Оцена Предлога закона о буџету за 2019. годину – Фискални савет

http://www.fiskalnisavet.rs/ocene-i-misljenja.php#a181128

Буџетом за 2019. планирано је да дефицит Републике износи 23 млрд динара, што уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 29 млрд динара (0,5% БДП-а). Предвиђени низак фискални дефицит одговарајући је за Србију будући да осигурава постигнуту макроекономску стабилност (ниску инфлацију, стабилан курс динара и друго) и у наредној години ће да доведе до даљег смањивања високог учешћа јавног дуга у односу на БДП. Друга добра карактеристика предложеног буџета је у томе што је он кредибилан, тј. приходи и расходи Републике у начелу су реалистично планирани и нема израженог ризика да дефицит буде већи од планираног (што је до пре неколико година био чест случај). Проблем с предложеним буџетом за 2019. је то што у њему недостају даља важна побољшања јавних финансија: 1) не предвиђа се довољно повећање издвајања за изградњу инфраструктуре (путеви, железница, заштита животне средине); 2) одустало се од реформе система зарада и запослености у општој држави, па је повећање плата у различитим секторима државе поново одређено паушално уз штетно продужење забране запошљавања; и 3) нема побољшања у буџетском процесу и крши се буџетски календар приликом припреме буџета.

Fiskalni savet o budžetu za 2019. g.

Fiskalni savet Srbije ocenio je da je planirani fiskalni deficit u predlogu budžeta Srbije za 2019. godinu dobar i da će dovesti do daljeg smanjenja javnog duga sa 54 na 51,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Međutim, kažu i da je nedovoljno investicija u putnu infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo.
Kao glavnu kritiku, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da budžet ne predviđa efikasne mere za ubrzanje privrednog rasta i da je nedovoljno izdvajanja u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo.
"Nedovoljno je investicija u putnu infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo. Bilo je potrebno još 200 miliona evra u odnosu na ono što budžet predviđa", rekao je Petrović na konferenciji za novinare.
On je dodao da je umesto u investicije u privredni rast, novac u budžetu za narednu godinu "otišao" na opremanje vojske i policije i uvećanje plata.
Petrović je dodao da je rast Srbije i dalje ispod proseka zemalja centralne i istočne evrope sa kojima možemo da se poredimo i ocenio da će se to zaostajanje nastaviti.
On je dodao da je novac predviđen za investicije u infrastrukturu uglavnom predviđen za eksproprijaciju zemljišta, a da će stvarne investicije ostati na ovogodišnjem nivou.
Kada je reč o kapitalnim investicijama, Fiskalni savet je ocenio da ti rashodi u budžetu iznose 165 milijardi dinara, ali da se najveći deo odnosi na kupovinu opreme za vojsku i policiju.

Povećanje plata paušalno, potrebni platni razredi

Petrović je ocenio da je povećanje plata u javnom sektoru, koje je predviđeno budžetom, paušalno i da je to trebalo da bude rešeno platnim razredima.
"Plate u državnom sektoru će prosečno rasti devet odsto, što je dvostruko više nego u privatnom sektoru", kazao je Petrović.
On je ukazao i da se ponovo krši budžetska procedura, jer će rasprava umesto mesec dana trajati samo par dana, iako u uslovima fiskalne stabilnosti za tim nema potrebe.
Petrović je rekao da Fiskalni savet podržava povlačenje zakona o smanjenju penzija, ali da poziva Vladu Srbije da donese jasno pravilo kako će se ubuduće uređivati penzije, čiji rast treba da bude usklađen sa rastom inflacije i BDP.

Loše poslovanje EPS-a smanjilo stopu rasta BDP-a

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je opravdano ukidanje polovine privremenog umanjenja plata od pet odsto u javnim preduzećima, ali ne i u Elektroprivredi Srbije (EPS) jer to državno preduzeće nije ni umanjilo neto primanja zaposlenih krajem 2014. godine, već je nastavilo da ih povećava narednih godina.
"EPS je istovremeno sa povećanjem plata smanjio investicije i one su manje od amortizacije", rekao je Petrović na konferenciji za novinare o oceni predloženog budžeta za 2019. godinu.
Dodao je da je loše poslovanje EPS-a u 2017. godini smanjilo stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) cele zemlje.
On je rekao da nije opravdano dodatno povećanje prosečnih zarada u toj kompaniji na skoro 90.000 dinara u narednoj godini i na oko 94.000 u 2020. godini i da ta sredstva treba usmeriti u investicije.
Prosečna neto zarada u EPS-u je, prema zvaničnim podacima koje je naveo Fiskalni savet, 2014. godine iznosila 79.657 dinara, sledeće godine 79.979, u 2016. godini je iznosila 81.789, a prošle godine 84.205 dinara.
Petrović je rekao da bi, da je poštovana odluka Vlade Srbije, prosečna neto zarada u EPS-u u 2015. godini iznosila 72.488, a 2016. i 2017. godine oko 73.000 dinara.
Na pitanje koliko radnika zapošljava to državno preduzeće i koliko je otišlo uz otpremnine, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević rekao je da nema pouzdanih podataka o tome jer je evidencija o radu na ugovor i radnicima sa Kosova koji su radili u toj kompaniji nepouzdana.
"EPS jedne godine uz velikodušne otpremnine napusti, na primer oko 2.000 radnika, a sledeće godine prime približno isto toliko. To su nekontrolisani procesi", rekao je Brčerević.