Реформа пензијског система Србије која прикрива погрешну економску политику

Пише: Јован Тамбурић

Питање реформе пензијског система је актуелно скоро у свим државама у којима је успостављен. У демократски развијеним државама оне се спроводе уз друштвени консенсус и поштовање стечених права пензионера. Да ли је тако у Србији?

Све економске реформе у Србији од 2012. године су почеле и завршиле се реформом пензијског система чија је суштина укидање стечених права, отимање права пензионера на достојанствен живот који је цивилизацијско достигнуће. Изменама Закона о ПИО 2014. и 2018. године, Фонд ПИО се претворио у државну компанију за куповину гласача и подршку актуелне власти.

Почело је изменама Закона о ПИО 2003; 2009; 2010; 2012; 2013; 2014. године којима се смањила пензијска основица а редовна усклађивања пензија смањивала и до 1% годишње. Већ 2014. године усвајају се измене Закона о ПИО којим се обустављају редовна усклађивања пензија у складу са растом потрошачких цена и растом БДП и Закон о привременом уређивању начина исплата пензија. Стручно недоказана опасност од кризе јавних финансија због наводно неодговорног усклађивања пензија у 2008. години. Иако скоро 40% пензионера нису били пензионери те 2008. године и нису добили та фамозна усклађивања пензија и њима су смањене пензије. Усвајање и примена закона је пратила невиђена манипулација јавношћу око висине смањења пензија и времена његове примене. Изјава тадашњег министра финансија Вујовића да „закони нису донети због кризе финансија него због почетка реформе пензијког система и ослушкивања реакције јавности“, се мора прихватити као релавантна јер закони нису укинути у најављеном року, неисплаћени делови пензија се системски не враћају а смањивања реалне вредности пензија се наставља изменама Закона о ПИО усвојеним крајем септембра 2018. године.

Све недостатке и критике због доношења закона о неусклађивању и смањивању пензија утврђене и упућене извршној власти у Србији од стране стручне јавности, Уставног суда Србије, ММФ и Фискалног савета, Влада Србије је покушала да отклони „системски“ али тако да својим одлукама наставља смањивање куповне вредности пензија уз помоћ измена Закона о ПИО. Уместо смањивања пензија усвојено је законско решење по којем се наставља са неусклађивањем пензија а пензије које су мање од 32.285 ће добити додатак уз пензију као и новчану помоћ. Влада Србије је уместо смањивања натпросечних пензија одабрала њихово замрзавање док ће испод просечне пензије добити додатак. Овога пута само је укинут Закон о привременом уређивању начина исплате пензија а неусклађивање је остало јер се њиме највише отима од пензионера. Да би се пре свега обезбедила бирачка подршка актуелној власти најсиромапшнијих пензионера смишљен је додатак уз пензију на основу одлуке Владе Србије. Необична је изјава председнице Владе А. Брнабић да би „укидањем закона о привременом умањењу пензија значило смањење примања за 80 одсто пензионера". Доста је индикативан и став да „нема више говора да укинемо закон и да се вратимо где смо били". Иако се то на првој конференцији за штампу председника Србије није могло наслутити и усклађивања која су пензионери добили од 2014. до почетка 2018. годиене су очигледно била привремена само зато да пензионери са натпросечним пензијама не добију превише. Чини се да је Влада Србије изменама Закона о ПИО коначно пронашла „системско решење“ које је захтевао ММФ, којим ће натпросечне пензије престати да редовно усклађује са растом инфлације а пензије мање од 32.285 дебљати са додатком и новчаном помоћи. Сви пензионери у Србији са примањима нижим од 32.285 динара од 2019. године имаће право на новчану помоћ. Очекује се да помоћ за око 1,3 милиона корисника буде исплаћивана два пута годишње. На овакав начин је извршна власт озаконила исплату новчане помоћи пензионерима коју је до сада исплаћивала незаконито. Истина овога пута новчану помоћ ће добијати само део пензионера које актуелна власт посебно штити. Поставља се питање зашто се новчана помоћ поново исплаћује из Фонда ПИО и тако дискриминишу они који је не добијају.

Сада је већ видљива прикривена реформа пензијског система у којој држава не гарантује стечена права пензионера којима би стечена пензија требала редовно да се усклађује са инфлацијом ради обезбеђења њене реалне куповне моћи. У исто време руши се поверење у Фонд ПИО због чега тренутно запослени са примањима већим од просечних, свесни да им уплате доприноса у Фонд ПИО неће обезбедити одговарајућу пензију, почињу да уплаћују доприносе ПИО на законски минимум и у исто време уплаћују у приватне пензионе фондове ради обезбеђења мирне старости без „милости“ и манипулација извршне власти. Реформа која се односи на преко 1.700.000 пензионера и 2.100.000 запослених и њихових породица се спроводи без објављеног плана и друштвеног консенсуса. Истина повремено неки маргинални политички представници пензионера у актуелној власти позивају на јавну расправу о реформи пензијског система Србије у којој је непозната стратегија промена и план њеног спровођења.

У досадашњем току прикривене реформе пензијског система Србије неколико чињеница је неспорно:
- Промене пензијског система Србије се спроводе уз невиђене медијске манипулације које свакодневно збуњују пензионере у којима се носиоци власти приказују као спасиоци и добротвори пензионера који имају исподпросечне пензије. После почетних искустава из разлога обезбеђења сигурних гласача, власт је у групу заштићених укључила и пензионере који имају пензије мање од 32.285.
- Пензије и пензионери су једна од најважнијих тема у медијима али без могућности да о томе говоре представници пензионера који су оштећени смањењем пензија у медијима који користе националну фреквенцију.
- План реформи није јаван и за његово спровођење не постоји друштвени консенсус и прихватање од стране оних који у њој највише губе а то су пензионери чије су пензије биле веће од 25.000 динара, односно недавно кориговано, веће од 32.285 динара и тренутно запослених чије пензије на основу уплата треба да буду веће од ове суме.
- Реформом, односно решењима којима се не гарантује стечени ниво права и обезбеђење куповне вредности пензија руши се поверење запослених у Fонд ПИО који се усмеравају да поред уплата минималних доприноса у Фонд ПИО уплаћују у приватне пензионе фондове.
- Уштедама на пензијама од 600-700 милиона евра годишње, актуелна власт прикрива своју неспособност да осмисли и спроводи адекватну политику развоја ради повећања броја запослених и раста БДП као реалне основе побољшања бољег живота у Србији.
- Концпт реформе Фонда ПИО усвојен 2012. године од стране Управног одбора са циљем стварања одрживог пензијског система је напуштен смањивањем броја чланова УО са 21 на 7 тако да у њему Влада Србије има већину. Уместо заштите бања и друге имовине Фонда ПИО, нови састав Управног одбора доноси одлуке о уступању имовине фонда Влади Србије ради њене продаје. Прекинути су поступци утврђивања чињеница о отимању и назаконитом располагању са акцијама Фонда ПИО у приватизацији предузећа у Србији после 2000. године.
- Док се остварују уштеде на пензијама новац из буџета се ненормално разбацује на стране инвеститоре, покривање губитака и развој јавних предузећа, јавне набавке којима је очигледна сврха богаћење оних који доносе одлуке о додели уговора и др.
- Похвале фискалне политике Владе и њених резултата од стране ММФ указују на неолиберални концепт јавних финансија у којем је најважније сервисирање постојећих, узимање нових кредита и приватизација националних ресурса а нису важни стварни развој привреде, смањење запослених у државној управи, смањење издвајања за плате у јавном сектору, повећање запослености а не смањење незапослености, смањење броја грађана који одлазе из Србије за бољим животом, повећање страних инвестиција у напредне технологије и др.
- Председник и Влада Србије сматрају да редовним захваљивањем пензионерима на поднетим жртвама у наводном спасавању јавних финасија могу прикрити чињеницу да им је неуставним смањивањем пензија отето од 30.000 до 1.000.000 динара као и да је неусклађивањем пензија смањена њихову куповну моћ за 20-25%.

Наведена изјава бившег министра финансија Вујовића, у Народној скупштини Србије објашњава понашање Владе Србије. Треба ли пензионери Србије да ћутке прихвате лажи, преваре, пљачку и манипулације које актуелна власт врши са њима и њиховим поштено стеченим пензијама. Да ли се грађани Србије разликују од Румуна, Грка, Немаца, Шпанаца, Француза и других који на свако угрожавање права и имовине излазе на улицу да покажу неслагање и незадовољство политикама које се воде уз кршење устава, закона и морала. Да ли су само у Србији грађани уплашени јавног исказивања незадовољства дискриминацијом и отимањем стечених права. Уколико не буде грађанског отпора неуставним и неморалним реформама пензијског система стечена права преко 1.200.000 пензионера и сада запослених који имају или би требали да имају натпросечене пензије ће бити обрисана а све то проглашено великом реформском победом актуелне власти.