Zašto uporno zatvaramo oči pred činjenicama?

Tekst je preuzet iz E-Informatora Udruženja sindikata penzionera Srbije, br. 30
U Srbiji imamo veliki broj građana koji nemaju nikakva primanja samo zato što nisu ispunili uslove za penzionisanje jer imaju „rupe“ u radnom stažu koje su posledica upravo izigravanja zakona od strane poslodavaca.
Državne institucije od Poreske uprave do nadležnih ministarstava nemaju pojma u koliko preduzeća zaposlenima nisu isplaćene zarade i pripadajući doprinosi, kao ni tačan broj tih radnika.
Bez obzira na stalne štrajkove obespravljenih radnika, državu ne interesuje kolike su razmere ove finansijske nediscipline i niko ne želi da preduzme sankcije protiv ovih poslodavaca. Ne zaboravimo da je neisplaćivanje zarada i neplaćanje doprinosa i poreza krivično delo.
Srbija je doživela cunami kroz neuspelu privatizaciju. Firme su kupovane preko Agencije za privatizaciju, a niko se nije pitao da li će poslodavci nastaviti proizvodnju i plaćati radnike. Neretko je jedan čovek kupavao po nekoliko preduzeća u jednom danu i nikome ništa nije bilo sumnjivo. Veliki deo takvih kupaca je isisavao iz kupljenih firmi sve što je mogao dok pritom nije ni pomišljao na bilo kakvu proizvodnju.
Kada Agencija za privatizaciju raskine ugovor sa takvim kupcem i poništi privatizaciju, imenuje zastupnika državnog kapitala. Ovim činom prestaju ingerencije Agencije jer zakon dalje ćuti. Po pravilu, te firme su odlazile u stečaj.
Zaposleni nikada nisu dobili svoje zarade, a država je ostala zakinuta za doprinose i poreze. Zaposleni često nisu imali sredstava da plaćaju advokate i vode maratonske sudske postupke oko neisplaćenih zarada.
Oni koji su bili članovi Sindikata, imali su besplatnu pravnu zaštitu, ali nažalost, sve se završavalo na izvršnim sudskim presudama koje nikada nisu realizovane i zaposleni nikada nisu dobili svoje zaostale zarade. Naravno, oštećeni su svi: i država i PIO fond.
Očigledno je mnogo lakše nezakonito smanjiti penzije i pokriti rupe u Fondu i državnoj kasi nego imenovati krivce za manjak para jer krivci često imaju zvučna imena koja ih čine nedodirljivim pred zakonom.
Propisi Fonda PIO ne sadrže odredbe kojima se predviđa mogućnost povraćaja penzionih doprinosa.
Pošto vlast zagovara ulazak u EU, potrebno je napomenuti da je Nemačka kao uslov za starosnu penziju uvela najmanje pet godina penzijskog staža, a za one koji imaju manje od toga, omogućila je povratak novca. Slično su uradile i druge evropske zemlje.
U Srbiji je veliki broj onih koji su radili i više od 15 godina, ali sve im je uzalud jer nemaju za taj period uplaćen doprinos. Oni do penzije nikad neće doći, a ni do novca koji je za njihov rad u penzijsku kasu uplaćen.
U Srbiji imamo veliki broj građana koji nemaju nikakva primanja samo zato što nisu ispunili uslove za penzionisanje jer imaju „rupe“ u radnom stažu koje su posledica upravo izigravanja zakona od strane poslodavaca.
Kako oni danas žive nije teško pretpostaviti.
Nada Vidović
penzioner, bivši Sekretar SSS Novog Sada

Mogućnost uvođenja socijalne penzije u Srbiji

Socijalne penzije – socijalna primanja koja bi bila izdvajana iz budžeta za sve osobe stare 65 i više godina, bez obzira da li su uplaćivale doprinose za penzijsko osiguranje ili ne, jeste nešto o čemu se povremeno priča, što postoji i u nekim zemljama u okruženju, ali...
Uvođenje socijalne penzije za starije od 65 godina koji nemaju ni dana staža ili ga imaju nedovoljno da ostvare penziju bilo je predviđeno strategijom o starenju pre više od decenije, ali nikad nije zaživelo.
Davno je napunio godine za penziju, ali Srboljub Cvetković iz Leskovca i sa 76 godina mora da radi, piše B92.
Penziju nije stekao jer mu omladinske zadruge nisu uplaćivale staž, a i za nekoliko godina staža koji je uplaćivan, izgubljena je dokumentacija. Da bi preživeo, sakuplja sekundarne sirovine.
„Ne znam kako izlazim na kraj. Znači, snalazim se, evo skupljam kartone, taj reciklažni materijal da bih mogao da preživim. Međutim i to je malo...“, kaže Srboljub.
Srboljubov primer jedan je od skoro 200.000 onih koji nisu ostvarili penzije, a među kojima većinu čine žene. Nevladine organizacije koje se bave problemima starih ove ljude opisuju kao socijalno isključene iz društva.
„Ti ljudi žive u bedi jer oni ne mogu da jedu, jedu manje od jednom dnevno. Oni su u prilici da uzmu onaj mesni obrok ili da popiju samo čašu mleka... Pa kud ćete gore. Osnovno na šta čovek ima pravo, pa i čovek u starosti, to je da ima pravo da završi svoj život u dostojanstvu, a minimum dostojanstva bi mu obezbedili ako mu damo da on ima kakav-takav dinar da raspolaže njime. Olakšali bi njegovu muku“, kaže Nadežda Satarić, iz NVO Amity – Snaga prijateljstva.
Socijalne penzije su moguće u Srbiji. Opcija je nekoliko, od podizanja porodične do najniže invalidske, odnosno starosne penzije, uvođenja garantovane penzije ili posebnog modela socijalne pomoći.
„Imajući u vidu budžetske mogućnosti, smatramo da je zapravo jedino realno da se modifikuje novčana socijalna pomoć i da se kroz to ostvaruje pravo na socijalnu penziju“, kaže Gordana Matković Centar za socijalnu politiku i profesor FEFA.
Procena stručnjaka je da će pitanje socijalnih penzija biti sve značajnije imajući u vidu da stanovništvo Srbije sa prosečnom starošću većom od 40 godina spada u starije nacije, ali i zbog toga što je u poslednjih dvadesetak godina drastično povećan broj onih koji nemaju penzijsko osiguranje.

Nema mirne starosti bez 15 godina penzijskog staža

Kao što se ne zna broj onih koji su sami sebi doplatili nedostajuće godine staža, ne zna se ni tačan broj onih koji su isključivo putem samostalnih uplata došli do penzije, a da zapravo nikad nisu zvanično bili zaposleni i imali poslodavca.
Svaka tri meseca Fond PIO utvrđuje novu osnovicu penzijskog i invalidskog osiguranja, koja zavisi od visine prosečne plate u prethodnom kvartalu. Osnovice, a u ponudi ih je 13, dostupne su svakom, bez obzira na stepen stručne spreme, i omogućavaju nezaposlenima, studentima, domaćicama, onima koji ostanu bez posla, pa i đacima, da redovnom mesečnom uplatom sebi obezbede neophodnih 15 godina penzijskog staža, piše za Dnevnik Ljubinka Malešević.