Izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o uređenju sudova

Dipl. prav. Nikola Aleksić

U „Sl. glasniku RS“, br. 87/2018 objavljeno je čak 17 novih zakona, odnosno izmena i dopuna postojećih zakona. U ovom tekstu prikazaćemo novine koje se odnose na Zakon o parničnom postupku i Zakon o uređenju sudova, ali pravi povod je problematično obrazloženje izmena Zakona o parničnom postupku i to što su odredbe Zakona o uređenju sudova koje su menjane praktično proglašene neustavnim već posle dva dana, Odlukom Ustavnog suda objavljenom u “Sl. glasniku RS”, br. 88/2018, odnosno u već sledećem broju.

Rešenjem Ustavnog suda IUz-34/2016 od 24. novembra 2016. godine pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS”, br. 101/13 i 13/16).
Nakon donošenja Rešenja o pokretanju postupka normativne kontrole u ovom ustavnosudskom predmetu, Narodna skupština je donela Zakon o izmeni Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS”, broj 108/16) i Zakon o izmeni Zakona o uređenju sudova(„Sl. glasnik RS”, broj 113/17). Navedenim izmenama Zakona o uređenju sudova je samo određen novi rok za prenos pojedinih nadležnosti sa ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa na Visoki savet sudstva, kao i za prestanak određenih nadležnosti tog ministarstva, i to tako što je taj rok produžen u oba navrata za po godinu dana, tako da je umesto prethodno određenog roka od 1. januara 2017. godine, sada određen rok od 1. januara 2019. godine.
Isto je učinjeno i izmenama iz „Sl. glasnika RS“, br. 87/18, koje su objavljene 13. novembra 2018. godine, a Odluka Ustavnog suda, već u sledećem broju „Sl. glasnika RS“, br. 88/18 od 15. novembra 2018. godine.
Dakle, uopšte nije uzeto u obzir da je pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 32, jer da jeste moglo se predvideti šta Ustavni sud odlučiti, s obzirom na očigledno kršenje načela vladavine prava. Ovako moraće se čekati na nove izmene Zakona o uređenju sudova, ukoliko se žele preneti predmetne nadležnosti sa ministarstva na Visoki savet sudstva.

Kada su u pitanju izmene Zakona o parničnom postupku, prikazane u delu pod I, ono što „bode oči“, jeste da je najvažniji razlog za ove izmene to što postoji poseban problem za prodaju problematičnih kredita, odnosno prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak o tom kreditu, koji je pokrenula banka, kao da ne postoji i druga slična situacija, gde učesnik u postupku nije banka, već npr. „običan“ građanin kada je npr. izvršena cesija, odnosno ustupanje potraživanja ugovorom u toku parnice, a za koji prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, odnosno tuženog u postupku (član 436. i 438. Zakona o obligacionim odnosima).

Комплетан текст прочитајте у прилогу.

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (Izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o uređenju sudova.doc)Izmene Zakona o parničnom postupku i Zakona o uređenju sudova.doc 86 kB