Sistem kolektivnih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava

Na sajtu Sindikata pravosuđa Srbije objavljeno je pismo Johanesu Hanu sa navodima da je u Srbiji postalo skoro nemoguće ostvariti neko pravo pred sudovima, a da bi se žalili Evropskom sudu za ljudska prava, neophodno je da se prođu sve pravosudne instance u zemlji. Glavna prepreka za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava jeste /za/Ustavni sud Srbije, koji godinama ne rešava podnete inicijative. Sistem kolektivnih žalbi unapredio bi i olakšao zaštitu prava, jer za sindikate sistem kolektivnih žalbi predstavlja najjače oružje.
U obrazloženju ovog pisma, navedeno je da:
Sve promene koje su se događale u prethodnom periodu nisu reformisale nego deformisale pravosuđe, a da EU i dalje izdvaja finansijska sredstva za podršku srpskom pravosuđu, kako bi se došlo do efikasnijeg deljenja pravde i nezavisnijeg pravosuđa, sve u cilju jačanja vladavine prava.
Istaknuto je da pravosuđe ne čine samo sudije i tužioci kao nosioci pravosudnih funkcija, nego i zaposleni bez kojih oni ne bi mogli da vrše vlast. S tim u vezi, sindikat obaveštava da se zakonska prava zaposlenih u pravosuđu ne poštuju jer su uslovljena budžetskim mogućnostima. Stanje u tužilaštvima je dodatno pogoršano uvođenjem tužilačke istrage 2013. godine, koja je uvećala obim rada tužilaštva uz hroničan nedostatak ljudskih resursa. Kadrovske potrebe proistekle iz tužilačke istrage nisu nikada zadovoljene, a nastupile su nove usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i formiranjem posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije. Sve ovo usporilo je rad tužilaštva. Za tužioce je nemoguća misija da ostvare puni učinak jer nema dovoljno administrativnog osoblja.
Napomenuto je da su srpska tužilaštva 2017. godine imala u radu preko 550.000 predmeta koje su obrađivali 700 tužilaca i 1.311administrativnog osoblja?! Ista neusklađenost u broju sudiija, pratećeg osoblja i predmeta postoji i u sudovima. Odluku o broju nosilaca pravosudnih funkcija donosi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca a odluku o broju zaposlenih donosi Ministarstvo pravde. Sudije i tužioci ne mogu da utiču na priliv predmeta, ali bi mogli da utiču na potreban broj sudsko-tužilačko gadministrativnog osoblja kada bi im propisi to dozvoljavali.
Efikasnost pravosuđa poboljšala bi se kada bi se uskladio broj nosilaca pravosudnih funkcija i broj administrativnog osoblja sa brojem predmeta. Na primer, zapisničari i daktilografi imaju ključnu ulogu iako su slabo i različito plaćeni. Njih među zaposlenima najviše nedostaje, jer jedan zapisničar-daktilograf radi sa tri do četiri tužioca. Zapisničari imaju pravo da napreduju kroz platne razrede na osnovu ocene učinka dok daktilografi nemaju to pravo niti se njihov učinak ocenjuje, a rade iste poslove. Zbog zabrane zapošljavanja, postoji problem nedovoljnog broja IT stručnjaka, pa u odsutnosti nema ko da ih zameni.
Navedeno je i da zabrinjava prijem lica koji kao volonteri obavljaju stalne, redovne i stručne poslove u pravosudnim organima. Oni su u sistemu “nevidljivi”, a pošto rade besplatno izloženi su i eskploataciji. Osim toga, oni učestvuju u postupcima pred sudom i tužilaštvom iako nemaju status službenih lica. Time stvaraju razlog za pobijanje donetih odluka zbog povrede postupka.
U pismo je takođe navedeno da se položaj zaposlenih na određeno vreme u tužilaštvima, sudovima i zatvorima zloupotrebljava, jer mnogi godinama rade na određeno vreme mimo svih zakonskih uslova. Zbog toga smo podneli više tužbi sudu i postupci su u toku.
Sindikat ističe da borba protiv korupcije i kriminala biće vidljiva samo ako je krivični postupak efikasan, a to podrazumeva i brzo preduzimanje krivičnog gonjenja. U tom smislu, odugovlačenje i neefikasnost samo podstiču potencijalne izvršioce nedela i jača njihovu ideju da odugovlačenjem vreme radi za njih, do zastarevanja. U prilog tome, govori i činjenica da policija često ne postupa po nalogu tužioca jer se tužilaštva uzaludno dopisuju sa policijom, posebno ako su u pitanju politički osetljivi predmeti. U nekim slučajevima na proveru policije čeka se i po nekoliko godina.
U obrazloženju pisma napominje se da bez obzira na to što je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na snazi godinama, u sudovima i tužilaštvima ne postoje akti o proceni rizika radnih mesta. U zatvorima postoje ali se ista radna mesta različito tretiraju – negde imaju a negde nemaju beneficiran radni staž.
Na kraju, navedeno je da vladavina prava, koja je uslov svih uslova za evrointegracije, ugrožena je zato što je politička volja iznad zakona. U prilog tome govori činjenica da je Državno pravobranilaštvo, kao punomoćnik Srbije, 2015. godine imalo u radu 290.000 predmeta, u 2016. godini 348.000, a tokom 2017. godine 429.000 predmeta. Većinu predmeta čine parnični sporovi pred sudovima. Državno pravobranilaštvo svesno ulazi u sporove za koje zna da će ih izgubiti. S tim u vezi, budžetom za ovu godinu izdvojeno je 20 milijardi dinara za isplatu naknade štete, kazni i penala zbog nesavesnog i nezakonitog postupanja funkcionera.

Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs/)

Attachments:
FileDescriptionFile size
Download this file (PITANJA I PRIPREMNO PISMO ZA GOSPODINA JOHANESA HANA.doc)PITANJA I PRIPREMNO PISMO ZA GOSPODINA JOHANESA HANA.doc 37 kB