Obrada kredita – Uputstvo za tužbe!

Izvor: UDRUŽENJE ZA ZAŠTITU POTROŠAČA EFEKTIVA - http://efektiva.rs/
Zbog velikog interesovanja za tužbe za nadoknadu štete po osnovu naplaćene naknade za obradu kredita, u nastavku je detaljno uputstvo na koji način se to pravo može ostvariti sudskim putem.
Pravnosnažna presuda za obradu kredita!
U nastavku teksta je pravnosnažna presuda kojom je osporen trošak, odnosno provizija koju banke naplaćuju prilikom izdavanja kredita.
U konkretnom slučaju banka je naplatila proviziju od 1,5% od iznosa koji je plasirala klijentu, čime je prekršila član 1065 Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao JEDINU cenu koštanja kredita.
Takođe, iako u presudi toga nema, smatramo da korisnik ima pravo i na nadoknadu viška kamate koju je platio, jer banka naplaćuje kamatu na pun iznos kredita koji je odobrila, a klijent zapravo koristi deo koji je umanjen za proviziju!

Saopštenje za javnost UBS

Na sajtu Udruženja banaka Srbije objavljeno je saopštenje za javnost u vezi sa osporavanjem pravnog osnova naplate troškova obrade kreditnog zahteva. Navedeno saopštenje Vam prenosim u celosti:
„Povodom Presude Višeg suda u Somboru Gž. br. 320/17 od 15.03.2017. godine kao i pojedinih medijskih navoda kojima se dovodi u pitanje pravni osnov naplate troškova obrade kreditnog zahteva banaka, a u cilјu istinitog informisanja javnosti i klijenata banaka, ovim putem ukazujemo na sledeće:
Poslovanje banaka u Srbiji je regulisano nizom akata i u domenu zaštite korisnika finansijskih usluga u potpunosti je harmonizovano sa evropskim pravnim okvirom i savremenom bankarskom i finansijskom praksom, što važi i za pomenuti trošak obrade kreditnog zahteva.
Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065. utvrđen je pojam ugovora o kreditu, a već u narednom članu 1066. definisana je forma i sadržina ugovora o kreditu i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita koji, između ostalog, uklјučuju i troškove obrade kredita kao sastavnog dela navedenih uslova iz člana 1066. (dopuštena je naplata troškova obrade kreditnog zahteva).
Zakonom o bankama, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i nizom drugih akata bliže su definisani uslovi pod kojima se odobravaju usluge fizičkim i pravnim licima, uklјučujući i obaveštavanje klijenata o svim troškovima koji predstavlјaju sastavni deo procesa odobravanja i korišćenja usluge, kao i troškova obrade kreditnog zahteva. Upravo navedeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, član 19. kao posebni zakon (lex specialis) propisuje kao jedan od obaveznih elemenata ugovora o kreditu “vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenlјive, a ako su promenlјive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr)” a među koje spada i ova naknada.
Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva, pa u cilјu razumevanja i pravilnog tumačenja navedenih troškova ukazujemo da se radi o uobičajenom ekonomskom i pravnom terminu koji predstavlјa sastavni deo procesa odobrenja usluge i koji je i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji. Troškovi obrade kreditnog zahteva se mogu odrediti kao procenat od iznosa kredita ili kao apsolutna vrednost što zavisi od vrste kredita, iznosa kredita, kreditne sposobnosti i mnogih drugih faktora koji utiču na cenovnu politiku banke.
Imajući to u vidu, i ne ulazeći u pojedinosti konkretno navedenog slučaja, ovim putem ukazujemo da su potpuno neosnovane konstatacije o pravnoj ništavnosti troškova obrade kreditnog zahteva. Na takav način se bez bilo kakvog osnova stvara negativna klima i podstiču nerealna očekivanja koja mogu dovesti u zabludu ne samo klijente banaka, već i celokupnu javnost.
Posebno ističemo značaj i potrebu informisanja naše javnosti zbog očuvanja pravne i finansijske stabilnosti našeg ekonomskog sistema.“

Izvod iz teksta advokata Čečević Nenada

U vezi sa pravnosnažnom presudom suda (za neupućene to je situacija kada je sud doneo odluku koja se više ne može pobijati redovnim pravnim lekovima) odnosno sa konačno presudjenom stvari po pitanju troškova obrade kredita koje je jedna od banaka u Srbiji naplaćivala, Udruženje Banaka Srbije je izdalo Saopštenje. Datum sačinjavanja i objavljivanja Saopštenja nije naveden, verovatno zbog nepoznavanja pravnih aksioma o vremenskom važenju Zakona i drugih akata, što se potvrdjuje izmedju ostalog i time da se dogadjaj iz 2007-e, Saopštenjem, osporava odredbama zakona iz 2011-te.
... Član 197. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) objašnjava kada je to uopšte moguće, ali ko mari za to.
Sa strane kreatora Saopštenja legitimno, a sa razloga što je Statutom UBS od 26.01.2012. u članu 3. Stav 1. predvidjeno sledeće “Udruženje je dobrovoljno poslovno udruženje u oblasti bankarstva, koje su osnovale banke na neodredjeno vreme, radi postizanja zajedničkih interesa”. Dakle Saopštenje je izdato od strane strukovne organizacije jedne od strana u sporu.
Sasvim logično, od navedenog Saopštenja se i moglo očekivati da argumentacija bude na strani banaka.
Ipak, “u cilјu istinitog informisanja javnosti i klijenata banaka” (citat navedenog Saopštenja) osvrnimo se na izneto.
“Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065. utvrđen je pojam ugovora o kreditu, a već u narednom članu 1066. definisana je forma i sadržina ugovora o kreditu i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita koji, između ostalog, uklјučuju i troškove obrade kredita kao sastavnog dela navedenih uslova iz člana 1066. (dopuštena je naplata troškova obrade kreditnog zahteva).”
Ako bi pretpostavili da banka (bilo koja) predvidi da svoj server na kojem će pohraniti podatke o kreditu koji se isplaćuje danas, pošalje na Mars sa misijom koju planira da realizuje kompanija Space X, onda bi po logici stvari i ovakvom tumačenju odredbe člana 1066. ZOO („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) bilo opravdano da banka deo tog troška ukalkuliše prilikom isplate kredita. I u skladu sa Saopštenjem, ne bi bilo nikakve zakonske prepreke kao i sa troškovima obrade kredita. Razlog je ekstenzivno tumačenje odredbe pomenutog člana 1066. ZOO. Navedeni član nigde ne pominje troškove obrade kredita, a naravno ni trošak pohranjivanja podataka na Marsu, već uslove davanja kredita što može biti precizirano kao starost korisnika kredita, sredstva obezbedjenja i slično ali ne i kao troškovi obrade kredita.
Pre nego nastavim, hteo bih da napomenem da se slažem da je potrebno zaračunati trošak obrade kredita, ali ne u meri i na način predvidjen u našoj bankarskoj praksi. Neki rad je izvršen, trošak je nastao i to treba platiti. Koliki je to trošak, naslutiće onaj ko bude imao živaca da čita ovaj tekst do kraja.
U stavu 4. Saopštenja takodje ekstenzivnim tumačenjem dolazimo do toga da je trošak obrade kredita nešto što predstavlja “druge troškove” predvidjene Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014). Tumačenjem navedenog člana 19 . pomenutog Zakona možemo doći do zaključka da obzirom da je pod drugim troškovima u navedenom članu i stavu kao primer naveden porez i naknada nadležnim organima, onda bi druge stavke bili troškovi takodje pred nadležnim državnim organima ali ne i pred bankom koja isplaćuje kredit.
No, manimo se tumačenja.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je jasan... Nigde u članu 19 . ne pominje se trošak obrade kredita. Zato predlažem Udruženju Banka Srbije da prilikom sledećeg noveliranja Zakona predloži izmenu, kojom bi se tražilo decidno navedjenje troška obrade kredita kao nečega što pada na teret korisnika kredita, jer ponavljam, isti mora biti plaćen jer je neko radio prilikom obrade kredita. Ovo bi bilo racionalno rešenje, a tumačenje prava ostavimo vičnijima i stručnijima kojima je to životni poziv a ne ekonomski interes.
“Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva, pa u cilјu razumevanja i pravilnog tumačenja navedenih troškova ukazujemo da se radi o uobičajenom ekonomskom i pravnom terminu koji predstavlјa sastavni deo procesa odobrenja usluge i koji je i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji. Troškovi obrade kreditnog zahteva se mogu odrediti kao procenat od iznosa kredita ili kao apsolutna vrednost što zavisi od vrste kredita, iznosa kredita, kreditne sposobnosti i mnogih drugih faktora koji utiču na cenovnu politiku banke.”
Ovaj tekst sam pisao dugo i preispitivao sve napisano, sa razloga potrebnih provera onoga što želim da napišem. U prethodnom navodu iz Saopštenja je izrečeno nešto što takodje proizilazi iz ekstenzivnog tumačenja, koje je izgleda uvek tu kada nedostaje jasnih i konkretnih argumenata.
Jedna od članica Udruženja koje je izdalo Saopštenje posluje nekih 150 godina širom Evrope i Sveta. Zahvaljujući eri modernih tehnologija i uniformnosti bankarskog sistema mogu se proveriti odredjeni podaci... Za stambene kredite recimo.
Tako, u svojoj matičnoj državi banka za stambene kredite naplaćuje procentualni iznos u visini od 1% isplaćenih sredstava, ali gle čuda, ograničava ovaj trošak na maksimalnih 500,00 Eura po kreditu.
Sad, daljom proverom može se videti da ista banka u Sloveniji naplaćuje trošak obrade kredita (Strošek odobritve kredita) 300,00 Eura, naknada odnosno trošak obrade kredita u Hravatskoj košta 0,00 Eura (nema troška, što je takodje paradoks), a u Bosni i Hercegovini je trošak obrade kredita 750,00 Konvertibilnih Maraka (375,00 Eura).
Očigledno, “mnogi drugi faktori” koji se pominju u Saopštenju imaju različit uticaj u navedenim zemljama. Školski primer nečega što kao student nisam baš razumeo...
A sada ono najbitnije,
Kada odete u banku da aplicirate za kredit, neko treba da preuzme vašu dokumentaciju, da unese podatke u aplikaciju, pošalje e-mail nadležnima, nadležni treba da odvoje vreme i da donesu odluku, treba neko da Vas pozove i obavesti da li ste dobili kredit, back-office treba da odštampa ugovore, neko treba da prisustvuje Vašem potpisivanju tih ugovora, nadležni treba takodje da potpišu ugovore, računovodstveno treba da izvrši knjiženje sredstava u sistemu i mnogo drugih stvari treba obaviti i realizovati. Isplata kredita se može plastično objasniti i onom dečijom maštarijom da u televizoru i radiju žive mali ljudi koji su tu zbog nas svaki put kada uključimo televizor ili radio. Poredjenje je smešno ali niko od korisnika kredita ne zna koliko se procesa paralelno odvija do trenutka isplate kredita.
Dakle, prilikom isplate kredita postojao je proces koji se može jasno i koncizno definisati. Svaka radnja ima neku vrednost (primera radi navešću stavke kojima se ne iscrpljuje lista)... sat vremena rada kreditnog službenika, 0,1Kw potrošene električne energije u okviru procesa odobravanja kredita, papir koji se potroši prilikom štampanja dokumentacije, toneri za štampač, amortizacija mašina korišćenih u procesu obrade, slanje e-mailova (interesantan podatak: da li ste znali da slanje jednog e-maila u košta 0,000023841 centi).
Suština jeste da dugujete novac na ime troškova obrade kredita ali ne u obimu koji je nametnut ugovorom o kreditu (ugovor po pristupu da bude jasnije) i koji je nerealan jednako kao i trošak obrade stambenog kredita banke iz primera u Hrvatskoj, koji ne košta ništa. Zaključak je da troška ima, ali je pogrešno obračunat, a kada nešto nije jasno utvrdjeno, citiram Saopštenje, rešenje je kao “i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji” ... takva odredba se neće ni primenjivati. Saoštenje u vezi sa time zaboravlja analogiju primene člana 47. ZOO na trošak obrade kredita. Valtazar Bogišić bi parafrazirajući Katona rekao: “Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”.
Da ne bude da sam protivnik bankarskog sektora (što i nisam) završiću citatom iz Saopštenja...
Tekst je napisan sa željom da se iskaže razmišljanje iz drugog ugla a sa razloga “značaja i potrebe informisanja naše javnosti zbog očuvanja pravne i finansijske stabilnosti našeg ekonomskog sistema”.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Obrada kredita – Uputstvo za tužbe.pdf)Obrada kredita – Uputstvo za tužbe.pdf 1010 kB