.

У Београду, од укупно 406.000 пензионера, више од 230.000, односно око 57 одсто од укупног броја пензионера примало је умањене пензије. Значи, пензионери Београда издвојили су огромна средства за стабилизацију економско-финансијског положаја Београда и Србије у целини. Градска организација пензионера Београда (ГОП), коју је подржао Савез пензионера Србије, обновила је и поново упутила молбу Комисији за споменике и називе тргова и улица Београда да се простор између Амбасаде Републике Аустрије, у Улици Симе Марковића 2, и зграде Републичког фонда пензијско-инвалидског осигурања, Париска 9, у којој се налази и Савез пензионера Србије – Градска организација пензионера Београда, назове „Трг трећег доба”, или „Трг пензионера”. Предлог је упућен и кабинету градоначелника и заменика градоначелника.

Овај предлог подржава свих седамнаест удружења пензионера градских општина и 25 гранских удружења пензионера Београда. Именовањем наведеног простора у „Трг трећег доба”, или „Трг пензионера”, одало би се признање и захвалност пензионерима Београда за све што су у протеклим годинама и деценијама учинила за свој град и своју земљу.

Василије Белобрковић,
председник ГОП-а

TV NAŠA - EMISIJA UZ JUTARNJU KAFU 31.05.2019. - JOVAN TAMBURIĆ

Objavljeno petak, 31 maj 2019 17:13Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 260
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

TV NAŠA - EMISIJA UZ JUTARNJU KAFU 31.05.2019. - JOVAN TAMBURIĆ

Gostovanje predsednika USPVLS, Jovana Tamburića, na TV Naša, u emisiji Uz jutarnju kafu, dana 31.05.2019. godine

 

Какав закон о правима бораца је потребан Србији

Objavljeno petak, 31 maj 2019 09:42Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 193
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Какав закон о правима бораца је потребан Србији

Извор: сајт УСПВЛС - http://penzionervojni.rs/2019/05/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B2-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1/

Какав закон о правима бораца је потребан онима који су се одазвали на позив Отаџбине. Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије се укључило и јавну расправу о Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

Примедбе и предлози на Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица:

Нацрт закона није израђен у складу са Јединственим методолошким правилима за израду прописа, усвојене од стране Законавног одбора НСРС и Владе РС („Службени гласник РС”, број 21/10) која се примењују за израду прописа које доноси Народна скупштина.

У том смислу Нацрт закона нема одговарајуће делове и образложење, потребне за разумевање и квалитетније учешће у јавној расправи.

- Посебан проблем представља недостатак дефиниција појмова који се користе и образложење предлогу Нацрта закона.

- Нацртом је покушано обједињавање неколико закона што је добро али може бити и манипулација јер се у њему налазе законска решења за инвалиде и борце која се прихваћена и примењују се па би ово могао бити покушај да уз решења за статус и права ратних и мирнодопских инвалида која су већ озакоњена прође и непотпуно решавање статуса бораца од 1991. до 1999. године.

- У Нацрту нема конкретних предлога регулисања статуса ратних ветерана односно бораца. Иако је до сада урађено више предлога и нацрта закона (ту посебно скрећем пажњу на предлоге генерала Божидара Делића и Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије) који нису кориштени што говори да је иницијатор израде нацрта одустао од стварног регулисања статуса и права бораца од 1991. године до 1999. године.

- У члану 4. став 1. предлажемо да се као борци дефинишу и припадници ВСК.

- Не слажемо се са предлогом да се припадницима Раногорског покрета призна статус борца од 17. априла до 15. маја 1945. године већ само од 15. априла 1941. до децембра 1941. када су престали са борбом против окупатора.

- За пензионисана војна лица није прихватљива дискриминација ако не будемо третирани као борци и мирнодопски војни инвалиди. Сматрамао да и припадници полиције треба такође, да буду третирани као борци. Смешно је и неприхватљиво да нас који смо водили наше војнике у рату, нас који смо чешће више ризиковали од војника и процентуално више гинули, сада неко каже да нисмо борци. Није разумљиво зашто професионална војна лица и припадници не треба да имају статус мирнодопског војног инвалида ( члан 11 и 14). Иако им је статус инвалида регулисан по основу рада постоје нека друга права која не могу остваривити без статуса мирнодопског војног инвалида. Морам да вас подсетим да припадници војске нису имали већу законску обавезу да иду у рат од других грађана држава у којима смо живели. Део професионалних припадника војске и полиције је напуштао војску и полицију после наређења да извршавају задатке у зони борбених дејстава. Такви нису одговарали на суду јер држава није увек проглашавала ратно стање које би их на то обавезивало. Статус и права борца је погрешно изједначавати са статусом и правима која су ПВЛ остварила по основу пензијског и инвалидског осигурања.

- У члану 13. став 2. непотребано је да: „Министар надлежан за послове борачко инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата прописује облике војне обуке који изазивају повећану опасност за оштећења организма из става 1. тачка 1) овог члана“, јер то треба да ради министар одбране као стручни носилац оспособљавања и обуке за одбрану. Иначе се у Нацрту понављају неке одредбе Закона о општем управном поступку што је непотребно.

- Део чланова Нацрта (Пример чл. 18) у делу закона који треба да разрађује права дефинише појмове који треба да буду на почетку закона.

- У члану 19 се дефинише степен оштећења за цивилне жртве рата који је различит у односу на ратне и мирнодопске војне инвалиде, чл. 9, 11 и 12., што није коректно.

- Дефиниције породице (чл. 22-26), ако су уопште потребне у Нацрту треба да буду у делу закона „дефиниција појмова“. Појам породице је дефинисан у Породичном закону па је довољно позивање на њега.

- Сматрамо некоректним временско ограничавање за утврђивање ПТС.

- Непотребно се цивилни и војни инвалиди рата (члан 33) разврставају у различит број група инвалидности, без објашњења, што упућује на дискриминацију.

- Предлажемо да се борцима дефинишу следећа права:

  • Признавање времена проведеног у борбеним дејствима у радни стаж двоструког трајања,
  • Борачки додатак свим борцима чија су примања мања од износа потребног за минималну потрошачку корпу (у фебруару износила 36 637 динара),
  • Партиципација дела комуналних трошкова,
  • Ослобађање пореза на оружје,
  • Предност у запошљавању борца или члана уже породице у државној и локалној управи или јавним предузећима.
  • Право на бесплатан превоз на дан борца,
  • Право на ношење униформе на војним свечаностима,
  • Право на медаље којима се обележавају значајне годишњице јединица и Војске.

- Нацртом уопште није регулисан статус удружења бораца, РВИ, војних и цивилних инвалида рата. Због манипулација удружењима потребно је дефинисати чланство (нека удружења ветерана су формирала лица која нису била у борбеним дејствима, удружења могу имати поштоваоце али такви да не улазе у број за утврђивање репрезентативности удружења), поступак утврђивања репрезентативности удружења и савеза удружења на начин како је регулисано утврђивање репрезентативности синдиката запослених. Ово је посебно важно јер су нека удружења бораца и ветерана нетранспарентно сврстана у удружења од посебног друштвеног значаја или такав статус имају без провере њихове репрезентативности.

- Прихватамо иницијативу да се за Дан борца одреди 28. јуни – Видовдан.

Иако је пропуштено много прилика да се изради и усвоји закон којим би били регулисани статус и права ратних ветерана-бораца, оцењујемо да и овај покушај није дао потребан резултат. Јавна расправа треба, пре свега да буде у функцији прикупљања предлога за решења статуса и права бораца. Иако је регулисање статуса бораца политички деликатно обзиром на ратове у које смо позивани, власт мора преузети и политичку и финансијску одговорност за одлуке које је некада доносила. Ово је лакше због тога што у овом тренутку власт врше странке и појединци који су нас и позивали у ратове. Предлог Нацрта без конкретних права бораца и стварање утиска у јавном мнењу да се истински решава њихов статус је покушај манипулације ратним ветеранима и јавношћу. Коментари да непотпун закон може да се после усвајања допуњује као и формирање министарства за борце је превара. На такав начин би била подмирена група најгласнијих што је већ виђано. Борцима су после толико година потребна конкретна права и они немају више времена да чекају. Предлажемо формирање нове радне групе која би се темељније бавила проблемом.

NAJBOGATIJI SRPSKI PENZIONERI SU – POLITIČARI

Objavljeno četvrtak, 30 maj 2019 20:03Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 210
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

NAJBOGATIJI SRPSKI PENZIONERI SU – POLITIČARI: Troje ima veće prihode od 200.000 mesečno, a jedan zarađuje čak 4.000 EVRA

https://www.blic.rs/biznis/vesti/najbogatiji-srpski-penzioneri-su-politicari-troje-ima-vece-prihode-od-200000-mesecno/r15zj38

Najviša penzija u Srbiji iznosi 132.065 dinara i prima je ukupno 25 penzionera. Mnogo više, oko 8.000 korisnika, svakog meseca iz budžeta dobije između 85.000 i 123.065 dinara. Među njima su gotovo svi bivši visoki državni funkcioneri, ministri i ambasadori.

Tomislav Nikolić (97.382 dinara)

Bivši šef države i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić penzionisao se pre tačno dve godine. Nikolić danas prima penziju od 86.358 dinara, a iz budžeta svakog meseca dobije i 10.924 dinara po osnovu funkcije bivšeg predsednika Republike.

Milan Bačević (475.881 dinar)

Milan Bačević ima 66 godina i ispunio je uslov za penzionisanje. Danas je ovaj bivši savetnik predsednika republike, ipak, aktivan u političkom životu i obavlja funkciju ambasadora Srbije u Kini. Svakog meseca po tom osnovu iz budžeta dobije 3.992,48 evra. Bačević je od 2012. do 2014. godine bio ministar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, za šta je primao platu od 112.000 dinara. U 2012. godini bio je savetnik predsednika Republike i narodni poslanik. Prethodno je, od 1984. do 2012. godine radio kao profesor na Univerzitetu u Prištini.

Milorad Veljović (180.567 dinara)

Bivši direktor policije koji se penzionisao 2015. godine iz PIO fonda svakog meseca dobije 101.000 dinara. On danas obavlja i funkciju savetnika za bezbednost u kabinetu predsednika Republike za platu od 79.567 dinara.

Dragoljub Mićunović (174.200 dinara)

Prema poslednjim dostupnim podacima Agencije za borbu protiv korupcije iz januara 2018. godine, bivši funkcioner Demokratske stranke takođe je među aktivnim poslanicima koji su se penzionisali. Njegova penzija iznosi 75.200 dinara. Uprkos tome aktivno se bavi politikom i od devedesetih do danas gotovo da je bez prekida bio poslanik. Na ime obavljanja te funkcije mesečno zarađuje 99.000 dinara, a njegova ukupna primanja iznose 174.200 dinara.

Milutin Mrkonjić (202.297 dinara)

Iako je zvanično penzioner, Mrkonjić mesečno prima daleko više novca od prosečnog penzionera u Srbiji. Iz skupštinskog budžeta neko vreme je primao samo paušal, a sada na njegov račun leže penzija od 88.570 dinara, kao i poslanička plata i razni dodaci u ukupnom iznosu od 113.727 dinara.

Ivan Mrkić (124.000 dinara)

Penzioner koji od maja prošle godine prima 61.000 dinara. Takođe, od aprila 2018. godine mesečno iz državnog budžeta prima i 63.000 dinara jer je član Nadzornog odbora u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu u Beogradu.

Mrkić je do maja prošle godine radio kao ambasador i za to primao 110.000 dinara mesečno.

Vojislav Šešelj (147.000 dinara)

Prema poslednjem izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, iz januara 2017. godine, Vojislav Šešelj iz državnog budžeta prima mesečno 104.000 dinara kao platu za rad poslanika u Skupštini Srbije. Tu platu, Šešelj prima od juna 2016. godine.

Šešelj je inače penzioner od 2012. godine, koji mesečno prima penziju od 43.000 dinara.

Momo Čolaković (166.425 dinara)

Još jedan penzioner koji je među aktivnim političarima je i poslanik PUPS-a Momo Čolaković, koji se formalno "povukao" još 2004. godine. Njegova penzija iznosi 70.920 dinara, ali iz budžeta, po osnovu poslaničkog mandata, dodatno prima 95.505 dinara.

KO JE SVE NA LISTI NAJBOGATIJIH PENZIONERA

https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ko-je-sve-na-listi-najbogatijih-penzionera-evo-koliko-su-morali-da-zaraduju-da-bi/q8d7dbv

Penzionerima sa najvišim primanjima na svakih 30 dana na račun leže i pet puta više novca nego onima koji inkasiraju prosek od 26.300 dinara.

Najviša penzija u Srbiji iznosi 132.065 dinara i prima je ukupno 25 korisnika. Od ukupno 1.713.123 penzionera u Srbiji penziju od 90.000 do 123.065 dinara prima 7.336 korisnika, odnosno 0,4 odsto penzionera, potvrdili su za "Blic Biznis" u PIO fondu.

Najdebljim čekovima, mogu da se pohvale vojni obaveštajci, ali i nekadašnji radnici Uprave za krivične sankcije, te bivši visoko pozicionirani radnici saveznih ministarstava. U kategoriji sa najvećim penzijama su i određeni pripadnici policije, i to iz kategorije „specijalaca“, koji su pri obračunu penzije imali pravo da biraju deset najboljih uzastopnih godina radnog staža. Na listi penzionera sa najvećim primanjima svakako su i bivši piloti, vojni i civilni. Po proseku visoko se kotiraju i akademici koji danas iz budžetske kase primaju iznad 62.000 dinara. Kada je reč o najvišim iznosima, njih primaju oni koji su se penzionisali posle 1. januara 2015. godine i svi oni su penzioneri fonda PIO zaposlenih.

Koliko su njihove plate morale da budu da bi se danas našli na listi penzionera sa najvećim primanjima teško je precizno reći jer iznos penzije zavisi od više faktora poput dužine staža, godina provedenih na najplaćenijoj funkciji, te pitanja da li su imali pravo na beneficirani radni staž i koliko dugo su radili na takozvanoj povlašćenoj poziciji. Ono što se može reći jeste da bi to danas bile plate od najmanje oko 1.200 evra (oko 140.000 dinara).

Praktično, ukoliko je osiguranik kroz ceo radni staž dobijao zaradu u nivou prosečne plate u republici u prethodnoj godini (koja je iznosila oko 50.000 dinara, a u 2008. godini oko 33.000 dinara), za 20 godina staža penzija bi iznosila oko 15.400 dinara.

Računica Fiskalnog saveta pokazuje i da osiguranici sa 30 godina staža i zaradom na nivou prosečne zarade u Srbiji za sve godine rada, mogu da očekuju penziju od 23.169 dinara, dok građani sa 40 godina staža i prosečnom platom od 65.000 dinara mogu da računaju na penziju od oko 41.000 dinara.

Najniže penzije

Najnižu penziju do 10.000 dinara, manje od 100 evra, prima 105.000 penzionera. Najniža penzija iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti istovremeno iznosi 14.338 dinara i taj iznos prima 246.268 korisnika.

Najniža penzija za poljoprivredne penzionere definisana je zakonom i iznosi 11.272 dinara. Toliki iznos prima 134.211 korisnik.

Najviša penzija u Srbiji iznosi 132.000 dinara, evo koliko penzionera mesečno prima toliko

Najvišu penziju po novom zakonu u iznosi od 132.065.01 dinar, što je skoro pet prosečnih penzija od 26.335 dinara, u Srbiji prima 25 penzionera.

Ova penzija se isplaćuje za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica sa navršenih 45 godina radnog staža.

Istovremeno, najnižu penziju do 10.000 dinara, manje od 100 evra, prima 105.000 penzionera, što znači da je najniža penzija 13 puta manja od najviše, poslednji su statistički podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz marta ove godine, piše "Politika".

Istovremeno penziju od 124.728,07 dinara prima 26 penzionera fonda PIO zaposlenih i samo jedan samostalac, koji je, dakle, sam sebi uplaćivao doprinose na najvišu osnovicu.

To je ukupno 27 penzionera i svi imaju po 42,5 godina radnog staža. Njihovi ispisnici, ukupno njih 15 koji su radili po 40 godina i otišli u penziju po zakonu iz 2011. godine, danas s čekom primaju 117.391.122 dinara.

Najviša primanja po starom zakonu ima 11 penzionera samostalaca s iznosom od 97.831,94 dinara.

Ako se pogleda statistika po gradovima i opštinama Srbije s istim datumom, mart ove godine, najviše penzije imaju Nišlije s prosekom od 46.538 dinara (penzioneri fonda PIO zaposlenih, samostalaca i poljoprivrednika).

Za oko tri hiljade manja su primanja na Savskom vencu u Beogradu, dok je prosek na Starom gradu oko 40.639 dinara. Prosečna penzija na Novom Beogradu iznosi 39.550 dinara.

Ako se pogleda druga krajnost, odnosno najniža primanja u Srbiji imaju u Malom Crniću 12.938 dinara, Žabarima 13.422, Osečini 14.978 i Preševu 15.865 dinara.

Najniža poljoprivredna penzija je u Žabarima 9.996 dinara, Kučevu 10.223, Malom Crniću 10.292 dinara dok je najveća zemljoradnička penzija u Starom gradu – 22.316 dinara.

Prema poslednjim podacima Fonda, iz marta ove godine, u Srbiji ima 1.713.123 penzionera.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (RF PIO - Statisticki bilten mart 2019.pdf)RF PIO - Statisticki bilten mart 2019.pdf 555 kB

Strana 9 od 353