Pismo

Vesna Rakić-Vodinelić, 24/11/2018

Naravno, dobila sam ga – majestetično PISMO autokrate ovdašnjeg penzionerima Srbije. Poput brojnih drugih kolega penzionerki i penzionera, osetih potrebu za besnom reakcijom. Htela sam da mu uzvratim, tj. da pošaljem i ja pismo – zatvoreno – kao i ono koje sam primila.
Šta bih napisala? Prvo malo pravnički o kršenju ustavnih pravila o vladavini prava i podeli vlasti, koja su vidljivi već iz samih spoljašnjih obeležja PISMA – potpisuje ga šef države, šalje ga kartel poznatiji pod imenom Srpska napredna stranka, odnosi se na uskraćivanje penzija koja su formalno delo Vlade (predložila zakon) i Skupštine (donela zakon), a u suštini pod visokim pokroviteljstvom i neopozivom naredbom (uz prenemaganje) autokrate i potpisnika PISMA.
Pa onda, o samoj sadržini i (uprkos svemu) nelagodi što je na čelu moje države neko čije su misli u PISMU, a i inače, praktični primer primene teorije koju je razvio Hari Frankfurt u svom eseju „On Bullshit“ (tj. „O proseravanju“, Vega Media, Novi Sad, 2006, u izvrsnom prevodu Tamare Radović). Frankfurtova definicija proseravanja je zapravo rezultat razgraničenja prema srodnim pojmovima, najpre prema laži:
„S druge strane, osoba koja namerava da se izvuče proseravanjem, ima mnogo veću slobodu. Njen fokus je više panoramski nego partikularan. Ta osoba se ne ograničava na ugradnju određene laži na određeno mesto, pa zato nije ograničena istinama koje okružuju ili presecaju to mesto. Spremna je, ako to bude potrebno da lažira i kontekst. Takva sloboda u odnosu na ograničenja kojima lažljivac mora da se podvrgne naravno da nužno ne znače da je zadatak u proseravanju lakši od zadatka lažova. Ali, oblik kreativnosti na kome se temelji proseravanje je manje analitičan i osmišljen od onog koji se koristi kod laganja. Sveobuhvatniji je i nezavisniji, sa više prostornih mogućnosti za improvizaciju, koloritnost i maštovito poigravanje“ (str. 34).
U ovu definiciju savršeno se uklapa sadržina PISMA. Nemam nameru da to dokazujem. Umesto dokazivanja, prilažem kopiju PISMA.
Htela sam i još nešto malo o stilu. PISMO je bilo najavljeno kao lično, znači trebalo je da bude personalizovano, makar po rodu. Ono upućeno meni, počinje sa „Poštovani“ – nije potpisnik morao da me ispoštuje – ali kad već jeste, lično pismo je moralo početi sa „Poštovana“. I još o stilu – nikad nisam primila pismo sa fotografijom pošiljaoca na zadnjoj strani u neprirodnoj veličini, a na prednjoj – sa fotografijom ponekih državnih obeležja.
Shvatam, razume se, da bi moje uzvraćajuće pismo bilo apsolutno nepodoban pokušaj pedagoškog (andragoškog) usmeravanja ili ubeđivanja. Ali, učiteljski đavo mi nije dao mira.
I, kao osoba rođena u prvoj polovini XX veka, potražih adresu na koju bih uputila svoje zatvoreno pismo. Na koverti u gornjem levom uglu stoji:
„Srpska napredna stranka
9809/267 11200 Beograd“
11200 Beograd?
Dakle, neka pošta na području Grada Beograda. Ali nema ulice i broja. Krenuvši u istraživanje adrese, potražih prvo sajt Pošte Srbije da pronađem taj kôd 11200, pa sam onda računala na Google maps i na traženje nekog od brojnih sedišta SNS. Dakle, mislila sam da imam dosta dobar istraživački plan.
Kad, sajt Pošte mi odgovori ovako:
„Rezultati pretrage poštanskog broja za zadati kriterijum: 11200
Ne postoji pošta sa traženim imenom, pokušajte ponovo!“
Pokušala sam ponovo, ponovo i ponovo. Međutim pošta čiji je kôd 11200 ne postoji (ako zvanični sajt Pošte Srbije ne laže). Shvatila sam da moj istraživački plan nije dorastao SNS-u, jer je taj, uključiv i svog predsednika, očigledno spreman da lažira i kontekst. Zato se bacih na dublje analitičko istraživanje koverte, na kojoj u gornjem desnom uglu stoji:
„POŠTARINA PLAĆENA
KOD POŠTE 11200 BEOGRAD
DIREKTNA POŠTA“
Hmm, poštarina plaćena kod pošte 11200 Beograd, koja ne postoji. Dohvatih se obične formalne logike: ako je poštarina plaćena kod pošte koja ne postoji, onda poštarina uopšte nije ni plaćena. Da li da probam da pošaljem svoje pismo, a da ne platim poštarinu? Ne verujem da će stići primaocu, tj. potpisniku PISMA – em nisam autokratkinja, em nemam koverat sa napisom „Srpska napredna stranka“. Da li da zovem Poštu telefonom? Verovatno bi mi spustili slušalicu.
Krenuh dalje, jer u tom gornjem desnom uglu ne stoji samo da je poštarina plaćena kod pošte koja ne postoji, već i (pretećim?) masnim velikim slovima: „DIREKTNA POŠTA“. Potrebna mi je, dakle, definicija direktne pošte. Hajde opet na sajt Pošte Srbije. Odista, ne samo da postoji direktna pošta, nego i njena detaljna definicija. Nalazi se među „uslugama“ koje Pošta pruža pravnim licima, u odeljku Marketinške usluge. Evo te definicije:
„U poslovnom svetu, u kom je konkurencija sve veća, direktna pošta predstavlja neizostavno marketinško sredstvo svake kompanije koja želi da poveća i poboljša prodaju, pridobije nove i zadrži stare klijente.
Šta je direktna pošta?
Vrsta pošiljke koja sadrži identične reklamne, propagandne, marketinške i oglasne poruke koje se šalju velikom broju primalaca i nema karakter ličnog dopisivanja. Može biti adresovana i neadresovana. Dimenzije su predviđene kao za pismo.
Sredstva direktne pošte
Letak (reklamna poruka, flajer);
Katalog;
Reklamni uzorak;
Sredstva poslovne reprezentacije (kalendar, rokovnik i sl.).
Vrste direktne pošte
Adresovana direktna pošta predstavlja najekonomičniji vid neposrednog obraćanja korisniku, uz puno ime i prezime odnosno, naziv i adresu primaoca. Najveća masa jedne pošiljke adresovane direktne pošte je 1000g.
U jednoj predaji jedinici poštanske mreže, korisnik može predati najmanje 100 pošiljaka adresovane direktne pošte;
Neadresovana direktna pošta predstavlja marketinško sredstvo koje omogućava promociju Vaših proizvoda i usluga, a distribuira se ciljnom segmentu: na određenom geografskom području, domaćinstvima ili korisnicima poštanskih pregradaka. Najveća masa jedne pošiljke neadresovane direktne pošte je 100g.
U jednoj predaji jedinici poštanske mreže korisnik može predati najmanje 1000 pošiljaka neadresovane direktne pošte.
Koristite direktnu poštu, jer je to najbolji način da:
započnete novi biznis;
оtkrijete Vaše potencijalne korisnike;
unapredite i personalizujete odnos sa stalnim korisnicima;
upoznate kupce sa novim proizvodom;
povećate obim prodaje;
izmerite rezultate marketinške kampanje, koristeći uslugu plaćenog odgovora.
Javno preduzeće „Pošta Srbije“ Vam pruža kompletan i komforan servis:
distribucija pošiljaka na području koje Vi izaberete;
uručenje pošiljaka u roku od 5 radnih dana;
mogućnost uručenja pošiljaka na određenom geografskom području i/ili korisnicima poštanskih pregradaka.
Preduzeće može sa korisnikom ugovoriti i druge kriterijume na osnovu kojih će se određivati primaoci neadresovane direktne pošte.“
Aha, dakle, dobila sam direktnu poštu i to adresovanu tj. sa „punim imenom i prezimenom i adresom“ korisnika. (O pribavljanju moje adrese trenutno se stara Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.) Analizirajući svrhu direktne pošte, odista sam zapala u pravu konfuziju. Ne znam da li A. Vučić namerava da sa mnom započne novi biznis (neće biti, nemamo nikakav stari), da u meni otkrije njegovog potencijalnog korisnika (dakle, ne samo što ne čita „Danas“, ne čita ni „Peščanik“), možda da unapredi ili personalizuje naše odnose – neee, to važi samo za stalne korisnike, a ovo je jedino PISMO koje sam dobila, dakle novi sam korisnik (korisnica). Ili je on zapravo prodavac koji namerava da mi proda neki novi proizvod, ili da, u odnosu na mene poveća obim prodaje (ali u PISMU nema novog proizvoda, samo stari ustajali bullshit). U stvari, najpre će biti da želi da izmeri rezultate marketinške kampanje, kako lepo stoji na sajtu Pošte Srbije. Ne, to ipak nije, jer mi nije obezbedio uslugu plaćenog odgovora, što je bitan uslov za pomenuto merenje.
Znam sad šta je direktna pošta, ali da se obavi kompletna analiza, neophodno je utvrditi da li je ova poštanska usluga besplatna, ili obrnuto. Sajt Pošte Srbije i ovde je izdašan tj. objavljuje cenovnik direktne pošte (nije besplatna). Cena adresovane direktne pošte zavisi od broja pisama mesečno, ali i od gramaže. Evo kako Pošta to računa:
„За количину преко 500.000 пошиљака месечно:
Стопе масе Цена
(у грамима)
До 20 - 7,50
од 21 до 50 - 9,60
од 51 до 100 - 11,70
од 101 до 250 - 21,00
од 251 до 500 - 39,00
од 501 до 1000 - 51,00“
Nisam izvagala PISMO, uzimam slobodno da je teško između 20 i 50 grama, što treba pomnožiti sa oko 1.500.000, koliko otprilike ima penzionera u Srbiji, za koje je SNS navodno kod pošte 11200 Beograd, a koja ne postoji, platio sumu koju čitaocu preporučujem da izračuna.
Kako se plaća nekome (nečemu) ko (što) ne postoji? Nemam pojma, pa molim „Peščanik“ da po Zakonu o informacijama od javnog značaja od Pošte Srbije pribavi informaciju o tome koliko je i kako plaćena ova najnovija poslanica A. Vučića.
Traženje adrese na koju bih poslala svoje pismo stalo me je truda i vremena. Pismo neću poslati, nemam kome (čemu). Ali lažirana pošta koja mi je isporučila nelažirano (?), a ipak u mnogo čemu lažno PISMO samo je jedan mali dokaz, među brojnim drugima, o izmišljenom državnom i društvenom kontekstu u kojem pristajemo da živimo.

Peščanik.net, 24.11.2018.

Pismo penzionera pismu penzionerima

Mihailo Medenica, Izvor: dvaujedan.wordpress.com

Dragi predsedniče, dobio sam Vaše pismo pa kako red nalaže valja i da Vam odgovorim na njega.
Najpre, i ja sam izuzetno ponosan na Vas, kao i Vi na nas penzionere, što ste za “samo” četiri godine uspeli da izbavite Srbiju iz bede otimajući od bede! Jeste da i danas živim jednako bedno kao i juče ali ponosno bedno jer danas imam Vaše pismo, a juče nisam imao ručak i večeru baš kao što nemam ni danas ali imam pismo, rekoh, pa sam nekako sit svega!
Verujte, zanet čitanjem pisma nisam ni pogledao u kontejner prolazeći pored njega, nije to više za mene, nekako je pismo učinilo da se osetim kao nosilac “Albanske spomenice” a nosilac takvog znamenja nema prava da ga ukalja, kako delima tako i jelima, odnosno ostacima jela, mada su kontejneri bili krcati ostacima slavskih trpeza i moglo se tu probrati valjanog holesterola, ali to je za one kojima pismo još nije stiglo, koji bi preko hleba i pogaču, a neretko i koju neoglodanu kost ako psi nisu baš gladni i u čoporu pa uspemo nešto da im otmemo ispred njuške!
No, ti prokleti dani su za mnom, sad imam pismo, tapiju na život, “jevanđelje” po Aleku pa mogu da hodam po vodi…
Zaista mogu! Pukla je neka cev u kupatilu, podliva mesecima a nemam za majstora pa hodam po vodi, no to sad nije muka već biblijska scena jer, ponavljam, imam pismo!
Pismo s kojim mogu da odem u apoteku i uzmem sve što mi treba od lekova, pa i one koji mi ne trebaju ali kako sam četiri godine pio neke bajate s buvljaka valjda sad mogu da se počastim i popijem dve šake svakojakih, pa još i da zovem “turu” za sve u apoteci!
Imam šest dijagnoza ali imam i pismo- siguran sam da će mi već na sledećem pregledu reći da sam apsolutno zdrav, ko pismom odnešeno, što se ono kaže.
Verujem i da će biti sledećeg pregleda jer pismom skačem na listi čekanja za deset mesta najmanje, tako da mi ostaje još samo godinu i po i eto me sledećeg na redu za pregled i operaciju koja možda neće ni biti potrebna, to je za one bez pisma, oni još boluju od života, nesrećnici.
Žurim da pismom uključim struju koju su dušmani isključili zbog nekakvog duga, ali sad mogu samo da mi pljunu pod prozor, čim umesto njega stavim pismo da vetar više ne jurca kroz prastaru drvenariju…
Hteo sam da je zamenim još onomad ali si mi uzeo ono što si mi sad pismom i preplatio, tako da ću srediti čitav stan, pa čak i dečiju sobu u koju nisam ušao…
Izvini, teško mi je, sad ću da svijem pismo na grudi pa će proći…
Nisam u tu sobu ušao otkad su deca otišla u inostranstvo, a supruga umrla jer nikako po buvljacima nisam ispevao da nađem taj prokleti lek koji joj je toliko trebao…
Da je sirota živa sad bi se i ona radovala pismu, ali nažalost nije imala snage da sačeka još malo- umrla mi je na rukama dok sam plačući molio Hitnu pomoć da dođe ali im se nije žurilo kad su čuli koliko ima godina…
Nju ne mogu da vratim, a tako mi nedostaje, ali će se deca sad sigurno vratiti čim im javim da sam dobio pismo!
Pošteni su to, pametni i školovani ljudi, nisu uspeli da se snađu s tolikim znanjem ovde pa su pokušali tamo negde, ali sad imaju razloga da se vrate, sad će sve biti bolje, sad više ne moram da se plašim da ću umreti sam, u sobičku punom vode, na promaji, kraj praznog frižidera koji ioako ničemu ne služi otkad su mi isključili struju, no…
Obući ću ono najlepše odelo iz osamdesetih, još je kao novo, jedva da sam tri puta u njemu ulazio u kontejner, pa pravac aerodrom da sačekujem avione, iz nekog će izaći deca i potrčati mi u susret, siguran sam!
I unuci, blago deki! Imali su po pet godina kad su otišli, od suza i ne pamtim kako su izgledali, a sad su momčine već, čuli smo se dok mi je telefon još radio, nisam im rekao za baku, dovoljno je što je tog dana život stao za mene, zašto i njihovi da budu obojeni crnilom samoće, bede i isčekivanja da me komšije pronađu na podu, istom onom mestu gde sam je držao u naručju dok je pokušavala da mi obriše suze ali nije imala snage da podigne ruku do…
Hvala Bogu sve je to za mnon, sad imam pismo!
Pismo će promeniti sve!
Pismo će učiniti da sve bude kako je nekad bilo!
Svi ćemo ponovo biti zajedno u onoj sobi u koju nisam ušao otkad…
Nasmejani, zagrljeni, puni planova, vere, nadanja…
U našoj toploj sobici, ja ću ih čekati, na podu, u mraku, dok komšijama ne procuri voda što neprestano…pa ljutito uđu u stan i pronađu me gde čvrsto stiskam pismo da mi ga neko ne otme kao što su mi oteli sve što je život činilo vrednim življenja.
Kad deca i unuci dođu samo im ne govorite za baku i mene, molim Vas!
Recite da smo dobili pismo i nekud otišli puni života, nasmejani, držeći se za ruke…dok prokleti vetar nije istrgao pisma i odneo ih nekud…
Nekud gde smo postojali dok još nisi bio toliko ponosan na nas što smo bedom pomogli da Srbiju “izvučeš” iz bede…