Најмања пензија због најниже основице осигурања и кратког периода уплате доприноса

По Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, најнижа основица износи 35 одсто просечне републичке зараде из претходног тромесечја, а највиша пет просечних зарада.
Најнижа прописана основица је за јануар – април 2017. г. износила 23.229 динара, а за период мај – јул 2017. г. износи 21.906 динара.
Минимална основица осигурања за уплату доприноса за пољопривредне осигуранике мења се сваке године. За пољопривредне осигуранике најнижа основица за целу 2017. износи 23.229 динара, односно 6.039 динара доприноса месечно.
Износ пензије за све осигуранике, па и за пољопривредне, не зависи само од основице на коју се уплаћује допринос. Зависи и од броја година осигурања за који се допринос уплаћује – важи правило да што је већа основица, односно дужи период година за који се уплаћује допринос, пензија ће бити већа.
Просечна пољопривредна пензија у просечној нето заради у 2016. години учествује са 22,8 одсто.
Најнижа пољопривредна пензија износи 10.735 динара. На тај минимални месечни износ у Србији је „осуђено” 191.704 грађана. Од тог броја су 155.622 старосни пензионери, 13.827 инвалидски, док су 22.255 корисници породичне пензије.

Многи корисници се често питају зашто су баш пољопривредне пензије најниже у Србији, а у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање напомињу да највећи број осигураника пољопривредника уплаћују допринос на најнижу основицу осигурања, а то се директно одражава на висину њиховог пензионог чека у моменту остваривања права.
Поред тога проблем код пољопривредника јесте то што је мали број тих људи са пуним пензијским стажом са 40 или 45 година. Таквих је тренутно у земљи 96.

Просечан стаж пољопривредног пензионера у години у којој остварује право на старосну пензију износи 23 године за мушкарце и 19 година за жене, а пољопривредни пензионер мушкарац који остварује право на инвалидску пензију просечно има 18 година стажа, док жене имају 14 година стажа.
Просечна старост пољопривредног пензионера у години остваривања права на старосну пензију за мушкарце је 65, а за жене 61 година живота, а просечна старост пољопривредног инвалидског корисника у години остваривања права је 57 година живота за мушкарца и 54 године за жене.
Будући да је 15 година стажа осигурања услов за остваривање права на старосну пензију, највећи број пољопривредних пензионера има стаж између 15 и 19 година. Таквих има 129.443. Пољопривредних пензионера који имају стаж између 20 и 24 године има 23.820.

Коментар:
Bolna tema! Nisu samo ovi sadasnji poljoprivredni penzioneri problem. Bice u buducnosti problem, pored penzionera iz kategorije poljoprivrednici, veliki broj penzionera iz kategorije zaposlenih ili samostalnih delatnosti - onih koji rade „na crno“ i onih kojima se sada uplacuju doprinosi na tzv „minimalac“ ili platu od 200-250 evra. Ko zna koliki je procenat onih koji sada rade koji je prijavljen na tzv. „minimalac“ i samim tim je tesko zamisliti sta ce biti kad dodje vreme da neko od njih i dobije penziju. Kako stvari stoje, bice to penzije oko pomenutih 11-12.000 din. Sta raditi sa tim parama? Vrlo sumorna buducnost za one koje ceka takva sudbina. Da li neko razmislja o ovome? Odgovorni su svi - drzava (vlast) koja ovo tolerise, poslodavci kojima to odgovara i bogate se, sindikati koji ovaj problem precutkuju, ali i zaposleni koji na ovo pristaju ne razmisljajuci o posledicama "isplate na ruke", ako je uopste dobijaju.