Back to Top





KVP su bili i ostali  ugroženi...

Pomozimo im da se organizuju i izbore za svoja prava...





Rešimo probleme KVP i njihovih porodica....

Prvih 200 profesionalnih upravnika stambenih zgrada dobijaju licencu

Objavljeno četvrtak, 10 avgust 2017 11:04Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 59
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Prvih 200 profesionalnih upravnika stambenih zgrada dobijaju licencu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je da je naša zemlja dobila prvih 200 profesionalnih upravnika stambenih zgrada, koji su prošli obuku i položili sve ispite potrebne za sticanje licence kako bi se bavili ovom delatnošću.
Resorno ministarstvo pokrenuće inicijativu kod Fonda za razvoj i Nacionalne službe za zapošljavanje o posebnim kreditnim linijama i programima prekvalifikacije za nezaposlene koji žele da se bave ovim poslom i otvore svoje firme.
Prvih nešto više od 200 profesionalnih upravnika koji su imali poslednji ispit, prošli su obuku u vezi sa pravnim okvirom, finansijama, ali i konstruktivnim elementima zgrada, protivpožarnom zaštitom, procedurama i ponašanjem u vanrednim situacijama.
Na ovaj način, oni su potpuno osposobljeni za bavljenje poslom koji je predviđen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković izjavila je tim povodom da se procenjuje da je u čitavoj zemlji potrebno najmanje 15.000 profesionalnih upravnika, kako bi građani kao stanari imali mogućnost izbora.
Ona je ocenila da je to prilika da se ljudi zaposle u privatnom sektoru, da osnuju svoju firmu, posebno u gradovima koji dosad nisu imali razvijenu ovu delatnost, kakav je najveći broj gradova, izuzev Novog Sada i Beograda.
Prema njenoj oceni, može se očekivati da će za započinjanje posla većini biti potrebna određena pomoć, u smislu startap kredita pod povoljnim uslovima.
Ministarstvo će o ovoj inicijativi razgovati sa Fondom za razvoj, kako bi se napravila posebna kreditna linija za ovakve firme, kao i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kako bi se uveo program prekvalifikacije za nezaposlene sa njihove evidencije koji žele da se okušaju u ovom poslu, objasnila je Anatacković.
Ona je napomenula da među prvih 200 profesionalnih upravnika ima muškaraca i žena, ljudi različite starosne dobi, obrazovanja i iskustva, kao i stranaca koji žive u Srbiji.
Atanacković je ukazala na to da je do sada obuku prošlo ukupno 500 ljudi, uključujući i njih 200 koji će dobiti licencu.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije

РАСКИД УГОВОРА О ДУГОРОЧНОМ СТАМБЕНОМ КРЕДИТУ СА ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ (''ШВАЈЦАРЦИ'')

Objavljeno sreda, 21 jun 2017 12:58Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 99
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

РАСКИД УГОВОРА О ДУГОРОЧНОМ СТАМБЕНОМ КРЕДИТУ СА ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ (''ШВАЈЦАРЦИ'')

При одлучивању о тужбеном захтеву за раскид уговора о дугорочном стамбеном кредиту са валутном клаузулом због промењених околности суд мора да утврди све чињенице од значаја за правилну примену чл. 133. и 135. ЗОО а посебно да ли су се битне околности промениле, ако јесу у чему се огледају и какве последице су оне проузроковале по уговарача.

(Сентенца из решења Врховног касационог суда Рев 321/2016 од 25.1.2017. године)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Raskid ugovora.... svajcarci - Rev 321-16-sentenca.pdf)Raskid ugovora.... svajcarci - Rev 321-16-sentenca.pdf 185 kB

Vrhovni kasacioni sud naložio ponovno odlučivanje o KREDITU U ŠVAJCARCIMA

Objavljeno četvrtak, 01 jun 2017 10:11Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 148
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Vrhovni kasacioni sud naložio ponovno odlučivanje o KREDITU U ŠVAJCARCIMA

Tanjug | 31. 05. 2017
Vrhovni kasacioni sud (VKS) ukinuo je pravosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu iz novembra 2015. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev za raskid ugovora o stambenom kreditu u švajcarskim francima zbog promenjenih uslova, odnosno rasta kursa švajcarskog franka i naložio ponovno odlučivanje.
Tom odlukom, koja je objavljena na njegovom sajtu, VKS je usvojio zahtev za reviziju (vanredni pravni lek) klijenta koji je tužio banku tražeći raskid ugovora i naložio Apelacionom sudu da ponovo odluči u tom slučaju.
U svojoj odluci VKS je detaljno ukazao na propuste drugostepenog suda, koji je preinačio odluku Osnovonog suda u Novom Sadu iz aprila 2015. koji je odobio raskid ugovora koji je između klijenata i banke zaključenog 2007. godine i aneksa tog ugovora zaključenog četiri godine kasnije.
U ovom slučaju nakon pravosnažne presude banka je bila dobila mogućnost da naplatu kredita izvrši prodajom nepokretnosti na koju je bila stavljena hipoteka.
VKS je sada naložio Apelacionom sudu u Novom Sadu da u ponovnom postupku pouzdano utvrdi da li je i u kojoj meri doššlo do promenjenih okolnosti od zaključenja spornog ugovora između stranaka.
Nakon toga će, kako se navodi u odluci VKS, "vodeći računa i svim ostalim okolnostima konkretnog slučaja i međusobnog ugovora stranaka oceniti da li su ispunjeni uslovi da se ugovor raskine i u skladu sa tim doneti na zakonu zasnovanu odluku".
VKS je u odluci napomenuo da nije sporan stav Apelacionog suda da promena kursa stranih valuta u odnosu na dinar nije neuobičajena pojava na domaćem deviznom tržžišštu.
- Međutim, to ne znači da svaka pa i enormna promena kursa predstavlja uobičajenu pojavu - smatra VKS koji pored ostalog podseća i na konstataciju Osnovonog suda (koji je odobrio raskid ugovora) da je "tužilja uzela kredit za kupovinu kuće, a da joj sada za njegovo vraćanje treba nekoliko takvih kuća".

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Rev 321-16 ZOO - raskid ugovora o stambenom kreditu.pdf)Rev 321-16 ZOO - raskid ugovora o stambenom kreditu.pdf 166 kB

Obrada kredita – Uputstvo za tužbe!

Objavljeno petak, 26 maj 2017 09:53Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 1252
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Obrada kredita – Uputstvo za tužbe!

Izvor: UDRUŽENJE ZA ZAŠTITU POTROŠAČA EFEKTIVA - http://efektiva.rs/
Zbog velikog interesovanja za tužbe za nadoknadu štete po osnovu naplaćene naknade za obradu kredita, u nastavku je detaljno uputstvo na koji način se to pravo može ostvariti sudskim putem.
Pravnosnažna presuda za obradu kredita!
U nastavku teksta je pravnosnažna presuda kojom je osporen trošak, odnosno provizija koju banke naplaćuju prilikom izdavanja kredita.
U konkretnom slučaju banka je naplatila proviziju od 1,5% od iznosa koji je plasirala klijentu, čime je prekršila član 1065 Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao JEDINU cenu koštanja kredita.
Takođe, iako u presudi toga nema, smatramo da korisnik ima pravo i na nadoknadu viška kamate koju je platio, jer banka naplaćuje kamatu na pun iznos kredita koji je odobrila, a klijent zapravo koristi deo koji je umanjen za proviziju!

Saopštenje za javnost UBS

Na sajtu Udruženja banaka Srbije objavljeno je saopštenje za javnost u vezi sa osporavanjem pravnog osnova naplate troškova obrade kreditnog zahteva. Navedeno saopštenje Vam prenosim u celosti:
„Povodom Presude Višeg suda u Somboru Gž. br. 320/17 od 15.03.2017. godine kao i pojedinih medijskih navoda kojima se dovodi u pitanje pravni osnov naplate troškova obrade kreditnog zahteva banaka, a u cilјu istinitog informisanja javnosti i klijenata banaka, ovim putem ukazujemo na sledeće:
Poslovanje banaka u Srbiji je regulisano nizom akata i u domenu zaštite korisnika finansijskih usluga u potpunosti je harmonizovano sa evropskim pravnim okvirom i savremenom bankarskom i finansijskom praksom, što važi i za pomenuti trošak obrade kreditnog zahteva.
Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065. utvrđen je pojam ugovora o kreditu, a već u narednom članu 1066. definisana je forma i sadržina ugovora o kreditu i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita koji, između ostalog, uklјučuju i troškove obrade kredita kao sastavnog dela navedenih uslova iz člana 1066. (dopuštena je naplata troškova obrade kreditnog zahteva).
Zakonom o bankama, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i nizom drugih akata bliže su definisani uslovi pod kojima se odobravaju usluge fizičkim i pravnim licima, uklјučujući i obaveštavanje klijenata o svim troškovima koji predstavlјaju sastavni deo procesa odobravanja i korišćenja usluge, kao i troškova obrade kreditnog zahteva. Upravo navedeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, član 19. kao posebni zakon (lex specialis) propisuje kao jedan od obaveznih elemenata ugovora o kreditu “vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenlјive, a ako su promenlјive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr)” a među koje spada i ova naknada.
Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva, pa u cilјu razumevanja i pravilnog tumačenja navedenih troškova ukazujemo da se radi o uobičajenom ekonomskom i pravnom terminu koji predstavlјa sastavni deo procesa odobrenja usluge i koji je i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji. Troškovi obrade kreditnog zahteva se mogu odrediti kao procenat od iznosa kredita ili kao apsolutna vrednost što zavisi od vrste kredita, iznosa kredita, kreditne sposobnosti i mnogih drugih faktora koji utiču na cenovnu politiku banke.
Imajući to u vidu, i ne ulazeći u pojedinosti konkretno navedenog slučaja, ovim putem ukazujemo da su potpuno neosnovane konstatacije o pravnoj ništavnosti troškova obrade kreditnog zahteva. Na takav način se bez bilo kakvog osnova stvara negativna klima i podstiču nerealna očekivanja koja mogu dovesti u zabludu ne samo klijente banaka, već i celokupnu javnost.
Posebno ističemo značaj i potrebu informisanja naše javnosti zbog očuvanja pravne i finansijske stabilnosti našeg ekonomskog sistema.“

Izvod iz teksta advokata Čečević Nenada

U vezi sa pravnosnažnom presudom suda (za neupućene to je situacija kada je sud doneo odluku koja se više ne može pobijati redovnim pravnim lekovima) odnosno sa konačno presudjenom stvari po pitanju troškova obrade kredita koje je jedna od banaka u Srbiji naplaćivala, Udruženje Banaka Srbije je izdalo Saopštenje. Datum sačinjavanja i objavljivanja Saopštenja nije naveden, verovatno zbog nepoznavanja pravnih aksioma o vremenskom važenju Zakona i drugih akata, što se potvrdjuje izmedju ostalog i time da se dogadjaj iz 2007-e, Saopštenjem, osporava odredbama zakona iz 2011-te.
... Član 197. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) objašnjava kada je to uopšte moguće, ali ko mari za to.
Sa strane kreatora Saopštenja legitimno, a sa razloga što je Statutom UBS od 26.01.2012. u članu 3. Stav 1. predvidjeno sledeće “Udruženje je dobrovoljno poslovno udruženje u oblasti bankarstva, koje su osnovale banke na neodredjeno vreme, radi postizanja zajedničkih interesa”. Dakle Saopštenje je izdato od strane strukovne organizacije jedne od strana u sporu.
Sasvim logično, od navedenog Saopštenja se i moglo očekivati da argumentacija bude na strani banaka.
Ipak, “u cilјu istinitog informisanja javnosti i klijenata banaka” (citat navedenog Saopštenja) osvrnimo se na izneto.
“Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065. utvrđen je pojam ugovora o kreditu, a već u narednom članu 1066. definisana je forma i sadržina ugovora o kreditu i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita koji, između ostalog, uklјučuju i troškove obrade kredita kao sastavnog dela navedenih uslova iz člana 1066. (dopuštena je naplata troškova obrade kreditnog zahteva).”
Ako bi pretpostavili da banka (bilo koja) predvidi da svoj server na kojem će pohraniti podatke o kreditu koji se isplaćuje danas, pošalje na Mars sa misijom koju planira da realizuje kompanija Space X, onda bi po logici stvari i ovakvom tumačenju odredbe člana 1066. ZOO („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) bilo opravdano da banka deo tog troška ukalkuliše prilikom isplate kredita. I u skladu sa Saopštenjem, ne bi bilo nikakve zakonske prepreke kao i sa troškovima obrade kredita. Razlog je ekstenzivno tumačenje odredbe pomenutog člana 1066. ZOO. Navedeni član nigde ne pominje troškove obrade kredita, a naravno ni trošak pohranjivanja podataka na Marsu, već uslove davanja kredita što može biti precizirano kao starost korisnika kredita, sredstva obezbedjenja i slično ali ne i kao troškovi obrade kredita.
Pre nego nastavim, hteo bih da napomenem da se slažem da je potrebno zaračunati trošak obrade kredita, ali ne u meri i na način predvidjen u našoj bankarskoj praksi. Neki rad je izvršen, trošak je nastao i to treba platiti. Koliki je to trošak, naslutiće onaj ko bude imao živaca da čita ovaj tekst do kraja.
U stavu 4. Saopštenja takodje ekstenzivnim tumačenjem dolazimo do toga da je trošak obrade kredita nešto što predstavlja “druge troškove” predvidjene Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014). Tumačenjem navedenog člana 19 . pomenutog Zakona možemo doći do zaključka da obzirom da je pod drugim troškovima u navedenom članu i stavu kao primer naveden porez i naknada nadležnim organima, onda bi druge stavke bili troškovi takodje pred nadležnim državnim organima ali ne i pred bankom koja isplaćuje kredit.
No, manimo se tumačenja.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je jasan... Nigde u članu 19 . ne pominje se trošak obrade kredita. Zato predlažem Udruženju Banka Srbije da prilikom sledećeg noveliranja Zakona predloži izmenu, kojom bi se tražilo decidno navedjenje troška obrade kredita kao nečega što pada na teret korisnika kredita, jer ponavljam, isti mora biti plaćen jer je neko radio prilikom obrade kredita. Ovo bi bilo racionalno rešenje, a tumačenje prava ostavimo vičnijima i stručnijima kojima je to životni poziv a ne ekonomski interes.
“Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva, pa u cilјu razumevanja i pravilnog tumačenja navedenih troškova ukazujemo da se radi o uobičajenom ekonomskom i pravnom terminu koji predstavlјa sastavni deo procesa odobrenja usluge i koji je i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji. Troškovi obrade kreditnog zahteva se mogu odrediti kao procenat od iznosa kredita ili kao apsolutna vrednost što zavisi od vrste kredita, iznosa kredita, kreditne sposobnosti i mnogih drugih faktora koji utiču na cenovnu politiku banke.”
Ovaj tekst sam pisao dugo i preispitivao sve napisano, sa razloga potrebnih provera onoga što želim da napišem. U prethodnom navodu iz Saopštenja je izrečeno nešto što takodje proizilazi iz ekstenzivnog tumačenja, koje je izgleda uvek tu kada nedostaje jasnih i konkretnih argumenata.
Jedna od članica Udruženja koje je izdalo Saopštenje posluje nekih 150 godina širom Evrope i Sveta. Zahvaljujući eri modernih tehnologija i uniformnosti bankarskog sistema mogu se proveriti odredjeni podaci... Za stambene kredite recimo.
Tako, u svojoj matičnoj državi banka za stambene kredite naplaćuje procentualni iznos u visini od 1% isplaćenih sredstava, ali gle čuda, ograničava ovaj trošak na maksimalnih 500,00 Eura po kreditu.
Sad, daljom proverom može se videti da ista banka u Sloveniji naplaćuje trošak obrade kredita (Strošek odobritve kredita) 300,00 Eura, naknada odnosno trošak obrade kredita u Hravatskoj košta 0,00 Eura (nema troška, što je takodje paradoks), a u Bosni i Hercegovini je trošak obrade kredita 750,00 Konvertibilnih Maraka (375,00 Eura).
Očigledno, “mnogi drugi faktori” koji se pominju u Saopštenju imaju različit uticaj u navedenim zemljama. Školski primer nečega što kao student nisam baš razumeo...
A sada ono najbitnije,
Kada odete u banku da aplicirate za kredit, neko treba da preuzme vašu dokumentaciju, da unese podatke u aplikaciju, pošalje e-mail nadležnima, nadležni treba da odvoje vreme i da donesu odluku, treba neko da Vas pozove i obavesti da li ste dobili kredit, back-office treba da odštampa ugovore, neko treba da prisustvuje Vašem potpisivanju tih ugovora, nadležni treba takodje da potpišu ugovore, računovodstveno treba da izvrši knjiženje sredstava u sistemu i mnogo drugih stvari treba obaviti i realizovati. Isplata kredita se može plastično objasniti i onom dečijom maštarijom da u televizoru i radiju žive mali ljudi koji su tu zbog nas svaki put kada uključimo televizor ili radio. Poredjenje je smešno ali niko od korisnika kredita ne zna koliko se procesa paralelno odvija do trenutka isplate kredita.
Dakle, prilikom isplate kredita postojao je proces koji se može jasno i koncizno definisati. Svaka radnja ima neku vrednost (primera radi navešću stavke kojima se ne iscrpljuje lista)... sat vremena rada kreditnog službenika, 0,1Kw potrošene električne energije u okviru procesa odobravanja kredita, papir koji se potroši prilikom štampanja dokumentacije, toneri za štampač, amortizacija mašina korišćenih u procesu obrade, slanje e-mailova (interesantan podatak: da li ste znali da slanje jednog e-maila u košta 0,000023841 centi).
Suština jeste da dugujete novac na ime troškova obrade kredita ali ne u obimu koji je nametnut ugovorom o kreditu (ugovor po pristupu da bude jasnije) i koji je nerealan jednako kao i trošak obrade stambenog kredita banke iz primera u Hrvatskoj, koji ne košta ništa. Zaključak je da troška ima, ali je pogrešno obračunat, a kada nešto nije jasno utvrdjeno, citiram Saopštenje, rešenje je kao “i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji” ... takva odredba se neće ni primenjivati. Saoštenje u vezi sa time zaboravlja analogiju primene člana 47. ZOO na trošak obrade kredita. Valtazar Bogišić bi parafrazirajući Katona rekao: “Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”.
Da ne bude da sam protivnik bankarskog sektora (što i nisam) završiću citatom iz Saopštenja...
Tekst je napisan sa željom da se iskaže razmišljanje iz drugog ugla a sa razloga “značaja i potrebe informisanja naše javnosti zbog očuvanja pravne i finansijske stabilnosti našeg ekonomskog sistema”.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Obrada kredita – Uputstvo za tužbe.pdf)Obrada kredita – Uputstvo za tužbe.pdf 1010 kB

Šta je sve potrebno da biste se zaposlili kao profesionalni upravnici u zgradama

Objavljeno četvrtak, 04 maj 2017 12:53Autor Zlatko Posavec
Pogodaka: 402
El. pošta

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Šta je sve potrebno da biste se zaposlili kao profesionalni upravnici u zgradama

Pravilnik o programu ispita i načinu polaganja ispita, uslovima za sticanje i oduzimanje licence za profesionalnog upravnika i sadržini registra profesionalnih upravnika („Sl. glasnik RS“, br. 40/2017) primenjuje se od 6. maja 2017. god.
Ovim pravilnikom se uređuje program ispita i način polaganja ispita, uslovi za sticanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova profesionalnog upravnika, kao i sadržina registra profesionalnih upravnika, u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS”, broj 104/2016).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je pravilnik na osnovu kojeg će do polovine maja početi obuka profesionalnih upravnika zgrada, a prve licence će dobiti već u junu, najavila je pomoćnica ministarke građevinarstva Jovanka Atancković.
- Ovom delatnošću mogu da se bave svi koji imaju najmanje srednju školu u trajanju od četiri godine, koji polože ispit i nisu osuđivani za neko krivično delo koje ih čini nedostojnim za vršenje te funkcije - rekla je Atanacković Tanjugu.
Ona je naglasila da će tako veliki broj građana moći da se zaposli, kao i da se na osnovu iskustava zemalja u okruženju očekuje otvaranje između 15.000 i 20.000 novih radnih mesta.
Kako je rekla, profesionalni upravnici će u Srbiji moći da zarade i mnogo više od prosečne plate, ako se održava veći broj zgrada i stanova, što se i očekuje u narednom periodu.

Obuka oko 30.000 dinara
Atancković dodaje da dosadašnja iskustva, sa firmama koje su se profesionalno bavile tim poslom u Srbiji, pokazuju da za održavanje dvadesetak zgrada može da se zaradi mesečna plata od oko 55.000 dinara.
Atanacković kaže da će obuku u trajanju od tri nedelje sprovoditi Privredna komora Srbije i da će ona verovatno koštati, iako to još nije definisano, oko 30.000 dinara.
Ona je rekla da će profesionalni upravnici sa licencom moći da budu zaposleni kod nekoga, sami da osnuju firmu ili da se uz minimalna ulaganja registruju kao preduzetnici i sami za sebe obavljaju taj posao.
Prema njenim rečima, u Srbiji se trenutno cena za profesionalnog upravnika po stanu kreće između 200 i 350 dinara.
- Ali, to će tržište da odredi, tako da će cene verovatno biti i malo niže, a usluga kvalitetnija - naglasila je ona.
Sagovornica Tanjuga kaže da je to ministarstvo ubrzalo donošenje pravilnika kako bi se što pre počelo sa punom primenom Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Učenje komunikacije
- Ministarstvo je donelo pravilnik koji će pružiti uslove da već početkom maja ili polovinom maja krenu i obuke profesionalnih upravnika koje će orgnizovati Privredna komora Srbje, kako bi mogli nakon tih obuka, koje će trajati oko tri nedelje, da očekujemo već u junu i prve profesionalne upravnike sa položenim ispitom i dobijenom licencom - navela je Atanacković.
Oni će kroz obuku morati da steknu određena pravna znanja po pitanju zgrade, da se upoznaju sa Zakonom o stanovanju, nauče neke karakteristike zgrada, administrativne i finansijske aspekte upravljanja zgradom, ali i da nauče veštinu komunikacije.
- Cilj ministarstva i vlade je da u zgradama bude sloge i razumevanja kako bi postigli ciljeve, a to je da nam sve zgrade budu bezbedne i da naš život bude lepši u tim zgradam -, istakla je pomoćnica minisatrke Zorane Mihajlović.
Ona je podsetila da su neke zemlje u okruženju uvele profesinalno upravljanje kao obavezno, dok je kod nas to na dobrovoljnom principu, što znači da stanari mogu sami da izaberu upravnika ili da angažuju profesionalnog sa licencom.

Imenovanje i smenjivanje upravnika
Kako kaže, u zgradama koje ni na koji način ne reaguju na zakonske obaveze, lokalna samouprava će po prijavi inspektora ili bilo kog vlasnika stana u toj zgradi svojim rešenjem da imenuje prinudnog profesionalnog upravnika.
- Taj prinudni deo stanari mogu da obustave kada se organizuju u skladu sa zakonom, što znači nađu upravnika između sebe ili angažuju nekog drugog profesionalnog upravnika - navela je ona.
Atanacković ističe da, prema zakonu, registar profesionalnih upravnika i registar stambenih zajednica treba da budu uspostavljeni do 1.1. 2018. godine odnosno 12 meseci nakon stupanja na snagu Zakona o stanovanju.
- Mi, evo, šest meseci pre tih rokova uspostavljamo registar profesionalnih upravnika, a radimo i na uspostavljanju registra stambenih zajednica koji se, takođe, očekuje polovinom ove godine odnosno u junu - navela je Atanacković.
Ona je dodala da će građani moći da prijave lokalnim samoupravama da su organizovani i dobiju matični broj i sve što je potrebno za normalno funkcionisanje zgrade.
Usluge profesionalnih upravnika će biti dostupne 24 sata i to sedam dana u nedelji, tako da će stanari uvek moći da prijave bilo koji kvar u zgradi ili problem, na primer buke ili remećenja kućog reda.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (ПРАВИЛНИК.doc)ПРАВИЛНИК.doc 57 kB

Strana 1 od 7