Uverenje o životu - Besmisleni postupci u kojima se izdaju besmisleni dokumenti

Dipl. prav. Nenad Jevtić

Razlozi za pisanje ovog teksta su mnogobrojni, jer kod nas postoji mnogo besmislenih, nepotrebnih i zakonom neuređenih procedura, a koje se nažalost sprovode (i naplaćuju kao usluga) i na koje građani nailaze u toku procesa ostvarivanja svojih prava, a neposredan, konkretan povod je odredba stava 4. člana 108. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 85/2005, 101/2005, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014), (u daljem tekstu: Zakon o PIO), koja glasi: „Korisnik penzije i novčane naknade dužan je da, na zahtev Fonda, dostavi uverenje o životu.“.
Inače, navedeni član 108. Zakona o PIO uređuje isplatu penzija i novčanih naknada, a kada se kaže Fond, misli se na Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer član 9. navedenog zakona kaže da se sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeđuju, odnosno ostvaruju kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Inače i član 82. Zakona o PIO ponavlja da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod Fonda.
Smisao navedene odredbe o dostavljanju uverenja o životu je u dokazivanju da li je korisnik penzije još uvek živ, i da li treba nastaviti sa isplatom, jer postoji mogućnost zloupotrebe i neprijavjivanja smrti korisnika penzije. Dobro, potreba za dokazivanjem činjenice života možda postoji, ali, da li je način koji je predviđen za to, dobar i smislen?

Napomena: Kompletan tekst u prilogu. Tekst je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 44., april 2018. god.