ОТВОРЕНО ПИСМО УВБС г-дину Александру Вучићу за Дан људских права

Udruženje vojnih beskućnika Srbije (UVBS) poslalo je otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije povodom DANA LJUDSKIH PRAVA

„ОТВОРЕНО ПИСМО

Г-дину Александру Вучићу за Дан људских права

Господине председниче Републике Србије и господине врховни команданте Војске Републике Србије,
Пре само пар дана уз пригодне свечаности обележишмо дан ратних војних ветерана уз речи које импонују и које нас преживеле ветеране тај дан учинише толико важним да смо се поново осећали поносно. Тај понос је кратко трајао, а већ сутрадан смо се вратили у стварност. Били смо као у неком лепом једнодневном сну.
Удружење војних бескућника Србије (УВБС) Вам се обраћало док сте били Министар одбране, па председник Владе и коначно као предеднику Р. Србије. Овим писмом Вам се поново обраћају чланови УВБС, а тема је неправда за још 2648 војних бескућника. Кључна реч овог писма гласи:
Мобинг:
- Простачко насртање против Уставно и против Законито,
- Узнемиравање на социјални и правни интегритет,
- Шиканирање и психичко и морално злостављање,
- Понижавање и угрожавање угледа, части, достојанства и интегритета.
Ми смо више од четврт века жртве државног мобинга. Над нама је извршен злочин који се и даље врши. Убијају нас лагано. Шансе да се одбранимо су све мање, а то нам држава својим делима свакодневно потврђује.
Та појава (мобинг) траје 26 година и не види се крај нашим мукама.
Лечење захтева мултидисциплинарни приступ првенствено са правног, а затим психичког, социјалног, и међуљудског аспекта.
За све ове године само су једаном и то 2001. године сви у држави сели за један сто и закључили - цитирам речи Правне управе, тј. првог човека Правне управе Министарства одбране:
''Не постоји експертски тим стручњака који би боље и тачније рекао и написао све о њима, они су у праву, зашто их мучите.''
Записник са тог ''Округлог стола'' подписао је Председник Удружења војних пензионера Србије генерал Бајић Љубомир, а нису га подписали генерал Стаменко Николић који је својим неуставним радом све нас завио у црно и генерал Градимир Живановић, тада први човек Стамбеног органа који је рекао: ''Ја имам 12 правника, ако ја ово подишем сви ми идемо ''свирати клавир'' (у затвор).
Као резултат тог округлог стола:
- смењен је први човек Правне управе МО јер је ракао истину,
- смењен је и први човек Удружења војних пензионера Србије који је подписао истину,
- генерал Николић је други дан изшарао договорено и наставио пут висина а,
- законитост рада генерала Живановића утврђивао је Војни тужилац, након чека је пензионисан, а војни суд укинут.
Наш статус остаде исти са тенденцијом сталног погоршавања.
Господине председниче и врховни комаданте, ми смо остављени у власништву нечасних људи инсталираних у државним органима.
Због нас су мењани Правилници о додели станова у Министарству одбране и Војсци Србије, а један такав Правилник је оспорен Уставном одлуком из 2001. године. Након тога донешени су нови Правилници који су тек по нас погубни јер војне бескућнике не препознају, а Уставни суд о њима није хтео ни да расправља. Важећи правилник се заснива на бодовима, а онда и такав Правилник обесмисли Министар Одбране узимајући себи за право да својом Одлуком дели све станове. Епилог такве поделе је да станове добијају лица са мањим бројем бодова и краћим стажом чекања.
И наш труд да своје Право заштитимо судом је поништен непоштовањем Одлука домаћих судова, Уставног Суда Р. Србије и међународног суда у Стразбуру. Наредбе о стамбеном збрињавању предислоцираних лица из бивших република СФРЈ никада нису реализоване и нису стављене ван снаге. Према нама никада се није поступало по Закону и Уставу, него како кажу моћници из Министарства одбране.
Зашто Министарство одбране не поштује Одлуке судова? Они сматрају да су сила и да им се може.
Избацивали су бескућнике из војних објекта, а испражњени објекти касније су у потпуности девастирани. И данас нас избацују. Избацују на улицу људе у 7-ој и 8-ој деценији живота, њихову децу и унучиће.
Убијали су се људи од страха и немоћи пред системом и никоме ништа. За тај злочин нико не одговара.
За свих ових 26 година, велики број станова се бесправно користи, али је велики број бесправно и нестао.
Наше наводе је проучило државно Јавно тужилаштво, а због сумње да постоје елементи кривичног дела, МУП-у Р. Србије наредило је покретање истраге која се завршила закључком „Нема елемената кривичног дела.„
И министарство за државну управиу и локалну самоуправу је из своје надлежности покренуло надзор над појединим Управама Министарства одбрене, без епилога.
Стамбени фонд бивше ЈНА је уз ПОТВРДУ узео наших 13.000 станова, уз обавезу да реши наше стамбено питање, а затим су те станове оставили одцепљеним државама.
Сместили нас у војне објекте - колективне центре, а затим нас натерали да уз непристојну цену плаћамо смештај у тим центрима за шта су узимали средства из буџета и тако оштетили не само нас него све грађане Србије.
Смештајем у војне објекте – Колективне смештаје су нам одузели грађанска права јер смо постали власништво Министарства одбране, а локалне самоуправе над нама немају никакву ингеренцију.
Неки од нас који станују у војним објектима – колективним центрима чак плаћају и порез на имовину.
Узели су нам и издвајана средства у стамбени фонд, а дали Српској банци, а затим нас уз промену Закона спречили да извршимо повраћај свог новца.
Поштовани господине председниче,
Све ово горе изнесено Вам је и раније писано. Значи да сте упознати, па нас чуди Ваша немоћ. Самим тим и наша забринутост је још већа.
Признајемо Ваша залагања на свим тешким и наслеђеним задацима и изазовима који су Вас дочекали. Није могуће да само за нас нисте нашли времена.
Исто тако тврдимо да је наш проблем лако решив јер је све наређено на основу Закона и Устава, али наређење није извршено. Ми војна лица знамо шта се ради када се не изврши наређење, као и шта се ради када се у Војсци поступа самовољно.
За протеклих 26 година према нама од стране Министарства одбране није извршено:
- Међународни споразуми о предислоцирању јединица ЈНА,
- Пресуда Суда у Стразбуру (Р. Србија је дужна да нама надокнаду штету),
- Одлуке Уставног суда (Да се наше стамбено питање решава по започетом акту),
- Пресуде других судова Р. Србије,
- Наредбе о нашем стамбеном збрињавању,
- Решења МО Павла Булатовића о повраћају новца уложеног у Војно –стамбени фонд,
Непоштовањем наведених докумената, предислоцираним лицима укинута су стечена права а сви приоритети за доделу станова су поништени.
Тако смо од стране Министарства одбране стављени у исти правни положај са осталим стамбеним интересентима ( ИСТО ПРАВО МОЖЕ ИМАТИ САМО ИСТИ ПРАВНИ СЛУЧАЈ).
Све очи и нада да ће те смоћи снаге и наћи начина да нас спасите, упрте су у Вас јер не желимо да будемо социјални случајеви. Били смо вредни и одани својој држави Србији.

С поштовањем!“

Председник ГО УВБС
Нада Хаџи Павићевић

Председник УВБС
Владо Ђукић

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Фотографија Отвореног писма УВБС.jpg)Фотографија Отвореног писма УВБС.jpg 99 kB