ФИСКАЛНА И ЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У 2018. И ПРЕПОРУКЕ ЗА БУЏЕТ 2019. ГОДИНЕ - Фискални савет

Буџет за 2019. годину би требало да системски уреди јавне финансије, побољша њихову структуру и пружи подршку динамичнијем привредном расту. Наиме, захваљујући мерама Владе и неким повољним спољним околностима фискална консолидација је током претходне четири године успешно окончана - од фискалног дефицита који је у 2014. износио 2,2 млрд евра дошло се до суфицита у 2017. и 2018, а јавни дуг је смањен са преко 70% на испод 60% БДП-а. Сада, када је криза избегнута, фискална политика у 2019. и наредним годинама мора да одговори на два велика и повезана изазова која су преостала: 1) структурну неуређеност јавних финансија и 2) низак привредни раст. Фискални савет је у овом извештају детаљно анализирао тренутне економске и фискалне трендове, као и највеће структурне проблеме јавних финансија Србије. На основу ових анализа дајемо препоруке Влади како да у 2019. и наредним годинама одговори на поменуте изазове и побољша фискалну политику.

Основне препоруке
- Буџет за 2019. треба да подржи привредни раст, системски уреди јавне финансије и побољша њихову структуру
• Фискална криза је избегнута: суфицит у буџету другу годину заредом, јавни дуг се приближава дозвољеној граници од 50% БДП-а
• Преостали изазови: низак привредни раст и структурна неуређеност јавних финансија
- У 2019. расположиво до 450 млн евра (1 п.п. БДП-а) за фискални подстицај привредном расту, и то:
• 1/2 за раст јавних инвестиција – одлично за раст БДП-а и поправља структуру буџета
• 1/2 да се директно усмери ка привреди, на пример, кроз смањење пореског оптерећења на рад (са 63% на 60%)
- Системски приоритети у 2019. трајно уређење пензијског система и система зарада и запослености у општој држави
• Вратити објективно правило за утврђивање висине и годишње индексације пензија
• Почети с применом новог система зарада, отклонити уочене недостатке и укинути штетну забрану запошљавања

Простор за нове политике у 2019: до 450 млн евра
- Фискална кретања у 2018. боља од планираних: уместо дефицита од 0,7% БДП-а, највероватније толики суфицит
• Већа наплата јавних прихода (доприноси, порез на добит) углавном због макроекономских побољшања, мањи расходи за камате
• Јавни дуг се неочекивано брзо приближава нивоу од 50% БДП-а – великим делом због недавне ревизије БДП-а навише
- Одговарајући буџетски план за 2019. био би дефицит од 0,5% БДП-а
• Није превише рестриктиван, довољно брзо обара јавни дуг (за око 2,5 п.п. БДП-а годишње), гарантује макроекономску стабилност, у складу је с правилима ЕУ...
- Избор овог циља отвара фискални простор до 450 млн евра (1 п.п. БДП-а) за нове економске политике Владе
• Под условом да издаци за пензије и зараде у општој држави у 2019. не расту брже од номиналног БДП-а (6-7%) – толико је и оправдано
• „Вишак“ би дошао од раста јавних прихода (привредни раст), али и смањења расхода за камате и активиране гаранције

Јавне инвестиције треба повећати за 0,5 п.п. БДП-а
- То је најефикаснија полуга којом Влада може да подстакне привредни раст у 2019. години
• Фискални мултипликатор је око 3 пута већи него код повећања текуће државне потрошње (нпр. плате или пензије)
- Србија има хронично мање јавне инвестиције од упоредивих земаља ЦИЕ – укупно за преко 4 млрд евра од 2008.
• У претходних 10 година у просеку испод 3% БДП-а годишње, а регион просечно око 4,5% БДП-а
• У 2018. вероватно око 3,5% БДП-а – позитиван помак, али још увек недовољно
- У 2019. је потребно и могуће повећати јавне инвестиције за 300 млн евра, на око 4% БДП-а – тренутни просек ЦИЕ
• Првенствено у путне и железничке правце и заштиту животне средине
- А у средњем року на преко 4,5% БДП-а – да смањимо заостатак по квалитету инфраструктуре и стопи раста БДП-а
• Кад су Хрватска, Чешка, Бугарска и Румунија градиле крупну инфраструктуру инвестирале су и преко 5% БДП-а годишње

Повећање пензија у 2019. години
- Буџетски простор ~35 млрд динара за повећање пензија
• Укидање привременог смањења пензија 25 млрд динара
• Преко 10 млрд динара за редовно усклађивање пензија (~2,5%)
- Било је могуће пензије редовно усклађивати у 2019. и затим усвојити нову, дарежљивију формулу за 2020. годину
• Уместо тога, Влада укида формулу за усклађивање и уводи „новчано увећање уз пензију“
• Подрива се предвидљивост и интегритет пензијског система
- Што пре увести нову формулу за усклађивање и вратити пензије у системске токове

Платни разреди углавном одговарајући, просвети прилично висок положај
- До краја године за готово 400.000 запослених (око 85% укупног броја)
- Лекари одговарајуће у матрици и разврставању према сложености посла
• Слично за културу и друге институције
• Слично за генеричка радна места
- Наставници у основном и средњем образовању већим делом у истој групи с лекарима опште праксе
• У другим земљама лекари без специјализације и за више од 30% од наставника
• У другим земљама професори универзитета двоструко више од наставника, у Србији за око 30-40%

Делови државног сектора још увек ван система
- Важан тест за платне разреде биће полиција, војска и функционери
• Непознати каталог радних места, у којој платној групи ће се запослени наћи и колики коефицијент ће добити
• Оправдано би било једино да се за упоредива места одреди исти коефицијент као за све (специфична да се посебно вреднују)
• Велики сектори (просвета, полиција) важни: ако имају посебан статус – средства се усмеравају (више) њима, други се угледају и траже
- Ниска основица превише сужава распон између највиших и најнижих зарада
• Неоправдано: компресија и одговорна места имала би мању зараду
• Наш предлог 18.000 динара (уместо најављених 14-15.000) – у три године достићи објективне паритете зарада
- Важно у предстојећем буџетском процесу:
• Плате повећавати по радним местима, а не линеарно по секторима
• Започети објављивање података о запосленима, зарадама и додацима по министарствима, а од следеће године и по институцијама

Могућности за повећање пензија у 2019. години
Фискални савет је данас саопштио да је Уредбом Владе Србије о повећању пензија испод 34.000 динара потрошен сав фискални простор за повећање пензија у 2019. и да зато у наредној години у буџету нема могућности за додатно повећање пензија.
Фискални савет је оценио да је укупан буџетски простор за повећање пензија у 2019. око седам одсто и то је у складу са пројекцијама Владе и ММФ-а, преноси Бета.
„Највећи део овог простора (пет одсто) Влада је оправдано искористила за укидање Закона о привременом умањењу пензија, што је у складу са препорукама Фискалног савета. Разлика између предлога Фискалног савета и одлуке Владе је у употреби преосталих расположивих средстава”, истиче у саопштењу Савет.
Како је објашњено, Фискални савет сматра да је преостали део фискалног простора требало искористити за враћање на редовно индексирање свих пензија током 2019, односно „за враћање у уређен пензијски систем”.
Међутим, како је саопштио Савет, „Влада се Уредбом о условима, висини, обухвату корисника пензија и динамици исплате новчаног износа као увећања уз пензију, од 18. октобра 2018. године, већ определила да се расположива средства одмах искористе за несистемско повећање пензија само делу пензионера (који примају пензију мању од 34.000 динара)”.