Решење Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 Уи 107/18 од 24.10.2018. г. по Захтеву за доношење решења које замењује управни акт због пасивног непоступања туженог по пресуди - Златко Посавец, увећање износа војне пензије за 20 %

Пресудом Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 У 13099/17 од 12.01.2018. године уважена је моја тужба и поништено решење туженог бр. 01-02/181.8.6 10676/17 oд 23.07.2017. године, којим је одбијена моја жалба, изјављена против Закључка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Крагујевац, број 181.6-2 27/2017 од 20.04.2017. године којим је одбачен мој захтев за измену решења - увећање износа војне пензије за 20 % и доношење новог решења о висини исте.

(Наведени закључак је донет у поступку извршења решења Дирекције Фонда бр. 01-02/181.6.6 5246/17 од 30.03.2017. г. којим је поништено решење Филијале Крагујевац бр. 181.8-6 31/16 од 28.12.2016. г. и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање.)

Као странци у управном спору - тужиоцу je горе наведена пресуда достављена 23.02.2018. године. Пресуда је истовремено достављена и туженом, односно РФ ПИО – Дирекција Фонда. Тужени није у законом прописаном року, уместо поништеног решења бр. 01-02/181.8.6. 10676/17 од 23.07.2017. године, донео ново на закону засновано решење, при чему је везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка.
У наведеној пресуди суд је изнео правни став – оценио да првостепени орган захтев тужиоца није могао одбацити применом члана 115. став 2. Закона о општем управном поступку, као и да тужени орган није отклонио ни санкционисао повреду правила поступка коју је учинио првостепени орган. Суд је нашао да је закон повређен на штету тужиоца.
Пошто тужени орган није донео ново решење у законском року од 30 дана, тужилац је у складу са чланом 71. став 1. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/2009) посебним поднеском од 02.04.2018. године захтевао – ургирао да РФ ПИО – Дирекција Фонда донесе такав акта у наредном року од 7 дана.

Обзиром да тужени ни по истеку наведеног рока од 7 дана није донео други управни акт – акт (решење) у извршењу пресуде Управног суда, у складу са чланом 71. став 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/2009) захтевао сам и предлажио суду да сам донесе:
1. Решење, којим ће, уважавањем жалбе, поништити раније наведени закључак првостепеног органа и предмет вратити првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање, а донето решење ће у свему заменити акт другостепеног управног органа – туженог.
2. Обавеже РФ ПИО – Дирекција Фонда да надокнади тужиоцу трошкове управног спора (на име састава образложеног посебног поднеска – Захтева за доношење решења које замењује управни акт због пасивног непоступања туженог по пресуди, износ од 16.500,00 динара, те таксе за доношење решења од стране суда, по одмерењу суда), колико исти буду износили, све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка решења, под претњом принудног извршења.

Решењем Управног суда – Одељење у Крагујевцу бр. I-4 Уи 107/18 од 24.10.2018. г. је тај захтев уважен, поништен раније наведени закључак првостепеног органа и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање.
О донетом решењу – одлуци Управног суда је обавештено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
РФ ПИО – Дирекција Фонда је обавезана решењем Управног суда да ми као тужиоцу надокнади трошкове управног спора (на име састава образложеног посебног поднеска – Захтева за доношење решења које замењује управни акт због пасивног непоступања туженог по пресуди) у износу од 16.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка решења.