Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Matematička ekvilibristika

Objavljeno sreda, 07 februar 2018 10:52Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 345
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Matematička ekvilibristika

Komentar mr.dipl.jur.adv. u penziji Danice Ostojić, u današnjoj “Politici” o lopovskoj formuli pljačke penzionera, objavljujem u prilogu!

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Matematička ekvilibristika - komentar u Politici.jpg)Matematička ekvilibristika - komentar u Politici.jpg 113 kB

Становништво Србије међу најстаријим, а старење тек следи

Objavljeno sreda, 07 februar 2018 09:21Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 99
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Становништво Србије међу најстаријим, а старење тек следи

Становништво Србије спада међу најстарије популације глобално, а са прогнозом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и одласка младих, наведено је данас у истраживању о положају и социјалној укључености старијих особа које су урадили Црвени крст Србије и мрежа организација цивилног друштва Хумана С.
„Слика о старијем женама и мушкарцима у Србији, различитим аспектима њиховог положаја и условима живота говори да је њихов статус релативно неповољан, у поређењу са старијим особама које живе на подручју Европске уније”, наводе они.
Према изнетим подацима, у 2016. години популација стара 65 и више година чинила је 19 одсто укупног становништва, од којих је само 15 одсто било запослено.
Осим тога, како наводе, родне разлике су приметне, па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 одсто, пренео је Б92.
Истраживање је, такође, показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капаците лечења и неге старијих у кућним условима.
Током 12 месеци који су претходили истраживању о употреби информационих технологија, само је 17 одсто становништва старог 65 и више година користило компјутер, што је знатно ниже него за исту популацију у ЕУ 28, где је овај проценат чак 52 одсто.
„Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи у циљу унапређења положаја старијих особа у Републици Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса”, изјавила је Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије.
Истраживање представља само део дугогодишњег залагања Црвеног крста Србије да се са једне стране побољша положај старијих особа, а са друге стране да се препозна њихов потенцијал и да се они укључе у све сфере друштва”, додала је Миленовић.
Истраживање о социјалном укључивању старијих особа сачињено је на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података, а у обзир су узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство.
Истраживање је спроведено у оквиру трогодишњег регионалног пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа (ТАСИОП)”, у којем учествују мреже организација цивилног друштва из пет држава. Пројектом координира Црвени крст Србије, а реализује се уз финансијску подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста. (Танјуг)

Неједнакост води до социјалне искључености

http://www.politika.rs/scc/clanak/397822/Drustvo/Nejednakost-vodi-do-socijalne-iskljucenosti

Аутор: Марија Бракочевић, понедељак, 05.02.2018.

Истраживање о положају старијих у Србији показало да се сениори суочавају са бројним економским, социјалним и здравственим изазовима, док су жене у лошијем положају.
​Становништво у нашој земљи спада међу најстарије, и то због ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих. Статус старијег мушкарца и жене у Србији релативно је неповољан у поређењу са сениорима који живе на подручју ЕУ. Према подацима из 2016. када је и почела реализација пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа”, који се последње три године паралелно спроводи у пет држава (БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија, Србија), старији од 65 година чинили су 19 одсто од укупног становништва. Само 15 процената њих било је запослено. Родне разлике су приметне па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 процената. Истраживање је такође показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капацитете лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга јесте увођење електронских рецепта. Важан аспект старења је и обезбеђивање финансијске сигурности у старости, показало је истраживање сачињено на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података. Надлежни су подвукли да су у обзир узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство старијих.
– Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи зарад унапређења положаја старијих у Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса. Истраживање представља само део дугогодишњег залагања ЦКС да се побољша положај старијих, али и препозна њихов потенцијал, да се укључе у све сфере друштва – поручила је Весна Миленовић, генерални секретар ЦКС.

“Обухваћени материјални услови, приступ услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура, квалитет живота, субјективно задовољство ...”

Старије особе чине шестину корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју се упућују јесте помоћ у кући. Због тога је, како је наведено у истраживању, потребно проширити спектар и капацитет услуга социјалне заштите.
Када је реч о економској партиципацији, истраживања су показала да је стопа запослености према полу већа код мушкараца старости од 65 до 74 године и износи 19,5 одсто, док је код припадница лепшег пола она 9,6 одсто.
– У 2016. осам одсто мушкараца и 17 процената жена није примало ниједну врсту пензије. Они су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Код жена, пензије су биле ниже, а међу новим корисницима пензија, мушкарци су у просеку имали четири године радног стажа више него даме. Пензија, каква год да је, ипак штити од сиромаштва – поручила је проф. др Марија Бабовић и додала да кад се не би рачунала пензија и остали социјални трансфери, стопа ризика од сиромаштва износила би 82,3 одсто.
– За разлику од старијих од 75 година који живе у ЕУ, код којих је стопа ризика од сиромаштва 16,1 одсто, код нас за ту старосну категорију становништва она износи 23,4 процента – подсетила је проф. Бабовић.
Истраживањем је била обухваћена и материјала ускраћеност према полу. Тако, рецимо, жене у 31,7 одсто случајева нису имале новца за два пара обуће, док је тај постотак код јачег пола био нижи и износио 25,4.
Стефан Стефановић, из групе за развојну иницијативу Секонс, назначио је да су у односу на ЕУ стамбени услови у нашој земљи неадекватнији. Слично је и када је реч о њиховом погледу на здравље и здравствену заштиту.
– Листе чекања биле су један од разлог због којег старији од 65 нису посетили лекара. Таквих је у Србији било 2,5 одсто, док се на тај проблем осврнуло 1,2 процента сениора из ЕУ. У Србији је 4,21 одсто њих желело да сачека и види хоће ли се стање поправити, док је у ЕУ 0,6 процената њих желело да причека – појаснио је Стефановић.
На питање „Да ли сте у последња три месеца користили интернет, само 15 одсто сениора из Србије одговорило је потврдно, док је чак 49 процената старијих из ЕУ који користе мрежу. Удео старијег становништва које је користило услуге електронске управе преко интернета у Србији је четири процената, док је у земљама ЕУ чак седам пута већи. Кад је реч о становању, истраживање је потврдило да готово две трећине старијих особа живи без млађих укућана. Исто тако партиципација старијих у различитим организацијама цивилног друштва, од оних традиционалних, преко спортских до активистичких или хуманитарних, изразито је ниска, као и чланство у политичким странкама. Мушкарци су при томе двоструко чешће него жене учлањени у политичке партије.

Пресудан приступ информацијама

Симптоми социјалне искључености старијих огледају се у неједнаком приступу ресурсима, неистоветном учествовање у друштву и неједнаким могућности, подсећа Наташа Тодоровић, координатор програма бриге о старима при Црвеном крсту Србије.
– За социјалну укљученост је на првом месту пресудан приступ информацијама, али она подразумева и достојанствено старење које је у вези са финансијском сигурношћу у старости. Инклузија обухвата и могућност једнаког приступа старијих услугама социјалне и здравствене заштите, али и прилагођавања тржишта рада постојећим демографским трендовима и карактеристикама старијих особа. Подразумева и једнаку заштићеност старијих од било каквих облика дискриминације, злостављања и насиља, као и постојање једнаких могућности да учествују у културном и јавном животу друштва.

Kampanja „Stavimo tačku na pljačku penzionera“: Državi nećemo oprostiti dug

Objavljeno utorak, 06 februar 2018 08:50Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1692
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Kampanja „Stavimo tačku na pljačku penzionera“: Državi nećemo oprostiti dug

Beogradski glas – 31.01.2018. g.

http://beogradski-glas.rs/kampanja-stavimo-tacku-pljacku-penzionera-drzavi-necemo-oprostiti-dug/

Piše: Radenka Marković

Kako staviti van snage zakon po kome im se već tri godine i tri meseca isplaćuju umanjene penzije i kako povratiti novac koji im je za taj period država uzela – goruća su pitanja za oko 760.000 penzionera u Srbiji na koje se Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija odnosi.
Obraćanja Ustavnom sudu da oceni ustavnost tog zakona, kao uslov za dalju pravnu proceduru, kao ni brojni protesti koje su za protekle tri godine penzioneri organizovali, nisu dali rezultate. Zato je Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije u saradnji sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije, Sindikatom penzionera Srbije „Nezavisnost“, Savezom penzionera Vojvodine, kao i brojnim strukovnim udruženjima penzionera i ratnih veterana koja su ga podržala, pokrenulo kampanju „Stavimo tačku na pljačku penzionera“.
Cilj kampanje je da se masovnim obraćanjem oštećenih penzionera Fondu PIO, Državnom pravobranilaštvu, parničnim sudovima, Ustavnom sudu Srbije i međunarodnim pravnim institucijama utiče na ukidanje Zakona, vrati neisplaćeni deo penzija, i to s kamatom, i uspostavi redovno usklađivanje penzija sa rastom cena.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica, objašnjava da je kampanja pokrenuta zato što većina oštećenih penzionera nije sama ništa uradila da se ukine zakon po kome su im penzije smanjene, a po nekim tumačenjima Zakona o obligacionim odnosima, u sudskim postupcima za naknadu štete moguće je presuđivanje zastare za finansijska potraživanja po osnovu smanjenja penzija koja su starija od tri godine.
– Ponašanje odnosno ćutanje Ustavnog suda Srbije najverovatnije je u funkciji odlaganja odluke o ustavnosti Zakona i sprečavanja obraćanja evropskim pravnim institucijama – kaže on i navodi da kampanja koju su pokrenuli podrazumeva nekoliko koraka za penzionere.
Za početak potrebno je da penzioneri čije su penzije smanjene filijali Fonda PIO u mestu gde žive podnesu zahtev da im izda uverenje kako im je u prethodne tri godine isplaćivana penzija i o visini i načinu isplate neisplaćenih delova penzije. Do sada je podneto više od 100.000 ovih zahteva, a prema rečima našeg sagovornika, filijale koje na njih odgovaraju odgovaraju samo na deo koji se odnosi na način isplate penzija u prethodne tri godine, što je penzionerima u daljim postupcima dovoljno. Planirano je da kampanja masovnog podnošenja ovih zahteva traje do kraja marta, a cilj je da se podnese 200.000 zahteva.
U slučaju neizdavanja traženih uverenja prvo bi sledila žalba Fondu PIO zbog ćutanja uprave, a kasnije i tužba Upravnom sudu. Vođenje upravnog postupka radi dobijanja rešenja o smanjenju penzija advokati sa kojima Udruženje sarađuje smatraju nedelotvornim jer penzioneri imaju rešenja o penzionisanju koja su pravosnažna i niko ih bez njihove saglasnosti ne može izmeniti.
– Sledeći korak jeste podnošenje predloga Državnom pravobranilaštvu za mirno rešenje spora i vraćanje neisplaćenih delova penzije sa zakonskom kamatom. Mirnim rešenjem spora država bi izbegla ogromne troškove koje podrazumevaju sudski postupci, što je obaveza i nadležnost Državnog pravobranilaštva. Ukoliko ni to ne urodi plodom, sledi pokretanje postupaka pred parničnim sudovima, zatim vođenje postupka pred Sudom za ljudska prava u Strazburu i Komitetom za ekonomska i socijalna prava u Briselu – kaže Jovan Tamburić.
On navodi da će Udruženje u okviru kampanje Vladi Srbije i Ustavnom sudu dostaviti predloge za ukidanje Zakona i regulisanje vraćanja neisplaćenih delova penzije s kamatom.
Obrasci za postupke kod Fonda PIO i Državnog pravobranilaštva, koje bi radi masovnosti i izbegavanja troškova penzioneri podnosili sami, mogu da se nađu na portalima penzin.rs, KVP Admiral, „Fejsbuk“ stranici „Penzioneri Srbije“, fotokopirnicama u blizini filijala Fonda PIO, a sve informacije mogu da se dobiju i u Udruženju. Sve ovo važi i za civilne penzionere jer je većina vojnih penzionera zahteve već podnela.
Penzioneri koji bi hteli da postupke vode uz pomoć advokata preko Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica mogu računati na besplatno zastupanje sve do međunarodnih pravnih institucija sa minimalnom advokatskom nagradom na kraju uspešnog postupka.

Pet spornih rešenja

Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, kaže da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija štetan i manjkav ne samo sa finansijske strane i naveo nekoliko činjenica koje to potvrđuju:
- U njegovom imenu piše da je privremen, ali ta privremenost može da potraje. Za penzionere koji su u međuvremenu umrli smanjenje penzija bilo je trajno.
- Ovim zakonom država je uzela deo penzija, a to je neka vrsta eksproprijacije bez naknade. Po našem Ustavu, eksproprijacija je moguća u javnom interesu, ali tada mora da se plati određena naknada, a ovde nikakva nije plaćena.
- U članu 4. Zakona piše da se isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju konačnim, a to znači da penzioneri po tom zakonu ne mogu dobiti ono što im je uzeto.
- Zakonom je povređeno i ustavno pravo na žalbu. Naime, Fond PIO nije na osnovu ovog zakona doneo nova rešenja o visini penzija, odnosno njihovom umanjenju. Da jeste, penzioneri bi imali pravo na žalbu, a ovako nemaju. Jer ako nema razloga žalbe, a taj razlog bi bilo novo rešenje sa kojim nisu zadovoljni, nema ni žalbe.
- U Evropskoj socijalnoj povelji, koju je naša zemlja ratifikovala, piše da je svaka država potpisnica dužna da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo. Naša država je ovim zakonom uradila upravo suprotno, ne samo što nivo nije postepeno povećala već ga je smanjila, odjednom i drastično.

Списак уплата средстава за кампању Ставимо тачку на пљачку бр. 10

Do sada uplatilaca – 123. Uplaceno – 57.638,88 dinara.
UPLATE SE VRSE NA RACUN USPVLS BR. 105-3275-98.
Svrha uplate upisati: Za kampanju "Stavimo tačku na pljačku"
U poziv na broj upisati prvih 7 cifara matičnog broja.

Da li je u R. Hrvatskoj izvrseno izjednacavanje VISINE svih penzija koje su ostvarene po posebnim propisima - povoljnijim uslovima sa penzijama koje su ostvarene po opstim propisima

Objavljeno ponedeljak, 05 februar 2018 16:40Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 859
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Da li je u R. Hrvatskoj izvrseno izjednacavanje VISINE svih penzija koje su ostvarene po posebnim propisima - povoljnijim uslovima sa penzijama koje su ostvarene po opstim propisima

Postovani!
U R. Hrvatskoj je prakticno izvrseno izjednacavanje VISINE svih penzija koje su ostvarene po posebnim propisima - povoljnijim uslovima sa penzijama koje su ostvarene po opstim propisima.
Bice vam jasniji Acini komentari ako procitate nagovestaje iz clanka u Novostima / ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ ЗАСТАРЕО, НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ - Пензијама треба друга инјекција.
Ta dva komentara su:
Aca 03-02-2018 17:45
Kada se izvrsi pazljivi uvid u dva sistemska zakona i to: Zakon o mirovinskom osiguranju, Zakon o dodatku na mirovine ostvarene prema Zakonu o mirovinskom osiguranju i recimo dva posebna zakona i to: Zakon o pravima iz mirovinskog osiguranja djelatnih vojnih osoba, policijskih sluzbenika i ovlastenih sluzbenih osoba i Zakon o smanjenju mirovina odredjenih, odnosno ostvarenih prema posebnim propisima o mirovinskom osiguranju, vise je nego jasno da je izvrseno izjednacavanje VISINE svih penzija koje su ostvarene po posebnim propisima - povoljnijim uslovima sa penzijama koje su ostvarene po opstim propisima.
Predlazem kolegi Zlatku da javno objavi sadrzinu sva cetiri zakona jer je rec o drzavi clanici EU i najverovatnije to ce se u buducnosti desiti i kod nas.
Inace i u Crnog Gori je na snazi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je kada je u pitanju odredjivanje VISINE penzije jednak za SVE buduce KP u Crnoj Gori.
Aca 03-02-2018 17:49
Sto se tice sadasnjih KP u Crnoj Gori kojima je VISINA penzije na osnovu ranijih propisa odredjena po povoljnijim uslovima za sada nije vrseno smanjivanje tih penzija, medjutim najverovatnije ce se u sklopu buduce reforme penzijskog sistema to desiti i kod njih.

Propisi iz mirovinskog osiguranja R. Hrvatske mogu se naci na sajtu http://www.mirovinsko.hr/default.aspx?id=11

ili https://narodne-novine.nn.hr/

Osnovni propisi iz mirovinskog osiguranja R. Hrvatske su:

Opće zakonodavstvo
Zakon o mirovinskom osiguranju ('Narodne novine', br. 157/13, 151/14, 33/15, 93/15 i 120/16)
Zakon o najvišoj mirovini (“Narodne novine”, br. 162/98 i 82/01)
Zakon o stažu osiguranja s povećanim trajanjem ('Narodne novine', broj 71/99, 46/07 i 41/08)
Zakon o isplati mirovina korisnicima koji su mirovinu ostvarili u republikama bivše SFRJ ('Narodne novine', broj 96/93)
Zakon o prenošenju sredstava državnog proračuna fondovima mirovinskog i invalidskog osiguranja te usklađivanje mirovina ('Narodne novine', broj 102/98)
Zakon o povećanju mirovina radi otklanjanja razlika u razini mirovina ostvarenih u različitim razdobljima (“Narodne novine”, broj 127/00)
Zakon o izvršavanju Državnog proračuna Republike Hrvatske za 2017. godinu ('Narodne novine', broj 119/16 i 113/17)
Zakon o izvršavanju Državnog proračuna Republike Hrvatske za 2018. godinu ('Narodne novine', broj 124/18)
Zakon o naplati dospjelih a nenaplaćenih poreza, carina, doprinosa i državnih jamstava ('Narodne novine', broj 117/01 i 19/03)
Zakon o pravu na dodatak uz mirovinu određenih kategorija korisnika mirovine ('Narodne novine', broj 45/02)
Zakon o doprinosima ('Narodne novine', broj 84/08, 152/08, 94/09, 18/11, 22/12, 144/12, 148/13, 41/14, 143/14 i 115/2016)
Zakon o provođenju Odluke Ustavnog suda Republike Hrvatske od 12. svibnja 1998. ('Narodne novine', broj 105/04 i 19/07)
Zakon o Umirovljeničkom fondu ('Narodne novine', broj 93/05, 41/07, 90/11 i 102/15)
Zakon o prestanku važenja zakona o umirovljeničkom fondu ('Narodne novine', broj 127/17)
Pravilnik o doprinosima ('Narodne novine', broj 02/09, ispravak 09/09, 97/09 , 25/11, 61/12, 86/13, 157/14 i 128/17)
Pravilnik o utvrđivanju staža osiguranja na temelju plaćenih doprinosa za mirovinsko osiguranje ("Narodne novine", br. 12/14)
Naredba o iznosima osnovica za obračun doprinosa za obvezna osiguranja za 2017. godinu ('Narodne novine', broj 2/17)
Uredba o načinu provedbe plaćanja doprinosa prema plaći, primicima uz plaću, odnosno mjesečnoj osnovici za obračun doprinosa na temelju radnog odnosa ('Narodne novine', broj 49/12)
Naredba o načinu uplaćivanja prihoda proračuna, obveznih doprinosa te prihoda za financiranje drugih javnih potreba u 2017. godini ('Narodne novine', broj 11/17 i 38/17)
Zakon o dodatku na mirovine ostvarene prema Zakonu o mirovinskom osiguranju ('Narodne novine', broj 79/07 i 114/11)
Zakon o prijenosu mirovinskih prava ("Narodne novine", broj 117/17)

Posebni zakoni
Zakon o smanjenju mirovina određenih, odnosno ostvarenih prema posebnim propisima o mirovinskom osiguranju ('Narodne novine', broj 71/10 , 130/11 i 157/13)
Odluka o prestanku smanjenja mirovina, odnosno dodatka mirovini prema članku 3.a Zakona o smanjenju mirovina određenih, odnosno ostvarenih prema posebnim propisima o mirovinskom osiguranju ('Narodne novine', broj 88/17)
Zakon o posebnom porezu na plaće, mirovine i druge primitke ('Narodne novine', broj 94/09 i 56/10)
Pravilnik o posebnom porezu na plaće, mirovine i druge primitke ('Narodne novine', broj 96/09 i 91/10 )
Zakon o pravima bivših političkih zatvorenika ('Narodne novine', broj 34/95, 164/98 i 109/01)
Zakon o pravima iz mirovinskog osiguranja djelatnih vojnih osoba, policijskih službenika i ovlaštenih službenih osoba ('Narodne novine', broj 128/99, 16/01, 16/01, 22/02, 41/08 i 118/12)
Zakon o pravima i dužnostima zastupnika u Hrvatskom državnom saboru ('Narodne novine', broj 55/00, 107/01, 86/09, 91/10, 49/11 i 12/12)
Zakon o smanjenju mirovina određenih prema Zakonu o pravima i dužnostima zastupnika u Hrvatskom saboru ('Narodne novine', broj 86/09)
Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata i članova njihovih obitelji ('Narodne novine', 174/04, 92/05, 2/07, 107/07, 65/09, 137/09, 146/10, 55/11, 140/12, 19/13, 33/13, 148/13)
Zakon o hrvatskim braniteljima iz Domovinskog rata i članovima njihovih obitelji ("Narodne novine", broj 121/17)
Zakon o Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti ('Narodne novine', br. 34/91, 43/96, 150/02, 65/09)
Zakon o uvjetima za stjecanje prava na starosnu mirovinu radnika profesionalno izloženih azbestu ('Narodne novine', broj 79/07, 149/09, 139/10)
Zakon o doživotnoj otpremnini odnosno dokupu mirovine ('Narodne novine', broj 153/13)

Reforma mirovinskog sustava - II. stup
Zakon o obveznim mirovinskim fondovima ('Narodne novine', br. 19/14 i 93/15)
Zakon o dobrovoljnim mirovinskim fondovima ('Narodne novine', br. 19/14)
Zakon o mirovinskim osiguravajućim društvima ('Narodne novine', br. 22/14)
Zakon o prikupljanju, obradi, povezivanju, korištenju i razmjeni podataka o primicima i javnim davanjima po osiguranicima (“Narodne novine”, broj 157/13 , 154/14, 36/2015 i 96/2015)
Pravilnik o doprinosima (Narodne novine, broj 2/09, 9/09 - ispravak, 97/09 , 86/2013 i 157/2014)
Pravilnik o načinu plaćanja doprinosa za obvezno mirovinsko osiguranje na temelju individualne kapitalizirane štednje ('Narodne novine', broj 1/05, ispravak 29/05 )
Pravilnik o obrascu R-Sm ('Narodne novine', broj 38/05, 42/05 - ispravak, 64/05 - ispravak i 73/05 - ispravak, 116/06, 135/06, 126/07 i 135/09)
Pravilnik o Registru Središnjeg registra osiguranika ('Narodne novine', broj 22/2014)

ZAKON
O DODATKU NA MIROVINE OSTVARENE PREMA ZAKONU O MIROVINSKOM OSIGURANJU

Članak 1.
Ovim se Zakonom uređuje dodatak na mirovine korisnika čija je mirovina ostvarena i određena isključivo prema Zakonu o mirovinskom osiguranju od 1. siječnja 1999.
Članak 2.
(1) Korisnicima mirovina iz članka 1. ovoga Zakona određuje se, zavisno od svote mirovine i godine ostvarivanja prava na mirovinu, dodatak na mirovinu, i to:
– na mirovine ostvarene u 1999. godini dodatak iznosi 4,0% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2000. godini dodatak iznosi 8,4% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2001. godini dodatak iznosi 12,6% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2002. godini dodatak iznosi 16,3% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2003. godini dodatak iznosi 19,0% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2004. godini dodatak iznosi 20,9% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2005. godini dodatak iznosi 22,6% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2006. godini dodatak iznosi 23,8% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2007. godini dodatak iznosi 24,9% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2008. godini dodatak iznosi 25,9% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2009. godini dodatak iznosi 26,4% od mirovine,
– na mirovine ostvarene u 2010. godini i sljedećim godinama dodatak iznosi 27,0% od mirovine.
(2) Osnovica za određivanje dodatka na mirovinu prema ovome Zakonu jest svota mjesečne mirovine određena i usklađivana svake godine novom aktualnom vrijednosti mirovine prema članku 86. Zakona o mirovinskom osiguranju.
(3) Osnovica za određivanje dodatka na mirovinu prema ovome Zakonu korisnicima mirovine ostvarene primjenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju jest mirovina iz hrvatskoga mirovinskog osiguranja koja im pripada na temelju mirovinskog staža navršenog u hrvatskom mirovinskom osiguranju.
(4) Osnovica za određivanje dodatka na mirovinu korisnika obiteljske mirovine koja se određuje i isplaćuje u dijelovima jest ukupna svota obiteljske mirovine, a dodatak se određuje razmjerno dijelovima mirovine koji se isplaćuju pojedinim članovima obitelji – korisnicima tako određene mirovine.
(5) Iznimno od odredbe stavka 1. ovoga članka, korisnicima obiteljske mirovine određene od mirovine koja je ostvarena od 1. siječnja 1999. dodatak se određuje prema postotku iz godine u kojoj je ostvareno pravo na mirovinu od koje je određena obiteljska mirovina.
(6) Korisnicima najniže mirovine određene prema Zakonu o mirovinskom osiguranju dodatak se određuje na mirovinu koja im pripada na temelju njihovoga ukupnoga mirovinskog staža za određivanje mirovine i njihovih ostvarenih plaća odnosno osnovica osiguranja i isplaćuje se zajedno s tom mirovinom, ako svota mirovine zajedno s dodatkom prema stavku 1. ovoga članka prelazi svotu najniže mirovine.
(7) Svota mirovine, zajedno s dodatkom na mirovinu iz stavka 1. ovoga članka, ne može biti veća od najviše mirovine određene prema članku 1. Zakona o najvišoj mirovini.
Članak 3.
Pravo na dodatak na mirovinu prema ovome Zakonu ne pripada korisnicima kojima je mirovina određena pod povoljnijim uvjetima i/ili na povoljniji način prema posebnim propisima o mirovinskom osiguranju, korisnicima najviše mirovine određene prema Zakonu o najvišoj mirovini, korisnicima osnovne mirovine i korisnicima obiteljske mirovine kojima je mirovina određena od mirovine koja je ostvarena prema propisima o mirovinskom osiguranju koji su važili do 31. prosinca 1998.
Članak 4.
(1) Isplata dodatka na mirovinu prema ovome Zakonu traje dok traje isplata mirovine na koju je određen dodatak.
(2) U slučaju ponovnog određivanja mirovine ili izbora druge mirovine, dodatak na mirovinu prema ovome Zakonu ponovno se određuje na novu svotu mirovine prema ovome Zakonu.
(3) Na ostvarivanje, korištenje i gubitak prava na dodatak na mirovinu prema ovome Zakonu odgovarajuće se primjenjuju odred­be Zakona o mirovinskom osiguranju kojima je utvrđeno ostvarivanje, korištenje i gubitak prava na mirovinu, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.
Članak 5.
Sredstva za isplatu dodatka na mirovinu prema ovom Zakonu osiguravaju se u državnom proračunu.
Članak 6.
(1) Pravo na dodatak na mirovinu prema ovome Zakonu pripada od 1. listopada 2007., odnosno od dana ostvarivanja prava na mirovinu kada je to pravo ostvareno nakon toga datuma.
(2) Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje odredit će po službenoj dužnosti dodatak na mirovinu prema ovome Zakonu bez donošenja rješenja.
Članak 7.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u »Narodnim novinama«.

Klasa: 140-01/07-01/05
Zagreb, 13. srpnja 2007.
HRVATSKI SABOR
Predsjednik
Hrvatskoga sabora
Vladimir Šeks, v. r.

ZAKON
O DOPUNI ZAKONA O DODATKU NA MIROVINE OSTVARENE PREMA ZAKONU O MIROVINSKOM OSIGURANJU

Članak 1.
U Zakonu o dodatku na mirovine ostvarene prema Zakonu o mirovinskom osiguranju (»Narodne novine«, br. 79/07.) u članku 2. dodaje se stavak 8. koji glasi:
»(8) Dodatak na mirovinu određen na način i pod uvjetima iz ovoga Zakona sastavni je dio mirovine ostvarene prema Zakonu o mirovinskom osiguranju.«.
Članak 2.
Ovaj Zakon objavit će se u »Narodnim novinama«, a stupa na snagu 1. siječnja 2012.
Klasa: 140-01/11-01/04
Zagreb, 30. rujna 2011.
HRVATSKI SABOR
Predsjednik
Hrvatskoga sabora
Luka Bebić, v. r.

Strana 9 od 361