Uverenje o pripadajućoj razlici između usklađenog i isplaćenog iznosa penzije za period od 01.01.08. g. do 31.10.15. g. je izričito, određeno i bezuslovno priznanje zastarele obaveze

Poštovani!

VKS u svom revizijskom rešenju Rev 31/2017 od 19.04.2018. godine, po izjavljenoj reviziji od strane RF PIO, na parničnu presudu Višeg suda u Subotici za kolegu Darka,
- Nije dozvolio odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 168/16 od 26.08.16. godine,
- Odbacio je reviziju tuženog izjavljenu protiv navedene presude,
- Potpuno je potvrdio – zauzeo stav da je Uverenje o pripadajućoj razlici između usklađenog i isplaćenog iznosa penzije za period od 01.01.08. g. do 31.10.15. g. javna isprava i da je RF PIO izdavanjem Uverenja o pripadajućoj razlici između usklađenog i isplaćenog iznosa penzije za period od 01.01.08. g. do 31.10.15. g. izričito, određeno i bezuslovno priznao svoju zastarelu obavezu.

U prilogu objavljujem gore navedeno revizijsko rešenje VKS i ponovo objavljujem svoju tuzbu za ZZK za 2008. i 2009. g. - sticanje bez osnova, onako kako sam je koncipirao i prosledio adv. Slovic Ljubinku da je podnese.
VKS je potvrdio ono sto sam naveo u tuzbi za ZZK da je:
"издавањем Уверења РФ ПИО – Филијала Крагујевац бр. 560855-0 од 25.11.2015. године којим је утврђен износ припадајуће разлике пензије по месецима и доношењем Решења Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.6.2 0237 / 16 од 06.01.2017. године извршено је признање дуга – застареле обавезе и тиме одрицање од застарелости.
Призната застарела обавеза за правну последицу има одрицање од застарелости, чиме се пружа могућност за подношење нове тужбе сходно одредбама из чланa 209. Закона о облигационим односима.
Обавеза дужника да исплати дуг повериоцу након протека рока застарелости потраживања прелази у натуралну облигацију, те од тог момента искључиво од његове воље зависи испуњење обавезе. У том контексту, дужник може извршити писмено признање застареле обавезе које има за правну последицу одрицање од застарелости и враћа облигационоправни однос у стање у коме се налазио пре почетка тока застарелости, односно рок застарелости почиње тећи изнова. С обзиром на то да је РФ ПИО дужник обавезе исплате пензија, наведени Закључак Владе Р. Србије 05 број 181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године, Уверење РФ ПИО – Филијала Крагујевац бр. 560855-0 од 25.11.2015. године и Решење Републичког фонда ПИО – Филијала Крагујевац број 181.6.2 0237 / 16 од 06.01.2017. године има карактер писменог признања застареле обавезе. Признањем застареле обавезе наступио је прекид застаревања, сагласно члану 387. Закона о облигационим односима, па је после прекида застаревање потраживања за период јануар 2008. године – јануар 2010. године, почело тећи изнова, од дана признања, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарелост у складу са чланом 392. став 1. и 2. ЗОО.
Имајући у виду наведено, потраживања тужиоца за период јануар 2008. године – јануар 2010. године нису застарела јер су обухваћена изјавом о признању дуга, односно извршено је писмено признање и исплата дуга - застареле обавезе које има за правну последицу одрицање од застарелости и враћа облигационоправни однос у стање у коме се налазио пре почетка тока застарелости, односно рок застарелости почиње тећи изнова."
Затезна камата, као врста обештећења повериоца због доцње дужника у испуњењу новчане обавезе, тече по самом закону (члан 277. став 1. ЗОО) и има карактер споредног потраживања, све док дужник не испуни ту главну новчану обавезу. Међутим, када дужник исплати главни дуг, законска затезна камата постаје главно потраживање и као таква може бити утужена, као самостално потраживање, као што је то случај у овој парници.
Према наведеном, тужилац као поверилац коме је главни дуг исплаћен у доцњи дана 31.01.2017. године, сагласно члану 279. став 2. ЗОО, има право на затезну камату, од доспелости до исплате главног дуга. Поред тога тужилац има право и на процесну затезну камату на тај износ од дана утужења и такав захтев поставља."

Juče sam prisustvovao ročištu po toj mojoj tužbi za ZZK, zajedno sa svojim adv. Slović Ljubinkom. Na ročište nije došao punomoćnik tuženog. Sudiju smo upoznali sa stavom VKS iz revizijskog rešenja da je Uverenje javna isprava i da predstavlja priznanje zastarele obaveze - priznanje duga i time prekid zastarevanje. U skladu sa Nalazom veštaka precizirali smo tužbeni zahtev.
Po nalazu veštaka ZZK od 01.01.08. g. do isplate osnovnog duga je oko 85 hiljada, a od isplate osnovnog duga nadalje i tzv. procesna kamata je preko 30 hiljada. Sudija je sledeće ročište zakazala za 18.12.18. g. u 09.10 sati.