Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Sastanak Vojnog sindikata sa Brnabić: Ukazano na probleme, predložena rešenja

Objavljeno ponedeljak, 22 april 2019 11:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 176
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Sastanak Vojnog sindikata sa Brnabić: Ukazano na probleme, predložena rešenja

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa predstavnicima Vojnog sindikata Srbije, koji su je upoznali sa problemima u sindikalnom delovanju.

Kako je saopšteno, posle uvida u situaciju u okviru Vojnog sindikata Srbije, premijerka Brnabić je najavila da će se razgovori sa sindikatom nastaviti u narednom periodu.

Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, nakon četrdesetominutnog sastanka sa premijerkom, rekao je za N1 da su Ani Brnabić ukazani problemi i predložena rešenje za prevazilaženje krize u kojoj se sindikat nalazi kad je reč o odnosu sa ministrom odbrane.

"Predsednica Vlade je bila vidno iznenađena stanjem u vojsci i zamolila sindikat da odradi izveštaj na tu temu koji će joj biti dostavljen", rekao je Antić.

Dodao je da premijerka obećala odgovore nakon razmatranja predloga sa stručnim timom i najavio višednevni zajednički protest ispred zgrade Vlade Srbije ukoliko se ne postigne dogovor.

"Mi ne želimo da se postavljamo ultimativno, ali nas na to primorava stanje u kome se mi sada nalazimo odnosno nezakonito delovanje dva resorna ministra", ističe Antić.

Antić tvrdi da je dobio otkaz jer je javno iznosio stavove sindikata i govorio o problemima u vojsci.

"Taj postupak je nezakonit, protiv ministra odbrane je podneta krivična prijava, očekujemo da sudovi reaguju. Tražili smo od predsednice Vlade da poništi upravni akt kojim je meni kao predsedniku sindikata izrečen otkaz, tražili smo i da se obustavi postupak koji se vodi protiv generalnog sekretara zbog iste stvari, da se stvore prostorno-tehnički uslovi za naš nesmetan rad i da se uđe u pregovore zaključenja posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u vojsci", rekao je Antić.

Vojni sindikat Srbije i Policijski sindikat Srbije, koji poslednjih pet godina ukazuju na probleme u vojsci i policiji, izgubili su reprezentativnost na, kako kažu, upitan način. Godinama su tražili dijalog sa predstavnicima vlasti, ali ih je vlast ignorisala.

Međutim, u petak tokom zajedničke konferencije upućen je poziv predsedniku Vojnog sindikata Srbije Novici Antiću da dođe na sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, ali ne i predstavnicima Policijskog sindikata Srbije.

Antić podseća da sa Policijskim sindikatom Srbije postoji Memorandum o saradnji i da je premijerki dostavio dokumentaciju koja se odnosi na postupak u kome je Policijskom sindikatu Srbije, kako kaže, nezakonito oduzeta reprezentativnost.

"Izneo sam konkretne predloge i zamolio da se u narednom periodu i sa predstavnicima Policijskog sindikata održi sastanak", rekao je Antić.

Vlast u ofanzivi na „kritične“ sindikate

https://www.danas.rs/drustvo/vlast-u-ofanzivi-na-kriticne-sindikate/

Meseci i po dana nakon što je Policijski sindikat Srbije izgubio reprezentativnost, ista sudbina zadesila je i Vojni sindikat Srbije (VSS) koji se takođe nije ustručavao da oštro kritikuje svog poslodavca.

Ministarstvo odbrane 15. aprila donelo je rešenje kojim se ukida reprezentativnost ubedljivo najvećem sindikatu u sistemu odbrane, zahvaljujući promeni u statutu Vojnog sindikata Srbije. Naime, VSS je promenio statut pa tako nivo delatnosti sindikata više nije bio „poslodavac“, odnosno Ministarstvo odbrane, već će od tog trenutka obavljati delatnost „za teritoriju Republike Srbije u delatnosti odbrane“.

Ovakva promena poslužila je Ministarstvu odbrane da im ukine reprezentativnost i naloži svim komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije da „preispitaju“ oduzimanje prostorija koje su odvojene za funkcionisanje sindikata, kao i davanje plaćenog odsustva članovima organa sindikata.

Ovo rešenje, prema rečima predsednika VSS-a Novice Antića, u suprotnosti je sa nekoliko različitih zakona. Ono, kako dodaje, ignoriše član 219. Zakona o radu koje kaže da se reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatraju i sindikati u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

– Članovi našeg najbrojnijeg i jedinog reprezentivnog sindikata u vojsci su veoma ljuti zbog ovakvog ponašanja ministra i njegove administracije. Odlučni smo da se izborimo za svoja prava i neshvatljivo nam je da jedan čovek koji sebe smatra levičarem i socijalistom vrši ovakav progon sindikata i njegovih predstavnika. Juče smo uputili zahtev Vladi za hitan sastanak i taj naš zahtev je prihvatila predsednica vlade. Sadtanak će se održati u ponedeljak i tu ćemo znati da li će se rovovi iskopani između nas i Vulina zakopati ili idemo na ulice i sa njih ne silazimo dok se neizborimo za naša prava, kaže Antić za Danas.

Prema njegovim rečima, iako predstavnici sindikata još uvek nisu primili ovo rešenje, što ga po zakonu čini nepravosnažnim, predstavnici ministarstva su već počeli da ga sprovode direktno čineći krivično delo sprečavanje sindikalne delatnosti. Antić je najavio ovom povodom podnošenje nove krivične prijave protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina. Podsetimo, krivičnu prijavu za sprečavanje sidnikalne delatnosti podneli su protiv ministra Vulina i nakon što je Novici Antiću oduzet čin zbog sindikalnih aktivnosti.

U Ministarstvu odbrane insistiraju da Vojnom sindikatu reprezentativnost nije ukinuta, već poništena i to zbog toga što je sindikat, kako kažu u odgovoru za Danas, sakrio bitne činjenice prilikom utvrđivanja reprezentativnosti.

„Naime, tri dana pre donošenja rešenja kojim je ministar odbrane, 31.03.2015. godine, utvrdio reprezentativnost Vojnog sindikata Srbije, taj sindikat je 28.03.2015. godine promenio svoj Statut i nivo delovanja, tako da od tada ne deluje kao sindikat kod poslodavca, odnosno Ministarstva odbrane, već kao sindikat u delatnosti odbrane na teritoriji Srbije“, navode iz ministarstva, dodajući da su za ovu promenu saznali uvidom u Registar sindikata. Oni su takođe negirali navode Novice Antića, tvrdeći da je rešenje u poništavanju rešenja o reprezentativnosti poslato na adresu sindikata još 17. aprila.

Za razliku od Vojnog sindikata Srbije, njihove kolege iz policije još su početkom marta prošli kroz postupak oduzimanja reprezentativnosti. Prema verziji Ministarstva unutrašnjih poslova, u postupku preispitivanja reprezentativnosti ustanovljeno je da Policijski sindikat Srbije nema dovoljno članova.

Ipak, kako za Danas kaže Veljko Mijailović, predsednik PSS-a, ovaj postupak je izvršen ilegalno.

– Po Zakonu o radu, mora da bude formirana komisije za ispitivanje reprezentativnosti u kojoj moraju da budu i predstavnici sindikata. U ovom slučaju, komisija nije postojala, kao ni samo rešenje o ukidanju reprezentativnosti, ističe Mijailović.

Članovi sindikata su sredinom marta počeli svakodnevne proteste ispred Palate Srbija, gde je smešteno Ministarstvo unutrašnjih poslova, tražeći da se ispoštuje zakonska procedura, ali bezuspešno. Kako kaže, ceo slučaj je trenutno pred Upravnim sudom gde im je prva tužba odbijena, ali je u pripremi zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Paralelno sa pravnim putem, naglašava Mijailović, sindikalci će pravdu zatražiti i na ulici. Oni su prijavili protest ispred Vlade Srbije za sledeći utorak.

Vojni sindikat Srbije i Policijski sindikat Srbije godinama unazad javno kritikuju rukovodioce u svojim resorima, često dokumentujući svoje kritike. Primera radi, Vojni sindikat je podnosio krivične prijave zbog toga što je dozvoljen ulaz u streljanu licima iz kriminogene sredine, dok je Policijski sindikat izašao u javnost sa podatkom da osoba koja se predstavlja kao kum ministra unutrašnjih poslova koristi povezanost sa njim za vršenje krivičnih dela prevare. Ovi sindikati su prethodnih godina zajednički organizovali protestna okupljanja tražeći poboljšanje materijalnog položaja vojnika i policajaca, a nedavno su se priključili protestima „1 od 5 miliona“.

Држава изгубила спор против наследника ратног ветерана

Objavljeno subota, 20 april 2019 12:11Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 137
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Држава изгубила спор против наследника ратног ветерана

НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ У ВАЉЕВСКОМ СУДУ - http://www.politika.rs/scc/clanak/427758/Drzava-izgubila-spor-protiv-naslednika-ratnog-veterana

Ваљево – Основни суд у Ваљеву је као неоснован одбио тужбени захтев Републике Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања против туженика Снежане Гримани, Биљане Ристић из Ваљева и Небојше Петровића из Смедерева, да тужиоцу исплате нешто више од 270.000 динара са законском затезном каматом, почев од априла 2009. године. То је првостепени епилог помало бизарног поступка, чији је „актер” давно преминула мајка такође преминулог ратног војног инвалида, односно држава Србија и наследници двоје покојника.

Ваљевац Жељко Петровић, рођен 1971, резервиста бивше ЈНА, у септембру 1991. године тешко је рањен у Сремским Лазама у некадашњој Републици Српској Крајини. Као тешки инвалид прве категорије у инвалидским колицима, био је један од симбола страдања Ваљеваца у ратовима деведесетих година прошлог века. Грађани вароши на Колубари сакупили су новац да иде на операцију у Русију, уз подршку локалне самоуправе организована је и акција прикупљања средстава за делимично финансирање изградње куће у којој је живео, што му је колико-толико олакшало последње дане. Умро је 2000. године.

Љубици Петровић, мајци преминулог Жељка, решењем одељења за управно-правне послове Општинске управе Ваљево из јуна 2001. године признато је право на породични додатак, почев од 1. марта те године, све сходно одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. И она је тај додатак примала. А онда је решењем Одељења за друштвене делатности Општинске управе Ваљево из јануара 2007. године утврђено да је Љубици, као кориснику права на породични додатак, од 1. новембра 2003. до 31. октобра 2006. године, неправилно исплаћен износ од 271.552 динара, на који није имала право.

Ресорно министарство је то решење потврдило, Љубици је понуђено закључење поравнања за враћање, како се наводи, незаконито примљеног новчаног износа, што је она одбила. Почетком априла 2009. уследила је тужба Републике Србије против мајке преминулог ратног војног инвалида, којом се тражи да врати поменуту суму са припадајућом законском затезном каматом. У одговору на тужбу Љубица је навела да има 80 година, да је у тешкој материјалној ситуацији и питала зашто је тужиоцу требало пет година да уочи евентуалну грешку у исплати и да ли је ико у надлежном органу Општинске управе одговарао за учињени пропуст у раду, а на штету државе. Додала је да је крајње некоректно сву одговорност за учињени пропуст пребацити само на њу. У јулу 2009, неколико месеци пошто је против ње поднета ова тужба, Љубица Петровић је преминула и судски поступак је прекинут. Али то није крај приче.

На предлог тужиоца, у јуну 2018. поступак се наставља, с тим што су се сада као тужени појавили Снежана Гримани и Биљана Ристић, ћерке, и Небојша Петровић, унук покојне Љубице Петровић, све троје као њени правни следбеници, законски наследници. Република Србија преко Државног правобранилаштва сада је од њих потраживала 271.552 динара, наравно са затезном каматом. Тај тужбени захтев је недавно одбијен у првостепеном поступку пред Основним судом у Ваљеву. У образложењу пресуде судије Ане Јефтић наведено је да, имајући у виду да се на потраживања повремених давања примењује рок застарелости од три године, пошто је тужба поднета 6. априла 2009, сва потраживања застарела су пре 6. априла 2006. године. У конкретном случају преостала су, дакле, као незастарела само потраживања за шест месеци (од априла до октобра 2006), али пошто су туженици оспорили висину тужбеног захтева у целини, а тужилачка страна није доставила доказ о висини потраживања за период за који није наступила застарелост, тужбени захтев је одбијен. Осим тога одбијен је и зато што тужилац није доказао на колики је износ покојна Љубица имала право да јој буде исплаћен, као и због законских одредаба да наследници одговарају за дугове оставиоца само до висине наслеђене имовине, сразмерно свом уделу, при чему тужилац није доказао колика је била вредност заоставштине покојне Љубице Петровић.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Вишем суду у Ваљеву.

Срамно решење

У жалби на решење из јануара 2007. године којим је утврђено да јој је неправилно исплаћен породични додатак у износу од 271.552 динара, сада покојна Љубица Петровић је навела да је то решење за њу неприхватљиво и срамно. „Несхватљиво је да се мени, мајци умрлог сина, ратног инвалида, ставља на терет туђа грешка. Ја никада нисам тражила да ми припадне нешто што је противзаконито, ово тим пре што мени никаква материјална накнада не може бити сатисфакција. Према овом решењу, произлази да сам ја, болесна старица од 80 година, преварила надлежну општинску управу и примила нешто што ми не припада. Не прихватам одговорност за туђе грешке, уколико исте уопште постоје”, навела је Љубица у жалби.

Статистички годишњи билтен РФ ПИО за 2018. г.

Objavljeno subota, 20 april 2019 08:39Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 125
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Статистички годишњи билтен РФ ПИО за 2018. г.

Статистички годишњи билтен РФ ПИО припрема Одсек за статистику Фонда.

Ради бољег информисања заинтересованих корисника података из области пензијског и инвалидског осигурања, у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање припремљен је Статистички годишњи билтен, у коме су прегледно, хронолошки, номинално и графички представљени подаци који се прате и oбрађују у Фонду.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника, који су основани Законом о пензијском и инвалидском осигурању (''Службени гласник РС'', бр. 27/92, 82/92, 28/95 и 12/96) и наставили са радом у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (''Службени гласник РС'', бр. 52/96, 46/98, 29/01 i 80/02) и Закона о пензијском и инвалидском осигурању (''Службени гласник РС'', бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. Закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 и 73/18) на дан 1. јануара 2008. године постају један фонд – Републички фонд за пензијско и осигурање, организован као једно правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.

Од 1. јануара 2012. године Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање преузео је послове остваривања права из ПИО за професионална војна лица и исплату права војним пензионерима, који су у нашим статистичким прегледима сврстани у категорију запослених и тако обрађивани. Где је било потребе и могућности ова категорија осигураника и пензионера је посебно статистички обрађена, али и збирно са категоријом запослених.

Да би трендови и просечни износи, индекси и проценти који произилазе из наших материјала били реални и суштински тачни, податке структурно презентујемо за три категорије корисника пензија (запослене, самосталне делатности и пољопривредне) и дајемо прегледе за дужи период уназад, а најраније од 1997. године.

Статистичким годишњаком су обухваћени подаци о: осигураницима и корисницима пензијe према категорији осигураника, броју корисника пензија по врсти пензије, просечном износу пензије и односу пензије и зараде без пореза и доприноса, новим корисницима пензије и онима којима је престало право на пензију, пензијама по општим и посебним прописима, корисницима новчане накнаде за помоћ и негу и телесно оштећење као и броју корисника и просечном износу пензије по филијалама и општинама. Од 2015. године податак за старосне пензије обухвата и старосне превремене пензије.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Oglas - 190419.pdf)Oglas - 190419.pdf 650 kB
Download this file (Statisticki godisnji bilten za 2018. god.pdf)Statisticki godisnji bilten za 2018. god.pdf 3239 kB

Srbija u kandžama banaka

Objavljeno subota, 20 april 2019 08:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 93
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Srbija u kandžama banaka

Slaven Bilčar – Nedeljnik “VREME”, br. 1475 od 11.04.2019. g.

KORISNICI KREDITA U ŠVAJCARCIMA NE TRAŽE OD DRŽAVE NIJEDAN DINAR. TRAŽE DA IM SE VRATI NEZAKONITO ODUZETA IMOVINA (NOVAC) OD BANAKA JEDINO I ISKLJUČIVO I NA OSNOVU SUDSKIH PRESUDA. TO ŠTO DRŽAVA HOĆE DA POMOGNE BANKE, TO JE NJEN PROBLEM; MOŽDA OSEĆA GRIŽU SAVESTI KAO SAUČESNIK U OVIM KRIMINALNIM RADNJAMA

Zamislite da morate sublimirati na par stranica novinskog teksta jednu nakaradnu društvenu pojavu, jednu vrlo dobro osmišljenu i uigranu organizovanu kriminalnu aktivnost, koja u Srbiji traje gotovo četrnaest godina i koju dobrano izučavate pune četiri godine. Ali, na drugoj strani, banke gospodare Srbijom. Sve institucije države su neposredne sluge poslovnih banaka, počev od Narodne banke Srbije pa do svih sudskih instanci.

Zašto je reč o organizovanom kriminalu? Jednostavno jer su se u radnjama koje su banke preduzimale od kraja 2005. do danas – a zovu se stambeni krediti u švajcarcima – stekli svi uslovi i sva obeležja krivičnih dela. Pogrešno se u stručnoj i laičkoj javnosti govori o sticanju nekakvog nezakonitog ekstraprofita od strane banaka. Ne, nije reč se ni o kakvom ekstraprofitu – reč je o sticanju protivpravne imovinske koristi, a za tako nešto se krivično odgovara uz obavezu vraćanja novčanih iznosa stečenih na taj nezakonit način.

Danas, dok se piše ovaj tekst, posle višednevnih pregovora od strane Predsednika države, najviših predstavnika Vlade Srbije, guvernerke Narodne banke Srbije, predstavnika korisnika kredita, te rukovodioca banaka, došli smo u najbizarniju mogućnu situaciju – banke pišu predlog novog lex specialisa. Apsurd da veći ne može biti. Odmah nakon što je juče objavljena ta vest u sredstvima javnog informisanja, na društvenim mrežama pojavio se sjajan komentar: "Zamislite da u Meksiku narko-kartel donosi zakon o legalizaciji narko-tržišta."

Svaki komentar je suvišan.

ISKUSTVA IZ EVROPSKE UNIJE I REGIONA

Prevara zvana kredit u švajcarskim francima nije Evropski izum. Naime, još 1980. u Australiji plasirana je ta vrsta kredita, sa nižom kamatnom stopom od njihovog dolara, gde su finansirani farmeri u toj zemlji. Banke su unapred znale za prevaru, to su najviši službenici banaka priznali na tamošnjem sudu. Vrhovni sud Australije ukinuo je tu vrstu kredita i naložio obeštećenje. Celokupan bankarski aranžman je i danas predmet proučavanja na Univerzitetima u Melburnu i Sidneju. To naši "čuveni" profesori Danica Popović, Hasan Hanić i Boris Begović ne znaju ili neće da znaju. U današnjem elektronskom dobu, to se saznaje jednim klikom na tastaturi.

Početkom dvehiljaditih, ista prevara stiže i u Evropu. Proizvod se plasira u 14 evropskih zemalja. U 13 zemalja ili presudama vrhovnih sudova ili donošenjem posebnih zakona, ugovori u švajcarskim francima se stavljaju van snage, proglašavaju ništavnim pravnim poslom koji se ima smatrati da nikada nije ni nastao. Ili se takozvana valutna klauzula u švajcarcu proglašava ništavnom. Jedino je ostalo nerešeno "kod nebeskog naroda". Prvo to čine zemlje savremene zapadne demokratije gde je plasman tih kredita minoran, marginalan i sveden na statističku grešku. Tu su Španija, Italija, Austrija, Francuska, Nemačka i Island. Sudovi tih zemalja nisu imali nikakvu dilemu i proglasili su ugovore o kreditima u švajcarskom franku nezakonitim. Na Islandu i u Francuskoj, bankari su hapšeni i krivično odgovarali. U Grčkoj je sud u kolektivnoj tužbi pravosnažno poništio ovu vrstu ugovora protiv Eurobanke. Inače, u Srbiji su kod iste te banke zakoniti ugovori...

Većina kredita je plasirana u zemlje istočne Evrope, zemlje tranzicije ili mlade članice Evropske unije. Nakon što korisnici kredita počinju da dobijaju sporove pred sudovima tih zemalja, Mađarska, Poljska, Rumunija i Hrvatska donose posebne zakone. Čak i Crna Gora. U Bosni i Hercegovini ti ugovori na sudovima proglašavaju se apsolutno ništavnim i Addico banka preostalim korisnicima nudi diskont od 30 do 90 odsto.

ŠTA SE DEŠAVA U SRBIJI?

Ovu vrstu ugovora u Srbiju uvozi direktno iz Beča Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, 12. septembra 2005. godine, obraćajući se iz Austrije sa konferencije za štampu posle sastanka sa rukovodiocima tadašnje HVB banke. On ih tada na veoma afirmativan način promoviše, obećava najniže kamate i rate i konačno subvenciju države. On ih naprosto "gura" u Srbiju i ti krediti postaju dominantni od 2006. sve do 2009. Agresivnom kampanjom i neviđenom lojalnošću to radi, kao što je poslovne prostore bivših SDK i ZOP gurao u nezakoniti posed već pomenutoj Eurobanci kojoj daje ekskluzivitet isplate stare devizne štednje – da se ne vraćamo na priču prethodnih akcionara i depozita u Moskvi. Ti ugovori su jednostavno morali biti plasirani, to je prošle godine izjavio tadašnji guverner Jelašić, opisujući tu situaciju: "Da ih nisam odobrio, visio bih na šljivi." Ali ta činjenica ga ne abolira od odgovornosti, mada je on i u sredstvima javnog informisanja stidljivo i šturo upozorio na rizike uzimanja takvog kredita. Ko je u obavezi da baš taj dan bude pred televizorom i čita baš te novine? Njegova je funkcija bila kao čelnika centralne banke da u okviru svojih zakonskih ovlašćenja izvrši nadzor i zabrani plasman spornih ugovora. Isto ono što će uraditi njegov naslednik guverner Šoškić, koji će 2011. godine ukinuti kredite u švajcarcima.

I tu dolazimo do pravnog nonsesa. Ukinuti su ugovori o stambenim kreditima u švajcarcima, kao nezakoniti, ali to ne važi za korisnike od 2006. do 2009. Ta Odluka Narodne banke mora da se primenjuje i na njih iz najmanje dva osnovna razloga. Ugovori su dugoročni, višedecenijski, nisu izvršeni, nisu ni počeli da se izvršavaju "po bančinim obračunima". Drugo, Zakon o zaštiti od diskriminacije ne dozvoljava da se ovih 30.000 korisnika stavlja u svojevrsni "pravni geto".

Bez obzira što 19. marta 2007. Nacionalna banka Švajcarske zvanično saopštava, preko člana svog Odbora Jordana Thomasa, da: "Što je niži kurs franka, to je veći rizik investitora koji ulaze u nove poslove. Nagla apresijacija franka će dovesti do velikih gubitaka. Nisam siguran da su svi učesnici na tržištu svesni ovog rizika."

Narodna banka Srbije ćuti, poslovne banke svojom agresivnom kampanjom prosto teraju na uzimanje ovih "bogom datih kredita". Ili ucenjuju na način da samo njih možeš da dobiješ jer "nisi kreditno sposoban za kredite u evrima". O kakvoj se tek tu podvali radi. Korisnici traže evre jer se stanovi plaćaju u evrima, a banke te teraju da uzimaš franke. Nažalost, šalterski službenici, a i oni u višoj hijerarhiji, takođe nemaju saznanja jer nisu u obavezi da prate sajt Švajcarske nacionalne banke ili Međunarodnog monetarnog fonda, koji 7. juna 2007. saopštava i "upozorava da treba dobro paziti na carry trade u švajcarskim francima, pošto nagla apresijacija ove valute, izazvana iznenadnim razvojem te vrste trgovine, može delovati štetno na ekonomije koje se u velikoj meri zadužuju u francima".

Država, dakle, umesto da preko centralne banke ukine nezakonite kredite, ona pušta da banke rade šta god im je volja. Banke nezakonito i jednostrano menjaju kamatne stope, nezakonito naplaćuju troškove obrade kredita, i ako su oni svi sadržani u efektivnoj kamatnoj stopi, nezakonito prave ugovor o osiguranju kredita sa državom, a teret plaćanja premije prebacuju na korisnike kredita, nezakonito primenjuju valutnu klauzulu i slično. Jedan korisnik kredita nedavno je izjavio da su kod ovih kredita zakoniti jedino ime i prezime i datum zaključenja ugovora.

ŠTA RADE SUDOVI U SRBIJI?

Sudovi doprinose agoniji korisnika, ništa ne radeći, slabo radeći, sporo radeći, namernom nezainteresovanošću ili iz neznanja. Ali zato banke ne sede skrštenih ruku – Trećem osnovnom sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu i Vrhovnom kasacionom sudu (samo su oni priznali) nude ugovore o kreditima sa posebnim pogodnostima. Po zakonu, oni nisu ovlašćeni da potpisuju takve ugovore. Tako se suđenja zakazuju na pola godine ili godinu, prvostepeni postupak traje šest godina i slično. Međutim, nešto se ipak moralo desiti. Posle toliko godina suđenja došlo se na najvišu sudsku instancu. Vrhovni kasacioni sud.

PROTEST KORISNIKA KREDITA ISPRED VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Protest počinje 21. marta 2019. sa jednim jedinim zahtevom: da najviši sud radi svoj posao po zakonu i donese konačan načelni pravni stav vezano za ugovore o stambenom kreditu kao što su to sve države u okruženju i u Evropi donele, ali i Evropski sud pravde u Luksemburgu i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Ništa više i ništa manje. Pre toga su pravosnažno sudskim putem raskidani ugovori, pravosnažne su presude o troškovima obrade kredita, pravosnažne presude o troškovima osiguranja kredita, postojale su i dve pravosnažne presude o poništaju valutne klauzule. O nezakonitoj kamati da se ne priča, to je davno završena sudska stvar. Tražio se konačan stav, radi ujednačavanja sudske prakse i jedinstvene primene prava, a dobio se pingpong pravni stav.

Pravni stav koji to u stvari i nije, nego nekakav kompromis, politička odluka ili, što je najgore, najviši sud je sebi dao za pravo i da bude u delu zakonodavac, pa je odlučio i o onom što niko nikad pred nijednim sudom u Srbiji nije tražio, a to je konverzija u evro valutu. Pa valjda postoji Zakon o obligacionim odnosima koji predviđa koje su posledice ukidanja valutne klauzule – koja to u suštini i nije, nego finansijski derivat, ali to tek sudije ne bi shvatile još za narednih deset godina. Dogovor pre protesta je bio samo pravni stav, bez pregovora sa sudijama i političkim partijama. Ali ne lezi vraže, eto nam i predsednika Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, eto nam predstavnika svih političkih partija u Srbiji i, na kraju, eto nam i predsednika države.

I tu kreće fijasko. Bankarska mafija i njihovi plaćeni lobisti – profesori fakulteta i predstavnici nekih (ne)vladinih koalicija – započinju spinovanje da bi im i političari pozavideli.

Korisnici kredita ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda.

To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem, jer možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama. To što se nude neki procenti od 30 odsto te da država učestvuje sa 10 odsto su populističke i neprihvatljive ponude. Banke treba da postupe po zakonima i presudama i bez dotacije države vrate najmanje 76,70 odsto ukradenih para, jer je to zbir po svim osnovama pravosnažnih presuda u Srbiji. Ni više ni manje i ne po lex specialisu, nego po postojećim zakonima.

Nezavisna stručna javnost, koju nažalost izgleda danas čine samo advokati u pravnoj struci i pokoji nezavisni ekonomista, frapirana je pravno-ekonomskim stavom suda. Sud će utvrđivati visinu kamate, piše u zakonu u tački 3, stav 2, pomenutog pravnog shvatanja najviše sudske instance.

Tako kolega Tihomir Hrnjak kaže: "Vrhovni kasacioni sud je imao pred sobom ANTINOMIJU koju je, po mom mišljenju, optimalno dobro sanirao kao održiv kompromis. Suočeni smo sa posledicama spekulativnih valutnih transakcija jer se na međunarodnom nivou kolateralna šteta/korist od spekulacija sa kursom CHF meri u desetinama milijardi USD. U okvirima (male) Srbije, postupajući radi pojedinačnih slučajeva, VKS je pošao od NAČELA JEDNAKOSTI DAVANJA i celokupan pravni rezon zadržao u okvirima ovog načela. Poslednje dve tačke su socijalne mere, u svojoj prirodi nepravničke, i one će deliti pravnu sudbinu održivosti prethodne tri tačke."

Na kraju da podsetimo čitavu javnost: osnovna načela obligacionog prava su u rangu ili pandan osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Ona su imperativne, prinudne prirode. Samo ih primeniti treba.

Autor je advokat

Strana 9 od 548