Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Porodična penzija i vanbračnom partneru

Objavljeno četvrtak, 07 novembar 2019 16:45Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 46
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Porodična penzija i vanbračnom partneru

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i supružnik i vanbračni partner ukoliko su brak i vanbračna zajednica života trajali najmanje tri godine ili ukoliko sa umrlim osiguranikom vanbračni partner ima zajedničko dete, predviđeno je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje je pre nekoliko dana utvrdila Vlada Republike Srbije. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postojanje vanbračne zajednice i obaveze izdržavanja utvrđuje se u vanparničnom postupku.

Zakonodavac ne očekuje da će proširenje mogućnosti za ostvarivanje prava na porodičnu penziju na članove vanbračne zajednice imati značajne finansijske efekte jer mali broj građana živi u vanbračnoj zajednici.

Naime, prema rezultatima popisa iz 2011. godine, svega 236.063 stanovnika Srbije starijih od 15 godine žive u ovom obliku zajednice, što čini svega 3,8% ukupnog broja stanovnika koje pripada navedenoj dobi.

Kada su u pitanju lica stara 50 i više godina života, svega 57.508 lica je te godine živelo u vanbračnoj zajednici, što je predstavljalo oko 2% lica u tom životnom dobu.

Ne očekuje se ni da će ova zakonska odredba na duži rok značajnije uticati na porast broja korisnika porodične penzije (inače je broj korisnika ovog prava u opadanju poslednjih godina), bez obzira na veći udeo vanbračnih zajednica kod mlađeg stanovništva.

Naime, zaposlenost žena (kao osnovne kategorije korisnika porodičnih penzija) raste u mlađim starosnim grupama zaposlenih, što znači da će u većoj meri one ostvarivati pravo na svoju, starosnu penziju, a time će se smanjivati zainteresovanost za ostvarivanje porodične penzije.

Prema poslednje poznatim podacima, u avgustu 2019. godine bilo je ukupno 1.706.189 korisnika penzija u Republičkom fondu PIO. Korisnici penzija čine više od 24% stanovništva Srbije.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 04.11.2019

Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti

Objavljeno utorak, 05 novembar 2019 17:29Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 216
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti

Piše: Slobodan Beljanski - https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/odnos-ustavnog-suda-i-sudske-vlasti/

Deo nadležnosti Ustavnog suda neposredno se odnosi na rad i odlučivanje redovnih sudova i na status njihovih sudija.

Ustavni sud, naime, rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, odlučuje o žalbi sudije protiv odluke o prestanku funkcije, i povodom ustavne žalbe, kada su ispunjene pretpostavke iz člana 170 Ustava, utvrđuje da li je odlukom ili radnjom suda povređeno ili uskraćeno neko od ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, uz mogućnost da poništi sudsku odluku, zabrani dalje izvršavanje radnje ili odredi preduzimanje drugih mera pomoću kojih će štetne posledice otkloniti.

Na sudsku vlast se, dakako, posredno odnosi i ocena ustavnost ili zakonitosti opštih akata koji su za sudove izvor prava.

Ostavljamo po strani odlučivanje o sukobu nadležnosti, budući da je u pravnom sistemu Srbije teško bilo naći pogodnijeg arbitra.

U preostale dve oblasti, međutim, i po vrsti i po obimu, pojavljuje se više spornih pitanja.

Odlučivanje o žalbama sudija protiv odluke o prestanku funkcije principijelno je umesno prepustiti onome ko sudije bira. Pošto bi, prema ustavnim amandmanima, ubuduće to trebalo da bude Visoki savet sudstva, preporučljivo je naći rešenje da se u okviru ovog organa taj proces i završi.

U odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti centralno mesto zauzima ustavna žalba.

Prema broju predmeta, ustavne žalbe predstavljaju daleko najzastupljeniju delatnost Ustavnog suda. U periodu od 2014. do 2018. godine od ukupno 58.615 novoformiranih predmeta – 55.583 (blizu 95%), odnosilo se na ustavne žalbe. Pritom, očigledna je tendencija rasta.

Udeo novoformiranih predmeta po ustavnim žalbama u ukupnom broju novih predmeta bio je 2014. godine – 90,2%, 2015. godine – 92,36%, 2016. godine – 95,2%, 2017. godine – 97,04%, a 2018. godine – 97,46%.. Broj primljenih ustavnih žalbi u odnosu na prethodnu godinu porastao je u 2016. godini za 15,2%, u 2017. godini za 19,39%, a u 2018. godini čak za 25,02%. Posledica je povećanje broja nerešenih predmeta. Prosečno povećanje nerešenih ustavnih žalbi od 2014. godine sa 2018. godinom zaključno kretalo se tempom od blizu 12% godišnje.

Upadljivo najveći broj slučajeva rešen je odbacivanjem ustavne žalbe ili na drugi nemeritoran način (obustava, spajanje, ustupanje). U proseku je godišnje odbacivano oko 78%. Kada se uzme u obzir činjenica da se u meritorne odluke ubrajaju i one koje su delom usvajajuće, a delom odbacujuće, udeo odbacujućih svakako premašuje 80%.

Ustavni sud je kontinuirano iznosio da ne postupa kao instancioni sud, da nije nadležan da povodom ustavne žalbe još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji i da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Pošto bi središnji stav, pretočen u princip po kome se Ustavni sud ne upušta u pitanje zakonitosti, ustavnu žalbu učinio besmislenom, Sud je ustanovio i jednako prilježno ponavljao uslove pod kojima je od takvog stava odstupao.

U jednoj od karakterističnih odluka naveo je da, iako generalno nije nadležan za proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili važeće propise, on se u ta pitanja ipak upušta kada sudske odluke povređuju ili uskraćuju ustavna prava.

A povređuju ih ako je redovni sud pogrešno protumačio, primenio ili zanemario neko ustavno pravo, ako su primena zakona i kvalitet zaključaka bili prima facie proizvoljni, ako je došlo do povrede procesnih prava i ako utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava.

Pri svemu tome, podvlačio je da bitan segment prava na pravično suđenje čini savesna i brižljiva ocena dokaza i činjenica, a shodno tome i pravilna primena relevantnog prava. U drugom predmetu je isticao da su sudovi dužni da svoje odluke obrazlože argumentovano, jasno i dovoljno, zbog čega one ne smeju biti čak ni odviše lapidarne! Izostanak ključnih razloga, odnosno razloga koji su dovoljni za suštinske aspekte činjenične i pravne argumentacije, ili odsustvo njihove adekvatne preciznosti, povređuje pravo na pravično suđenje.

Navedeni kriterijumi nisu dovoljno ubedljivi.

Otvoreno je pitanje kako se određuje granica preko koje sudska odluka ili radnja zalazi u područje „proizvoljnosti“. Pravnosnažna presuda naprosto se ne može zasnivati na povredi formalnog ili materijalnog prava koja se neće klasifikovati kao „proizvoljnost“ i neće činiti postupak nepravičnim.

Osim toga, nejasno je kako se mogu stepenovati povreda prava i ocena dokaza, na način po kome će samo prima facie ekscesi biti privilegovani, a svi ostali, za koje je potrebno veće udubljivanje ili poznavanje prava, uz veći intelektualni napor u interpretaciji ili logičkom rasuđivanju, biti svrstani u podnošljive, zanemarljive i za Ustavni sud prihvatljive.

Ovakav pristup podrazumevao bi da Ustavni sud potcenjuje ne samo ustavna prava i slobode već i sopstvenu ulogu.

Već i sama nesaglasnost sudija Ustavnog suda (preglasavanje, izdvojena nesaglasna mišljenja) o „očiglednosti“ i „proizvoljnosti“ opovrgava obe pojave, jer je osnovna pretpostavka takvih smisaono-vrednosnih procena opšta saglasnost o nečemu što je u krugu pravnika notorno, blisko zdravom razumu i nepotrebno za dokazivanje.

Takođe, činjenica da je znatan broj ustavnih žalbi odbijen iz razloga koji su predstavljali dovoljan osnov za njihovo odbacivanje govori da se „proizvoljnost“ osporavanih akata nije mogla prepoznati na prvi pogled i da primenjeni kriterijum nije prošao test prihvatljivosti za sve faze ustavnosudskog postupka.

Zbog svega ovoga kriterijumi Ustavnog suda koji se odnose na dopuštenost i osnovanost ustavne žalbe neodređeni su i otvoreni u meri koja ne osujećuje i njihovu proizvoljnost. Jedini prihvatljiv kriterijum morao bi se zasnivati na stavu da je utvrđena povreda, sama za sebe ili u vezi sa drugim povredama, bila od odlučujućeg uticaja na donošenje osporavane sudske odluke.

Što se obima nadležnosti tiče, Ustavni sud je svojevremeno sam pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Zakona o Ustavnom sudu i našao da je neustavna odredba kojom su sudske odluke izuzete od mogućnosti poništavanja. Na taj način je sam pribavio prošireno ovlašćenje da odlučuje i o sudbini pravnosnažne odluke suda.

Odluka redovnog suda, međutim, ne može se poistovetiti sa aktom svakog drugog državnog organa ili organizacije sa javnim ovlašćenjima. Za razliku od drugih subjekata, sudske odluke potiču od sudske vlasti kojoj je Ustavom garantovana nezavisnost. Ova differentia specifica opravdava pristup po kome bi ustavnosudsko preispitivanje sudskih odluka bilo ograničeno na deklaratorni rang.

Za redukciju nadležnosti postoje i argumenti procesnog karaktera. U gotovo svim zakonima o postupcima pred redovnim sudovima, odluka Ustavnog suda, kojom je utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode, predstavlja razlog za vanredni pravni lek.

Za koherentnost ustavnog i pravnosudnog sistema bilo bi značajno da se sudskoj vlasti prepusti konačna ocena o uticaju utvrđene povrede na pravnosnažnu sudsku odluku i njenu održivost. Ovako, iako ne presuđuje strankama kad poništava ono što je već presuđeno, Ustavni sud „presuđuje“ redovnom sudu.

Devalviranju sudske vlasti dodatno doprinosi, inače potpuno suvišno, davanje naloga redovnom sudu da donese novu odluku. U takvim okolnostima teško je poreći da, uprkos upornom poricanju instancionih ovlašćenja, Ustavni sud de facto postupa kao instancioni.

Proizlazi da pravo Ustavnog suda da poništava pravnosnažne odluke redovnih sudova i da odlučuje o žalbama zbog prestanka funkcije sudija – narušava nezavisnost sudske vlasti.

(Reč jednog od autora knjige Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive – izdanje Ceprisa uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija – na Okruglom stolu u Novom Sadu, 25. 10. 2019.)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (CEPRIS-Odnos-Ustavnog-suda-i-sudske-vlasti.pdf)CEPRIS-Odnos-Ustavnog-suda-i-sudske-vlasti.pdf 2661 kB

Предлог закона о буџету Републике Србије за 2020. годину

Objavljeno ponedeljak, 04 novembar 2019 13:22Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 169
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Предлог закона о буџету Републике Србије за 2020. годину

Поштовани!

У прилогу објављујем Предлог закона о буџету Републике Србије за 2020. годину, са Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2020. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за 2020. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на финансијски план Националне службе за запошљавање за 2020. годину и Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2020. годину.

Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је 02. новембра 2019. г. на седници Владе усвојен Предлог закона о буџету Републике Србије за 2020. годину, којим се предвиђају укупни приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи у висини 1.334,7 милијарди динара, што даје предвиђени дефицит од 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП.

Министар финансија Синиша Мали је нагласио да је буџет за 2020. годину развојни, те да се њиме постиче даљи развој привреде. Он је додао и да је за следећу годину пројектован реални раст привреде од 4 одсто.

Мали је истакао да, када је у питању привредни раст у овој години, охрабрују процене за трећи квартал, по којима он износи 4,7 одсто, тако да очекујемо да привредни раст до краја године буде и изнад пројектованих 3,5 одсто.

Улагање у образовање и иновације ће омогућити да Србија настави са високим и одрживим растом економије. Србија показује да може да оствари високе стопе раста без обзира на успоравање ЕУ економија. Према актуелној Фискалној стратегији, пројекција јавног дуга за централни ниво државе за 2020. годину је 50,3 одсто БДП, рекао је Мали.

Министар је истакао да је кључна карактеристика буџетске политике у 2020. години равномерна расподела фискалног простора на повећање животног стандарда, односно на повећање плата и пензија за око 1,3 одсто БДП, подстицај расту кроз повећање јавних инвестиција, и пореско растерећење рада.

Он је додао да се овим предлогом буџета означава завршетак процеса консолидације јавних финансија и означава почетак развоја.

У буџету је издвојено 295,4 милијарде динара на плате, као и 581,2 милијарде динара на пензије. Према тзв. швајцарској формули, пензије ће следеће године расти за 5,4 одсто. Када је реч о капиталним инвестицијама, у предлогу буџета је у ту сврху предвиђено 198,9 милијарди динара, а највећи део тих средстава се односи на саобраћајну и железничку инфраструктуру, истакао је Мали.

Према његовим речима то значи да се овим буџетом означава почетак реализације Националног инвестиционог плана.

Такође, повећали смо износ за унапређење инфраструктуре за заштиту животне средине са овогодишњих 23,7 милијарди динара, на 59,4 милијарде динара за следећу годину. И оно што је посебно важно, повећали смо износ издвојених средстава за лечење ретких болести, који ће износити 2,4 милијарде динара, истакао је министар.

Он је прецизирао да су, када је реч о инфраструктури, издвојена средства за Моравски коридор, деоницу Појате – Прељина, за изградњу аутопута Београд – Сарајево, за изградњу саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница, затим за деоницу Обреновац – Љиг, за деоницу Сурчин – Обреновац, као и за деоницу Нови Београд – Сурчин, за београдску обилазницу (деоница мост преко реке Саве код Остружнице – Бубањ поток), брзу саобраћајницу Нови Сад – Рума, затим за деоницу Прељина – Пожега, а у нацрту буџета су и пројекат мађарско-српске железнице, као и реконструкција железничке пруге Ниш – Димитровград.

Министар је истакао и да је стратешки циљ Владе Републике Србије смањење незапослености, и подсетио на то да ће се изменама Закона о порезу на доходак грађана, који ће се ускоро наћи у скупштинској процедури, олакшати ново запошљавање.

Њиме ће, како је казао, послодавци имати ослобађање од пореза на зараде и од пореза на ПИО уколико запосле лице које у току ове године није било у радном односу.

У првој години ће имати ослобођење од 70 одсто, у другој 65 одсто и у последњој 60 одсто. Планирано је ослобађање од доприноса за ПИО у целости прве године, следеће 95 одсто и треће 85 одсто. На тај начин, напоменуо је Мали, Србија ће се по стопи незапослености приближити земљама Европске уније.

Такође, повећана су средства за улагање у образовање и иновације. Наставља се пројекат ”Повезане школе” који ће омогућити да до септембра 2020. на брз интернет буде повезано укупно 1.000 школа, као и опремање још 10.000 дигиталних учионица. Како би омогућили најбоље услове за рад за ученике буџетирана су средства за опремање рачунарских кабинета у преко 400 школа. У буџету за 2020. су опредељена средства за реновирање десетине зграда основних и средњих школа, рекао је министар финансија.

Он је додао да су средства за Фонд за иновациону делатност и у овом буџету повећана, док је за подршку развоју предузетништва обезбеђено три милијарде динара.

Као подршка развоја науке удвостручена су средства за Фонд за науку на милијарду динара. За развој иновационе инфраструктуре су обезбеђена средства за завршетак Дата центра у Крагујевцу, као и средства за завршетак научно-технолошких паркова у Нишу и Новом Саду. Значајним повећањем буџета Канцеларије за информационе технологије и електронску управу је омогућен даљи развој еУправе увођењем нових сервиса попут Јединственог информационог система просвете, подвукао је Мали.

Министар је изразио очекивање да ће следеће године Србија наставити убрзани развој, те да је добра потврда досадашњих резултата то што је земља напредовала за Дуинг бизнис листи Светске банке за четири места, као и што је рејтинг агенција Fitch повећала кредитни рејтинг Републике Србије са „ББ“ на „ББ+“, са стабилним изгледом за даље побољшање, а рејтинг агенција Moody’s унапредила изгледе за повећање кредитног рејтинга Републике Србије са „стабилних“ на „позитивне“.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (2730-19.pdf)2730-19.pdf 10077 kB

Potpukovnik nema kome da se žali

Objavljeno subota, 02 novembar 2019 23:25Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 266
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Potpukovnik nema kome da se žali

Nedeljnik “Vreme” br. 1503 - https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1727242

Davor Lukač - SUDBINA UZBUNJIVAČA U VOJSCI

NAČELNIK U PERSONALNOJ SLUŽBI JEDNE OD UPRAVA MINISTARSTVA ODBRANE NEZAKONITO JE PREMEŠTEN NA NIŽE RADNO MESTO. ZAŠTO? ZATO ŠTO JE NA KONKURSU ZA PRIJEM LICA NA POSAO U VOJNOM ZDRAVSTVU, SPROVEDENOM PRE MESEC I PO, ODBIO NALOG NADREĐENIH SA "VIŠE INSTANCE" DA MIMO USLOVA PRIMI ODREĐENA ČETIRI LICA ZA KOJA JE "INTERVENISANO IZ KABINETA MINISTRA". REŠENJE O PREMEŠTANJU OVOG OFICIRA POTPISAO JE MINISTAR ODBRANE ALEKSANDAR VULIN.

Mobing u Vojsci Srbije? Bože sačuvaj, to ne postoji, odgovor je koji će se dobiti od zvaničnika Ministarstva odbrane na pitanje na tu temu. A na ukazane konkretne primere odgovor je šablonski – to je urađeno zbog potreba službe.

Slučaj mobinga na koji je protekle nedelje ukazao Vojni sindikat Srbije – jedini reprezentativni u sistemu odbrane – do kraja je razgolitio kako radi partijsko-ministarsko-vojna klika: kako se na određena mesta moraju zaposliti žene po kriterijumu "ćerka–devojka–švalerka–žena...". Redosled je nebitan. E, zbog toga što nije pristao da se povinuje tom kriterijumu, svoj krst nosi i biva šikaniran potpukovnik, načelnik u personalnoj službi jedne od uprava Ministarstva odbrane, jer je odbio da mimo ispunjenja uslova konkursa primi na službu u Vojsku neke od tih kategorija. Čovek, naravno, ćuti, nema još uslove za penziju, neće ni da pomisli da priča sa novinarima, ali zato su "pričljivi" njegovi prijatelji. Cene "Vreme" zbog toga što je u proleće 2017. odbranilo, isključivo činjenicama, "kapetana barabu" Milana Vukšića, kako ga je tada okarakterisao potonji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

INTERVENCIJA IZ KABINETA MINISTRA

U ovom slučaju, prijatelji potpukovnika koji ne želi da mu se pomenu čak ni inicijali (užasan je taj strah od službi) kažu kako je on, kao vrhunski profesionalac, na konkursu za prijem lica na posao u vojnom zdravstvu, sprovedenom pre mesec i po, odbio nalog nadređenih sa "više instance" da mimo uslova primi određena četiri lica (sve ženskog pola). Iz Uprave za vojno zdravstvo tražili su da te četiri žene budu zaposlene bez obzira na rezultate konkursa i bodovanje koje je zvanično bilo navedeno kao kriterijum. Potpukovnik je sa tim nalogom upoznao ostale članove komisije čiji predsednik je bio i svi su ga podržali. Pogotovo kad je rekao da neki od tih kandidata nisu položili ni test "Hedonika"; reč je o osnovnom psihološkom testu sposobnosti za prijem u vojnu službu.

Naš izvor je svu relevantnu dokumentaciju dao autoru ovog teksta na uvid, ali ne dozvoljava kopiranje, jer bi se, kako objašnjava, znalo od koga je došla. Narečeni i "proskribovani" potpukovnik potom je preneo sve to članovima komisije i sve je mirovalo do datuma isteka konkursa, odnosno, dok nije došlo vreme da se ti ljudi ili prime ili konkurs poništi. Tada je potpukovnik upitao Upravu za vojno zdravstvo šta da radi, da bi mu bilo preneto da je "intervenisano iz kabineta ministra da moraju da se prime te žene".

Svi koji imaju dugogodišnje veze sa vojskom lako se mogu složiti da su "personalci" jači čak i od bezbednjaka. Od njih mnogo toga zavisi, a devedeset odsto su pošteni i "zadrti" ljudi, i čak ni u vreme Saveza komunista u JNA nisu marili za partijske stvari, ali ima deset odsto onih koji će učiniti razne "usluge" – bilo zbog porodičnih, zemljačkih, "kosovskih" ili drugih veza. Neki čak i zbog najjednostavnijeg mita. Međutim, potpukovnik o kom je ovde reč spada u tih devedeset odsto poštenih i "zadrtih", baš kao i njegov šef.

"ČETVRTASTI PEČAT", SUDBINA I KOMENTARI

Potpukovnik je, kaže izvor "Vremena", napisao zvaničnu službenu belešku o pritiscima i prosledio je Ministarstvu odbrane. Potom ga je primio sekretar Ministarstva Zoran Lazić, kome je sve ispričao. Posle tri dana zasedala je kadrovska komisija Ministarstva odbrane, a u njoj pored Lazića sedi i državni sekretar Aleksandar Živković (nekadašnji komandant Specijalne brigade). Uglavnom, potpukovnik o kome je ovde reč saznaje preko svojih veza (personalci su jači od bezbednjaka) da ga premeštaju na niže radno mesto. Upoznaje odmah Živkovića preko privatnih kontakata da je to nezakonito, ali ovaj ćuti. Onda 7. oktobra ministar Aleksandar Vulin, kao nadležni za raspored potpukovnika i pukovnika, potpisuje ukaz ovom personalcu za niže radno mesto, predviđeno za formacijski čin majora. Za premeštaj na niže radno mesto predviđena je saglasnost te osobe; potpukovnika, međutim, niko nije pitao.

Što je još gore, mesto na koje je raspoređen nije njegove vojnoevidencione specijalnosti (VES), a mesto na kome je radio ostaje upražnjeno. Na službenom razgovoru, obaveznom po propisima, potpukovnik nije dao saglasnost za svoj premeštaj. Takođe, ni njegov prvi pretpostavljeni starešina – što je takođe deo procedure – rekavši da se time čini šteta ustanovi u kojoj rade. I pored svega, potpukovnika premeštaju, objašnjava izvor "Vremena".

Potpukovnik je po savetu advokata Vojnog sindikata Srbije otišao na bolovanje jer tako ne mogu da mu daju otkaz, ali je pre toga kompletnu dokumentaciju o nezakonitostima predao – doslovno fizički – nadležnim vojnim institucijama i dobio "četvrtasti pečat" kao dokaz. Samim tim stiče status "uzbunjivača". Dok mu se taj status zvanično ne dodeli, ne želi da priča sa medijima. Posle toga, kažu njegovi prijatelji, videće. Ne radi on ovo zbog sebe, nego zbog vojske, objašnjavaju oni. A na pitanje čije "ćerke, žene i švalerke" su u pitanju, odgovaraju da će proces, ako usledi pred sudom, sve pokazati.

Potpukovnik je sada na bolovanju, sindikat mu je pružio pravnu pomoć, čeka se rasplet. Mada ima "četvrtasti pečat" koji po zakonu štiti uzbunjivače, njegovi prijatelji kažu da je u utorak ujutro Inspektorat odbrane ušao u odeljenje u kome je bio i uzeo njegov personalni dosije. Imaće šta da vide – oficir sa svim odličnim godišnjim službenim ocenama, pohvaljivan, nagrađivan, sve to stoji tamo, kažu njegove kolege. Posebno naglašavaju časno držanje načelnika te institucije, koji je rekao zvaničnicima Ministarstva odbrane da sa smenom i premeštanjem tog potpukovnika gube profesionalca koga će u kadrovskom sistemu vojske teško naći.

Referent koji je pitao

Urušavanje sistema odbrane počelo je još i pre dolaska Vulina na mesto ministra, ali je otada sve postalo "transparentnije". Pre nekoliko godina autor ovog teksta je pitao jednog pukovnika, zašto je pristao na smenu sa važnog mesta u operativnom sistemu Ministarstva i na premeštanje na nepostojeću, majorsku funkciju (dva čina ispod) referenta marketinga u Zastava filmu? On je samo odmahnuo rukom i rekao: čekam penziju.

Do penzije mu ostao mesec i po, i sad ga više nije briga ni za šta. O čemu se radilo? Ovaj doktor nauka, učesnik rata u Hrvatskoj i posle 1999. u Srbiji, ranjavan, nikad se nije trsio time. Pripadnik nacionalne manjine, Makedonac, ostao je veran zakletvi JNA i ima samo jednu domovinu – Srbiju. A jedini greh mu je bio što je na sastanku upitao zašto se krše propisi, i na važno mesto, gde je svim propisima predviđeno da bude oficir čina pukovnika (on nije pikirao na tu funkciju, ne bi ni u ludilu), dolazi civil? I zašto se na sve važne funkcije u operativnom sistemu Ministarstva odbrane dovode civili? Posle toga sudbina mu je "zapečaćena". Ipak može da se pohvali da ne postoji u Vojsci Srbije odlikovani pukovnik, doktor nauka, ranjavani veteran a da je referent marketinga u nekoj skrajnutoj ustanovi kao što je Zastava film.

Odbrana bez odbrane

Do kojeg apsurda je dovedena vojska, a da se ne ulazi u popunjenost operativnim kadrovima, govori i naredba Vulina i da sva vojna lica uključujući i oficire iz magazina "Odbrana" moraju da idu u trupu. Time se ušlo u svetske primere besmisla – vojni časopis u kome nema nijednog oficira. Zato svaku temu o vojsci obrađuju spoljni saradnici, izabrani po podobnosti. Inače, glavni urednik vojne izdavačke delatnosti je nekadašnji ratni ministar propagande Radovana Karadžića u Republici Srpskoj – Miroslav Toholj.

Strana 3 od 383