Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Одлука Уставног суда бр. Уж-8199/2018 од 08.11.2018. године

Objavljeno četvrtak, 13 decembar 2018 14:06Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 277
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Одлука Уставног суда бр. Уж-8199/2018 од 08.11.2018. године

На сајту Уставног суда објављена је Одлука Уставног суда бр. Уж-8199/2018 од 08.11.2018. године којом је усвојена уставна жалба Града Вршца.
Уставни суд, Велико веће, у поступку по уставној жалби Града Вршца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 8. новембра 2018. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Града Вршца и утврђује да је пресудом Вишег суда у Панчеву Гж. 328/18 од 29. маја 2018. године и пресудом Основног суда у Вршцу П. 475/18 од 10. априла 2018. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Вишег суда у Панчеву Гж. 328/18 од 29. маја 2018. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против пресуде Основног суда у Вршцу П. 475/18 од 10. априла 2018. године.
3. Одбацује се предлог подносиоца уставне жалбе за одлагање извршења пресуде из тачке 2.

„Град Вршац је, 18. јуна 2018. године, преко Градског јавног правобранилаштва Града Вршца, Уставном суду поднео уставну жалбу против пресуда Вишег суда у Панчеву Гж. 328/18 од 29. маја 2018. године и Основног суда у Вршцу П. 475/18 од 10. априла 2018. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава.
У уставној жалби се, поред осталог, наводи: да су редовни судови у оспореним пресудама произвољно применили материјално право, налазећи да Одлука Уставног суда IУо-641/2014 од 1. децембра 2016. године, којом је утврђена несагласност са законом одредаба члана 4. став 1, у делу који гласи „пензије остварене у земљи и иностранству“, члана 5. став 1. тачка 1), у делу који гласи „на пензије“ и члана 8, у делу који гласи „и пензионери“ и „односно пензија“ Одлуке о увођењу самодоприноса за изградњу канализације у Вршцу, представља основ за обавезивање подносиоца уставне жалбе на исплату опредељених новчаних износа тужиљи; да редовни судови сматрају да је подносилац уставне жалбе несавестан од момента доношења Закона о финансирању локалне самоуправе, јер је, како закључује првостепени суд „био дужан да га примењује те се не може позивати да није знао или није могао знати да је стекао без основа имовину тужиље“; да, сагласно члану 168. став 3. Устава, одлука Уставног суда, којом је утврђена незаконитост општег правног акта, производи дејство од дана објављивања у службеном гласилу, што значи да је подносилац уставне жалбе тек након доношења одлуке Уставног суда имао обавезу да своје понашање усклади са том одлуком, односно да престане са применом оних одредаба за које је Уставни суд утврдио да нису у сагласности са законом; да је суштина предметне парнице било извршење одлуке Уставног суда; да је пред редовним судовима у току преко 3.000 парничних поступака у којима је тужбени захтев заснован на истом чињеничном и правном основу, те да ова околност, иако се појединачно ради о споровима мале вредности, указује на уставноправни значај поднете уставне жалбе.“

Ово је важна одлука Уставног суда јер се у њој образлаже правно дејство Одлуке УС након поништења неког општег акта или његовог дела услед неуставности или незаконитости.
У објављеној Одлуци Уставни суд износи свој став по питању накнаде штете у парничном поступку након објављивања у Службеном гласнику Р. Србије своје Одлуке IУо-641/2014 од 1. децембра 2016. године, о незаконитости дела подзаконског акта Града Вршца који се односи на новчано издвајање у виду самодоприноса који су плаћали пензионери Града Вршца.

„Уставни суд указује да је једна од Уставом утврђених функција Уставног суда да штити уставност и законитост (члан 166. став 1. Устава), из чега произлази надлежност Уставног суда. Сагласно члану 167. став 1. Устава, само је Уставни суд надлежан да одлучи о сагласности било ког општег акта са Уставом и законом. То даље значи да важи претпоставка да је сваки општи акт сагласан са Уставом и законом, док се одлуком Уставног суда не утврди супротно. Такође, одредбом члана 166. став 2. Устава је утврђено да су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће. Са друге стране, одредбом члана 168. став 3. Устава је утврђено да закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу, из чега следи да се општи акт за који је одлуком Уставног суда утврђено да је неуставан или незаконит уклања из правног поретка даном објављивања одлуке Уставног суда, те се од тог дана не може више примењивати. Правно дејство одлука Уставног суда је, на основу члана 175. став 3. Устава, уређено Законом о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 - др.закон и 103/15). Овим законом је, у члану 58. став 3, прописано да кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије”. Полазећи од наведене законске одредбе, правило је да одлука Уставног суда делује ex nunc, што је детаљно уређено одредбама чл. 59. и 60. Закона. Једини изузетак од овог правила предвиђен је чланом 61. став 1. Закона, којим је прописано да свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет.“

„Будући да је о законитости општег акта јединице локалне самоуправе надлежан да одлучи једино Уставни суд, да је Уставни суд Одлуку донео 1. децембра 2016. године, а да је Одлука Уставог суда објављена 27. фебруара 2017. године од ког дана су престале да важе одредбе оспореног општег акта за које је утврђено да нису у сагласности са законом, то следи да су до објављивања Одлуке Уставног суда све одредбе Одлуке о увођењу самодоприноса за изградњу канализације у Вршцу биле саставни део правног поретка. Полазећи од наведеног, Уставни суд наглашава да је подносилац уставне жалбе, као доносилац оспореног општег акта, био у обавези да од 27. фебруара 2017. године престане са применом незаконитих одредаба Одлуке о увођењу самодоприноса за изградњу канализације у Вршцу. Уставни суд констатује да из чињеничног стања које су утврдили парнични судови произлази да је Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања – Филијала Вршац престао да врши обуставе дела пензије на име месног самодоприноса почев од другог дела пензије за фебруар 2017. године, што значи да незаконите одредбе општег акта подносиоца уставне жалбе нису примењиване након доношења Одлуке Уставног суда.“

"Полазећи од претходно изложеног, а имајући у виду да је Законом о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ”, бр. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 и 44/99)) (у даљем тексту: ЗОО) прописано: да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција (члан 172. став 1.), те да кад је неки део имовине једног лица прешао на било који начин у имовину неког другог лица, а тај прелаз нема свој основ у неком правном послу или у закону, стицалац је дужан да га врати, а кад то није могуће - да накнади вредност постигнутих користи и да обавеза враћања, односно накнаде вредности настаје и кад се нешто прими с обзиром на основ који се није остварио или који је касније отпао (члан 210.), Уставни суд је оценио да је схватање другостепеног суда да спровођење Одлуке о увођењу самодоприноса за изградњу канализације у Вршцу након почетка примене Закона о финансирању локалне самоуправе представља основ за утврђивање деликтне одговорности подносиоца уставне жалбе из члана 172. став 1. ЗОО због тога што ова одлука није усклађена са чланом 27. Закона, уставноправно неприхватљиво, јер је засновано на произвољном и арбитрерном тумачењу релевантног материјалног права. Такође, Уставни суд указује да је ex tunc правно дејство утврђујуће одлуке Уставног суда донете у поступку оцене уставности и/или законитости општег акта могуће успоставити само по основу члана 61. став 1. Закона о Уставном суду, а што овде није случај, те је уставноправно неприхватљиво и становиште првостепеног суда о испуњености услова за примену института стицања без основа из члана 210. став 2. ЗОО."

Сматрам да из става Уставног суда, који је датаљно образложен у овој Одлуци о усвајању уставне жалбе, несумњиво произилази да пензионери Града Вршца немају право на ретроактивну накнаду штете у парничном поступку, односно немају право на накнаду штете за период пре 27. фебруара 2017. године, када је објављена Одлука Уставног суда о незаконитости дела подзаконског акта Града Вршца, у Службеном гласнику Републике. Даном објављивања Одлуке Уставног суда су делови подзаконског акта Града Вршца престали да важе, због незаконитости.
Намеће се логичан закључак да је једини прави пут за остваривање права на повраћај целокупног износа умањене пензије (које су умањене по Закону о ПУНИП), било изјављивање директне уставне жалбе Уставном суду, што смо почетком 2015. године учинили колега Добривоје и ја, заједно са још 374 корисника пензија. Ко тада није изјавио уставну жалбу боље да је сада не изјављује јер ће иста бити одбачена решењем Уставног суда услед закаснелог подношења.

Колеги Александру Стојановићу захваљујем што ми је својим коментаром указао на ову Одлуку Уставног суда!

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Уж-8199-2018.doc)Уж-8199-2018.doc 91 kB

Dogodine povećanje penzija ako budžet bude u suficitu

Objavljeno sreda, 12 decembar 2018 22:59Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 154
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Dogodine povećanje penzija ako budžet bude u suficitu

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević izjavio je danas da će dogodine penzije biti povećane ako budžet bude u suficitu, prenosi Beta.
On je za Radio-televiziju Srbije rekao da će Vlada javno reći koliki je suficit i na koji način želi da ga podeli sa građanima.
„Morate da imate konkretne rezultate, da vidite u kom pravcu idete i da kasniji događaji posle odluke da povećate penzije neće da odu u drugom smeru. Morate da imate jasne pokazatelje da će državni budžet završiti do kraja godine sigurno u suficitu i da možete da ga podelite”, rekao je Đorđević.

Komentar:

Скупштина Србије усвојила је Закон о буџету за 2019. годину. Буџетом су предвиђени укупни приходи од 1.246,2 милијарде динара и расходи у висини од 1.269,1 милијарду динара, што даје дефицит од 22,9 милијарди динара, односно 0,4 одсто БДП-а.

Фискални савет је врло јасно у својој Оцени изнео да ће фискални дефицит бити нешто мањи од планираног али близак планираном. Готово је извесно да се у 2019. неће поновити ситуација из 2017. и 2018. када је остварени фискални резултат био за преко 50 млрд динара бољи од планираног, односно остварен суфицит у буџету.
Пошто буџет неће бити у суфициту, неће бити ни повећања пензија у 2019. г.

Из Оцене Предлога закона о буџету за 2019. годину коју је дао Фискални савет

Буџетом за 2019. планирано је да дефицит Републике износи 23 млрд динара, што уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 29 млрд динара (0,5% БДП-а).

У 2019. неопходно је да се поново уведу објективна правила за усклађивање раста пензија с јасним економским параметрима. Пре годину дана, приликом оцене предложеног буџета за 2018, једна од главних примедаба Фискалног савета била је то што буџетом за 2018. није било укинуто привремено умањење изнадпросечних пензија. Ову грешку Народна скупштина исправила је, са закашњењем, крајем септембра 2018. када је привремено умањење пензија напокон суспендовано. Међутим, истовремено је непотребно укинута и формула за будуће усклађивање пензија са инфлацијом и са делом стопе привредног раста, а усвојене су и друге законске промене које дају дискрециона овлашћења Влади да појединачним групама пензионера повећава примања независно од уплаћених доприноса током радног века. Овако произвољно дефинисање пензијског система не може да буде одрживо нити је економски правично, а потпуно одудара и од основних тековина европских пензијских система који су утврђени пре више деценија. Због тога сматрамо да је неопходно да се током 2019. укину спорне измене Закона о ПИО и поново усвоје нова, систематична и објективна, правила за утврђивање висине свих пензија и њиховe годишњe индексацијe.

Јавни приходи и јавни расходи у буџету за 2019. планирани су у начелу кредибилно, а фискални дефицит могао би бити нешто мањи од планираног. Буџетом за 2019. наставља се добра пракса успостављена пре неколико година да се јавни приходи и јавни расходи пројектују углавном реалистично или опрезно (конзервативно).

Буџетом за 2019. планира се укупни пораст јавних прихода за око 2,2% или за око 25 млрд динара у односу на процењену реализацију у 2018. години.
На страни јавних расхода, планиран је њихов раст за око 75 млрд динара (6,5%). Највећи део овог повећања отпада на повећање расхода за запослене и раст капиталних инвестиција (опрема за војску и полицију и друго). С друге стране, смањују се расходи за камате и трошкови из буџета за отплату гарантованог дуга јавних предузећа због смањивања јавног дуга и завршетка отплате највећег дела гарантованог дуга Србијагаса. Јавни расходи планирани су у начелу конзервативно, нарочито на издвајањима за камате и пензије, па је вероватно да ће њихова реализација бити нешто мања од плана (уколико Влада током 2019. не промени своје политике и уведе неке нове расходе).

Узимајући све наведено у обзир, без промене планираних политика Владе током 2019. очекивано је да ће остварени фискални дефицит бити нешто мањи од садашњег плана али близак планираном. Готово је извесно да се у 2019. неће поновити ситуација из 2017. и 2018. када је остварени фискални резултат био за преко 50 млрд динара бољи од планираног.

Nezakonita isplata penzija

Objavljeno sreda, 12 decembar 2018 22:21Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 164
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Nezakonita isplata penzija

Piše: Dragoslav Ivanović, 12. decembra 2018. - https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/nezakonita-isplata-penzija/

Svim penzionerima koji su stekli penziju od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneta Rešenja o penzionisanju su izražena u ličnim bodovima.
Visina iznosa penzije u dinarima dobija se kada se broj ličnih bodova pomnoži sa vrednošću opšteg boda. Vrednost opšteg boda utvrđuje svojim rešenjem direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO).
RFPIO nije preveo rešenja o penzionisanju penzionerima Srbije na lične bodove, koji su stekli penziju pre donošenja ZPIO, primaju penziju bez zakonitog Rešenja o penzionisanju. Takvih penzionera u Srbiji ima preko milion. Oni ne znaju koliko iznosi njihova penzija. Prisiljeni su da primaju penziju u iznosu dobre volje RFPIO. Normalno, uvek manjem iznosu od stečenog.
PENZIJSKI SISTEM U SRBIJI, Katarina Stanić, na strani 35 kaže da su penzije u Srbiji u periodu 2003-2008. godine, mahinacijama umanjene za 37%. Ja se pitam za koliko su umanjene za daljih narednih 10 godina 2008-2018. godine. Štampanje ove publikacije omogućio je američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Isto tako, svi vojni penzioneri, koji su stekli penziju do kraja 2011. godine, po vojnim propisima, nemaju rešenja o penzionisanju izražena u ličnim bodovima. Vojne penzionere su preveli iz vojnih propisa, na propise Republike Srbije od 01. januara 2008. godine. Na nezakoniti način isplaćuju im penziju i umanjenu u iznosu od 4,21%.
RFPIO je republička institucija koja se brine o jednoj trećini stanovnika Srbije (1.700.000 penzionera). Od penzija živi nešto manje od polovine stanovnika Srbije. Zbog nezaposlenosti izdržavaju svoju decu a negde i unučad.
RFPIO je državna institucija, koja je kao pojedinac, najveći potrošač budžeta Republike Srbije. Direktor finansijskog sektora je gospodin Ivan Mimić, koji je na toj dužnosti od 1992. godine, od formiranja RFPIO. To govori da je on nezamenljiv, nezavisno koje su strukture na vlasti. A to znači, sve dosadašnje vlasti su sistematski pljačkale penzionere Srbije.
RFPIO je zaštićen, sa jedne strane od Ministarstva rada i Vlade RS, a sa druge strane od srpskog pravosuđa i Ustavnog suda Srbije.
Nezakonitim radom RFPIO sprovodi pljačku penzionera Srbije, bez bojazni da će neko zbog toga da odgovara.
To potvrđuje izveštaju DRI broj: 400-525/2015-05/11 od 18. 11. 2015. godine, tabela broj 31, gde je utvrdio da je Upravni sud doneo 6.000 presuda, pravosnažnih i izvršnih, da vojnim penzionerima vanredno povećaju penzije za 11,06% od 01. januara 2008. godine. RFPIO nije sproveo te presude ni dan-danas. Upravni sud Srbije je uputio 410 naloga tuženom RFPIO, kojima je tražio obaveštenje o postupanju povodom dostavljenih. Tuženi mu na upućene naloge nije odgovarao. Zatim je Upravni sud uputio 14 urgencija tuženom RFPIO da mu dostavi spise predmeta, jer nije doneta Odluka po presudi suda. Ni na urgencije nije odgovorio. I nikom ništa. To je RFPIO koji za svoj kriminalni rad nikome ne odgovara.
Kada govorimo o nezakonitom načinu isplate penzija i pljački koja se sprovodi nad penzionerima, to nije nešto što se događa slučajno ili parcijalno. To je razrađen sistem u kome je uključena zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Sve to pokriva Ustavni sud Srbije.
Predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić (po struci je pravnik) ne brine se za penzionere. On svojim položajem i političkom snagom deli penzionere na tzv. bogate i siromašne. Od tzv. bogatih penzionera otima deo penzije, na nezakoniti način. Dok tzv. siromašnim penzionerima deli neku svoju milost isto tako nezakonito. On zna, u gubitku su i jedni i drugi, ali ih zavađa i uspeva da pridobije glasače među penzionere.
Ovim putem apelujem na predsednika Vučića, ali i na sve ostale u sistemu izvršne vlasti da ozakone način isplate penzija penzionerima Srbije tako što će svakom penzioneru napisati rešenje o penzionisanju koje će biti izraženo u ličnim bodovima i po takvom rešenju da isplaćuju penzije. To ih obavezuje ZPIO član 61 koji glasi: „Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava.“
Isto tako apelujem na gore navedena lica da se pridržavaju Ustava, navešću samo dva člana.
Član 58 stav 1 – jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Član 20 stav 2 – dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.
Da prevedem na srpski jezik. Penzija je privatna imovina i stečeni iznos ne može se smanjivati. To lopovi u državi Srbiji moraju da znaju i da priznaju da znaju.

Autor je (vojni) penzioner iz Beograda

Sistem kolektivnih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava

Objavljeno sreda, 12 decembar 2018 17:20Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 254
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Sistem kolektivnih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava

Na sajtu Sindikata pravosuđa Srbije objavljeno je pismo Johanesu Hanu sa navodima da je u Srbiji postalo skoro nemoguće ostvariti neko pravo pred sudovima, a da bi se žalili Evropskom sudu za ljudska prava, neophodno je da se prođu sve pravosudne instance u zemlji. Glavna prepreka za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava jeste /za/Ustavni sud Srbije, koji godinama ne rešava podnete inicijative. Sistem kolektivnih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava, jer za sindikate sistem kolektivnih žalbi predstavlja najjače oružje.
U obrazloženju ovog pisma, navedeno je da:
Sve promene koje su se događale u prethodnom periodu nisu reformisale nego deformisale pravosuđe, a da EU i dalje izdvaja finansijska sredstva za podršku srpskom pravosuđu, kako bi se došlo do efikasnijeg deljenja pravde i nezavisnijeg pravosuđa, sve u cilju jačanja vladavine prava.
Istaknuto je da pravosuđe ne čine samo sudije i tužioci kao nosioci pravosudnih funkcija, nego i zaposleni bez kojih oni ne bi mogli da vrše vlast. S tim u vezi, sindikat obaveštava da se zakonska prava zaposlenih u pravosuđu ne poštuju jer su uslovljena budžetskim mogućnostima. Stanje u tužilaštvima je dodatno pogoršano uvođenjem tužilačke istrage 2013. godine, koja je uvećala obim rada tužilaštva uz hroničan nedostatak ljudskih resursa. Kadrovske potrebe proistekle iz tužilačke istrage nisu nikada zadovoljene, a nastupile su nove usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i formiranjem posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije. Sve ovo usporilo je rad tužilaštva. Za tužioce je nemoguća misija da ostvare puni učinak jer nema dovoljno administrativnog osoblja.
Napomenuto je da su srpska tužilaštva 2017. godine imala u radu preko 550.000 predmeta koje su obrađivali 700 tužilaca i 1.311administrativnog osoblja?! Ista neusklađenost u broju sudiija, pratećeg osoblja i predmeta postoji i u sudovima. Odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donosi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca a odluku o broju zaposlenih donosi Ministarstvo pravde. Sudije i tužioci ne mogu da utiču na priliv predmeta, ali bi mogli da utiču na potreban broj sudsko-tužilačko gadministrativnog osoblja kada bi im propisi to dozvoljavali.
Efikasnost pravosuđa poboljšala bi se kada bi se uskladio broj nosilaca pravosudnih funkcija i broj administrativnog osoblja sa brojem predmeta. Na primer, zapisničari i daktilografi imaju ključnu ulogu iako su slabo i različito plaćeni. Njih među zaposlenima najviše nedostaje, jer jedan zapisničar-daktilograf radi sa tri do četiri tužioca. Zapisničari imaju pravo da napreduju kroz platne razrede na osnovu ocene učinka dok daktilografi nemaju to pravo niti se njihov učinak ocenjuje, a rade iste poslove. Zbog zabrane zapošljavanja, postoji problem nedovoljnog broja IT stručnjaka, pa u odsutnosti nema ko da ih zameni.
Navedeno je i da zabrinjava prijem lica koji kao volonteri obavljaju stalne, redovne i stručne poslove u pravosudnim organima. Oni su u sistemu “nevidljivi”, a pošto rade besplatno izloženi su i eskploataciji. Osim toga, oni učestvuju u postupcima pred sudom i tužilaštvom iako nemaju status službenih lica. Time stvaraju razlog za pobijanje donetih odluka zbog povrede postupka.
U pismo je takođe navedeno da se položaj zaposlenih na određeno vreme u tužilaštvima, sudovima i zatvorima zloupotrebljava, jer mnogi godinama rade na određeno vreme mimo svih zakonskih uslova. Zbog toga smo podneli više tužbi sudu i postupci su u toku.
Sindikat ističe da borba protiv korupcije i kriminala biće vidljiva samo ako je krivični postupak efikasan, a to podrazumeva i brzo preduzimanje krivičnog gonjenja. U tom smislu, odugovlačenje i neefikasnost samo podstiču potencijalne izvršioce nedela i jača njihovu ideju da odugovlačenjem vreme radi za njih, do zastarevanja. U prilog tome, govori i činjenica da policija često ne postupa po nalogu tužioca jer se tužilaštva uzaludno dopisuju sa policijom, posebno ako su u pitanju politički osetljivi predmeti. U nekim slučajevima na proveru policije čeka se i po nekoliko godina.
U obrazloženju pisma napominje se da bez obzira na to što je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na snazi godinama, u sudovima i tužilaštvima ne postoje akti o proceni rizika radnih mesta. U zatvorima postoje ali se ista radna mesta različito tretiraju – negde imaju a negde nemaju beneficiran radni staž.
Na kraju, navedeno je da vladavina prava, koja je uslov svih uslova za evrointegracije, ugrožena je zato što je politička volja iznad zakona. U prilog tome govori činjenica da je Državno pravobranilaštvo, kao punomoćnik Srbije, 2015. godine imalo u radu 290.000 predmeta, u 2016. godini 348.000, a tokom 2017. godine 429.000 predmeta. Većinu predmeta čine parnični sporovi pred sudovima. Državno pravobranilaštvo svesno ulazi u sporove za koje zna da će ih izgubiti. S tim u vezi, budžetom za ovu godinu izdvojeno je 20 milijardi dinara za isplatu naknade štete, kazni i penala zbog nesavesnog i nezakonitog postupanja funkcionera.

Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs/)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (PITANJA I PRIPREMNO PISMO ZA GOSPODINA JOHANESA HANA.doc)PITANJA I PRIPREMNO PISMO ZA GOSPODINA JOHANESA HANA.doc 37 kB

Strana 10 od 503